Pitanje: Postoji li duhovni metod samoanalize?
Šri Činmoj: Ne, ne postoji. Psihološki metod samoanalize je pogrešan, gledano iz najviše perspektive. Prilikom samoanalize, mi koristimo fizički um da bismo pokušali da istražimo našu mračnu prošlost i našu podsvest. Prilikom samoanalize, mi kažemo; «Učinio sam pravu stvar», ili «Učinio sam pogrešnu stvar». Tu je uvek pozitivno i negativno. Ali, mi moramo da prevaziđemo pozitivno i negativno. U «Upanišadama» se kaže da moramo da prihvatimo i neznanje i znanje, a potom da oboje prevaziđemo i pođemo tamo gde je sve božanska mudrost. Kad počnemo da se služimo samoanalizom, jednog trenutka smo u znanju, a narednog u neznanju. Mi se neprekidno poistovećujemo sa znanjem ili neznanjem i sa svojim mentalnim sumnjama.Ali, kada uđemo u duboku duhovnu meditaciju, kada daleko zagazimo u duhovni život, mi smo i iznad neznanja i iznad znanja, Plačemo jedino za beskrajnim Mirom, beskrajnom Svetlošću i beskrajnim Blaženstvom.Ako tragalac neprekidno preispituje sebe svojim umom, uvek će postojati snažno privlačenje od strane negativnih sila uma. One će nas privlačiti kao magnet, čak i ako se svojim umom trudimo da odbacimo sve što mislimo da je pogeršno. Problem je u tome što ne koristimo svetlost duše da ojačamo svoju snagu volje prilikom samoanalize. Kad neko namerava da uradi pravu stvar, to ne znači i da će biti u sanju da je uradi. Niže sklonosti i loše sile imaju stahovitu moć, a ta moć dolazi u obliku iskušenja. Ako popustimo tom iskušenju, potpuno smo izgubljeni.
Ako neka duhovna osobe želi da dosegne oblast najvišeg Mira i beskrajne Svetlosti, gde nema iskušenja, ona mora da prevaziđe mentalnu analizu. Ona mora da teži. Ali, ako neko nije prihvatio duhovni život, bolje mu je da koristi samoanalizu nego da se ponaša poput divlje životinje. Za njega je ona u izvesnoj meri dobra. Kad ne bi koristio moć samoanalize, za njega ne bi bilo nikakve razlike između svetlosti i tame. Ali, ako želiš najbrži i najubedljiviji način da preobraziš svoju prirodu u božansku prirodu, moraš da težiš. Težnja je jedino konačno rešenje problema ljudskih ograničenja.
