Napred, napred!⁴

„Da li ti je veoma teško da ustaneš ujutru i meditiraš?“

„Da, Učitelju, moram da priznam da je to za mene problem.“

„Dete moje, ti znaš da postoji nešto što se zove strah. Jednom kada smo došli do duhovnog života, od najveće je važnosti da pobedimo strah. Ako ne pobedimo strah, onda ne možemo da napredujemo. Ali, s druge strane, ponekad nam neka vrsta straha može pomoći. Dozvoli mi da objasnim šta mislim.

Pre nego što smo prihvatili duhovni život, nismo imali ništa. Sada kada smo prihvatili duhovni život imamo nešto, ali osećamo da to možemo izgubiti svakog trenutka. Ovaj osećaj ja zovem strahom. Da li razumeš?"

„Da Učitelju.“

„Ranije, dok si bio prosjak, radio si i sakupljao nešto novca. Ali sada ne radiš; ti samo koristiš novac koji si već zaradio. Naravno, ovaj novac će jednog dana biti potrošen."

„Moraš da budeš veoma oprezan i svestan. Ako ne stigneš na posao do devet sati ujutru, tvoj šef ima pravo da te otpusti. Kada si prihvatio duhovni put, imao si i šefa i posao. Šef u unutrašnjem svetu je tvoj unutrašnji pilot i posao koji ti daje je da se moliš i meditiraš. Ako Unutrašnji Pilot vidi da ne ustaješ rano ujutru da bi obavio Njegov posao, to jest, da se moliš i meditiraš, onda On može da odustane od tog posla i da ti oduzme unutrašnje bogatstvo, a to je težnja koju ti je dao. Kada izgubiš spoljni posao i više ne dobijaš platu, prepušten si na milost i nemilost drugima. A kada nemaš težnju, prepušten si na milost i nemilost neznanju i svim neprijateljskim silama. Divlje neznanje će zavladati tobom, a onda ćeš biti potpuno uništen. Tada ćeš osetiti da niko nije gori prosjak od tebe, da si bespomoćan i beznadežan. Zašto moraš da postaneš beznadežan i beskoristan kada si nekada težio, trčao i ostvarivao?

Pre pet ili deset godina uopšte nisi imao tu težnju ili unutrašnje bogatstvo. Sada ga imaš, ali ako ne nastaviš da ga zarađuješ, onda ćeš ga potrošiti i tvoje zalihe će ponestati. Ali ako se plašiš da ćeš izgubiti svoje unutrašnje bogatstvo, potrudićeš se da ga zadržiš. Ovo nije običan strah, poput straha da će neko doći i udariti te, već osećaj da možeš izgubiti nešto što ti je najdragocenije.

Došli smo na svet da bismo nešto stekli, ali ne na običan ljudski način gomilanja imovine. Želimo da povećamo svoj unutrašnji kapacitet i potencijal; želimo da napredujemo. Ako si, kada si prvi put ušao u duhovni život, mogao da ustaneš rano ujutru da meditiraš, a sada ne možeš, to znači da nazaduješ. Ako si pre dve godine mogao da ustaneš u šest sati, sada bi trebalo da ustaneš u pet sati. Onda nekoliko godina kasnije trebalo bi da ustaneš u četiri sata. Ovo je napredak.

Možda se pitaš kako je moguće da osoba koja je jednom mogla težiti i trčati ka cilju odjednom izgubi sposobnost. To je moguće samo zato što se sprijateljio sa neradom, sa neznanjem, sa mrakom. Ako se pomešate sa letargijom, dokonim momkom koji kaže: „Neću da ustanem“, nećete dobiti nikakvu inspiraciju od njega. Opet, ako se sprijateljite sa iskrenošću, iskrenost će vas odmah gurnuti dalje. Iskrenost će u vama stvoriti unutrašnji nagon da ustanete rano ujutru, molite se i meditirate. Ali ako niste iskreni, tada će vam mračne sile i neznanje odmah dati svoju letargiju.

Duhovni život nije kao običan život. U običnom životu, ako ste došli do određene tačke i ne želite da idete dalje, možete jednostavno ostati tamo. Ali u duhovnom životu, ako ste došli do tačke i onda ne nastavite napred, ne možete ostati tamo gde ste; neznanje će vas povući nazad. U običnom životu, ako ste prešli pet koraka, možete ostati tamo tri meseca i onda, ako želite da nastavite svoj put, možete. Ali u duhovnom životu, ako nakon pet koraka čekate pet dana, odmah ćete biti vraćeni na svoju početnu tačku, jer neznanje je samo jedan korak iza vas sve vreme i čeka da vas zgrabi. U duhovnom životu, dete moje, uvek moraš biti u pokretu.

Bio si u neznanju, ali si jednog dana otišao dok je neznanje spavalo. Čim se neznanje probudilo i videlo da mu je drug otišao, počeo je da trči za tobom. Dakle, sve vreme trči, trči, trči iza tebe, ali mu je teško da te sustigne. Međutim, ako zastaneš da se odmoriš, on će doći i zgrabiti te i reći: ’Gde ideš?’ S druge strane, ako nastaviš da trčiš, onda ćeš moći da stigneš do cilja korak ispred neznanja. A kada jednom dotakneš sjaj Svetlosti i uđeš u njen potop, neznanje se neće usuditi da ti priđe. Čim ugleda Svetlost, biće oslepljeno. Onda će se vratiti svojoj kući da vidi ima li još onih koji spavaju na istom mestu i sprijateljiće se sa njima.

Postoji izreka u svetim spisima na sanskritu: Charai veti, 'Idi dalje, idi dalje!' Ovo je bila spoznaja naših vedskih proroka. Ako ne krenete dalje, uhvatiće vas neznanje. Zato uvek budite oprezni, oprezni i pažljivi, i idite dalje, idite dalje, idite dalje. Ako krenete dalje, jednog dana ćetedostići Cilj, gde se neznanje neće usuditi da vas dotakne.”