Deo drugi: Poglavlje 1. Pitanja i odgovori o unutrašnjem životu

Kako pomiriti unutrašnje propadanje i glupost Amerike sa njenom rastućom duhovnom svešću?

Vaše pitanje je istovremeno izuzetno interesantno i podstiče na razmišljanje. To je pitanje o kome može mnogo da se kaže. Hteo bih da se osvrnem na njega ne iz sociološke perspektive, već iz duhovne perspektive, koja nije baš dobro shvaćena.

Unutrašnje propadanje Amerike po meni nije tako ozbiljno i suštinsko kao što vi osećate da jeste. Ja to smatram borbom između tame i Svetlosti. Kada se svesno otvorimo Svetlosti, neizbežno je da sve naše nesvesne slabosti i ograničenja izbiju na površinu kako bi nam preprečile put. Što nas više doziva svetlost, to snažniji postaju naši neposlušni, nebožanski i nesvesni delovi. To je nezaobilazni duhovni zakon, čije delovanje možemo da vidimo i u pojedincu i u kolektivu. Pre nego što nastavim sa odgovorom na vaše pitanje o Americi, dopustite mi da objasnim zašto postoji taj zakon.

Neznanje je oduvek vladalo zemljom, pa i danas ono nastavlja da dominira zemaljskom svešću. Materijalni svet nije svesno težio za svojim unutrašnjim ispunjenjem, koje je deo predodređenog celovitog duhovnog ispunjenja čovečanstva. Tama je oduvek bila vladar. Ona ne želi da neka viša sila zauzme njeno mesto, pa se bori svom snagom da produži svoju vladavinu. Pa zato, kad božanska sila uspe da načini prodor u određenoj oblasti zemaljske svesti i usled toga dođe do obnove težnje, nebožanske sile takođe pojačavaju svoje napore, stvarajući vrednosti i ideje koje su potpuno lišene svake više istine. Ta večna bitka između tame i Svetlosti se još više pojačava na pragu novog i višeg ciklusa u evoluciji čovečanstva, kao što je to slučaj u današnje vreme.

To su glavni razlozi zbog kojih osećate da postoji ogroman jaz između visokih težnji i ideala Amerike sa jedne, i njenih neprosvetljenih dela i vrednosti sa druge strane. Njena evoluirajuća duhovna svest i njeni ishitreni spoljašnji postupci nisu uvek u uzajamnom skladu; oni se međusobno ne pomažu. Dok Svetlost potpuno ne osvane, pravo traganje ne može da iskreno izbije na površinu; otuda se ne obraća mnogo pažnje na vrednosti koje vode celovitom duhovnom napretku.

Povrh toga, Amerika je mlada nacija. Ona ne želi da hoda; ona želi da trči, i to najbrže moguće, da bi prošla kroz cilj. Vi znate da prilikom trčanja punom brzinom čovek može da se saplete ili izleti sa staze. Međutim, zahvaljujući iskrenoj i dinamičkoj težnji Amerike za napretkom, njena današnja posrtanja i lutanja izbledeće do beznačajnosti kad sagledamo obećanje i mogućnosti njenog budućeg ispunjenja.