Radost u predanosti

Kada se jedan aspirant potpuno preda Božijoj Volji, zadobiće obilatu radost. Osetiće svu radost u svom srcu i živeće u stalnoj radosti. On neće biti u stanju da je objasni ili da joj pripiše neko značenje. Čim ustane rano ujutro, imaće veoma slatko osećanje ili oset. Ako dodirne zid, to će ga radovati. Ako dodirne ogledalo, i to će ga radovati. Njegova sopstvena radost ulazi u sve što vidi. Povremeno će možda videti da je tvrdi zid pun radosti; neko drvo će biti puno radosti. Ako tuda prođe taksi, on će videti snažnu radost u vozaču, čak i u samom vozilu. Njegova unutrašnja radost će ući u svaku osobu, u svaki predmet; i ona će prožeti sve.

Ako je predanost potpuna, ne može biti neuspeha. Predanost znači najveću radost, najdublju radost, najduševniju radost, čak i u takozvanom neuspehu. Uspeh takođe donosi istu takvu radost. Kada smo u nečemu uspešni, naš uspeh nam smesta donosi radost. Slično tome, ako je naš unutrašnji i spoljašnji život preplavljen svetlošću predanosti, u svakom trenutku ćemo crpeti nepomućenu radost iz najvišeg Izvora. Ako imamo takvu spontanu unutrašnju radost, moći ćemo da osetimo da ona dolazi jedino od naše potpune predanosti Unutrašnjem Pilotu, Učitelju, Guruu, Bogu.