Kako Učitelj daje iskustva³

Postojao je veliki duhovni učitelj koji je imao samo četrdeset ili pedeset učenika. Jednog dana nakon veoma visoke meditacije, jedan učenik koji je bio sa Učiteljem sedam godina je ustao i rekao: „Učitelju, ponekad dobijamo veoma, veoma visoka unutrašnja iskustva. Ali kad god ti ih kažemo, ta iskustva se više ne ponove. Ti si rekao da o svojim unutrašnjim iskustvima treba da ispričamo samo tebi, jer ako o njima bilo šta kažemo drugima, oni će biti ljubomorni na nas i iznutra će pokušavati da nas sruše. Ali ono što se dešava je da kada drugima, našim prijateljima učenicima, ispričamo nama se ta iskustva ponavljaju, ali kada kažemo tebi, u tom trenutku našim iskustvima dođe kraj.”

Učitelj se veoma rastužio i uznemirio. Rekao je: „Iskustva koja trenutno dobijate su nalik najmanjoj mogućoj ribi, najmanjoj ribi. Pogrešno je i apsurdno da mislite da vam ih ja, kada mi date te svoje ribice, neću vratiti, već da ću ih sam pohlepno proždrati, samo zato što imam više moći od vas. Ne moram da jedem vašu malu ribu. Imam svoju veoma veliku ribu koju mogu da jedem svaki dan.

„Ono što ne znaš je da kada mi pričaš o nekom iskustvu, to iskustvo uđe u mene kao tvoje vlasništvo i ja ga čuvam na sigurnom. Možda mislite da nećete dobiti isto iskustvo kada mi ga ponudite, ali to je zato što ga ja čuvam za vas. I ako ne dobijete dalja iskustva ove prirode, nemojte misliti da sam ljubomoran na vas, da sam vam oduzeo iskustvo i da vam više neću dati iskustva. Samo što je iskustvo koje ste dobili sada sa mnom, a ja vas pripremam za veće iskustvo koje će zahtevati mnogo vremena i razmatranja. Kada dođe vreme, daću vam to iskustvo. Tada ćete videti razliku između iskustva koje mislite da ste izgubili i iskustva koje ste stekli.”

„Oprosti mi, Učitelju“, reče učenik. „Oprosti na mojoj optužbi. Sada razumem šta radiš za nas. Ne znam kako sam mogao da iznesem tu vrstu optužbi. Oprosti mi. Ali Učitelju, ipak sam malo radoznao. Da li je tačno da su ljudi uvek spremni za iskustva koja im pružaš? Šta bi se dogodilo da neko nije spreman za iskustvo? Umesto da bude od koristi, zar ga to ne bi uznemirilo i možda čak zaustavilo njegov duhovni razvoj?“

Učitelj je strpljivo objasnio: „Kada je neko spreman za to, tada je dobro da mu pružim iskustvo. Kada neko još nije spreman, Učitelj mu to može dati, ali će biti uzalud. Nećak jednog od najvećih duhovnih učitelja Indije se žalio da je služio svog strica toliko godina, ali mu ujak nije ništa dao. Ali kada ga je ujak dotakao i pružio mu najviše iskustvo, njegov ponos se javio. Rekao je: „O ujače, ti i ja smo jedno.“ Nije progovorilo njegovo konačno ostvarenje, već njegov ponos, rekavši da sada ne mora da dotiče stopala svog strica, ne mora da mu se klanja niti da mu služi. Čak se i naljutio jer je njegov stric imao toliko učenika, a on sam nije imao nijednog. Njegov ponos je došao do izražaja, umesto spoznaje nerazdvojnog jedinstva, jer iznutra nije bio pripremljen za stečeno iskustvo. Ali kada je Učitelj video šta njegov nećak radi, vratio mu je staru običnu svest i spasao ga.

„Ako nešto uradite neblagovremeno, iskustvo će biti beskorisno. Umesto da bude od koristi, jednostavno će biti potrošeno. Zato uvek kažemo da postoji čas, Božji Čas. Ako je otac multimilioner, može svom malom detetu dati sav svoj novac, ali će on biti bačen. Međutim ako mu otac da novac kada isto to dete odraste i postane zrelo, biće mudro upotrebljen."

„Ako se unutrašnje bogatstvo daje u veoma velikoj količini, tragalac se može nasmrt uplašiti. Jedan duhovni džin u Indiji se nasmrt uplašio kada mu je njegov Učitelj dao Nirvikalpa Samadhi. „Šta radiš, šta radiš?“ povikao je. Odmah je pomislio na svog zemaljskog, ljudskog oca, i podsetio svog duhovnog oca da je on, ipak, zaista sin svog biološkog oca. Ako se veliki duhovni džin kao što je ovaj uplašio kada mu je njegov Učitelj dao Nirvikalpa Samadhi, možete zamisliti snagu iskustva iako mu ga je njegov Učitelj dao lako kao što se daje čaša vode. Kada je Krišna dao isto iskustvo Arđuni, mada je Krišni bilo veoma lako da to učini, Arđuna se odmah uplašio čim ga je dobio. Nakon nekog vremena, kada je Arđuna zamolio Krišnu da mu još jednom pruži isto iskustvo, Krišna je rekao: „Kako to da si zaboravio to iskustvo? Zašto da ti ga ponovo dam? Idi i zamoli svog brata Bišmu da ti ispriča o ovom konkretnom iskustvu. On to ne bi zaboravio. Da si to zaista prihvatio kako je trebalo, danas bi bio druga osoba.“

„Učitelju“, rekao je učenik, „ovo je možda opet moja radoznalost, ali da li duhovni učitelji slede bilo kakvu vrstu kosmičkog pravila ili zakona kada je u pitanju davanje svojim učenicima unutrašnjeg iskustva ili unutrašnje svetlosti?“

Učitelj je rekao: „Ono što ti dajem mogao bih iskoristiti za sebe ili bih mogao protraćiti. Ali ovo ne bi bilo božansko. To nije kao da se povinujem zakonu koji kaže da kada mi date jedan dolar, ja moram da vam dam deset dolara. Nije tako. Ali samo zato što ste dobili radost dajući mi ono što imate, osećam da sada treba da vam dam ono što imam. Ako je ono što imam izvan vaše mogućnosti da primite, onda ću vam dati prema vašoj prijemčivosti. Ali ako vidim da možete postići ili primiti količinu koji bih želeo da dam, onda ću, naravno, moći da vam ga dam. Kada se igraju otac i dete, dete daje svoj maksimum. Ali ako otac, na primer, pokaže detetu maksimalnu sposobnost na fizičkom nivou, dete to neće moći da podnese i biće povređeno. Dete se mora ojačati pre nego što mu otac pokaže svoju punu snagu.”

Učenik se naklonio Učitelju i rekao: „Učitelju, nahranio si moju radoznalost, prosvetlio si moje srce i dušu. Tvoje strpljenje i saosećanje su za nas takođe unutrašnja iskustva — veoma posebna i veoma neophodna iskustva.”