Fizički bol, vitalni bol i mentalni bol moraju se ili pobediti ili preobraziti u radost pomoću našeg stalnog unutrašnjeg plača za nečim što će nam pružiti istinsko i trajno zadovoljenje. U duhovnom životu, najbolje je da se neizbežni bol shvati kao jedno iskustvo koje bi trebalo preobraziti u iskustvo radosti. Radost je jedina večna stvarnost, jedina trajna i neprolazna stvarnost. Potpuno je pogrešno da se kaže da se, svaki put kad patimo, za korak primičemo našem cilju.
Nije neophodno da se trpi patnja pre nego što uđemo u Carstvo Blaženstva. Mnogi ljudi su ostvarili Boga pomoću ljubavi. Otac voli dete, a dete voli Oca. Ta ljubav nas vodi našem cilju. Naša filozofija naglašava pozitivan način da se pristupi Istini. Mi imamo ograničenu količinu svetlosti. Hajde da je uvećamo. A potom, hajde da napredujemo od još više svetlosti ka beskrajnoj Svetlosti.
Najviše otkriće je ovo: „Iz Blaženstva smo došli, u Blaženstvu rastemo i na kraju našeg životnog puta, u Blaženstvo se povlačimo“. Blaženstvo je sada u unutrašnjem svetu, dok je spoljašnji svet sama patnja. Mi ljudi se svađamo i borimo. Muče nas strah, sumnja, gnev, ljubomora i drugi nebožanski elementi. Ali, kad zaronimo duboko unutra, zahvaljujući našoj najvišoj meditaciji, mi otkrivamo da smo potekli od Blaženstva, da je ono bilo naš Izvor. Vidimo da u Blaženstvu igramo našu kosmičku Igru i da ćemo se na kraju te kosmičke Igre opet povući u Blaženstvo.From:Sri Chinmoy,Onostrano u nama — Zbirka tekstova 1964-1974, Agni Press, 1975
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/bw