Pitanje: Ako nam post zaista pomaže da se pročistimo, zašto onda ne bismo postili češće nego jednom ili dvaput mesečno?

Šri Činmoj: Kad s vremena na vreme postimo, to pomaže da pročistimo svoje telo. To našem telu i suptilnim nervima daje neku vrstu odmora. To odmaranje nerava daje osećaj pročišćenja, jer naši suptilni nervi igraju značajnu ulogu u našoj Samospoznaji. Ali, ako postimo suviše često, to će samo oslabiti naše nerve i telo, tako da će, umesto da nam pomogne u našoj spoznaji Boga, to ometati naš unutrašnji napredak.

Ispričaću jednu kratku priču. Jednom je učenik jednog Gurua došao Gospodu Budi. Buda ga upita: "Da li bi, molim te, mogao da mi kažeš kakvo je učenje tvog Gurua u pogledu ostvarenja Boga?"

Učenik reče: "Ono što mi je moj Guru rekao veoma je jednostavno. Moj Guru kaže da kad nekuda prolaziš, treba da zatvoriš oči. Tako nećeš videti nijednu lepu ženu, koja bi pomela tvoj um i sprečila te da misliš o Bogu. Takođe, moraš i da zapušiš uši."

"Zašto?"

"Da ne bi čuo nikakve ometajuće zvuke. Nećeš čuti kako se ljudi svađaju i ogovaraju. Takođe, moraš i da usta držiš zatvorena. Ako prestaneš da govoriš, nećeš lagati."

Gospod Buda reče: "U tom slučaju, mora da su svi oni koji su slepi, gluvi i nemi već ostvarili Boga. Hajde da dotaknemo njihova stopala, pošto su svi oni već ostvarene duše."

Buda nas je učio srednjem putu, putu umerenosti. On je oprobao ekstremnu stazu posta i krajnje pokore, ali je uvideo da ona nije zadovoljavajuća. Ako izgladnjujemo svoje organe, svoje oči, nos, uši i usta, zar misliš da se krećemo prema Bogu? Ne! Sve treba da bude umereno. Svaku stvar treba da koristimo u božansku svrhu, radi božanskog cilja.