185

Sumnja će nas napustiti jedino kad osetimo da nam je suđeno da učinimo nešto za Boga. Od reči „suđeno“ mi dobijamo ogromnu moć. Ta reč na površinu iznosi bezgraničnu hrabrost. Čak i ako je čovek po prirodi slab, ukoliko neko može da ga ubedi da mu je suđeno da radi za Boga, njegova unutrašnja hrabrost smesta izbija na površinu. On će se boriti protiv svih prepreka sa snagom i unutrašnjom odlučnošću koja će ga iznenaditi. Mogu mu se javiti prepreke u obliku nečistote, tame, ljubomore, straha i sumnje, ali će reč „suđeno“ skršiti ponos svih negativnih sila. Sve što nije božansko moraće da se preda toj reči. Zato, ako imamo tu vrstu unutrašnjeg i spoljašnjeg ubeđenja koje nam kaže da nam je suđeno da služimo Bogu, nesumnjivo možemo postići cilj.