184
U unutrašnjem životu, mi vidimo ulogu straha i sumnje, hrabrosti i sigurnosti.Strah. Šta je to? Kada vodimo duhovni život, mi smesta dolazimo do zaključka da je strah pravi neprijatelj. Šta on čini? On nam kupuje kovčeg davno pre nego što nam je suđeno da umremo.
Sumnja. Šta ona čini? Ona počinje da nam kopa grob dok smo još u životu, dok još obavljamo svoje zemaljske dužnosti.
Hrabrost. Hrabrost je spoljašnji izraz ili ispoljavanje naše unutrašnje neukrotive volje. U svakom trenutku mi možemo da stanemo pred stvarnost, vidimo stvarnost i rastemo u stvarnost, ukoliko je naše biće prožeto unutrašnjom voljom i spoljašnjom hrabrošću.
Pouzdanje. Pouzdanje nam kaže da je Bog naš. Bog nije isključivi monopol nijednog pojedinca. Čak ni ostvarene duše ne mogu da se usude da tvrde da Bog pripada jedino njima. Ne, daleko od toga. Svaki pojedinac ima pravo da izjavi da je Bog njegov i da on pripada Bogu. Pouzdanje čini da oseti da su Bog i on večno jedno i da je ostvarenje Boga njegovo pravo po rođenju.
Živi univerzum i univerzum koji se razvija, umirući univerzumi univerzum koji iščezava. Kad težimo, kad svesno, duševno i spontano nastojimo da prevaziđemo granice konačnog, mi živimo u tom živom univerzumu koji se razvija. Kad svesno ili nesvesno gajimo sumnju, ljubomoru, strah, nesavršenstvo, vezanost, ograničenje i smrt, mi živimo u tom univerzumu koji umire i iščezava.
