Moj ljudski ponos i moj ponos božanski

Moj ljudski ponos hoće da me svet razume – moju ljubav, moju pomoć, moju žrtvu. Moj božanski ponos, koji predstavlja osećanje jedinstva sa svime u Bogu, ne želi da svet razume moje nesebične aktivnosti. On oseća da, ako me Bog razume i zna moje motive, od toga ne može biti veće nagrade.

Moj ljudski ponos pije vrelu vodu života – patnje, napore i sumnje – bez kašike. Zato mi je jezik jako opečen. Moj božanski ponos pije istu vrelu vodu, štaviše, još mnogo veću količinu, ali on koristi kašiku da je pije. Zato ne patim. A ta kašika je kašika Oslobođenja, slobodna od okova neznanja.

Moj ljudski ponos se plaši da kaže i stidi da učini mnoge stvari. Moj božanski ponos se ne plaši da kaže ili učini bilo šta, jer on zna da je Bog istovremeno i Onaj koji čini i samo Delo. On pita: „Koga da se plašim? Čega da se stidim?“

Moj ljudski ponos pritiska čovečanstvo ljudski stečenom moći. Moj božanski ponos oslobađa čovečanstvo od Boga datom Moći.

Kad kažem da je Bog moj i da mogu da ga koristim po slobodnoj volji, ja gajim moj ljudski ponos. Ali, kad kažem da sam Božiji, a samo moje biće je Njemu na raspolaganju i pred Njegovim Stopalima, ja gajim božanski ponos.

Mom ljudskom ponosu materijalni svet kaže: «Ili ćemo uspeti ili ćemo promašiti i propasti». Mom božanskom ponosu, duhovni svet kaže: „Zajedno ćemo nastojati, zajedno ćemo uspeti“.