Čin IX, Scena 2

(Parobrod kreće iz Kalkute u sitne jutarnje sate 1. aprila 1910. Biđoj i Aurobindo.)

BIĐOJ: Sada si ti Đjotindranat Miter, a ja sam Bankim Čandra Basak. Da li nam je opravdano što se predstavljamo kao neko ko nismo?

AUROBINDO: Ne, ne u očima moralista.

BIĐOJ: Ja sam zadnji čovek koji je navikao na moralnost. Ali zašto, od svih mesta, Pondičeri?

AUROBINDO: To je Njegov izbor.

BIĐOJ: Ali koliko dugo ćeš biti tamo?

AUROBINDO: Onoliko koliko On želi.

BIĐOJ: Koji će biti tvoj plan rada tamo?

AUROBINDO: Slediću koji god plan da mi On otkrije.

BIĐOJ: Bojim se da će tvoj rad biti mnogo unutrašnjiji nego sada.

AUROBINDO: Osećam da je tako.

BIĐOJ: Onda za nas nema mesta tamo.

AUROBINDO: Kako? Moj rad će biti za sve, za čitav svet.

BIĐOJ: Ali šta će biti njegova svrha?

AUROBINDO: Vrhovni Preobražaj sveta.

BIĐOJ: Na koji način može stići takav preobražaj?

AUROBINDO: Uzlaskom čoveka u Duh, silaskom Duha u čoveka.

From:Chinmoy Kumar Ghose,Silazak Plavetnog, Sri Chinmoy Lighthouse, 1972
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/db