Da li duša postavlja zahteve čoveku da bi on mogao da se menja?

Duša ne postavlja zahteve kao takve. Ona nije kao majka koja stalno nešto zahteva od svog deteta, govoreći: „Govorim ti to i to za tvoje dobro“. Duša jedino šalje božansku inspiraciju. Ta inspiracija povremeno može da bude tako živa i spontana da je čovek oseća gotovo kao unutrašnju prinudu koju njegovom spoljašnjem biću postavlja njegovo unutrašnje biće. Ali, duša ne zahteva. Naprotiv, ona saoseća sa ljudskim neuspesima i nesavršenostima i nastoji da se poistoveti sa tim neuspesima. A potom, svojom unutrašnjom Svetlošću, ona pokušava da pomogne čoveku da se promeni.