Pitanje: Zašto je smrt neophodna? Zašto duša ne bi mogla da nastavi da napreduje i evoluira u istom telu?

Šri Činmoj: U ovom trenutku smrt je potrebna; smrt nam je neophodna. Mi ništa ne možemo da radimo dugo, bez ikakvog prekida. Igramo neku igru četrdeset pet minuta ili sat, a onda se umorimo i moramo da se odmaramo. Isto je i sa našom težnjom. Pretpostavimo da živimo šezdeset ili sedamdeset godina. Od tih šezdeset ili sedamdeset godina, mi možda meditiramo dvadeset ili trideset dana, a i tada samo po nekoliko sati. Običan čovek ne može da u svojoj meditaciji teži četiri sata, dva sata, pa čak ni jedan sat neprekidno. Kako on može da ima težnju ili stvarnost ili svest koja će ga smesta odvesti večnoj Istini ili besmrtnoj Svesti?

U ovom trenutku nam smrt u određenom smislu pomaže; ona nam dopušta da se delimično odmorimo. Potom, kada se vratimo, vraćamo se sa novom nadom, novom svetlošću, novom težnjom. Ali, ako budemo imali svesnu težnju, uspinjući plamen koji sve vreme bukti u nama, videćemo da se fizička smrt lako može pobediti. Osvanuće dan kad smrt neće biti neophodna. Ali, u ovom trenutku mi nemamo tu sposobnost; mi smo slabi. Duhovni Učitelji, oslobođene duše, jesu ovladali smrću, pa ipak oni napuštaju telo kada Božansko od njih to želi.

Jedan običan čovek, koji je godinama nosio teret čitave porodice - dvadeset, trideset ili četrdeset godina - reći će: “Umoran sam. Sada mi je potreban odmor”. Za njega smrt zaista ima smisla; duša odlazi u oblast duša i uživa u kratkom odmoru. Ali, za božanskog ratnika, za jednog tragaoca za Krajnjom Istinom, smrt nema smisla. On želi da neprekidno napreduje, bez zastoja. Zato će on nastojati da živi u stalno težnji, večnoj težnji. I pomoću te večne težnje pokušaće da pobedi smrt, kako bi mogao da u spoljašnjem svetu večno ispoljava Božansko koje je u njemu.