Pitanje: Postoji li neki način da iskoristimo vreme dok spavamo da nastavimo svoj napredak, tako da možemo da pronesemo svoju dnevnu svest kroz noć sa sobom?

Šri Činmoj: Dok spavate, ponekad imate svakakve vitalne snove iz vitalnog sveta, obično smeće. Zašto to imate? Zato što vam san nije dubok, zato što niste potpuno ušli u svet sna. Kad pođete na spavanje, vi zapravo spavate možda samo tri sata tokom noći. Ostatak vremena ostajete u snu samo zato što vam nije vreme da ustanete. Šta vas navodi da spavate toliko dugo? Vaša tromost, vaša telesna svest. Vaša telesna svest će možda reći da ako spavate deset sati, narednog dana ćete biti u stanju da veoma naporno radite i rešite sve svoje probleme. Ali, san ne može da prevaziđe vaše probleme i teškoće. Samo će svesna težnja raščistiti vaš život od problema. Ako spavate osam, devet, deset sati, možda ćete samo zaboraviti svoje probleme. Ali tada, narednog jutra, videćete da se oni vraćaju još jače.

IAko noć smatramo nečim što služi za udobnost, za miran odmor, onda će nam noć dati lenju udobnost, a ne ispunjujući odmor. Ispunjujući odmor dolazi kao rezultat dnevnog rada, od duhovnog napora, duhovnog buđenja. Tokom dana smo meditirali, naporno smo radili. Sad, rezultat tog rada može se iskoristiti tokom noći. Ako pokušamo da osetimo rezultat dana tokom noći, onda ćemo videti da je dan zapravo ušao u noć. U suprotnom, dan i noć bi bili kao dva odvojena bića. U sedam sati dan je odigrao svoju ulogu i počinje noć. Igrali smo se sa jednom stvari, sad moramo da se igramo sa drugom.

Za duhovne ljude noć ne postoji. Noć, za nas, znači neznanje, nesvesnost, odsustvo svesti. Za duhovne ljude, sve je svesnost, sve je svest. Ako se prihvatimo duhovnog života, moramo da ostanemo budni i na oprezu svakog trenutka. Kako? Samo tao što ćemo produžiti svesni deo svog života, a to je dan. Kad meditiramo tokom dana, mi smo okrepljeni. Hajde da zato nastavimo taj dinamički osećaj čak i u noć. Uzmimo noć kao nešto okrepljujuće i ispunjujuće, kao produžetak dana.

Ako smo spavali sat ili dva, pa ako se probudimo i osetimo da smo bar nekoliko sekundi svesni, ali ne meditiramo, najbolja stvar je da odmah ustanemo i meditiramo pet, deset ili petnaest minuta. Tada treba da osetimo da je dan ušao u našu svest, da je naš dan već počeo. A sad, šta to znači? Znači da je naša svest potpuno budna; ona je probuđena, spremna i ne želi da spava. Telo možda spava, ali je svest već potpuno probuđena i meditira za nas. Ako osećamo da smo nepokretni i teški, da nam um ne funkcioniše, ne treba da obraćamo pažnju na tu misao. Ako osećamo da narednog dana nećemo biti u stanju da radimo ako ustanemo, to je pogrešno. Ne, bićemo u stanju da radimo. Uvek moramo da pokušamo da osetimo da se noć može preobraziti u dan pomoću naše probuđene svesti.

Mogu li da vam ispričam jednu smešnu priču? U nekim duhovnim zajednicama u tri ili pola četiri ujutru svi članovi moraju da ustanu da zajedno meditiraju. Kad je ustanovljen ašram Šri Ramakrišne, Vivekanandino naređenje je bilo da svi moraju da ustanu u pola četiri da meditiraju, bez obzira kakav je njihov položaj. Ako tada bilo koji pojedinac ne bi ustao, onima koji su bili budni bilo je dozvoljeno da ga dobro posrame. Jednom se predsednik ašrama, Rakhal (Brahmananda), nije osećao dobro i nije mogao ili nije hteo da ustane. Neko je rekao Vivekanandi da Rakhal nije ustao. Vivekananda reče: "Isto pravilo se odnosi i na njega. Idite i izvucite ga iz kreveta." Rakhal se veoma razbesneo, i želeo je da napusti ašram. On reče: "Ja sam predsednik, a taj mladić, moj učenik, dolazi i vređa me. Znate da sam bolestan; u suprotnom ne bih prekršio pravilo. Odlazim; ne želim više da ostanem ovde."

Vivekananda je bio vrlo promućuran. On reče: "Čije je ovo mesto? Ramakrišna me nikad nije zvao svojim sinom; on je uvek imao običaj da tebe zove svojim sinom. Sad, očeva imovina pripada sinu. To je tvoje mesto, tvoj ašram. Ovde je misija tvog oca, ostvarenje tvog oca. Ti moraš da ostaneš; ja ću otići."Brahmananda nije želeo da Vivekananda ode, i tako je stvar sređena. Ova priča pokazuje kako je Vivekananda načinio čvrsto pravilo da svako mora da ustane ujutru, bez obzira kako je visok njegov položaj. I to je pomagalo; to je zaista pomagalo.