Pitanje: Da li bi mogao da kažeš nešto o Večnosti i večnom Životu?

Šri Činmoj: Pošto sam duhovan čovek, na osnovu moje sopstvene spoznaje mogu da kažem da duša ne umire. Mi znamo da smo večni. Došli smo od Boga, živimo u Bogu i ispunićemo Boga. Život i smrt su kao dve sobe: prelazak iz života u smrt je kao prelazak iz jedne sobe u drugu. Ja sam sada u mojoj dnevnoj sobi. Tu razgovaram sa vama, meditiram sa vama, gledam vas. Ovde moram da pokažem moje fizičko telo; moram da radim i budem aktivan. Potom, tu je jedna druga soba, moja spavaća soba. Tu se odmaram; spavam. Ne moram da nikom pokazujem moje biće; ja sam samo za sebe.

Naš zemaljski život dolazi od Beskrajnog Života, Života Božanskog. Taj Beskrajni Život ostaje na zemlji kratak vremenski period, recimo pedeset ili šeydeset godina. U tom periodu u nama je zemaljski ograničen život. Ali, unutar tog zemaljski ograničenog života je bezgranični Život. Nakon određenog vremena, mi ulazimo u hodnik smrti na deset ili dvanaest godina. Kad uđemo u taj hodnik, duša napušta telo radi kraćeg ili dužeg odmora i vraća se u oblast duša. Ako je čovek bio duhovan, tu će ona povratiti svoj večni Život, Život božanski, koji je postojao pre rođenja, koji postoji između smrti i rođenja, koji postoji u smrti, a istovremeno i prevazilazi smrt.

Tokom života na zemlji, mi možemo da se nastanimo u oblast Večnog Života pomoću svoje težnje i meditacije. Ali, samo time što ćemo ući u beskrajni Život, nećemo i zadobiti taj Život; mi moramo da svesno i stalno izrastamo u njega. Kad se upustimo u život meditacije, meditacija na kraju mora da postane neodvojivi deo svakog našeg trenutka. Ako smo u stanju da meditiramo dvadeset i četiri sata dnevno, mi stalno udišemo taj beskrajni Život. U našoj unutrašnjoj svesti, postali smo jedno sa dušom. Kad živimo u duši, tako nešto kao što je smrt ne postoji. Postoji jedino stalni razvoj naše svesti, našeg života težnje. Ali, kad živimo u telu, smrt je sve vreme tu. Čim u naš um uđe strah, mi smesta umiremo. Čim naiđu negativne sile, mi umiremo. Koliko samo puta umiremo svakog dana! Strah, sumnja i strepnja neprekidno ubijaju naše unutrašnje biće.