Hinduizam: putovanje duše Indije

Hinduizam je jedno unutrašnje iskustvo; to je iskustvo duše. Hinduizam nije religija. To je ime za jednu kulturu: samodisciplinovanu, duhovnu kulturu. Reč „religija“ se zapravo, ne nalazi u rečniku jednog hindusa. Njegov rečnik sadrži reč darma. Darma nesumnjivo uključuje religiju, ali se njene duge ruke protežu daleko van uobičajenog poimanja religije. Darma znači unutrašnji zakon života, dublji smisao ljudskog postojanja. Darma je sanskritska reč čiji je koren dhri, držati. Ono što drži čoveka jeste njegov unutrašnji zakon. Taj unutrašnji zakon je božansko, sveispunjujuće iskustvo koje oslobađa čoveka od okova neznanja još dok je u fizičkom svetu.

Izraz religija se, sa druge strane, izvodi iz latinskog glagola ligare, vezati. Stari Rimljani su videli religiju kao silu koja vezuje i kontroliše čoveka. Ali, drevni indijski mudraci su osećali da religija, odnosno darma, mora da oslobodi čoveka od onoga što ga vezuje, to jest, od njegovog sopstvenog neznanja. Čovekova probuđena svest mora se otarasiti neznanja, ili da budemo precizniji, mora preobraziti neznanje u znanje Istine.

Šri Aurobindo kaže:

IU davnoj prošlosti, hinduizam je bio poznat kao arija darma. Za divno čudo, ni danas ljudi nisu sigurni sa kog su kraja sveta Arijevci okupirali Indiju. Neki, uistinu, misle da Arijevci uopšte nisu došli spolja. Svami Vivekananda je prvi na spisku onih koji u to čvrsto veruju.

Poreklo reči „hindu“ je veoma čudno. Ono je veoma blisko povezano sa rekom Šindu, današnjim Indom. Ali, stari Iranci, koji su hteli da nazovu Arijevce po imenu reke pored koje su oni živeli, izgovarali su to ime kao „hindu“. Izgleda da se Arijevcima svidelo to ime, pa smo mi, njihovi naslednici, oduševljeni i ponosni na ime „hindu“.

Hinduizam ili hindu darma zasniva se na duhovnim učenjima hinduskih mudraca. Hinduske šastre, ili spisi koji predstavljaju pravila za život i ponašanje hindusa, prosvetljeni su i ispunjeni svetlošću i moći svetih učenja tih drevnih mudraca.

Ima mnogo hinduskih šastri. Svaka od njih je jedinstven, moćan doprinos celini. Najstarije i prve od njih su Vede. Smatra se da su to najstariji spisi koji su se pojavili od osvita civilizacije. Vede su jedini izvor ostalih spisa. Vede imaju još jedno ime, Šruti, ono što se čuje. One se tako zovu zato što su zasnovane na direktnom otkrovenju. Autoritet Veda zasniva se na direktnom, unutrašnjem duhovnom iskustvu koje niče iz božanske Stvarnosti. Jedan hindus u najvećim dubinama svoga srca oseća da sumnjati u unutrašnja iskustva vedskih mudraca znači sumnjati u samo postojanje Istine. Vid, znati, je sanskritski koren reči Veda. Veda zapravo znači Znanje Boga. Pošto je Bog beskrajan, takvo je i Njegovo Znanje. Sa iznenađenjem i oduševljenjem, mi vidimo u Vedama da su otkrića Istine važnija od onih koji otkrivaju Istinu. Na nesreću, danas su stvari obrnute. Postoje četiri Vede: Rig Veda, Sama Veda, Jađur Veda i Atarva Veda. Svaka od ovih Veda sastoji se od dva dela: samhite i bramane. Samhita sadrži himne i mantre, dok bramana objašnjava njihovo značenje i primenu.

Sve ostale hinduske šastre osim samih Veda poznate su pod imenom Smriti. Smriti bukvalno znači sve što je zapamćeno. Smriti puno duguju Vedama. Oni su ponosni na činjenicu da svoj autoritet duguju Vedama i samo Vedama. U tradiciji oni su imali veliki autoritet u uspostavljanju društvenih i porodičnih zakona, krećući se između vidija, uputstava, i nišeda, zabrana, u hinduskom društvu.

Hajde da se sada usmerimo na Upanišade. Upa znači blizak, ni znači dole, šad znači sedeti. Upanišade se odnose na učenike koji sede do stopala svog Učitelja, učeći svoje duhovne lekcije. Upanišade su filozofski i racionalni deo Veda. One se takođe nazivaju Vedanta, kraj Veda. Ima dva razloga za to. Jedan je što se zaista pojavljuju pri kraju Veda; drugi je što sadrže duhovnu suštinu Veda, a to je Svetlost i Blaženstvo. Još uvek se ne zna tačan broj Upašanišada. Verno je sačuvano sto i osam. Od njih su najznačajnije Iša, Kena, Kata, Prašna, Mundakja, Aitareja, Čandogja, Brihadarjanaka i Svetasvatara.

Ostvarenje Boga nalazi se u meditaciji, nikad u knjigama. To je vrhunska tajna Upanišada. Mudraci i sveci Upanišada tražili su od svojih učenika da meditiraju, samo da meditiraju. Oni čak nisu savetovali svoje učenike ni da se oslanjaju na Vede kao pomoć u ostvarenju Boga. „Meditirajte, Braman je vaš! Meditirajte, Besmrtnost je vaša!“ Na samom početku putovanja ljudske duše, proroci Upanišada su uskliknuli: „Utishtata jagrata…“ _„Probudite, se ustanite, ne zastajte dok ne dosegnete Cilj“. Na kraju putovanja, ti mudraci su još jednom uskliknuli: _„Tat tvam asi“, „Ti si to“.

Hajde da se sada obratimo pažnju na Sad-Daršan, ili Šest sistema indijske filozofije. To su razne škole misli koje su kasnije uveli neki hinduski mudraci. Sistem mudraca Đaiminija se zove Purva mimansa; ostali su Vjasina utar mimansa, ili vedanta, Kapilina sankja, Patanđalijeva joga, Gotamina njaja i Kanadina vaišišeka. Ako se prvo prouči njaja, postaje lakše da se dokuče ostali sistemi misli.

Svih šest sistema napisani su u sutrama, ili aforizmima. Mudraci su tako postupili zato što im nije bila želja da razvijaju filozofiju, već da u najkraćim mogućim iskazima izraze svoja dirljiva otkrovenja i da ih urežu u pamćenje aspiranta. Kako je vreme prolazilo, te aforizme je u znatnoj meri ukrasilo i opremilo mnoštvo napomena i komentara.

Krajnje je vreme da pozovemo profesora Maksa Milera da nam se pridruži na današnjem velikom putovanju:

Teško je ići kraljevskim putem šest sistema filozofije. Taj put je samo za učene i za odabranu nekolicinu. Za obične ljude potreban je lakši put. Ovde u igru ulaze Purane. Purane nas uče indijskoj religiji putem inspirativnih priča koje navode na razmišljanje, putem anegdota i parabola. Purane predstavljaju hinduizam na jedan lak, zanimljiv, očaravajući i ubedljiv način. Glavna razlika između Veda i Purana je u tome što vedski bogovi predstavljaju kosmičke atribute Jednog, dok bogovi iz Purana predstavljaju Njegove ljudske atribute.

Sada našu neposrednu pažnju zahteva Bagavad gita ili Nebeska pesma. To je sveti spis za primer. Gita je životni dah hinduizma. Gita nam govori ne samo da ostvarimo Boga, već nam govori i kako. Gita predstavlja tri glavna puta prema ostvarenju boga: karma jogu, put delovanja; džnana jogu, put znanja; i bakti jogu, put posvećenosti. Emocionalna posvećenost i filozofska nevezanost ne samo da mogu, već i moraju ići uporedo da bi ispunili Božansko ovde na Zemlji. Uzvišenom učenju Gite nema premca. Bez oklevanja, posvećeni hindu može da kaže da je Gita bila uteha čitavog njegovog života i da će mu biti uteha i u smrti.

Nekim ljudima je iskreno muka od naših ceremonija i rituala. Za njih su oni samo jeftina, zbrkana i pompezna predstava. Ali, ti kritičari će morati da preispitaju svoje mišljenje kad saznaju zašto mi izvodimo rituale. Suvišno je i reći da mi želimo da duhovnost upravlja našim životima, i unutrašnjim i spoljašnjim. Bez čistote uma ne može biti prave duhovnosti. A za one koji žele čistotu, izvođenje rituala je često od neprocenjive koristi. Mi znamo: kad je um čist, prosvetljenje sviće. Tanane istine koje prebivaju van domena naših čula ulaze u našu svest direktno preko čistog uma. Učešće u ritualima znatno pomaže tom procesu. Istina, rituali su spoljašnji. Ali moramo da znamo da su spoljašnje stvari ono što pojedincima dovodi istinu u samu njihovu kuću. U krajnjoj instanci, rituali dodiruju samu srž naše svesti. Rituali prožimaju sve aspekte života svakog hindusa.

I obredi su u modi od vremena Atarva Vede. Ako se obredi izvedu sa unutrašnjom potrebom i srcem koje teži, oni mogu u znatnoj meri da nam pomognu da pobedimo neprijateljske sile, izbegnemo neizrecive nesreće i ispunimo život u njegovoj božanskoj punoći. Uistinu, to je božanski stav. Strah od duhovnog pada nam preti samo kad koristimo obrede, tačnije, magičke ili niže obrede, da bismo postigli sebične i nebožanske ciljeve.

Nekoliko reči o slikama i simbolima. Mi ne obožavamo slike i simbole. Mi obožavamo duh koji je u njihovoj osnovi. Taj duh je Bog. Veoma je lako osetiti prisustvo Boga u nekom konkretnom obliku i pomoću njega. Preko oblika, čovek treba da ide ka Bezobličnom; preko konačnog, ka Beskonačnom

Mi obožavamo prirodu. Ostali se smeju našoj ludosti. Mi se smejemo njihovom neznanju. Zašto obožavamo prirodu? Zato što smo otkrili istinu. Otkrili smo istinu da Bog ne samo da ispoljava Sebe kroz prirodu, već i da se ispoljava kao priroda. „Lepa stvar je večna radost“, rekao je Kits. Lepota je duša. Duša je čista radost. Hinduski tragalac ne može da odvoji težnju prirode od lepote i radosti duše. Težnja prirode i blaženstvo duše zajedno stvaraju savršeno Savršenstvo koje sve voli, sve grli i sve ispunjava.

„Gledajte vrhunac hinduske gluposti!“, kažu kritičari. „Od svih stvari u Božijem svetu, hindus mora da obožava životinje, drveće, pa čak i zmije i kamenje“. Avaj, kada će ti takozvani mudri ljudi shvatiti da mi ne obožavamo kamenje kao kamenje, zmije kao zmije, drveće kao drveće i životinje kao životinje. Ono što mi činimo je veoma jednostavno, direktno i spontano. Mi obožavamo Svevišnjeg u svemu tome; ni više ni manje. Sa takvim stavom hindu želi da obožava svaki predmet na ovom svetu, od najvećeg do najmanjeg.

Hajde da kažemo nešto o kastinskom sistemu, koji je predmet neprestane kritike. Šta je kasta? U najdubljem značenju tog izraza, kasta je jedinstvo u raznorodnosti. Bez raznorodnosti nema života. Raznorodnost je suštinska za kosmičku evoluciju. Ne mogu svi pojedinci biti identično razvijeni: fizički, vitalno, mentalno ili duhovno. A takva sličnost nije ni obavezna. Najvažnije je da se svakoj individui pruže bezbrojne mogućnosti i sloboda da se razvija onako kako ona treba da raste.

U tom uzvišenom idealu, postoji samo jedna ideja: da se služi i da se bude služen. U tom idealu, svaki pojedinac ima svoje zasluženo mesto. Na kastinski sistem treba gledati kao na funkcionisanje ekstremiteta sopstvenog tela. Moja stopala ni na koji način nisu nižeg ranga od moje glave; jedno dopunjuje drugo. Bramin (sveštenik, učitelj i zakonodavac), kšatrija (kralj i ratnik), vaišja (trgovac, biznismen i poljoprivrednik) i šudra (radnik, sluga i pomoćna snaga) ujedinjeni su svojim uzajamnim služenjem. Kasta nije podela. Ona otelovljuje tajnu ispravnog razumevanja. A u ispravnom razumevanju mi sebe potpuno ispunjavamo. Hindu oseća tu zdravorazumsku istinu.

Istinski Hinduizam odbija sve što deli i razdvaja. On sanja o Vrhunskoj Istini u apsolutnoj slobodi, savršenoj Pravdi u svegrlećoj ljubavi i najvišem individualnom Oslobođenju u bezuslovnom služenju čovečanstvu.

Hinduizam posvećuje dužnu pažnju svim duhovnim ličnostima sveta. On prepoznaje veliki sklad u njihovim učenjima. Godinama je nebo Indije slalo poruku Mira, Ljubavi i Istine. Ono je podsticalo i ohrabrivalo sintezu svih svetskih religija. Dalje, hinduizam je uvek potvrđivao da najviši cilj života nije da se ostane u bilo kojoj posebnoj religiji, već da se preraste religija i da se ostvari i živi Večna Istina.

Hinduizam je otelovljenje određenih uzvišenih, večnih ideala. Ti ideali žive i rastu u nama, rastu i žive. Zbog toga je hinduizam i dalje živuća sila. On živi da bi vodio. On vodi da bi živeo.

Poznavati hinduizam znači otkriti Indiju. Otkriti Indiju znači osetiti Dah duše. Osetiti Dah duše znači postati jedno sa Bogom.