Pitanje: Da li je bol neophodan?

Šri Činmoj: Opšte je uverenje da ćemo se pročistiti ako prođemo kroz patnju, muku i fizički bol. Ta predstava nije zasnovana na stvarnosti. Ima mnogo ljudi koji pate zbog svoje prošle karme ili zato što ih napadaju nebožanske sile, ali se ne bi moglo reći da se primiču svom cilju. Ne! Da bi stigli do svog cilja, oni moraju da iskreno teže. Mi nećemo pozdravljati bol; ako se bol pojavi, pokušaćemo da ga pobedimo, jer vrlo često bol, bilo da je fizički, mentalni ili emocionalni, samo ometa našu težnju.

Fizički bol, vitalni bol i mentalni bol moraju se ili pobediti ili preobraziti u radost pomoću našeg stalnog unutrašnjeg plača za nečim što će nam pružiti istinsko i trajno zadovoljenje. U duhovnom životu, najbolje je da se neizbežni bol shvati kao jedno iskustvo koje bi trebalo preobraziti u iskustvo radosti. Radost je jedina večna stvarnost, jedina trajna i neprolazna stvarnost. Potpuno je pogrešno da se kaže da se, svaki put kad patimo, za korak primičemo našem cilju.

Nije neophodno da se trpi patnja pre nego što uđemo u Carstvo Blaženstva. Mnogi ljudi su ostvarili Boga pomoću ljubavi. Otac voli dete, a dete voli Oca. Ta ljubav nas vodi našem cilju. Naša filozofija naglašava pozitivan način da se pristupi Istini. Mi imamo ograničenu količinu svetlosti. Hajde da je uvećamo. A potom, hajde da napredujemo od još više svetlosti ka beskrajnoj Svetlosti.

Najviše otkriće je ovo: „Iz Blaženstva smo došli, u Blaženstvu rastemo i na kraju našeg životnog puta, u Blaženstvo se povlačimo“. Blaženstvo je sada u unutrašnjem svetu, dok je spoljašnji svet sama patnja. Mi ljudi se svađamo i borimo. Muče nas strah, sumnja, gnev, ljubomora i drugi nebožanski elementi. Ali, kad zaronimo duboko unutra, zahvaljujući našoj najvišoj meditaciji, mi otkrivamo da smo potekli od Blaženstva, da je ono bilo naš Izvor. Vidimo da u Blaženstvu igramo našu kosmičku Igru i da ćemo se na kraju te kosmičke Igre opet povući u Blaženstvo.