Deo I — Tri tela: fizičko, suptilno i kauzalno

Pitanje: Zašto imamo fizičko telo?

Šri Činmoj: Duša, koja je svesni, božanski deo Boga, mora da živi u fizičkom telu da bi napredovala. U crkvi se nalazi oltar. Slično tome, telo je hram, a u tom hramu je oltar, duša. Telo je naša zaštita, a istovremeno i naš instrument za ispoljavanje u fizičkom svetu. Bez tela, duša je bespomoćna. Sve dok se ispoljenje ne odigra u fizičkom svetu, mi ne možemo celom svetu ponuditi pravu Istinu. Svrha tela je da ispolji Stvarnost duše. Duši je potrebno telo da bi ispoljila unutrašnju Istinu, božansku Istinu; telu je potrebna duša da bi spoznalo najvišu Istinu.

Kad nas duša nadahne da nešto učinimo, ona nam takođe daje i neophodnu sposobnost. Na nesreću, netežeće telo, životna energija i um ne slušaju naloge duše. Telo, životna energija i um nam upućuju poruke, ali te poruke nisu unutrašnji nalozi duše. Želje tela se često direktno suprotstavljaju božanskim potrebama duše, jer je materijalno telo sama nesvesnost.

Kad neko počne da svesno teži, čitavo njegovo biće postepeno počinje da teži. Njegova duša teži, njegovo srce teži, njegov um teži, njegova životna energija teži, i konačno, njegovo telo teži. Kad fizičko u aspirantu počne da postaje jedno sa nadahnućem i težnjom duše, Božja Svetlost može u njemu da nađe pogodnog nosioca.

Pitanje: Kakva je razlika u fizičkoj pojavi između fizičkog tela i suptilnog tela?

Šri Činmoj: Telo je čvrst, opipljiv oblik. Međutim, unutar tela, u istom obliku kao i fizičko telo, ali bez fizičke supstance, nalazi se suptilno telo.

Pitanje: Da li hoćete da kažete da je suptilno telo manje gusta vrsta materije? Da li ono prožima fizičko telo ili živi u njemu?

Šri Činmoj: Suptilno telo je nesumnjivo manje gustine od fizičkog. Zapravo, mi imamo tri tela. Kad uđemo duboko unutra, ta tela postaju finija. Svaki čovek ima ono što se na sanskritu zove sthula sarira, fizičko telo. Unutar fizičkog tela je još jedno telo, zvano sukshma sharira, suptilno telo. Unutar suptilnog tela je treće telo, zvano karana sharira, kauzalno telo.

Pre nego što je nastala tvorevina - tvorevina koju vidimo svud unaokolo - postojala ja hiranyagarbha. Hiranyagarbha je sanskritska reč koja znači zlatna materica (hiranya znači zlatna, a garbha znači materica). Naše fizičke oči nikad neće biti u stanju da vide ili osete tu hiranyagarbha-u, ali je tu prvobitno proklijalo seme tvorevine. Odatle je došlo na svet kauzalno telo.

U kauzalnom telu mi imamo sve osobine u semenoj formi. U suptilnom telu počinjemo da dobijamo ispoljavanje nekih stvari koje su u kauzalnom telu. Najzad, mi dobijamo istinu, stvarnost, iskustva i ostvarenje u grubom fizičkom telu. To fizičko telo je kao ogromno banjan drvo koje je izraslo iz malenog semena. Kad uporedimo fizičko telo sa kauzalnim telom, to je naprosto neverovatno. Tako se odigrava ispoljavanje: od kauzalnog do suptilnog, i od suptilnog do grubog fizičkog.

Kauzalno telo ima sposobnost da nas ispuni, ali ono to čini u vremenskom procesu, ponmoću točka evolucije koji nazivamo evolutivnim procesom. Putovanje počinje sa kauzalnim telom, ali sa fizičkom telom mi ispunjavamo sebe, i ovaj univerzum ispunjava sebe, kroz spoljašnji oblik.

Pod fizičkim podrazumevamo spoljašnju svest univerzuma. U svom semenom obliku ono je karana sharira, ali na kraju to seme izrasta u beskrajni univerzum. Kad se taj univerzum širi, on automatski doseže najviše. Možda ćete reći da su to širenje i dostizanje najvišeg dve različite stvari. Ali, kad se radi o Bogu, kad se radi o duši, nije tako. Nešto što dodiruje najdalji kutak univerzuma beznačajno je ako takođe nije dotaklo i ono najviše. Bog nikad neće ostati neispunjen, niti će nama dopustiti da ostanemo neispunjeni, tako da ćemo sigurno dosegnuti najviše, najdalje i najdublje.

Pitanje: Koje od ova tri tela ima psihička iskustva?

Šri Činmoj: Sva. Kad neko ima pravo duhovno iskustvo, on vidi to iskustvo u sva tri tela. Kad se radi o ostvarenju, čovek vidi, oseća i postaje Istina u sva tri tela. To nije slučaj sa manje važnim iskustvima. Ako se radi o nekom uobičajenom zemaljskom zbivanju, koje nije tako važno, samo će fizičko ili suptilno telo to doživeti. Ali, ako se radi o nečem ozbiljnom, važnom i značajnom, onda će to iskustvo biti zabeleženo u sva tri tela.

Pitanje: Da li je za fizički oblik moguće da živi u dva sveta istovremeno?

Šri Činmoj: Čoveku nisu potrebna dva fizička tela da bi istovremeno živeo u dva sveta. Jedno fizičko telo je dovoljno. Ako neko u velikoj meri razvije svoje duhovne sposobnosti, on može da deluje ne samo u dva sveta, već u mnogo svetova i na mnogo mesta istovremeno. Fizičko telo će biti na jednom mestu, ali čovek može dobiti znanje sa nekog drugog mesta, nekog dalekog mesta, bilo u ovom svetu ili u nekom drugom svetu, od svoje intuicije, svoje unutrašnje vizije ili od svog unutrašnjeg bića.

Pitanje: Može li se suptilno telo pojaviti na drugim mestima?

Šri Činmoj: Suptilno telo, koje izgleda i ponaša se sasvim isto kao i fizičko telo, i koga mogu videti i drugi, može da se pojavi na jednom mestu dok je fizičko telo na nekom drugom. Mi ostavljamo fizičko za sobom, i pomoću svetlosti duše dajemo oblik suptilnom fizičkom na bilo kom mestu na kome želimo. Za stvari koje duša može da postigne u deliću sekunde trebalo bi nam dvadeset godina ako bismo morali da ih radimo na običan zemaljski način.

Ali, dok su duša i suptilno fizičko izvan grubog fizičkog, telo ne sme biti dodirnuto niti uznemireno na bilo koji način. Ako bi se to desilo, ono bi izgubilo svoju čistotu i božanstvenost i propadanje bi odmah počelo. Tad bi duši bilo veoma teško da se vrati. Čak i u izuzetnim okolnostima, duša se mora vratiti u telo za najviše 11 ili 13 sati, ili će naići na zatvorena vrata.

Pitanje: Da li je moguće da vidimo kauzalno ili suptilno telo?

Šri Činmoj: Kauzalno telo mogu da vide samo ostvarene duše i veliki duhovni tragaoci. Sasvim običan čovek ne vidi ni suptilno telo. Suptilno telo se često vidi i oseća kad se naša kundalini probudi, jer je kundalini u suptilnom telu. Ono se takođe vidi i oseća kad se nova svetlost spusti u naše fizičko telo. Kad se nova svetlost spusti, u toj svetlosti iznenada mi možemo videti suptilno telo. Postoje, takođe, i drugi načini da se vidi suptilno telo.

Kad vidimo suptilno telo, mi stičemo istinsko poverenje u svoje postojanje. Trenutno, mi protivrečimo sebi u svakom ternutku. Ovog trenutka kažemo da jesmo nešto i da imamo nešto. Narednog trenutka kažemo da nismo ništa i da nemamo ništa. Ali, ako često viđamo svoje suptilno telo, stičemo istinsko poverenje da imamo nešto što je vredno da se ima i vredno da se pokaže.

Pitanje: Da li suptilno i kauzalno telo traju duže od fizičkog, ili su sva ona nepostojana?

Šri Činmoj: Kauzalno telo, suptilno telo i fizičko telo su sva, u određenoj meri, nepostojana. Ona gube svoje postojanje kad duša napusti telo. Istog trenutka kad ga duša napusti, fizičko telo se razlaže na pet elemenata. Ponekad, međutim, kauzalno telo ostaje sa dušom duže nego fizičko i suptilno, jer su mogućnosti duše u njemu u semenom obliku.

Potom, kad se duša ponovo inkarnira, ona uzima novo kauzalno, novo suptilno i novo fizičko telo. Najpre ona uzima kauzalno telo. Potom, posle kauzalnog, dolazi suptilno telo. Suptilno telo je nalik na spoljašnje telo, ali ga mi ne vidimo ukoliko nemamo unutrašnju viziju. Potom dolazi fizičko telo.

Pitanje: Kako se razvija svest u suptilnom telu?

Šri Činmoj: Svest je već u suptilnom telu. Svest deluje krajnje moćno, snažno i duševno u suptilnom telu, ali ona ne deluje ovde, na fizičkom nivou. Zato treba da nastojite da razvijete svest u fizičkom telu, neznalačkom, lenjom fizičkom telu.

Svest se spušta u suptilno telo iz kauzalnog tela. Svest znači Boga u Njegovim beskrajnim oblicima sa beskrajnom sposobnošću. U fizičkom telu mi nemamo sposobnost. Ova tri tela su kao tri prečke na lestvicama. Treća prečka, fizičko, ne dobija ono što druga ima da ponudi. Beskrajne mogućnosti iz kauzalnog tela spuštaju se u suptilno. Ali, pošto fizičko ne teži, suptilno nije dovoljno snažno da tu sposobnost preda fizičkom. Suptilno je više nego spremno, ali ako fizičko ne teži i ne nastoji da se uspne, ako fizičko ne čini neki svesni napor, nema mesta susreta.

Kako možete da nahranite i razvijete fizičku svest? Svest u fizičkom možete razviti jedino ispravnom samodisciplinom. Vaš svakodnevni život se sastoji od dve stvari: nečeg što činite i nečeg što ne činite. Ako nešto pogrešno iskrsne, ne činite to. Ako vidite nešto ispravno, učinite to. Na taj način se vaša svest automatski širi. Kad učinite nešto pogrešno, vi ograničavate svoju svest. Ako vas uhvati iskušenje koje ne možete da prevaziđete ovog trenutka, pokušajte da svoje delovanje odložite za malo kasnije. Odložite ga do sutra. Potom, kad dođe sutrašnji dan, odložite to za prekosutra. Na taj način nastavljate da odlažete pogrešno delo. U međuvremenu ćete učiniti mnoge dobre stvari, i snagom tih dobrih dela uvećaćete broj vojnika u svojoj božanskoj armiji. Tada će vam biti lako da prevaziđete iskušenje. Na taj način se može razviti svest u fizičkom.

Pitanje: Da li je istina da sve bolesti počinju u suptilnom telu i potom se ispoljavaju u fizičkom telu?

Šri Činmoj: Nije neizbežno tako. To je jedna teorija, i u njoj ima istine. Mnogo puta, međutim, nesavršenosti započinju u samom fizičkom telu a da nemaju nikakvu kariku koja ih vezuje sa suptilnim telom. Grubo fizičko telo ne teži, i u njemu postoji nesavršenost. Zato ono dobija bolesti.

Kad bolest napadne suptilno telo pre nego što dođe u fizičko, ako je čovek toga svestan, onda on ima vremena da se bori i da je spreči da uđe u fizičko telo. Ali, kad bolest napadne direktno fizičko telo, tad žrtva gotovo da nema vremena da spreči njen ulazak.

Deo II — Hata Joga (položaji) i fizička kondicija

Pitanje: Da li je Hata Joga neophodna u koncentraciji, meditaciji i kontemplaciji? Da li je ona neophodna da bi se ostvario Bog?

Šri Činmoj: Ako tvoje telo nije dovoljno snažno, danas ćeš patiti od bolova u stomaku, sutra ćeš imati glavobolje, a prekosutra neki drugi poremećaj. Prirodno, nećeš biti u stanju da se koncentrišeš i meditiraš. Zato je potrebno da svoje telo održavaš u dobrom stanju. Asane iz Hata Joge su daleko bolje za telo od snažnih vežbi koje se rade na Zapadu. Asane će smiriti tvoje telo, ukoliko ih ne radiš previše. Ako se asane rade suviše dinamično, one mogu da izazovu agresivna osećanja. Ali, ako ih radiš korektno, dobijaš dobru, blagu, nežnu vibraciju.

Hata Joga nam u izvesnoj meri može duhovno pomoći, ali moramo da znamo gde smo na našem duhovnom putovanju. Ako smo veoma uznemireni, možemo da radimo Hata Jogu u početku da bismo naučili da sedimo mirno i tiho. Ali, ako nismo stalno podložni uznemirenosti, čak i ako smo apsolutni početnici, Hata Joga nam nije neophodna, jer kad uđemo u meditaciju, automatski ulazimo u smireno, tiho stanje. Time što radimo vežbe Hata Joge, mi osećamo da regulišemo i uređujemo svoj život. Ali, kad pravilno meditiramo, i iz meditacije u nas uđe životna energija, automatski se naš život disciplinuje. Božanski Mir i Svetlost koji nam trebaju nikad, nikad ne možemo dobiti od Hata Joge.

Kao što Joga vežbe donose smirenost i mir, vežbe disanja doneće uravnoteženost. Istina, to nije pravi unutrašnji mir. To je samo privremena ravnoteža. Koncentracija, meditacija i kontem-placija su jedine stvari koje će nam doneti pravi mir.

Ako ti je cilj samo da ti telo bude u dobroj kondiciji i opušteno, Hata Joga će ti sigurno pomoći. Ali, ako želiš da upotpuniš svoju obuku u unutrašnjem životu, moraš da stupiš u školu koncentracije, meditacije i kontemplacije. Hata Joga je kao dečji vrtić, a tvoj cilj je da diplomiraš. Mnogi izvrsni studenti nisu prošli kroz dečji vrtić. Oni su ga preskočili i pošli pravo u osnovnu školu, a odatle u gimnaziju i na fakultet.

U Indiji ima na stotine i hiljade pravih tragalaca koji nikad nisu radili nikakve vežbe. Ja sam bio u jednom ašramu gde sam radio fizičke vežbe radi tela, ali čak ni u tom ašramu Učitelj nikad nije preporučivao da aspiranti rade asane da bi duhovno napredovali. U mnogim duhovnim zajednicama u Indiji asane se nikad ne rade. Tragaoci započinju direktno sa težnjom i meditacijom.

Ako neko oseća da time što će postati stručnjak za Hatha Yogu može da ostvari Boga, ili da može da brzo napreduje na putu ka spoznaji, želim da kažem da se on vara. Ima mnogo ljudi na svetu koji praktikuju fizičke vežbe i drže telo u izuzetno dobroj kondiciji. Ima rvača, akrobata i atletičara koji su veoma zdravi i snažni, ali ostvarenje Boga im nije suđeno u ovoj inkarnaciji. Oni su fizički snažni, ali ne mare za duhovnu snagu. Na sreću ili na nesreću, ne postoji direktna veza između fizičke snage i duhovne snage, odnosno sposobnosti. U svakom indijskom selu ima na stotine dečkića koji će mnogo bolje raditi Hatha Yogu nego što to čine svamiji ovde. Priroda ih je naučila; Majka Indija ih je naučila. Ali, ostvarenje Boga će za te dečkiće dugo ostati daleko.

Mi moramo da znamo šta zapravo želimo. Hatha Yoga ima da ponudi nešto što je veoma ograničeno, a meditacija ima da ponudi nešto što je apsolutno neograničeno. Ako kažeš: "Hajde da najpre postignem tu ograničenu stvar, pa da onda rastem u neograničeno", to je u redu. A opet, ako imaš sposobnost da uđeš direktno u prostrani okean, Bog od tebe neće tražiti da plivaš u bazenu. Ako, međutim, nemaš sposobnost da skočiš pravo u okean, onda Bog kaže: "Idi i plivaj u bazenu i zabavljaj se neko vreme".

Moja Yoga ne'e rećiništa protiv Hata Joge, ali, istovremeno, moja Joga oseća da će unutrašnja snaga takođe obezbediti i spoljašnju snagu. To će reći, ako ja zaista volim Boga, moj večni Otac će se pobrinuti o potrebama mog tela. On će mi dati dovoljno snažno telo da bi me osposobio da obavim svoj unutrašnji rad. Ako sam u stanju da se žrtvujem, da ponudim sebe svom Voljenom, svom Ocu, On će tada, prirodno, misliti o potrebama mog tela; jer, On zna da, ako nemam fizičku sposobnost, neću biti u stanju da Ga ispunim kao božanski instrument i da radim za Njega na Zemlji.

Zato ako želite da radite asanas pet ili deset minuta dnevno kako bi održali svoje telo u kondiciji, možete. Ali ako želite da dva sata radite Jogu pre meditacije, to će biti čisto gubljenje vremena.

Pitanje: Zbog čega je važna fizička kondicija?

Šri Činmoj: Težnjom svoje duše i svojom unutrašnjom posvećenošću i predajom bićemo u stanju da dosegnemo Vrhunsku Istinu. Pošto ostvarimo Svevišnjeg, mi moramo da ispunimo Svevišnjeg, tako što ćemo Ga ispoljiti na Zemlji. Ali, da bismo ispoljili Svevišnjeg, ono Najviše, na Zemlji, apsolutno nam je neophodna fizička spremnost. Ako želimo da pokažemo i ispoljimo Njega, telo mora da bude božanski instrument. Ako fizičko nije spremno, do ispoljavanja uopšte ne može doći, ili se ono može odigrati samo u veoma ograničenoj meri. Zbog toga moramo da određenu pažnju obratimo na sport i fizičke vežbe. U suprotnom, bićemo sve vreme slabi i bolesni. To ne znači da moramo da budemo najbrži trkači i najbolji atletičari na svetu. Ali, moramo da telo održimo u dobroj kondiciji, u skladu sa potrebama svog unutrašnjeg razvoja

Telu je potreban pravilan trening kako bi bilo spremno da primi poruku duše. Ako je telo zdravo i znažno, ono može da bezrezervno primi poruku duše, a mi možemo postati savršena posuda, savršeni instrument. Tada težnja duše i težnja tela idu ruku pod ruku.

Zato, molim vas, redovno vežbajte. Vaše snažno telo jednog dana će biti neophodno da bi se ispoljio Svevišnji. Što idete više i dublje, to će vam biti neophodnije da pokažete i ispoljite vašu božanstvenost; a za to ispoljavanje, fizička spremnost je od najvećeg značaja.

Pitanje: Zar ne bi moglo da se kaže da su asane potrebnije na Zapadu da pomognu ljudima da se opuste, jer ljudi u Indiji i na Istoku već imaju više duševnog mira od nas?

Šri Činmoj: U izvesnoj meri je tačno da ovde na Zapadu postoji velika napetost, i da je zapadnjacima potreban duševni mir. Ali na Istoku, posebno u Indiji, postoji veliko siromaštvo, a to siromaštvo takođe stvara strepnju, brige, napetost i rastrzanost.

Asane zaista pomažu telu da se opusti. One su veoma dobre da telo održe gipkim i u dobroj kondiciji. Ali, ako očekujete da ćete steći duševni mir opuštajući telo, bićete razočarani. Opuštanje koje dobijamo od asana nije pravi mir. Ako želite da steknete beskrajni Mir, večni Mir, ili da izmenite svoju unutrašnju svest, asane vam ne mogu mnogo pomoći.

Pitanje: Ako neko želi i da meditira i da vežba Hata Jogu, treba li da se meditira pre vežbi?

Šri Činmoj: Ako vežbate Hata Jogu, bolje je da to radite pre meditacije. Posle Hata Joge, molim vas, odmorite se otprilike petnaest minuta ležeći, a potom meditirajte. Ali, ako vežbate Hata Joga vežbe, molim vas, nemojte da radite više od pet ili šest dnevno. Oni koji svakodnevno meditiraju ne bi trebalo da troše više od pola sata na Hata Jogu. Svaki dan možete da uradite neke osnovne vežbe i još neke druge, ali ne radite to više od pola sata. Ako radite Hata Joga vežbe sat i po, a potom hoćete da meditirate, biće vam veoma teško da uđete u meditaciju.

Pitanje: Teško mi je da sedim u lotos položaju.

Šri Činmoj: To uopšte nije neophodno. Jedino je važno da leđa držiš pravo. Neki ljudi se naslanjaju na stolicu ili se presamite, ali to nije dobro. Lotos položaj je dobar, jer telo drži mirno. Mnogi ljudi, međutim, ostaju u lotos položaju po tri ili četiri sata, a da im um i dalje luta, dok neko drugi može da sedi na stolici, a da mu je um tih i miran. Glavno je da se leđa drže uspravno, a um bez misli.

Pitanje: Kad meditiramo, da li je neophodno da šake držimo u nekom posebnom položaju?

Šri Činmoj: Uopšte nije neophodno da se šake drže u bilo kakvom posebnom položaju. Meditacija treba da se obavi iznutra i posvećeno. Ako imate unutrašnju smirenost i ravnotežu, ne morate da brinete o svom spoljašnjem položaju. Neka šake ostanu tu gde su. Glavna je meditacija. Kad meditirate, celo vaše fizičko, vitalno i mentalno biće treba da uđe u vašu meditaciju.

Što se tiče unutrašnjeg iskustva, možete šake da stavite gde hoćete. Važna stvar je da ih držite opuštene. Možete da ih ostavite položene na kolena, sa prstima okrenutim nadole, polu-zatvorene. Ili, postoje razne mudre, u kojima se prsti drže u različitim položajima, ali su one inspirativne samo za početnike, ako inspirišu fizički um da uđe u dublju svest. Ako želite da znate više, postoji čitav predmet koji se zove hasta mudra. Hasta znači šaka; mudra znači položaj. On govori o položajima prstiju i šake.

Pitanje: Koja je duhovna svrha takmičarskih sportova?

Šri Činmoj: Naš cilj nije da postanemo najbolji atletičari na svetu. Naš cilj je da telo održimo u dobroj formi, da razvijemo dinamizam i da damo životnoj energiji nedužnu radost. U takmičarskim sportovima, naš prevashodni clij ne treba da bude da nadmašimo druge, već da stalno nadmašujemo sebe. U spoljašnjem životu, kad trčimo sa svojim prijateljima, mi vidimo ko je stvarno najbolji. Mi ne možemo da pravilno procenimo svoje sposobnosti ukoliko nemamo neko merilo za upoređivanje. Mi se, međutim, ne takmičimo da bismo pobedili druge, već da na površinu iznesemo svoje sopstvene sposobnosti. Naše najbolje sposobnosti izbijaju na površinu samo kad su oko nas i drugi ljudi. Oni nas inspirišu da iznesemo na površinu najbolje što imamo, a mi ih inspirišemo da oni iznesu na površinu najbolje što oni imaju. Zato imamo takmičarske sportove.

Ako možemo da naučimo da posvećeno učestvujemo u takmičarskim sportovima, to će nam doneti veliku radost i doneti pravi duhovni napredak. Ali, ako se takmičimo egoistično, neizbežno ćemo patiti i iznutra i spolja. Tada, čak i ako budemo prvi, nećemo dobiti blagoslove Svevišnjeg, a ako ne budemo prvi, proklinjaćemo sami sebe.

Pitanje: Može li se Pratyahara praktikovati nezavisno od ostalih sadhana?

Šri Činmoj: Postoji osam koraka u duhovnoj sadhani, ili disciplini: Yama, Niyama, Asana, Pranayama, Pratyahara, Dharana, Dhyana i Samadhi. Yama je samokontrola i moralno uzdržavanje; Niyama je strogo pridržavanje vođstva i religioznih propisa; Asana je položaj tela koji umiruje telo i čini ga prijemčivim instrumentom; Pranayama je sistematsko disanje da bismo umirili um i olakšali kontrolu uma; Pratyahara je povlačenje iz života čula; Dharana je usredsređenje svesti na Boga; Dhyana je meditacija; i Samadhi je trans, apsolutno jedinstvo individualne svesti sa univerzalnom Svešću.

Mi ne moramo da prolazimo kroz sve pripremne stadijume kad jednom počnemo da svesno težimo. Ne moramo da prolazimo kroz Asane Hata Joge i Pranayamu da bismo ušli u meditaciju. Samokontrola, povlačenje iz života čula i usredsređenje naše svesti na Boga u izvesnoj meri su neophodni pre nego što može da započne prava težnja. Ali, kad jednom težnja uđe u naš neprosvetljeni ljudski život, naše putovanje je započelo. Ako imamo težnju, možemo da započnemo sa koncentracijom, meditacijom i kontemplacijom.

Ako želite da praktikujete Pratyaharu, povlačenje vaše energije koja ističe, i fokusiranje na jedan određeni aspekt vašeg sopstvenog bića i svesti, onda je težnja od prevashodnog značaja. Vi ne morate svesno da prolazite kroz Yamu, Niyamu, Asanu i Pratyaharu. Ako zaista uđete u oblast težnje, istog trenutka ćete pokušati da se okanete pogrešnih stvari. Automatski ćete voditi moralan i kontrolisan život. Prestaćete da činite stvari koje su štetne po vaš duhovni život.Vaš unutrašnji vapaj, vaša težnja, prisiliće vas da upražnjavate prva dva koraka. A uvidećete da treći i četvrti korak nisu neophodni.

Kao što se kaže, polako ali sigurno postiže se uspeh, i možete da idete korak po korak, polako ali sigurno. Ali, u određenom trenutku, tu je takođe i put koji se zove suncem obasjana staza. Svi putevi vode ka jednom cilju, ali postoji jedan određeni put koji će vas voditi brže nego drugi putevi. Taj put je put koncentracije, duboke meditacije i usredsređene kontemplacije. Sigurno je da čovek može da praktikuje Pratyaharu a da nije prethodno praktikovao ostale discipline. A ako neko želi da preskoči Pratyaharu i započne sa Dharanom ili Dhyanom, on takođe može da učini i to. Mnogi duhovni tragaoci su to učinili, i oni su bili uspešni na svom duhovnom putovanju. Stvar je ličnog izbora da li neko oseća da mu je potreban bilo koji od ovih posebnih koraka. Svojim učenicima sam rekao da uopšte nije neophodno da se započinje sa nekim korakom pre Dhyane. Oni meditiraju sa mnom, i imaju visoka, uzvišena iskustva, bez svih prethodnih koraka. Postoje, međutim, drugi duhovni Učitelji, koji od svojih Učenika traže da prođu kroz ostale korake. Ja nemam ništa protiv toga. Svako ima svoj način ostvarenja Istine i nuđenja Istine drugima. Ako ste dovoljno iskreni da do kraja sledite duhovni put, i ako imate duhovnog Učitelja, ili ako imate prijatelje koji su daleko uznapredovali u duhovnom životu, onda možete prihvatiti njihovu pomoć i sugestije kako da najbrže napredujete.

Deo III — Pranayama i jogičko disanje

Pitanje: Šta je prana?

Šri Činmoj: Prana je sanskritska reč koja znači dah, životni dah, ili životnu energiju. Ta životna energija nije nešto materijalno ili fizičko, što mogu da vide naučnici ili lekari, već je neophodna za život. Izvor prane je Svevišnji. Prana je isto tako važna za naš život kao što je to i Atman, koji je duša ili Sopstvo. Život je otelovljen dah i ispoljen dah.

Postoji pet vrsta prane. Prvi je prana, životna energija u nama. Gde god je život, tu je i prana. Druga vrsta je apana. To je energija koja se posebno koristi u organima izlučivanja i razmnožavanja. Treća je samana. Samana je smeštena oko pupka i koristi se za varenje i asimilaciju. Četvrta se zove vyana. Ona je smeštena u lotosu u našem duhovnom srcu. Oko tog lotosa nalazi se sto i jedan suptilni duhovni nerv, a iz svakog od tih nerava grana se još sto i jedan nerv. Svaki od ovih ogranaka ima sedamdeset dve hiljade grana, i vyana se kreće kroz sve te nerve. Ovi brojevi mogu da zvuče fantastično, ali su ih mnogi proroci i jogiji zaista izbrojali. Kad sam imao dvadeset dve ili dvadeset tri godine, želeo sam da izbrojim te nerve i pokušao sam da to uradim. Izbrojao sam dosta hiljada, a tada je pred mene stalo sjajno biće i reklo: "Ne traći vreme. Proroci su u pravu."

Poslednji oblik prane je udana. Udana je smeštena u sredini kičme. Ova prana je najvažnija. Ako ova udana iz sredine kičme u trenutku smrti ode naviše, čovek će otići u neki od viših svetova. Ako ode naniže, čovek će otići u neki od nižih svetova. Svako mesto u telu predstavlja jednu loku, nebeski svet. U Indiji, u trenutku smrti, rođaci i prijatelji uvek pokušavaju da primete mesto odakle je došao sam poslednji dah pokojnika. Ako je poslednji dah došao sa bilo kog mesta ispod pupka, čovek mora da ide u niže svetove i jako pati. Ako je došao sa nekog mesta iznad pupka, čovek će otići u neki od viših svetova, da uživa Blaženstvo Svevišnjeg.

Pitanje: Kako da dobijemo najviše što možemo od prane?

Šri Činmoj: Kad prana postane jedno sa Kosmičkom Voljom, istog trenutka mi vidimo veliko dostignuće u svom unutrašnjem životu. To dostignuće može da nam dođe u obliku Mira, u obliku Radosti ili u obliku Ispunjenja. Ako možemo da tokom svoje meditacije postanemo svesni svog disanja, to će nam pomoći da postanemo svesni velikog Božanskog Daha čiji smo mi instrumenti. Ako je, kad počnemo da meditiramo, tok prane spontan, postojan i neometen, onda je unutrašnje biće u mogućnosti da na površinu iznese unutrašnje blago i učini da spoljašnja ličnost oseti, spozna i ispuni Najviše. Da bismo dobili najbolje što možemo od prane, moramo da budemo potpuno, bezrezervno i u celosti čisti u svom spoljašnjem i unutrašnjem životu. Potom, kad se prana, životna snaga, koristi u službi Svevišnjeg, mi postajemo najveći ponos Svevišnjeg.

Pitanje: Da li bi mogao nešto da kažeš o tajni jogičkog disanja ili Pranayame?

Šri Činmoj: Prema našoj duhovnoj hindu filozofiji, imamo tri glavne Joge: Jnana _Joga, Karma Joga i _Bhakti Joga; put znanja, put dela i put posvećenosti. U _Jnana Jogi, putu znanja, postoji grana koja se naziva Raja Joga. Raja znači kralj. Ta grana se naziva kraljevska Joga. U Raja Jogi ima osam koraka ili stupnjeva na tragaočevom putovanju ka Bogu, a četvrti korak se naziva Pranayama. To je Joga sistematskog disanja, kontrolisanog daha. Svi mi dišemo, ali najveći broj ne zna kako da diše pravilno. Ipak, ako možemo da ispravno dišemo, možemo se osloboditi bolesti i na kraju možemo čak i pobediti smrt.

Postoje dve vrste daha: jedan je prana, a drugi je apana. Kad udišemo kosmičku energiju da bismo pročistili i osnažili svoj život, to zovemo prana. Kad izdišemo svoje nečistote, to nazivamo apana. Kad udišemo pranu, mi pobeđujemo bolest, a kad izdišemo apanu, mi dovodimo u savršeno stanje fizičke organe koji ne funkcionišu dobro; to će reći, čitavo telo dovodimo u savršeni red. Evo jednostavne vežbe koju možete da radite u svako doba. Dok hodate, tokom pet koraka udišite, a tokom pet koraka izdišite, veoma sistematično. Ako to budete činili samo jedan ili dva bloka, osećaćete se veoma osveženo.

Postoje tri koraka u pravilnom, sistematskom disanju. Prvi je puraka, ili udah; drugi je kumbhaka, ili zadržavanje daha; treći je rechaka, ili izdah. Kad udišete, treba da osetite da udišete Dah Boga, Svevišnjeg, božanskog Voljenog. Kad zadržavate dah, morate da osetite da zadržavate sveispunjujući Dah Svevišnjeg. A kad izdišete, treba da osetite da nudite Božji besmrtni Životni Dah ili energiju čitavoj Njegovoj tvorevini.

Da biste vežbali sistematsko disanje, kad udišete, mentalno ili u sebi ponovite reč puraka. Potom, dok zadržavate dah, u sebi izgovorite reč kumbhaka. A kad izdišete, u sebi ponovite reč rechaka. Ili, možete da ponavljate Božje ime dok udišete, zadržavate dah i izdišete. Koristite ime koje koristite kad se molite Bogu - Svevišnji, Bog, Om, koje god ime vam najviše odgovora. Kad ste u nevolji ili opasnosti, istog trenutka izgovarate nečije ime, jer osećate da je to onaj koji će vas spasti. Dok dišete, morate takođe da osetite da treba da bude prizvan Onaj ko dolazi na prvo mesto u vašem životu

Ritam disanja je najvažniji. Ako udišete jednu sekundu, ili tokom jednog izgovaranja imena Svevišnjeg, onda morate da zadržite dah tokom četiri sekunde ili četiri ponavljanja. Potom, kad izdišete, to treba da traje dve sekunde, ili onoliko koliko vam je potrebno da bi dvaput ponovili ime Svevišnjeg. Disanje treba da bude nežno i tiho. Kad udišete i izdišete, to treba da se uradi nežno, tako da vaše disanje ne bi pomerilo ni končić ako bi vam stajao pred nosom.

U normalnom disanju obično funkcionišu obe nozdrve. Ali, kad pravilno dišemo naizmenično kroz jednu i drugu nozdrvo, istog trenutka dobijamo olakšanje od mentalnih strepnji, briga, depresije i mnogih drugih stvari koje izazivaju smetnje u našoj prirodi. Nauzmenično disanje kroz nozdrve je najvažnija vežba disanja. Počinjemo tako što upotrebimo svoj desni palac da zatvorimo desnu nozdrvu. Potom udišemo kroz levu nozdrvu, ponavljajući u sebi Božje ime, Svevišnji, ili puraka, samo jednom. Potom zatvaramo levu nozdrvu četvrtim prstom desne ruke, i sa obema zatvorenim nozdrvama, u sebi ponavljamo ime Boga, ili Svevišnji, ili kumbhaka, četiri puta dok zadržavamo dah. Na kraju, podižemo palac sa desne nozdrve, držeći i dalje levu nozdrvu zatvorenu, i izdišemo, ponavljajući Bog, Svevišnji, ili rechaka, dva puta.

Posle izvesnog vremena, možemo postepeno da povećavamo broj. Umesto ovog kratkog jedan-dva-četiri daha, možemo da vežbamo četiri-šesnaest-osam dah. Neki od Indijskih Jogija rade ovu vežbu satima, ali ona mora da se radi udobno, bez prisiljavanja ili naprezanja.

Međutim, ako u ovoj vežbi preteramo, dobićemo srčanu bolest. Zato Pranayamu treba da učite od nekog ko je vežbao pod vođstvom neke velke duhovne ličnosti. Ako je radite na svoju ruku, umesto da vam koristi, možete da upropastite zdravlje. Zato je najbolja stvar da se počne sa jedan-četiri-dva tehnikom. Možete to da uradite tri puta dnevno - rano ujutru, u podne i uveče - i osetićete koliko ćete vremenom to moći da produžite.

Dok dišemo na takav način, naše misli treba da budu veoma, veoma čiste. Ako nečista misao uđe u nas dok udišemo, to je kao da smo ispili otrov. Ako ograničenja, ego, ili bilo kakva misao koja nas u krajnjem rezultatu vezuje uđe u dah, to je u nas ušao otrov. Ako ovu vežbu možemo da duševno vežbamo tri ili četiri puta dnevno, dobrobit će biti nezamisliva.

Ova Pranayama pobeđuje prostor i vreme. Ako smo zaista uspešni u toj vežbi, lako možemo da pobedimo bolest i steknemo duhovnu moć. U ovom trenutku ja sam ovde, ali ako pomislim na svoju majku, oca ili prijatelje koji su daleko, i ako uspešno vežbam ovu tehniku disanja, mogu da uđem u bilo čiju svest i dobijem potpunu informaciju o čemu on razmišlja. Ako imate jaku glavobolju ili neku drugu bolest, ovo naizmenično disanje će vam na mnogo načina pomoći da vam se stanje poboljša. Ako se plašite da uradite nešto što je dobro, ako se plašite da se obratite nekom, radite Pranayamu tri ili četiri minuta, i bićete u stanju da to učinite. Ako ste besni na nekoga i želite da pobedite svoj bes odmah, počnite naizmenično disanje, tu gde sedite ili stojite, i vaš bes će nestati.

Možda osećate da je nemoguće živeti bez daha više od nekoliko minuta. Ali, ako vežbate ovu vežbu, moći ćete da ne dišete čak i po nekoliko sati. Ne samo da je to moguće, već je i neizbežno. To je moje lično iskustvo. Počeo sam da učim ovu tehniku pre dvadeset godina, i bilo da mi verujete ili ne, kažem vam da sam bio u stanju da zaustavim disanje dva i po sata. Imao sam običaj da uveče odem u park blizu svoje kuće da meditiram, i činio sam to. I tako, ako ja to mogu da uradim, i vi takođe možete, ako želite.

Mnogi od vas su čuli za Kundalini. To je najsvetija Joga. U našoj kičmi, unutar našeg suptilnog tela, mi imamo tri toka. Oni se zovu Ida, Pingala i Sushumna. Pingala je povezana sa Suncem, Ida sa Mesecom, a Sushumna sa Najvišim. Mi imamo šest duhovnih centara u kičmi, povezanih sa ova tri toka. Ako možemo da otvorimo ove centre, možemo postati vlasnici beskrajnog Mira, Svetlosti i Moći. Još jedan drugi centar, koga zovemo Sahasrara, lotos sa hiljadu latica, smešten je u velikom mozgu, i nije uračunat u ovih šest. Ostali centri su Muladhara u osnovi kičme, Swadisthana u predelu slezine, Manipura u predelu pupka, Anahata u predelu srca, Vishuda u predelu grla i Ajna u predelu čela. Mi možemo da otvorimo te centre pomoću moći naše koncentracije, ili duhovnim naizmeničnim disanjem.

Nisu nam potrebne godine da bismo stekli oslobođenje; to se može desiti za nekoliko meseci. Čovek može ostvariti Samospoznaju za šest meseci, osam meseci ili godinu dana, ako ima sposobnost da kontroliše svoj dah i usredsredi svu svoju pažnju na svaki od šest duhovnih centara. To nije moja teorijska ideja. Bilo je mnogo indijskih duhovnih tragalaca koji su se na taj način uzneli praktikujući Pranayamu sedam ili osam meseci. To, međutim, mora da se uradi sa krajnjom verom i krajnjom posvećenošću. Tragalac mora savršeno da vlada svim čulima i umom. Ako neko od vas može da praktikuje ovu Pranayamu iskreno i posvećeno, onda je, u ovom životu, Samospoznaja nadomak svima koji se nalaze u ovoj sobi.

Pitanje: Da li je postupak disanja koji ste opisali apsolutno najbitniji da bi se otvorilo treće oko?

Šri Činmoj: To je najefikasniji put da se otvori treće oko, ali nije apsolutno najbitniji. Ako možete da dovedete unutrašnje biće u prvi plan, ili ako se spusti Milost Svevišnjeg, ili ako su vaša koncentracija i volja krajnje snažne, onda možete da otvorite treće oko bez vežbi disanja. Disanje je jedan od najefikasnijih metoda, ali se ne može reći da je apsolutno najvažniji.

Pitanje: Može li se moć Kundalini ponovo uspostaviti u nekom ko je nekad bio na rubu postizanja?

Šri Činmoj: Sigurno da se može ponovo uspostaviti. Mnogo puta se događalo u Indiji da su neki tragaoci u svojoj duhovnoj potrazi počeli da bude Kundalini. Potom, pošto njihova težnja nije bila dovoljno postojana da nastave taj proces, Kundalini je opet nastavila da spava.

Kundalini je tajna nad tajnama u svakoj Yogi. Kundalini je u svima, spava u osnovi kičme. Pomoću naše težnje i koncentracije, ta Kundalini može da se probudi. Postoje razni načini da se probudi Kundalini. Ranije sam spomenuo Pranayamu. Takođe, ako duhovno ostvareni Guru to želi, ili ako je to Volja Svevišnjeg, pukim dodirom ili pogledom Guru može da je probudi. Dok čovek spava, Božansko, ili Guru, mogu da probude Kundalini.

Pevač ili muzičar može da probudi Kundalini i otvori svoje čakre dok je duboko utonuo u svoje pevanje ili sviranje. Betoven je imao to iskustvo mnogo, mnogo puta. Iako on nije bio duhovna ličnost, u svojoj muzici je mnogo puta iskusio buđenje Kundalini. U Indiji ima mnogo pevača i plesača koji dobijaju iskustvo Kundalini u svojoj najvišoj i najdubljoj koncentraciji na svoj nastup. Ako to jednom započne, a potom stane, čovek može biti siguran da će se, pomoću ispravnih metoda, opet vratiti.

Pitanje: Da li je ova tehnika disanja opštepoznata u Indiji, i da li tamo ljudi dišu bolje nego mi ovde?

Šri Činmoj: Ona jeste opštepoznata, ali su ljudi budalasti. Oni znaju tajnu, ali je ne koriste. Čak postoje učitelji koji samo podučavaju tu veštinu, ali je sami ne praktikuju.

Pitanje: Koja je uloga Pranayame u duhovnom životu?

Šri Činmoj: Uloga Pranayame u duhovnom životu zavisi od pojedinca. Mnogi ne rade vežbe disanja pre meditacije. Umesto toga, oni prizivaju Božju Svetlost i Prisustvo. Oni osećaju da prizivajući božansku Milost, Zaštitu, Mir i Svetlost mogu da promene svoju prirodu i pročiste svoj život isto tako efikasno kao što bi mogli vežbajući Pranayamu.

Ako neko želi da sledi Jogu posvećenog služenja, Jogu ljubavi, posvećenosti i predaje, Jogu unutrašnje mudrosti, ili ako želi da psihičko biće izvede na površinu i dopusti da ga psihičko biće u njemu, božansko dete u njemu, vodi i odvede Bogu, tad taj tragalac ne mora da mnogo pažnje posvećuje prani. On treba svu važnost da prida najvišem Miru, Blaženstvu i Moći, koje želi da odozgo spusti dole. Kad Mir, Blaženstvo i Moć uđu u njega, oni automatski donose beskrajni životni dah koji preobražava konačni, ograničeni životni dah koji već sadrži u sebi. Zato njemu nije neophodno da vežba sistematski udah, zadržavanje daha i izdah. Svetlost koju on unosi u svoj sistem regulisaće njegov životni dah, njegovu životnu energiju, u skladu sa božanskim potrebama tog tragaoca.

Jedina vežba disanja koja duhovnom tragaocu zaista treba, jeste da pokuša da udiše čistotu. Dok udiše, ako svesno zamišlja i oseća da udiše Savršenstvo odozgo, onda se ograničenja unutar njegovog sistema automatski preobražavaju. Onog trenutka kad svesno udahnemo, prana u nama ima veću vrednost. Nije, međutim, uopšte neophodno da se prolazi kroz mnoge stroge vežbe da bi se ostvario Bog. Ako možemo da udišemo sporo i duboko, i dok dišemo imamo posvećen osećaj prema Svevišnjem i prema čovečanstvu, bićemo u stanju da uđemo u svet sa svojim obogotvorenim dahom. Kad dišemo sa osećanjem spontane posvećenosti, mi možemo da duhovno i materijalno služimo Svevišnjem, kao i čovečanstvu.

Pitanje: Koliko ja znam, kad normalno dišemo, mi dišemo kroz obe nozdrve, i tada energija teče jednom stranom kičme tokom dva sata, a potom drugom stranom kičme naredna dva sata; ali kad dišemo naizmenično, to se menja. Da li je to tačno?

Šri Činmoj: Ne, nije tačno. Jedina stvar koja se događa tokom normalnog disanja, kad dišemo kroz obe nozdrve, jeste da životna energija teče uz i niz kičmu. Duhovne ličnosti su toga svesne; obični ljudi nisu. Prana ide naviše radi realizacije, a spušta se naniže radi preobražaja. Kad prana ide naviše i prođe kroz Sahasraha čakru, ona dodiruje najviše, kao karika između Neba i Zemlje. Kad se spušta naniže, ona nam pomaže da se čvrsto držimo materije, fizičkog sveta. Ono što se zapravo dešava tokom naizmeničnog disanja je da čovek ulaže koncentrisanu energiju u svoj dah da bi pročistio i božanski aktivirao svoj sistem.

Za većinu ljudskih bića je normalno da udahnu dvanaest do petnaest puta u minutu, ali postoje ljudi koji dišu samo tri ili četiri puta u minutu, kao rezultat svoje prakse naizmeničnog disanja. Kornjača je simbol besmrtnosti. Ona diše otprilike tri puta u minuti. Zato kornjača živi stotinama godina, dok mi živimo samo pedeset, šezdeset ili sedamdeset godina.

Ova tehnika disanja donosi uspeh u svim oblastima života. Ona nas odmah vodi u unutrašnji svet i poistovećuje nas sa suštinom našeg postojanja. Iz duše mi dosežemo Izvor, a kad smo u Izvoru, sve je uspeh i ispunjenje.

Šta god da radite, radićete to bolje ako ste u stanju da bez napora zadržite dah tokom dužeg perioda. Ja sam bio dobar sportista, u trčanju na sto metara. Kaže se da ako želite da pretrčite sto metara, treba da udahnete jednom, a onda da pretrčite celu stazu a da ne udahnete opet. Ako udahnete tri ili četiri puta dok trčite, izgubićete. Ponekad nisam to mogao da uradim u jednom dahu i morao bih da udahnem još jednom. Iako sam dvanaest godina bio prvi, znao sam da bih imao mnogo bolji rezultat da sam uvek mogao da istrčim trku u jednom dahu. Šta god da želite da učinite, bolje ćete to učiniti ako pravilno dišete i zadržavate dah. Ali, to mora da se uradi udobno, bez naprezanja pluća.Dok dišemo na uobičajeni način tokom dana, ni tri-četiri puta mi ne iskoristimo pluća da rade svojim punim kapacitetom. To je, međutim, veoma važno za pravilno disanje. Vi znate da živimo u svetu ekonomije. Uvek nastojimo da ekonomišemo. Ako možemo da naučimo naizmenično disanje, mi ekonomišemo. A ako možemo da dišemo naizmenično, postižemo trenutni uspeh.

Pitanje: Da li bi mogli da kažete nešto o različitim aspektima Božanskog koje možemo da prizovemo ako dišemo kroz levu, odnosno desnu nozdrvu?

Šri Činmoj: Svi vi udišete i izdišete. Molim vas, pokušajte da posmatrate da li dišete pretežno kroz levu, ili kroz desnu nozdrvu. Oni koji dišu kroz levu nozdrvu, molim neka ponove reč Mesec, a oni koji dišu kroz desnu nozdrvu, molim neka ponove reč Sunce.

Ako želite da izmenite svoju sudbinu, za to postoji izuzetno značajan i izuzetno efikasan metod. Tokom dana, kad primetite da funkcioniše vaša leva nozdrva, a ne desna, pokušajte da se koncentrišete i meditirate na Mesec nekoliko minuta. Steći ćete osobine Meseca: mir, vedrinu i tanano blaženstvo. Kad primetite da funkcioniše vaša desna nozdrva, tada se koncentrišite na Sunce. Neizostavno ćete steći kvalitete Sunca: dinamizam i božansku moć. Ali, ako zloupotrebite tu moć, ako ne težite za dinamizmom i okrepljujućom moći, onda ona postaje agresija; a ako zloupotrebite taj mir ili tanano blaženstvo, istog trenutka će vas napasti tromost, lenjost i dremež i pokušati da preuzmu potpunu kontrolu nad vašim životom. Kad osećate tromost, kad osećate da vam se ne radi ništa, ako posmatrate, primetićete da funkcioniše vaša leva nozdrva. A ako ste energični, ako želite da učinite nešto, onda je to desna nozdrva.

Kad radite naporne vežbe, primetićete da obe nozdrve rade podjednako. Tada funkcioniše Sushumna, glavni kanal. Kad funkcionišu obe nozdrve, tada božanski Mir i božanska Moć istovremeno deluju u vama. Morate, međutim, da ih budete svesni i da ih prizivate sve više i više. Vi dišete svakog dana. Pokušajte da posmatrate svoj dah u svojim svakodnevnim aktivnostima. Ako možete da makar pet minuta tokom svakog sata budete svesni svog disanja, čak i to je sjajno. Ako svakodnevno pravilno koristite dah, možete u sebe uneti više moći i mira da prosvetle vaše neznanje.

Tokom svoje najdublje meditacije, ne treba uopšte da mislite na dah. Ne treba da mislite da li dišete kroz levu ili kroz desnu nozdrvu, ili kroz obe. To uopšte nije neophodno. Tada se duša svesno brine o vama i ona je potpuno odgovorna za vaš dah.

Pitanje: Kako se susreću udah i izdah?

Šri Činmoj: Pre svega, nije im neophodno da se sretnu. Glavna stvar je da pratimo dah koji ulazi. Pomoću tog daha, možeš da okrepiš svoje telo, životnu energiju, um, srce i dušu. A pomoću daha koji izlazi, možeš da pročistiš svoje telo, životnu energiju, um i srce.

Ali, ako želiš da sjediniš dah koji ulazi i dah koji izlazi, moraš da svoju težnju izneseš s onu stranu tela, iznad tela. Ako poslednji dah možeš da dovedeš do Sahasrara čakre, na vrhu glave, tad će dah koji izlazi isteći kroz nju, a ulazeći dah, koji dolazi od Boga, od Svevišnjeg, može da ga sretne na tom mestu.

Pitanje: Kad pokušavam da uđem duboko u sebe, moj dah mi prekida koncentraciju. Kako da kontrolišem svoj dah?

Šri Činmoj: Ono što tada treba da uradiš jeste da udišeš što je moguće laganije i mirnije i da osećaš da oko tebe i pred tobom teče reka energije. Ako vidiš i osećaš tu reku energije, pokušaj da je uneseš u svoj sistem. Kad u tebe uđe reka energije, dah će ti teći neprekinuto i spontano, ne ometajući tvoju meditaciju.

Deo IV — San i telesna svest

Pitanje: Osećam da gubim bitku sa svojim vitalom ujutru kad želim da ustanem da meditiram, a ne mogu.

Šri Činmoj: Nije tvoj vital ono što ti ne dozvoljava da ustaneš; to je tvoje grubo fizičko telo, iako vital takođe pomaže fizičkom da više spava. Udružena lenjost fizičkog i nebožanskog vitala jača je od tvog srca koje teži. Pomoću ogromne težnje srca ti možeš da pobediš vital i telo koji stvaraju krajnju fizičku inerciju. Tada ćeš biti u stanju da ustaneš.

Ono što treba da uradiš pre nego što pođeš na spavanje je sledeće: da probaš da se pet minuta koncentrišeš na onaj čas u kom želiš da se probudiš. Ako želiš da ustaneš u petnaest do šest, svojim mentalnim okom pokušaj da vizualizuješ kazaljke sata postavljene na petnaest do šest pravo pred sobom. Videćeš da će ti narednog jutra biti lakše da ustaneš. Možda će biti potrebno dva ili tri dana, ili možda će biti potrebno nedelju dana, ali te uveravam da ćeš biti u stanju da ustaneš jer primenjuješ svesnu volju duše uveče, pre odlaska na spavanje. Svesna volja postaje jedno sa zemaljskim vremenom, koje je predstavljeno časovnikom. Ona će ući u zemaljsko vreme i zapovediti mu. Potom, rano ujutru, duša će opet ući u zemaljsko vreme i prisiliti zemaljsko vreme da stane pred tebe. Tad ćeš lako moći da ustaneš i meditiraš u taj odabrani sat.

Oni koji meditiraju u šest ili pola sedam ujutru ne smeju se vraćati u krevet. Ima nekih koji u retkim prilikama meditiraju u pola četiri, ili u pola pet, ili u petnaest do pet. Oni koji meditiraju pre pet mogu ponovo da se vrate u krevet na nekoliko minuta ili pola sata ako osećaju da je to neophodno. Ali, oni koji meditiraju oko šest, ne bi trebalo da ponovo spavaju. To je štetno, jer je dan već svanuo, i sposobnost tog dana je već ušla u njih. Sposobnost noći mora se odvojiti od sposobnosti dana. Noć je već odigrala svoju ulogu u njihovoj težnji dajući im odmor. Sad dan treba da igra svoju ulogu sa dinamičnom aktivnošću, koja je oblik težnje u fizičkom i materijalnom svetu.

Pitanje: Ako ne pijemo kafu ili čaj, šta možemo da uradimo ako počnemo da se osećamo pospano dok vozimo kasno noću, ili ako smo malo spavali i teško nam je da ustanemo ujutru?

Šri Činmoj: YKažeš da se ponekad osećaš pospano dok voziš. A sad, zašto bi kafa ili čaj morali da ti priteknu u pomoć? Postoje duhovni metodi, koji ti u toj prilici mogu pomoći, a koji imaju beskrajno veću moć nego kafa ili čaj. Ako si umoran dok voziš, zaustavi auto i duboko udahni nekoliko puta. Uradi naizmenično disanje kroz levu i desnu nozdrvu (opisano u poglavlju ove knjige o Pranayami). To će ti odmah dati energiju. Potom, pomoću moći svoje koncen-tracije, pokušaj svesno da udišeš božansku energiju. Dok udišeš, pokušaj da osetiš da ne dišeš samo kroz nos, već takođe i kroz oči, uši, čelo, glavu, ramena. Oseti da energija dolazi sa svih strana i ulazi u tebe kroz različita vrata. Ako si svestan kako ova energije utiče u tebe, prirodno je da nećeš biti pospan. Kad počneš da dobro meditiraš, ti svesno ili nesvesno uvlačiš energiju. Naravno, što više energije ulazi u tebe, to će viša biti tvoja meditacija. A odakle dolazi ta energija? Ona dolazi iz Univerzalne Svesti.

Još jedna stvar koju možeš da učiniš kad si umoran je da vrlo brzo ponavljaš ime Svevišnjeg, ili tvog Gurua. Ako tako učiniš, istog trenutka će njihova imena ući u tvoju sopstvenu unutrašnju svest i ti ćeš dobiti neograničenu energiju.

Nije važno koliko sati spavaš, već kako spavaš. Ako osećaš da ti je teško da ustaneš ujutru, treba da znaš da tokom osam sati spavnja možda nisi imao nijedan sat dobrog sna. Postoji jedna vrsta sna koja se naziva jogički san. U jednoj sekundi jogičkog sna možemo dobiti ekvivalent petnaest minuta ili pola sata uobičajenog odmora. A sad, kako se postiže takav san? Rano ujutru, kad osećaš da ti je teško da ustaneš, pokušaj da osetiš da celo tvoje telo, od glave do pete, predstavlja more mira. Oseti da si postao sam mir, da otelovljuješ mir iznutra i spolja. Pokušaj da svesno osetiš svoj fizički okvir, ali istovremeno oseti da si beskrajno prostranstvo mira. Kad si u stanju da svesno osetiš to prostranstvo mira, videćeš da se tvoje fizičko telo, meso, krv i kosti, potpuno stopilo sa tim morem mira i nestalo u njemu.

Mir može da deluje kao dinamička snaga. Ti osećaš da imaš snagu kad je telo aktivno i kreće se tamo-amo; ali, prava snaga leži u unutrašnjem miru, ne u spoljašnjem delovanju. Kad poseduješ mir u beskrajnoj meri, poseduješ izvor prave dinamičke energije. Ako pozoveš dinamičku energiju, koja je unutar tebe u obliku mira, lako ćeš moći da ustaneš.

Takođe, kad pođeš na spavanje, jednostavno oseti da ćeš spavati dvadeset i četiri sata. Tada, čak i ako sat kaže da si spavao samo tri ili četiri časa, tvoja prva misao čim se probudiš treba da bude da si spavao dvadeset i četiri časa. Um može da ubedi spoljašnju svest, i istog trenutka ćeš poverovati. To nije samoobmana; to je pravilna upotreba svesnog uma. Broj dvadeset i četiri ima ogromnu snagu. On nam istog trenutka daje osećaj utehe, olakšanja, zadovoljstva, ispunjenja.

Pitanje: Kako možemo da ostanemo svesni dok spavamo?

Šri Činmoj: U tvom slučaju, s obzirom da meditiraš samo pola sata ili sat dnevno, to nije moguće. Ako neko želi da bude potpuno budan tokom sna i neuznemiravan vitalnim, emocionalnim silama ili lošim kretanjima, on mora da meditira najmanje šest i po sati dnevno. A u toj meditaciji, on ne može sve vreme gledati na sat, da vidi koliko je sati prošlo. On možda neće gledati na sat, ali mora da zna da meditira najmanje šest sati dnevno. Ako neko može da svesno meditira šest ili sedam sati - ne samo tokom jednog ili dva dana, već tokom nekoliko meseci, možda čak i nekoliko godina - samo tada on može biti potpuno svestan tokom sna. Tada će biti u stanju da zna na koji se nivo duša kreće tokom sna. Kao ptica, duša leti sa jednog nivoa na drugi tokom sna, a čovek može biti potpuno svestan tog kretanja ako meditira.

Ja, međutim, ne savetujem onima koji imaju puno posla u svojoj kancelariji ili u školi da meditiraju šest ili sedam sati dnevno. Pre svega, ako vital nije čist, on će istog trenutka stvoriti probleme veće od onoga što se postiže meditacijom. Čovek će izgubiti mentalnu ravnotežu i moraće da ide u ludnicu. Postepeno, čovek može da dostigne šest sati na dan. To je kao telesne vežbe: svakog dana vežbaš i postepeno razviješ svoje mišiće. Onda osećaš da si snažan, i drugi osećaju da si snažan. Na sličan način, treba da počneš sa petnaest minuta ili pola sata meditacije, i to postepeno povećavaš. U duhovnom svetu, stvari se ne mogu postići na silu. Polako ali sigurno trčiš prema cilju. A na svakom koraku treba da imaš poverenja u ono što radiš. Ako si meditirao pola sata, možeš da pokušaš da meditiraš četrdeset pet minuta, ili ceo sat, ali, molim te, nemoj da skačeš na šest i po sati.

Ako ne možeš da meditiraš šest sati, što ne možeš i ne smeš da pokušavaš u ovom trenutku, želeo bih da pre nego što pođeš na spavanje pet minuta svesno udišeš čistotu u svoj sistem. Tokom dana, odigrale su se mnoge pogrešne stvari. Nečistota, ružnoća i mnoge druge nebožanske sile ušle su u tvoje fizičko telo. Ali, ako tokom noći uspostaviš čistotu u svom sistemu, dobićeš nešto malo svesnog sna, iako ne te vrste kao kad bi meditirao šest ili osam sati dnevno. Ako nema određene čistote, ono što većina naziva snom uopšte nije san. To je smrt. Tokom sna mi živimo u svetu mrtvih, svetu nepokretnosti i nesvesnosti.

Pitanje: Da li bi mogao da kažeš nešto više o tome kako duša leti na različite nivoe tokom sna?

Šri Činmoj: Postoje tri stanja svesti. Sušupti, koja se može nazvati stanjem sna bez snova, jeste najčistiji, najdublji, najviši san. Potom je tu Swapan, stanje snova, i na kraju Jagriti, budnost. U dubokom snu, duša dobija priliku da leti sa jednog nivoa svesti na drugi. U našem biću mi imamo mnoge slojeve svesti, ali kad radimo, razgovaramo i družimo se sa drugim ljudima u huci i buci sveta, unutrašnje biće je pritisnuto i duša ne dobija priliku da leti. Mi smo u spoljašnjem svetu, i svakakve šašave stvari dolaze u naš spoljašnji um; tu je sve nemir. Ali, u dubokom snu, čitavo biće je umireno, i duša može da leti kao ptica sa jednog nivoa svesti na drugi. Kad duša obavlja te letove bez ikakvih prepreka, sva vrata i prozori našeg unutrašnjeg bića automatski se otvaraju. Kad su sva unutrašnja vrata otvorena i kad duša leti, tad spoljašnje biće postaje jedno sa Božanskim i doživljava svest Blaženstva.

A sad, kako tragalac može svesno da ima to osećanje jedinstva tokom spavanja? Pomoću stalne meditacije. Drugog načina nema. U suprotnom, ako postanete jedno sa svojim Najvišim u svom dubokom snu, nećete toga biti svesni. Možda ćete biti svesni nekoliko sekundi, ili ujutru, kad se vratite iz tog stanja svesti. Ali, to ne mora da se desi. Dok imate to iskustvo, vi obično niste svesni kad ste potpuno sjedinjeni sa Najvišim, pa kako možete da očekujete da to osetite satima kasnije? Jedini način da se bude svestan tog osećanja, ili da se ima iskustvo jedinstva, jeste stalna težnja, stalna meditacija.

Pitanje: Postoji li neki način da iskoristimo vreme dok spavamo da nastavimo svoj napredak, tako da možemo da pronesemo svoju dnevnu svest kroz noć sa sobom?

Šri Činmoj: Dok spavate, ponekad imate svakakve vitalne snove iz vitalnog sveta, obično smeće. Zašto to imate? Zato što vam san nije dubok, zato što niste potpuno ušli u svet sna. Kad pođete na spavanje, vi zapravo spavate možda samo tri sata tokom noći. Ostatak vremena ostajete u snu samo zato što vam nije vreme da ustanete. Šta vas navodi da spavate toliko dugo? Vaša tromost, vaša telesna svest. Vaša telesna svest će možda reći da ako spavate deset sati, narednog dana ćete biti u stanju da veoma naporno radite i rešite sve svoje probleme. Ali, san ne može da prevaziđe vaše probleme i teškoće. Samo će svesna težnja raščistiti vaš život od problema. Ako spavate osam, devet, deset sati, možda ćete samo zaboraviti svoje probleme. Ali tada, narednog jutra, videćete da se oni vraćaju još jače.

IAko noć smatramo nečim što služi za udobnost, za miran odmor, onda će nam noć dati lenju udobnost, a ne ispunjujući odmor. Ispunjujući odmor dolazi kao rezultat dnevnog rada, od duhovnog napora, duhovnog buđenja. Tokom dana smo meditirali, naporno smo radili. Sad, rezultat tog rada može se iskoristiti tokom noći. Ako pokušamo da osetimo rezultat dana tokom noći, onda ćemo videti da je dan zapravo ušao u noć. U suprotnom, dan i noć bi bili kao dva odvojena bića. U sedam sati dan je odigrao svoju ulogu i počinje noć. Igrali smo se sa jednom stvari, sad moramo da se igramo sa drugom.

Za duhovne ljude noć ne postoji. Noć, za nas, znači neznanje, nesvesnost, odsustvo svesti. Za duhovne ljude, sve je svesnost, sve je svest. Ako se prihvatimo duhovnog života, moramo da ostanemo budni i na oprezu svakog trenutka. Kako? Samo tao što ćemo produžiti svesni deo svog života, a to je dan. Kad meditiramo tokom dana, mi smo okrepljeni. Hajde da zato nastavimo taj dinamički osećaj čak i u noć. Uzmimo noć kao nešto okrepljujuće i ispunjujuće, kao produžetak dana.

Ako smo spavali sat ili dva, pa ako se probudimo i osetimo da smo bar nekoliko sekundi svesni, ali ne meditiramo, najbolja stvar je da odmah ustanemo i meditiramo pet, deset ili petnaest minuta. Tada treba da osetimo da je dan ušao u našu svest, da je naš dan već počeo. A sad, šta to znači? Znači da je naša svest potpuno budna; ona je probuđena, spremna i ne želi da spava. Telo možda spava, ali je svest već potpuno probuđena i meditira za nas. Ako osećamo da smo nepokretni i teški, da nam um ne funkcioniše, ne treba da obraćamo pažnju na tu misao. Ako osećamo da narednog dana nećemo biti u stanju da radimo ako ustanemo, to je pogrešno. Ne, bićemo u stanju da radimo. Uvek moramo da pokušamo da osetimo da se noć može preobraziti u dan pomoću naše probuđene svesti.

Mogu li da vam ispričam jednu smešnu priču? U nekim duhovnim zajednicama u tri ili pola četiri ujutru svi članovi moraju da ustanu da zajedno meditiraju. Kad je ustanovljen ašram Šri Ramakrišne, Vivekanandino naređenje je bilo da svi moraju da ustanu u pola četiri da meditiraju, bez obzira kakav je njihov položaj. Ako tada bilo koji pojedinac ne bi ustao, onima koji su bili budni bilo je dozvoljeno da ga dobro posrame. Jednom se predsednik ašrama, Rakhal (Brahmananda), nije osećao dobro i nije mogao ili nije hteo da ustane. Neko je rekao Vivekanandi da Rakhal nije ustao. Vivekananda reče: "Isto pravilo se odnosi i na njega. Idite i izvucite ga iz kreveta." Rakhal se veoma razbesneo, i želeo je da napusti ašram. On reče: "Ja sam predsednik, a taj mladić, moj učenik, dolazi i vređa me. Znate da sam bolestan; u suprotnom ne bih prekršio pravilo. Odlazim; ne želim više da ostanem ovde."

Vivekananda je bio vrlo promućuran. On reče: "Čije je ovo mesto? Ramakrišna me nikad nije zvao svojim sinom; on je uvek imao običaj da tebe zove svojim sinom. Sad, očeva imovina pripada sinu. To je tvoje mesto, tvoj ašram. Ovde je misija tvog oca, ostvarenje tvog oca. Ti moraš da ostaneš; ja ću otići."Brahmananda nije želeo da Vivekananda ode, i tako je stvar sređena. Ova priča pokazuje kako je Vivekananda načinio čvrsto pravilo da svako mora da ustane ujutru, bez obzira kako je visok njegov položaj. I to je pomagalo; to je zaista pomagalo.

Pitanje: Koliko osećaš da bi mi, kao tvoji učenici, trebalo da spavamo noću?

Šri Činmoj: Sedam sati je, mislim, više nego dovoljno. Osam sati spavanja više nije za vas, ali neki od vas još uvek spavaju deset sati, znam. Možda spavate na moj račun. Morate, međutim, da gledate na više od sedam sati spavanja kao na nešto štetno za vaš duhovni život, vašu duhovnu svest, na isti način na koji smatrate droge, piće i pušenje štetnim. Ako preterano spavanje stavite u istu kategoriju, bićete u stanju da se disiciplinujete. Uvek morate da budete veoma oprezni.

Govorio sam o opasnosti od sumnje i straha. Na nesreću, mi ne uzimamo te stvari za ozbiljno. Mi naprosto kažemo: "O, ja imam sposobnost da ih pobedim, jer sam fizički jak. A lenjost je nešto veoma žensko i veoma slabo. Ako želim, mogu da je pobedim." Ovakve nam ideje padaju na um. Ali, lenjost, strah, sumnja i ostale nebožanske sile imaju strahovitu moć.

Pogledajte ljubomoru. Sve vreme smo ljubomorni, ali osećamo da ako želimo da pobedimo ljubomoru, to možemo da učinimo u tren oka. Takvo je naše ljudsko osećanje. Četrdeset ili pedeset godina, čitav naš život, bili smo ljubomorni na ovog ili onog, ali mislimo da ako želimo da pobedimo svoju ljubomoru, neće nam trebati ni jedan dan da to učinimo. Imamo toliko poverenja u sebe! Ali, samo pokušajmo, i videćemo da će nam trebati još pedeset godina da pobedimo svoju ljubomoru.

Sve dok nismo pobedili nešto što nam stoji na putu, ne smemo da kažemo da to možemo pobediti. Hajde da najpre to pobedimo, tada ćemo videti svoju snagu. Osećamo da je nebožanska sila nešto veoma tanano i malo, nešto što možemo lako zgaziti; ali, ona je tako moćna, da nas naprosto uništi. Uhvatimo nebožansku silu i uništimo je. Tek tada možemo reći da smo jaki.

Pitanje: Nekih noći osećam da nisam umoran i jednostavno ležim u krevetu, pun radosti. Treba li tada da meditiram?

Šri Činmoj: Ako ne možeš da zaspiš, a ne ometaju te nebožanske misli, to znači da ti je Bog dao priliku da još meditiraš. A ako ne možeš da meditiraš, čitaj neke duhovne knjige. Ali, nemoj da mučiš sebe; ako ti san pokuca na vrata, dopusti mu da uđe. Opet, ako te ne muči pospanost, onda treba da osećaš da si srećan što te sate možeš da iskoristiš za svoje ciljeve.

Pitanje: Koji je najbolji položaj za spavanje?

Šri Činmoj: Neki ljudi ne znaju kako da pravilno spavaju. Oni spavaju na stomaku, što je apsurdan način spavanja. Tada kanali Ida, Pingala i Sushumna uopšte ne mogu da funkcionišu. Uvek treba da se okrenete licem prema svetlosti i dopustite svetlosti da uđe u srčani centar. Kad spavate na leđima, ili na boku, vidite nešto svetlosti, dok ako spavate na stomaku, istog trenutka je svetlosti zaprečen put. Zato je najbolji način da spavate na boku ili na leđima. Nikad ne ležite licem nadole, i ne držite ruke ili šake prekrštene na grudima dok spavate.

Deo V — Ishrana i post

Pitanje: Da li je istina da telo utiče na našu sposobnost da se koncentrišemo? Da li bi korisna bila neka posebna dijeta ili pročišćenje?

Šri Činmoj: Sigurno, to je u izvesnoj meri tačno. Glavna stvar je, međutim, naša svest. To što neko samo postane vegetarijanac neće pročistiti ni uzdići njegovu svest ni na koji način. Neko može da se kupa deset puta dnevno i da bude krajnje fizički čist, ali ako ne teži, to ga neće približiti ni korak Bogu. A opet, neko drugi se možda ne kupa deset puta dnevno, ali, ako je njegova težnja veoma uzvišena, on će trčati prema svom cilju sa krajnjom unutrašnjom čistotom. Svakako, pročišćenje tela pomaže, ali ako neko želi da dobije izuzetnu duhovnu pomoć, onda je to što je važno pročišćenje svesti, a ne dijeta, čistota ili fizičke vežbe.

Pitanje: Zaključio sam da kad jedem meso ne mogu da meditiram dovoljno dobro. Osećam se uznemireno. Ali, ako ne jedem meso, osećam se veoma slabo.

Šri Činmoj: Ti veoma dobro znaš da su životinje nemirne, agresivne, destruktivne i nedovoljno evolutivno razvijene. Mi smo u izvesnoj meri prevazišli životinjsku svest i izašli smo iz životinjskog carstva. Mi smo samo jedan korak ispred na evolutivnoj lestvici, ali je razlika između ljudskog bića i životinje veoma velika. A sad, kad nešto pojedeš, naravno da ćeš upiti i osobine te stvari. Ono što imaš u sebi neizbežno će se pokazati spolja na neki način. Kad jedeš meso, tad će trenutni rezultat biti uznemirenost, agresivni i rušilački impulsi i misli, kao i snižavanje svesti.

A sa druge strane, nije tačno da ćeš izgubiti snagu, moć i energiju ako ne jedeš meso. Na svetu postoje milioni ljudi koji ne jedu meso, ali koji su fizički veoma jaki i zdravi. Možda ćeš reći da se njihov telesni sklop razlikuje od tvoga, ali ja ću reći da u Božjoj tvorevini postoji nešto što se zove unutrašnja hrana. Kakva je to hrana? To su Mir, Svetlost, Blaženstvo i druge božanske i ispunjujuće osobine. Kad ispravno težiš, ispravno se koncentrišeš i ispravno meditiraš, bićeš u stanju da u svoje telo uneseš tu unutrašnju hranu. Možda će ti trebati priličan broj godina da dostigneš taj stepen unutrašnje veštine, ali u međuvremenu pokušaj da uđeš duboko u sebe i vidiš šta ti zapravo daje najviše snage. Ja sam poznavao ljude koji su izjavljivali da im meso daje snagu, ali kad su ušli duboko u sebe, otkrili su da je ono što im daje snagu njihov sopstveni osećaj i predstava o mesu. Ti možeš da izmeniš tu predstavu i da osetiš da to što ti daje snagu nije meso, već duhovna energija koja prožima telo. Ta energija dolazi od meditacije i težnje, kao i od pravilne ishrane. Snaga koju dobijaš od težnje i meditacije beskrajno je moćnija nego snaga koju dobijaš od mesa i ribe, tako da ta jela lako možeš da izbaciš iz svog jelovnika.

Ti upražnjavaš meditaciju veoma iskreno i posvećeno. Ono što treba da uradiš je da se otarasiš ideje da ti meso daje snagu. Ta ideja je tako duboko ukorenjena u tvom umu da u ovom trenutku ne možeš da se odvojiš od nje. Ali, onog trenutka kad se potpuno oslobodiš te ideje, videćeš da nije pre svega meso to što ti daje snagu; ono što ti daje snagu je zdrava hrana, kao i ispravan mentalni stav i duhovna težnja.

Pitanje: Kako životinjske osobine koje dobijamo iz mesa zapravo utiču na nas? Na koji način?

Šri Činmoj: U nama su uvek izvesne negativne sile. Kad negativne sile iz spoljašnjeg sveta - uznemirenost, pogrešne sile i emocionalni nagoni - uđu u nas, istog trenutka neprosvetljene emocije koje već imamo u svojoj nižoj životnoj energiji izbijaju na površinu i odazivaju se pogrešnim silama koje su ušle u nas. Tada se negativne sile koja su u nama i pogrešne sile koje dolaze spolja udružuju i mi postajemo njihove žrtve.

Uznemirenost, negativne sile, sile životne energije (vitalne sile) imaju svoj koren u pupku. Kad se koncentrišemo na pupak pet minuta, naša volja postaje moćna i usmerena kao strela, i pogrešne sila potpadaju pod našu kontrolu. One uviđaju moć naše koncentracije; one vide da ćemo ih iseći na komade ako počnu da prave bilo kakve probleme. Ako smo u stanju da pogrešne sile koje su već u nama držimo pod kontrolom, onda sile koje dolaze od jedenja mesa neće biti u stanju da izazovu uznemirenost.

Ali, ja želim da moji učenici konačno prestanu da jedu meso. Ako tako učiniš, tvoja težnja postaće bolja. U suprotnom, desiće se da uglavnom nećeš dobijati suptilna iskustva, suptilne vizije i suptilne spoznaje. Naravno, bilo je nekih duhovnih Učitelja, kao što je bio Vivekananda, i još neki, koji su jeli meso. Ali, oni su to mogli da rade zato što su u duhovnom svetu bili kao ričući lavovi. Njih nisu ometale sile koje se nalaze u mesu.

Svojim učenicima ne želim da namećem striktnu vegetarijansku ishranu; to je stvar ličnog izbora. A ako lekari nekom savetuju da mu je apsolutno neophodno da jede meso i ribu tokom nekog kraćeg vremenskog perioda, on tako i treba da učini. Međutim, u opštem slučaju, ako želiš Apsolutno, Najviše, Samospoznaju, treba da prestaneš da jedeš meso. Ako možeš, uradi to već danas. Ako ti za to treba godinu dana, ili deset godina, ili dvadeset godina, uradi to postepeno. Kad se realizuješ, možeš da jedeš meso i ribu koliko hoćeš. Ali, u ovom trenutku, moram da kažem da životinjska svest mesa neće dopustiti iskrenom, posvećenom tragaocu da uđe u najvišu i najdublju svest.

Pitanje: Dakle, vegetarijanska ishrana nije neophodna da bi se spoznao Bog?

Šri Činmoj: Samo time što postane vegetarijanac, čovek neće ostvariti Boga. To je nemoguće! Ima mnogo ljudi se drže stroge vegetarijanske ishrane, ali nema mnogo ljudi na Zemlji koji su ostvarili Boga. U Indiji, sve udovice u uglednim porodicama trebalo bi da budu vegetarijanci. Ali, ako prebrojiš sve indijske udovice, nećeš među njima naći mnogo Bogoostvarenih duša. Ukoliko se te žene ne mole i ne meditiraju sa najvećom posvećenošću, one veoma malo duhovno napreduju.

Ako prestaneš da jedeš ribu i meso, nećeš ostvariti Boga preko noći. Daleko od toga! Ne smeš da očekuješ tako veliki rezultat od tako malog napora. Ali, tvoja težnja će se uvećati. Tvoje blage osobine, nežne osobine, težeće osobine izaći će na površinu brže. Sve zavisi od toga koliko brzo želiš da napreduješ. Ako osećaš da je svaki sekund važan, ako osećaš da tvom cilju nema kraja, onda je najbolje da postigneš stvari koje su pred tobom što je pre moguće.

Pitanje: Kad neko zna da ja na putu ka Bogu, zar mu meso neće automatski postati odbojno?

Šri Činmoj: Prosuđuješ druge iz svog ugla. Svami Vivekananda i neke druge duhovne figure jeli su meso do poslednjeg dana svog života. Ne možemo reći da je Svami Vivekananda bio duhovno ispod nas ni u kom pogledu. Postoje neke duhovne ličnosti koje nastavljaju da jedu meso i ribu i pre i posle svoje realizacije. Ti si imao iskustvo da ti je meso postalo odbojno kad si ušao duboko u sebe i dostigao određen stupanj, ali to nije neizbežno iskustvo.

Pitanje: Iz duhovne perspektive, da li je isto tako štetno da jedemo ribu kao i da jedemo meso?

Šri Činmoj: Riba je gora od mesa. Životinje su po prirodi agresivne, ali je istovremeno životna krv životinja veoma moćna i snažna. U životinjskoj svesti postoji dinamički pokret napred. On je možda neusmeren i divlji, ali bar postoji neki dinamički pokret napred. Životinja trči tamo-amo; ona ne želi da ostane zadovoljna. Taj dinamički kvalitet nas u izvesnoj meri može osnažiti. Ali, kad uđe u ljudsku svest, on takođe stvara probleme. Njegova uznemirenost ometa našu čistotu, mir našeg uma.

Najmanje štetna vrsta mesa je jagnjetina. Jagnje je prilično blago, dok su druge životinje agresivnije. Isto tako, piletina nije tako štetna kao crveno meso. Nije dobro jesti nikakvo meso, ali ako čovek ne može da prestane, bolje je da jede meso nego ribu.

Duhovno gledano, riba je na nižem evolutivnom stupnju od životinja. Životinja trči tamo-amo; ona ne ostaje zadovoljna. Riba je međutim, stvorenje lenjo, inertno, tromo, nečisto i nesvesno. Nepokretnost je njeno zadovoljstvo, niskost je njeno zadovoljstvo. A sused niskosti je svet smrti. Kad smo vezani niskošću, istog trenutka smrt dolazi i vezuje nas još više. Svest ribe odmah ulazi u blato nesvesnosti i beživotnosti. Iako možda osećaš da je riba nevina, ponizna i blaga, te su osobine samo na površini. Njene unutrašnje osobine su niskost, inercija, tromost i sama tama. Riba nema osećaj za napredak.

Ako želiš da jedeš ribu, ili ako moraš da jedeš ribu, molim te, jedi male ribe, a ne velike. Male ribe povremeno, svesno ili nesvesno, žele da se otvore prema svetlosti. Ali, velike ribe nikad ne žele da se otvore prema svetlosti, ni svesno ni nesvesno; one zatvaraju put svetlosti.

Pitanje: Šta je sa jajima i mlekom i ostalim mlečnim proizvodima?

Šri Činmoj: Mlečni proizvodi su u redu. Oni nisu škodljivi jer nemaju tu vrstu destruktivnih vibracija. Međutim, oni koji praktikuju Kundalini Yogu i žele da otvore duhovne centre ne bi trebalo da jedu ni mlečne proizvode. Ako neko želi da otvori bilo koji od šest glavnih centara, mlečni proizvodi su štetni, jer oni sprečavaju da se centri otvore. Ali, ako neko želi unutrašnje iskustvo Mira, Svetlosti i Blaženstva, a ne mari za otvaranje čakri, on može da jede mlečne proizvode.

Pitanje: Čitao sam u knjizi o makrobiotici da je loše jesti krompir i paradajz. Možeš li mi reći da li je to tačno.

Šri Činmoj: Iz mog sopstvenog iskustva znam da čovek može bez problema da jede bilo koje povrće. Uveravam te, uopšte nije loše jesti krompir ili paradajz. Jedina važna razlika je razlika između mesa i povrća.

Pitanje: Kakvu vrstu hrane treba da jedemo da bismo postigli čistotu?

Šri Činmoj: Molim vas, izbegavajte meso i ribu; o piću i cigaretama da i ne govorim. Sve voće, povrće i mlečni proizvodi su dobri. Prerađena hrana takođe može da se jede ukoliko ne utiče štetno na zdravlje.

Takođe, kafa i čaj nisu dobri, izuzev biljnih čajeva. Za mene su kafa i čaj spori otrovi. Treba im samo malo više vremena da vas ubiju. Naravno, svaka osoba ima određenu odbrambenu moć, pa ako otrov deluje veoma sporo, ako se borimo, možemo da dobijemo bitku. Ne smemo, međutim, da traćimo svoju snagu da bismo se borili protiv tih sporih otrova.

Pitanje: Koji je najbolji način da neko postane vegetarijanac, ako je navikao da jede meso i ribu?

Šri Činmoj: Najbezbedniji, najsigurniji način je da započne postepeno. Jedan moj učenik pio je čaj šest puta dnevno, pa sam ga zamolio da pije pet puta. Potom, posle mesec dana, rekao sam mu da smanji na četiri puta dnevno. Na kraju je potpuno prestao. Ozbiljne stvari moraju da se urade postepeno. Da je prestao odjednom, možda bi se razboleo od neke ozbiljne bolesti. Ako nečije telo nije snažno, svaka iznenadna promena u njegovim navikama može prouzrokovati ozbiljan napad na zdravlje te osobe.

Pitanje: Molim te, reci mi da li smo u boljoj vezi sa Božanskim kad postimo, pijući samo sok i vodu? Da li nam post pomaže da ostvarimo Boga?

Šri Činmoj: Kad piješ sok, ne postiš. Mnogi ljudi kažu: "Rano ujutru popijem šolju kafe, u podne popijem čašu soka, a uveče samo čašu mleka." To je njihova predstava o postu. Za mene to, međutim, nije post. Kad zaista postiš, možeš da piješ samo čistu vodu i ništa drugo.

Ako odlučiš da postiš, moraš da znaš zašto to činiš. Ako osećaš da ćeš postom ostvariti Boga, to je ludost. Pravo ime Boga je Blaženstvo i Radost. Ako je tvoj Otac sav Radost, zar će od tebe tražiti da se mučiš da bi došao k Njemu? Bog je posednik beskrajne radosti, a znamo takođe i da je beskrajno milosrdan. On ti je dao telo - to je Njegovo telo - i ako počneš da mučiš telo, zar će biti zadovoljan? Nikad! Ako počneš da postiš da bi ostvario Boga, Bog će ti reći da ideš pogrešnim putem.

Ali, post može da nam pomogne da smršamo, izlečimo određene fizičke bolesti i pročistimo svoje nerve i um. Vrlo često mi jedemo nezdravu hranu, pa je jadnom telu potreban određeni odmor i pročišćenje. Takođe, kad gledamo nebožanske ljude i stvari, njihove vibracije ulaze u nas iz atmosfere i utiču na naše fizičko telo - kožu, mišiće, nerve. Ako želimo da postimo jedan dan u mesecu da bismo pročistili svoj sistem, to je poželjno. Potrebna nam je čistota da bismo cenili Božje postojanje na Zemlji. Baš u čistoti - čistim mislima, čistim delima, čistoj svesti - prebiva Bog. Post nam u velikoj meri može pomoći da pročistimo sebe. A kad u nas uđe čistota, mi se brže krećemo ka ostvarenju Boga. Ali, to je smo prvi korak; sam post nam neće dati ostvarenje Boga.

Prema tome, da bi se pročistio, možeš da probaš da postiš - pijući samo vodu - jednom mesečno. Sada, ja samo govorim sa duhovne tačke gledišta. Ja ne znam ništa o tvojoj fizičkoj konstituciji. Ako si zdrav i snažan, možeš da postiš. U suprotnom, to nije preporučljivo. Ali, čak i ako ne postiš, ako si iskren tragalac, možeš da jednom sedmično smanjiš količinu hrane koju jedeš. To može posebno da se uradi nedeljom, kad ne moraš da budeš suviše aktivan. Nedeljom većina ljudi ustaje kasnije, tako da lako mogu da zaborave na doručak. U vreme ručka, mogu da kažu: "Ja jedem svakog dana. Ako danas jedem malo manje, to mi uopšte neće naškoditi." Potom, uveče, u vreme večere, oni mogu da kažu: "Za ručak nisam jeo kao obično, i to mi nije naškodilo. I dalje sam sasvim svež. Zašto da ne učinim isto i sad?" I tako, ako jednom sedmično, posebno nedeljom, možeš da smanjiš svoje obroke, to će ti u velikoj meri pomoći. I ne moraš da se podvrgavaš strogim, mučnim postovima, kakve duhovne ličnosti i ne preporučuju.

Pitanje: Ako nam post zaista pomaže da se pročistimo, zašto onda ne bismo postili češće nego jednom ili dvaput mesečno?

Šri Činmoj: Kad s vremena na vreme postimo, to pomaže da pročistimo svoje telo. To našem telu i suptilnim nervima daje neku vrstu odmora. To odmaranje nerava daje osećaj pročišćenja, jer naši suptilni nervi igraju značajnu ulogu u našoj Samospoznaji. Ali, ako postimo suviše često, to će samo oslabiti naše nerve i telo, tako da će, umesto da nam pomogne u našoj spoznaji Boga, to ometati naš unutrašnji napredak.

Ispričaću jednu kratku priču. Jednom je učenik jednog Gurua došao Gospodu Budi. Buda ga upita: "Da li bi, molim te, mogao da mi kažeš kakvo je učenje tvog Gurua u pogledu ostvarenja Boga?"

Učenik reče: "Ono što mi je moj Guru rekao veoma je jednostavno. Moj Guru kaže da kad nekuda prolaziš, treba da zatvoriš oči. Tako nećeš videti nijednu lepu ženu, koja bi pomela tvoj um i sprečila te da misliš o Bogu. Takođe, moraš i da zapušiš uši."

"Zašto?"

"Da ne bi čuo nikakve ometajuće zvuke. Nećeš čuti kako se ljudi svađaju i ogovaraju. Takođe, moraš i da usta držiš zatvorena. Ako prestaneš da govoriš, nećeš lagati."

Gospod Buda reče: "U tom slučaju, mora da su svi oni koji su slepi, gluvi i nemi već ostvarili Boga. Hajde da dotaknemo njihova stopala, pošto su svi oni već ostvarene duše."

Buda nas je učio srednjem putu, putu umerenosti. On je oprobao ekstremnu stazu posta i krajnje pokore, ali je uvideo da ona nije zadovoljavajuća. Ako izgladnjujemo svoje organe, svoje oči, nos, uši i usta, zar misliš da se krećemo prema Bogu? Ne! Sve treba da bude umereno. Svaku stvar treba da koristimo u božansku svrhu, radi božanskog cilja.

Pitanje: Ne mogu da meditiram ukoliko moje telo nije zadovoljno. Kad sam gladan ili uznemiren, zaista ne mogu da meditiram.

Šri Činmoj: Ako si uznemiren, ili čak ako si samo gladan ili žedan, naravno da nećeš biti u stanju da dobro meditiraš. Zato nam je takođe potrebno i savršenstvo u fizičkom biću. Telo mora da bude mirno i uravnoteženo. Unutar tela, spoljašnjeg zida, nalazi se duša. Spoljašnji hram takođe mora da se održava u dobrom stanju. Moramo da na ispravan način brinemo o fizičkom da bi bilo moguće da dobro meditiramo. U velikom Kalidasinom epu, Kumar Sambhaba, piše: "Shariramadyam khalu…" - "Telo je, zaista, prvi instrument duhovne discipline"; zato se telo ne može zanemariti. Moramo da obratimo pažnju na potrebe tela, ali ne smemo da sve zahteve tela smatramo neophodnošću. Ako postanemo robovi svog tela, nikad nećemo biti u stanju da meditiramo.

Pitanje: Kad treba jesti pre i posle meditacije?

Šri Činmoj: Ako hoćeš da meditiraš pošto si pojeo pun obrok, kao što je ručak ili večera, treba da sačekaš najmanje dva i po sata. Ako si pojeo veoma lak doručak, možeš da meditiraš posle sat i po. Pre tog vremena nećeš imati duboku, pravu meditaciju, jer će tvoji suptilni nervi biti veoma teški i tromi. Glavnim nervima - Idi, Pingali i Sushumni - krajnje je teško da puste da kosmička energija teče kroz njih ako je telo upravo uzelo pun obrok.

Ako želiš da najiskrenije meditiraš, uvek je preporučljivo da meditiraš praznog stomaka. Sad, prazan ne znači potpuno prazan. Ako te muči glad, pojedi nešto veoma lako; inače će glad ometati tvoju meditaciju. Možeš da popiješ čašu soka ili vode. A posle meditacije, treba da sačekaš bar pola sata pre nego što jedeš, jer toliko vremena treba da se asimiluju duhovne sile koje si primio.

Pitanje: Kažu da jogi u Indiji jedu somu i stiču određena iskustva.

Šri Činmoj: Soma koju jogiji koriste je sok biljke some. Samo su vedski mudraci znali kako da koriste tu travu. Ovde na Zapadu ljudi eksperimentišu sa biljkama, ali to nema nikakve veze sa biljkom soma koju su koristili drevni mudraci. Takođe, oni ne znaju na koji način su je mudraci koristili. Proces koji Zapadnjaci danas koriste u potpunosti je pogrešan. Iskustva koja oni imaju potpuno su suprotna. Oni uništavaju neke od svojih suptilnih nerava. Imao sam učenike koji su nekad bili žrtve tih droga. Sad oni najiskrenije žive duhovni život; oni lako mogu da razlikuju prava duhovna iskustva od onih koja su imali ranije.

Deo VI — Preobražaj i savršenstvo tela

Pitanje: Kako da na ispravan način koristimo čula?

Šri Činmoj: Ispravno ispunjenje čula doći će jedino od Boga. Telo ima čula, ali telo nije njihov vlasnik; pravi vlasnik je Bog. Ako svesno možemo da odemo vlasniku, onda će nam vlasnik reći kako da njegovu svojinu ispravno koristimo.

Čula su instrumenti, Božji instrumenti. Izvorno, Bog nam je poverio te instrumente, ali smo mi svesno izabrali da ne pitamo Boga kako da koristimo ta čula. Umesto da pitamo Boga kako da koristimo čula koja nam je dao, mi smo upitali pogrešnog učitelja, neznanje. Bolje rečeno, pre nego što smo zapravo zatražili od neznanja da nas uči, ono nam je trčeći došlo da nam ponudi svoju mudrost. Pošto smo ga rado poslušali, sada plaćamo kaznu.

Mogli smo, na primer, da koristimo svoje oči da vidimo božansku lepotu u čovečanstvu i u celoj Božjoj tvorevini. Umesto toga, šta mi činimo sa svojim očima? Koristimo svoje oči ili da prisvojimo svet, ili da ga odbacimo. Kad vidimo nešto što nam godi, mi istog trenutka pokušavamo da to prigrabimo. A kad vidimo nešto što nas ljuti, istog trenutka pokušavamo da to odbacimo. Ovaj univerzum je sav Svetlost, ali mi to ne vidimo. Da smo slušali Božju poduku kako da koristimo oči, nos, uši i druge čulne organe, On bi nam dao ispravna uputstva.

Uvek ima vremena da dobijemo uputstva od Boga; bolje ikad nego nikad. Svaki tragalac može da se svesno i posvećeno moli Bogu da ga iznutra poduči kako da koristi čula. Bog će biti izuzetno srećan i ponosan što nas podučava. Ne moramo, međutim, da pitamo Boga za svako čulo pojedinačno. Potrebno nam je samo da se Bogu približimo sa iskrenom težnjom, a unutar naše težnje On će videti za čim vapimo.

Pitanje: Možeš li da kažeš nešto o samokontroli tela?

Šri Činmoj: U duhovnom životu, samokontrola je najvažnija, najznačajnija i najplodonosnija. Bez samokontrole nema samospoznaje. Koncept samokontrole najteži je za primenu. Ako neko želi da ima samokontrolu, mora da se preda Izvoru. Taj izvor je Svetlost; taj Izvor je Bog.

Dete želi da ima mnoge stvari - mnoge beskorisne, štetne stvari. Majka, međutim, zna da će dete, ako mu da te stvari, biti uništeno. A baš zato što su majka i dete jedno, i majka će takođe biti uništena. Zato majka ne ispunjava detetove bezbrojne neprosvetljene, destruktivne želje. Slično tome, telo je dete. Ako ispuniš sve njegove želje i zahteve, u krajnjem rezultatu bićeš uništen.

Zašto nas telo ne sluša kad pokušavamo da ga kontrolišemo? Odgovor je veoma jednostavan. Naše telo ne sluša nas, jer mi ne slušamo svoju dušu. Kad bismo slušali svoju dušu, telo bi takođe slušalo nas.

Pitanje: Kako mogu da pobedim svoje fizičke želje?

Šri Činmoj: Pre svega, treba da znamo da li nas želje zaista ispunjavaju ili ne. Mi mislimo da ćemo biti srećni ako nam se želje ispune. Pre nego što zapravo nešto poželimo, mi na umu imamo plod želje; to jest, mi osećamo da će nam želja doneti zadovoljstvo i ispunjenje. Ali, pošto smo se upustili u duhovni život, svojim unutrašnjim bićem ćemo osetiti da nas želje ne mogu ni zadovoljiti ni ispuniti. Kad jednom to osetimo, lako možemo izbeći želju ili okrenuti svoj život prema drugim stvarima.

Kad smo u običnom svetu, mi vidimo ispunjenje želje kako uzima oblik zadovoljstva; zato imamo određenu nadu da ćemo biti srećni ako se potrudimo da ispunimo svoju želju. Ali, ako život želja posmatramo iz duhovne perspektive, videćemo da u prvom poglavlju nema svetlosti, u poslednjem poglavlju nema svetlosti, a ni i u poglavljima između njih nema svetlosti. Život želja je tama od početka do kraja. Tama znači odsustvo božanskog zadovoljstva. Nema zadovoljstva ni u rođenju želje ni u njenom ispunjenju.

Želja i težnja su dva sveta. Za nekog ko ne traga, želja je sve što je važno na svetu. Za tragaoca, težnja je sve što je važno na svetu. Obična osoba koja ne teži nema sposobnost da svesno izađe izvan granica zadovoljstva. Ali, onaj ko se valja u blatu želje na kraju oseća da je unutar tog blata osujećenje, a u osujećenju je uništenje. On na kraju uviđa da je, kad živi u oblasti fizičke i materijalne želje, uhvaćen u čeljusti tigra koji ga proždire. Iskreni tragalac, međutim, počinje svoje putovanje sa težnjom; sredina njegovog putovanja je težnja, i kraj njegovog putovanja je takođe težnja. U težnji je, od samog početka, božansko zadovoljstvo. Kad teži, čovek oseća istinsko zadovoljstvo, jer težnja ima sposobnost da se svesno i duševno poistoveti sa najdaljim krajevima sveta, sa najdubljim i najskrivenijim Bićem i sa najvišim transcendentalnim Sopstvom. Ako čovek oseća istinsku potrebu da teži, videće da nijedna želja - bilo da je fizička, vitalna ili mentalna - ne može da pokuca na vrata njegovog srca. Umesto toga, tamo će slobodno obitavati Mir, Svetlost i Blaženstvo.

Kao što znaš, Sunce se rađa na istoku. Ako rano ujutru, kad meditiraš, okreneš lice Suncu, tvoja koncentracija i meditacija biće usmerene na istok. Ako trčiš prema Suncu, nećeš biti u stanju da dobro vidiš druge pravce. Ali, ako trčiš prema istoku dok gledaš na zapad, izgubićeš brzinu i spotaći se. Prema tome, ako osećaš da je cilj u jednom pravcu, moraš da svoju pažnju usmeriš u tom pravcu i trčiš u tom pravcu. Uvek, u svakom trenutku, moraš da budeš usmeren prema svom cilju. Ako je tvoj cilj ostvarenje Boga, ako je tvoj cilj oslobođenje, onda ne treba da gledaš unazad ili oko sebe, već samo prema Svetlosti.

Kako možeš da pobediš svoje fizičke želje? Ne misli na fizičke želje; misli na svoju težnju. Pokušaj da budeš trkač i sve vreme nastoj da nadmašiš i prevaziđeš sve ono što ti smeta i stoji ti na putu. Budi pravi trkač, tako da neznanje, ograničenje i nesavršenost ostanu iza tebe u trci. Vapaj težnje je jedini odgovor. Napisao sam jedan aforizam koji kaže:

Kad mislim, tonem.
Kad biram, gubim.
Kad vapim, letim.


Kad mislim na čitav svet ili svetske probleme, ja tonem. Kad biram, kad donosim svoje sopstvene odluke, ja zaista gubim, jer je Bog onaj koji bi trebalo da donosi sve odluke u meni i kroz mene. Ali, kad vapim iz najdubljih kutaka svog bića, istog trenutka stičem unutrašnju snagu, unutrašnju moć, unutrašnju potrebu i unutrašnju sposobnost u beskrajnoj meri da letim nebom Svetlosti i Blaženstva.

Pitanje: Koja je najviša vrsta čistote kojoj mogu da težim?

Šri Činmoj: Najviša vrsta čistote je čistota u fizičkom; to će reći, nižem fizičkom, emocionalnom vitalu. Predeo ispod pupka treba da bude potpuno pročišćen. Ljudska bića u izvesnoj meri imaju čistotu u srcu; u umu je ima veoma malo. U vitalu, čistota je izmešana sa nečistotom; tu dinamizam i agresija deluju zajedno. Prema tome, kad god osetiš agresivnost, to je nečistota; a kad osetiš božanski dinamizam, to je čistota. Ispod vitala je fizičko. Tu, zahvaljujući inerciji i lenjosti, tama vrhunski vlada. Tu gde je tama, nečistota sigurno igra svoju ulogu.

Ti treba da težiš za čistotom u grubom fizičkom. Kako to možeš da učiniš? Pomoću neprekidne molitve i tvog neprekidnog unutrašnjeg vapaja za Svetlošću. Svetlost i tama ne mogu ostati zajedno. Nemoguće! Isto kao što strah i hrabrost ne mogu da idu ruku pod ruku, na sličan način čistota i nečistota ne mogu ostati zajedno.

Pitanje: Da li tvoja filozofija kaže da će telo uvek biti prepreka u komunikaciji sa Bogom i nikad ne može biti deo našeg samodavanja Bogu?

Šri Činmoj: Ne, telo ne mora uvek biti prepreka, smetnja ostvarenju Boga. Istina je, u ovom trenutku telo je nesvesno. Ne mora, međutim, uvek da bude tako. Mala beba je nesvesna, ali to ne znači da ona neće preći u detinjstvo, pubertet i zrelost. Posmatrajmo telo kao jedno nesvesno dete. To dete će rasti pomoću unutrašnje hrane koju dobija od duše zahvaljujući našoj težnji. Kad dete pođe u školu, ono stiče znanje. Ono, takođe, iz dana u dan stiče mudrost. Slično tome, kad se molimo, koncentrišemo i meditiramo, mi prizivamo svetlost koja je unutar nas, i ta svetlost nastoji da prožme čitavo naše spoljašnje biće.

Ti si apsolutno u pravu kad kažeš da je telo smetnja. Ono je smetnja dugo vremena, dok Svetlost duše ne izbije na površinu i ne preuzme odgovornost za telo. Ali, ako kažeš da će se telo neprekidno i večno suprotstavljati duši, onda grešiš. Ako bi se telo trajno suprotstavljalo mogućnostima duše, onda niko ne bi ostvario Boga. Jer, ostvarenje Boga se odigrava samo na ovoj planeti, samo na Zemlji.

U početku je apsolutno tačno da se telo suprotstavlja napretku duše. Dođe, međutim, vreme kad duša izađe na površinu i prisili telo da postane njen verni, savršeni instrument. To postignuće predstavlja pobedu i tela i duše. Kad duša svesno navede telo da oseti šta treba da radi, i kad je telo voljno da sluša zapovesti duše, onda telo i duša trče zajedno. Tada ostvarenje, otkrovenje i ispoljavanje postaju neizbežni. Kad smo uznapredovali, kad se probližavamo Cilju, vidimo da se fizička svest potpuno stapa sa psihičkom svešću, i vidimo telo u njegovom preobraženom sjaju. Duša i telo postaju deo jedne Istine, a ta istina je Bog Beskrajni.

Postoji klavir i postoji pijanista. Oba su podjednako potrebna da bi nastala muzika. Ako nema instrumenta, kako svirač može da svira? A opet, ako nema svirača, klavir ne može da funkcioniše. Slično tome, duši je potrebno telo da bi ispunila svoju najvišu misiju. A telu je potrebna duša da bi dalo smisao svom postojanju, da ostvari Najviše.

Pitanje: Kako se može obogotvoriti ljudsko telo?

Šri Činmoj: Postoje dva metoda da se obogotvori i preobrazi telo. Jedan je kroz stalnu težnju, da fizičko teži zajedno sa dušom. Drugi je kroz evoluciju. Pošto se vraćala u oblast duša mnogo puta, i ponovo dolazila na Zemlju, duša će postepeno dostići stupanj na kom će biti u stanju da deluje ovde na Zamlji na način na koji Svevišnji to hoće. Tada će ona biti u stanju da iznutra preobrazi telo.

Uvod urednika prvom izdanju

Ljudsko telo, hram duše, instrument za spoljašnji izraz čovekovog unutrašnjeg života: koliko zaista znamo o tome, našem stalnom pratiocu? Nauka neprestano otkriva sve više o potencijalima tela, njegovim ograničenjima, slabostima, njegovoj snazi. Spori hod evolucije ga primetno menja. Ipak, koliko god ga proučavamo, koliko god učimo o njemu, koliko ga menjamo ili poboljšavamo, ono što znamo o telu je praktično ništa.

Ova knjiga odgovara na pitanja o telu sa duhovne tačke gledišta. Šri Činmoj je bogoostvarena duša u stalnom dodiru sa najvišom Stvarnošću. On vidi i poznaje ljudsko telo kao što ga vidi i poznaje sam Bog. Šri Činmoj objašnjava telo kao što nijedan naučnik, fiziolog ili psiholog ne može da učini. Njegova inspirativna otkrića mogu voditi naše živote i osvetliti naš um o ovoj najznačajnijoj temi sa svake tačke gledišta.