Pitanje: Iz duhovne perspektive, da li je isto tako štetno da jedemo ribu kao i da jedemo meso?

Šri Činmoj: Riba je gora od mesa. Životinje su po prirodi agresivne, ali je istovremeno životna krv životinja veoma moćna i snažna. U životinjskoj svesti postoji dinamički pokret napred. On je možda neusmeren i divlji, ali bar postoji neki dinamički pokret napred. Životinja trči tamo-amo; ona ne želi da ostane zadovoljna. Taj dinamički kvalitet nas u izvesnoj meri može osnažiti. Ali, kad uđe u ljudsku svest, on takođe stvara probleme. Njegova uznemirenost ometa našu čistotu, mir našeg uma.

Najmanje štetna vrsta mesa je jagnjetina. Jagnje je prilično blago, dok su druge životinje agresivnije. Isto tako, piletina nije tako štetna kao crveno meso. Nije dobro jesti nikakvo meso, ali ako čovek ne može da prestane, bolje je da jede meso nego ribu.

Duhovno gledano, riba je na nižem evolutivnom stupnju od životinja. Životinja trči tamo-amo; ona ne ostaje zadovoljna. Riba je međutim, stvorenje lenjo, inertno, tromo, nečisto i nesvesno. Nepokretnost je njeno zadovoljstvo, niskost je njeno zadovoljstvo. A sused niskosti je svet smrti. Kad smo vezani niskošću, istog trenutka smrt dolazi i vezuje nas još više. Svest ribe odmah ulazi u blato nesvesnosti i beživotnosti. Iako možda osećaš da je riba nevina, ponizna i blaga, te su osobine samo na površini. Njene unutrašnje osobine su niskost, inercija, tromost i sama tama. Riba nema osećaj za napredak.

Ako želiš da jedeš ribu, ili ako moraš da jedeš ribu, molim te, jedi male ribe, a ne velike. Male ribe povremeno, svesno ili nesvesno, žele da se otvore prema svetlosti. Ali, velike ribe nikad ne žele da se otvore prema svetlosti, ni svesno ni nesvesno; one zatvaraju put svetlosti.