Pitanje: Ne znam šta će mi se desiti u budućnosti i mnogo brinem za svoju sudbinu. Je li to u redu?

Šri Činmoj: Ne, ne bi trebalo da brinemo. Trebalo bi da imamo nepokolebljivu veru u Boga, našeg Unutrašnjeg Pilota, ili u našeg duhovnog Učitelja. Moramo da osetimo da Bog ne samo da zna šta je najbolje za nas, već i da će učiniti to što je najbolje za nas. Mi brinemo zato što ne znamo šta će nam se desiti sutra, pa čak ni narednog minuta. Mi osećamo: ako mi ne učinimo nešto za sebe, ko će to onda učiniti? Ali, ako možemo da osetimo da postoji neko ko misli o nama beskrajno više nego što mi mislimo o sebi, i ako možemo da mu svesno prepustimo naše odgovornosti rečima: „Ti budi odgovoran, Večni Oče, Večna Majko, za ono što činim i govorim i što postajem“, tada će naša prošlost, naša sadašnjost i naša budućnost postati Njegov problem. Sve dok pokušavamo da sami budemo odgovorni za sopstveni život, bićemo jadni. Nećemo biti u stanju da ispravno upotrebimo čak ni dva minuta od dvadeset i četiri sata koja su nam na raspolaganju. Ako budemo u stanju da osetimo da smo mi Božiji svesni instrumenti i da je On taj koji čini, nećemo se brinuti za svoju sudbinu; nećemo se plašiti naše sudbine. Jer, znaćemo i osećati da je ona u svevolećim Rukama Boga, koji će učiniti sve u nama, kroz nas i za nas.

Hajde da svesno ponudimo Bogu samo svoje postojanje – ono što imamo i ono što jesmo. Ono što imamo je težnja da izrastemo u sliku i priliku Boga, u beskrajni Mir, Svetlost i Blaženstvo. A ono što jesmo, u ovom trenutku, samo je neznanje, more neznanja. Ako smo u stanju da svoj plač težnje i svoje more neznanja ponudimo Bogu, naš problem je rešen. Ne bi trebalo i nećemo nikad morati da brinemo za svoju sudbinu. Zahvaljujući našoj predaji, postajemo nerazdvojno jedno sa Božijom Kosmičkom Voljom.

Predanost je zaštita; predanost je prosvetljenje; predanost je savršenstvo. Mi počinjemo naše putovanje na samom početku našeg života. Svoje postojanje predajemo našim roditeljima, a za uzvrat dobijamo zaštitu. Predajemo se njihovoj volji, njihovim savetima i predlozima, pa smo dobro zaštićeni. Dok smo deca, svakog dana osećamo bezgraničnu radost. Zašto? Zato što predajemo svoju ličnu volju, svoje unutrašnje mišljenje, našim roditeljima, pa smesta dobijamo radost i zaštitu. U zaštiti je radost, a u radosti je zaštita.

Potom, dok stupamo stazom duhovnosti, u svakom trenutku mi nastojimo da slušamo zapovesti našeg unutrašnjeg bića. Što više slušamo svoje unutrašnje biće, to je veća naša radost i više naše ispunjenje. A potom, kad naše vreme istekne, kada moramo da odemo na drugi svet radi kratkog odmora, mi se takođe predajemo. Kome? Unutrašnjem Pilotu, Gospodu Svevišnjem. Na kraju našeg puta mi predajemo sam svoj dah Svevišnjem. Tada ponovo stičemo radost, savršenu radost, nepomućenu radost.