Čin VIII, Scena 2
(Aurobindov dom. Sarođini i Aurobindo.)SAROĐINI: Seđda, oh da si bio ovde da vidiš kako su tvoji zemljaci, čak i oni najnižeg ranga, pokazali ljubav svoga srca za tebe dolazeći mi sami ili u grupama, da daju svoj doprinos fondu za tvoju odbranu. Njihova ljubav je tekla u suzama i u žrtvovanju njihovih dnevnih nadnica. Sume su bile uglavnom bedne, ali neizmerno bogate što se tiče dobre volje u njima.
AUROBINDO: Saro, ja, nesumnjivo, nisam bio ovde da bih video dirljivi prizor. Ali sam mogao nekako da osetim od uticaja njihove ljubavi na mene. Pogledaj hrpe telegrama i pisama o mom oslobođenju. Ponavljam ti zaključne redke koje sam napisao uredniku Bengalca: "Ako je ljubav prema mojoj zemlji ono što me je dovelo u opasnost, takođe je ljubav mojih zemljaka ono što me je provelo bezbednog kroz nju."
SAROĐINI: (Uzevši pismo iz ruke njenog Seđde i čitajući naglas.)
Gospodine,
Hoćete li, molim vas, da mi dopustite da izrazim kroz vaše stupce moj dubok osećaj zahvalnosti svima koji su mi pomogli u mojim teškim trenucima? Od bezbrojnih prijatelja znanih i neznanih, koji su svi ponaosob doprineli svojom crkavicom da nabubri moja odbrana, nemoguće mi je sada da naučim imena, i moram da ih zamolim da prihvate ovaj javni izraz mog osećanja umesto lične zahvalnosti. Od mog otpuštanja mnogo telegrama i pisama je doprlo do mene i ljubav kojom su me moji zemljaci zasuli za uzvrat za ono malo što sam bio u stanju da za njih uradim obilato otplaćuje svaku prividnu nevolju ili nesreću koju mi je moja javna delatnost možda donela. Pripisujem svoje izbavljenje ne ljudskom činiocu, već pre svega zaštitom Majke svih nas koja nikad nije bila odsutna od mene već me je uvek držala u Svome Naručju i štitila me od žalosti i propasti, a potom molitvama hiljada koje su Joj išle u moje ime otkad sam uhapšen. Ako je ljubav prema mojoj zemlji ono što me je dovelo u opasnost, takođe je ljubav mojih zemljaka ono što me je provelo bezbednog kroz nju.
AUROBINDO GOŠ
Koledž Trg 6, 14. maj 1909."
