Snaga predanosti

Ljudska individualnost viče u tami. Zemaljska sloboda plače u pustinjama života. Ali apsolutna predanost svuda peva o božanskoj Individualnosti i Slobodi u Krilu Svevišnjeg.

U predanosti otkrivamo duhovnu moć pomoću koje možemo da postanemo ne samo oni koji vide Istinu, već i vlasnici Istine. Ta Istina je svemoguća Moć. Ako budemo mogli da se predamo u potpunoj tišini, mi sami ćemo postati Stvarnost Stvarnog, Život Živućeg, Središte prave Ljubavi, Mira i Blaženstva. Postaćemo neuporedivi blagoslov za sebe same.

Lepo dete privlači našu pažnju. Mi ga volimo zato što nam osvaja srce. Ali, tražimo li od njega išta zauzvrat? Ne! Mi ga volimo zato što je ono predmet ljubavi; ono je drago. Na isti način mi možemo i treba da volimo Boga, jer je On najdraže Biće. Spontana ljubav prema Božanskom je predanost, a ta predanost je najveći dar u životu. Zato što, kad se predamo, Božansko nam u tren oka daje beskrajno više nego što bismo tražili.

Predanostje duhovno čudo. Ona nas uči kako da vidimo Boga zatvorenim očima, kako da razgovoramo sa Njim a da ne otvaramo usta. Strah ulazi u naše biće jedino kad povučemo svoju predanost od Apsoluta.

Predanost je razvoj. Ona je razvoj našeg tela, uma i srca u Sunce božanske Punoće u nama. Predanost tom Suncu je najveća pobeda života. Pas neuspeha ne može nas dostići kada smo u tom Suncu. Princ Zla ne može da nas dotakne kad ostvarimo i zasnujemo naše jedinstvo sa tim večno životnodajućim Suncem.

Predanost i svesrdnost igraju se zajedno, jedu zajedno i spavaju zajedno. Njihova je kruna pobede. Kalkulisanje i sumnja igraju se zajedno, jedu zajedno i spavaju zajedno. Njihova je sudbina osuđena na razočaranje, osuđena na neuspeh.

Indija je zemlja predanosti. Ta predanost nije slepo potčinjavanje, nego posvećenost čovekovog ograničenog sopstva čovekovom neograničenom Sopstvu. U Mahabharati ima mnogo priča koje govore o predanosti. Sve one sadrže veliku duhovnu istinu. Ispričaću vam kratku, ali veoma inspirativnu i poučnu priču o Draupadi, koja je bila kraljica Pandava. Dok je zli Dušašana nemilosrdno pokušavao da je razodene, ona se molila Gospodu da je spase. Pa ipak je sve vreme čvrsto držala rukama svoju odeću. Njena predanost nije bila potpuna i molitva joj nije bila uslišena. Dušašana je nastavljao da pokušava da skine odeću nesrećnoj kraljici. Ali, u jednom trenutku je Draupadi pustila svoju odeću i počela da se moli Gospodu sa sklopljenim rukama: „O Gospode moga srca, o Kormilaru mog života, neka se ispuni Tvoja Volja“, molila se ona. I gle snage njene apsolutne predanosti! Božije ćutanje se prekinulo. Njegova Milost je obasula Draupadi. Dok je Dušašana pokušavao da joj skine sari, uvideo je da je on beskrajan. Njegov ponos je bio skršen.

Božija sveispunjujuća Milost spušta se samo kad se čovekova bezuslovna predanost uspne.

Naša predanost je krajnje dragocena stvar. Jedino je Bog zaslužuje. Mi možemo da ponudimo našu predanost nekom pojedincu, ali samo da bismo ostvarili Boga. Ako je taj pojedinac dosegao svoj Cilj, on može da nam pomogne na našem duhovnom putovanju. Ali, ako ponudimo sebe nekom samo da bismo udovoljili toj osobi, onda činimo ogromnu grešku. Trebalo bi da sebe bezrezervno ponudimo Gospodu u toj osobi.

Sve što činimo treba da činimo da udovoljimo Bogu, a ne da dobijemo aplauz. Naša dela su i suviše tajna i sveta da bismo ih pokazivali drugima. Ona su namenjena našem napretku, dostignućima i ostvarenju.

Nema granice našoj predanosti. Što se više predajemo, to više moramo da se predamo. Bog nam je dao sposobnost. On traži ispoljavanje od nas u skladu sa našom sposobnošću. Ipoljavanje koje prevazilazi našu sposobnost Bog nikad nije tražio i nikad neće tražiti.

U čovekovoj potpunoj i apsolutnoj predanosti je njegovo ostvarenje: njegovo ostvarenje Sopstva, njegovo ispoljavanje Boga Beskrajnog.