Čin V, Scena 6
(22. avgust 1907. Narodni Koledž Bengala. Ostavka Aurobinda na mesto direktora koledža. Njegovi voljeni studenti traže od njega nekoliko reči saveta. Lica su im preplavljena tugom zbog njegove ostavke. On je obilato okićen vencima od strane studenata.)AUROBINDO: Rečeno mi je da želite da vam prenesem par reči saveta. Ali ovih dana osećam da mladi mogu često dati bolji savet nego što mi stariji možemo da damo.7
(Jedan od studenata ustane.)
STUDENT: Izvinite, gospodine. Ako je tako, oni govore iz nadahnuća dobijenog od vrsnih vođa poput vas. (Glasno odobravanje.)
AURO: Kada smo osnovali ovaj koledž i ostavili druga zanimanja, druge prilike u životu, da bi smo posvetili svoje živote ovoj ustanovi, tako smo uradili zato što smo se nadali da u njoj vidimo temelj, jezgro nacije, nove Indije koja će započeti svoju karijeru nakon ove noći tuge i nevolje, onog dana slave i veličine kad Indija bude radila za svet. (Gromoglasan aplauz.)… Kada se budem vratio želeo bih da vidim da neki od vas postanu bogati, bogati ne radi vas samih, već da možete da obogatite Majku svojim bogatstvom. želeo bih da vidim da neki od vas postanu veliki, veliki ne radi vas samih, ne da bi ste udovoljili svojoj sopstvenoj taštini, već veliki da bi ste učinili Indiju velikom, da joj omogućite da stoji uspravne glave među zemaljskim nacijama, kao što je i činila u davnim danima kad se svet okretao njoj radi svetlosti. Čak i oni koji ostanu siromašni i u tami, želim da vidim njihovo sušto siromaštvo i tamu posvećene materinskoj zemlji… Radite da bi ona prosperirala. Patite da bi ona mogla da se raduje.
(Nekoliko ponovljenih povika Bande Mataram. Kao odgovor jedan od učenika ustane.)
STUDENT: (Glas mu se guši) Reči ne mogu da izraze naša osećanja. Briljantna budućnost naše zemlje koju ste prizvali pred našim umovima se utisnula u naša srca. Mi takođe osećamo da ona može biti ostvarena od strane nas ako imamo vođu vaše veličine da nas vodi. Dajemo vam reč naše duše da ćemo slediti vas, vaš plemeniti ideal, vašu plemenitu žrtvu.
(Glasni povici "Bande Mataram".)
DB 37,2. Šri Aurobindove reči u ovoj sceni su iz njegovog stvarnog govora.↩