Ako tragalac neprekidno preispituje sebe svojim umom, uvek će postojati snažno privlačenje od strane negativnih sila uma. One će nas privlačiti kao magnet, čak i ako se svojim umom trudimo da odbacimo sve što mislimo da je pogeršno. Problem je u tome što ne koristimo svetlost duše da ojačamo svoju snagu volje prilikom samoanalize. Kad neko namerava da uradi pravu stvar, to ne znači i da će biti u sanju da je uradi. Niže sklonosti i loše sile imaju stahovitu moć, a ta moć dolazi u obliku iskušenja. Ako popustimo tom iskušenju, potpuno smo izgubljeni.
Ako neka duhovna osobe želi da dosegne oblast najvišeg Mira i beskrajne Svetlosti, gde nema iskušenja, ona mora da prevaziđe mentalnu analizu. Ona mora da teži. Ali, ako neko nije prihvatio duhovni život, bolje mu je da koristi samoanalizu nego da se ponaša poput divlje životinje. Za njega je ona u izvesnoj meri dobra. Kad ne bi koristio moć samoanalize, za njega ne bi bilo nikakve razlike između svetlosti i tame. Ali, ako želiš najbrži i najubedljiviji način da preobraziš svoju prirodu u božansku prirodu, moraš da težiš. Težnja je jedino konačno rešenje problema ljudskih ograničenja.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw