Suština hinduizma
Nudim moju duboku zahvalnost našem visokouvaženom rabinu Ronaldu Milštajnu što mi je uputio ljubazan poziv da govorim o hinduizmu. Zaista je velika privilegija i zadovoljstvo govoriti ovako probranoj publici. Izuzetno sam srećan što sam od rabina čuo da je ovo liberalna sinagoga. Za mene, reč „liberalna“ ima specijalno značenje. Ona znači istinu sjajnu i moćnu kao Sunce, prostranu kao svemir. Jedino se našim liberalnim uvažavanjem svih vera možemo nadati da ćemo postići toleranciju. Tolerancija nam u velikoj meri pomaže da okončamo vekovne predrasude rođene iz neznanja.A sada moje srce želi da sa vama podeli nekoliko značajnih misli o hinduizmu. Najpre ću vam ispričati jednu kratku priču.
Jedan veliki mudrac stare Indije, po imenu Brigu, poželeo je da iskuša tri glavna boga, veliko Trojstvo hinduizma: Bramu, Višnua i Šivu. Poželeo je da odredi ko je najveći. Prišao je Brami, ali mu nije ukazao poštovanje. Brama se veoma naljutio na njega. Sa istim nepoštovanjem, Brigu pođe Šivi, koji se žestoko razbesneo. Potom pođe Višnuu, koji je bio u dubokom snu. Zato mu Brigu stade nogom na grudi da bi ga probudio. Bog se trgao kada se probudio na tako grub način, ali je smesta počeo da nežno masira Briguovo stopalo, rekavši: „Jesi li povredio stopalo? Jako mi je žao“. Tako je Brigu otkrio da je Višnu najveći od tri boga.
Tolerancija koju je pokazao taj bog u ovoj priči nije bila slabost, već dobrota srca. Štaviše, ona je potekla od osećaja jedinstva. Kad mi u snu laktom udarimo neki deo sopstvenog tela, ne naljutimo se na lakat, već ga protrljamo. Slično tome, hinduizam teži da sagleda čovečanstvo kao jedno veliko telo.
Hinduizam je reka koja teče dinamično i neumorno. Hinduizam je drvo koje raste svesno i božanski. Hinduizam je raznovrsnost. Jedinstven je hinduizam u svom majčinskom aspektu. Hinduizam-majka je blagoslovena decom koja imaju raznovrsne predstave o Bogu. Jedno od njene dece kaže: „Majko, ne postoji personalni Bog“. „Shvatam, dete moje“, odgovara ona. Drugo dete kaže: „Majko, ako Bog postoji, on može da bude samo personalan“. „Shvatam, dete moje“, odgovara ona. Treće dete kaže: „Majko, Bog je i personalan i impersonalan“, „Tako je, dete moje“, odgovara ona. A onda im kaže: „Budite srećni, deco moja, budite srećni. Držite se svojih verovanja i učite pomoću njih. Rastite pomoću njih i uvek budite verni svojim idealima“. Uistinu, takvo je majčinsko srce hinduizma.
Hinduizam se drži unutrašnjeg zakona života koji je zajedničko nasleđe čovečanstva. Sve dok je neka osoba tragalac za Istinom, nije važno da li je ona vernik, ateista ili agnostik. Svaka ljudska duša ima svoje mesto u hinduskom idealu duhovnosti. Značajne su Gandijeve reči: „Hinduizam je neprekidna potraga za Istinom. On je religija Istine. Istina je Bog. Bog je Istina. Za poricanje Boga smo znali. Za poricanje Istine nismo znali“.
Prošlost hinduizma
Besmisleno je misliti da je Indija u davnoj prošlosti igrala isključivo ulogu odricanja od sveta. Naši preci prihvatali su život sa potpunom verom. Oni su nedvosmisleno verovali da je sam život velika moć.
Naši vedski roditelji izrazili su svoju želju da žive dug i sjajan život kada su pevali:
Tach chaks ur debahitam…
„Neka stotinu jeseni gledamo kako se to blistavo Oko,
Po Božijoj naredbi, rađa pred nama.
Neka živimo stotinu jeseni;
Neka čujemo stotinu jeseni;
Neka govorimo dobro stotinu jeseni;
Neka držimo glave visoko stotinu jeseni;
Da, čak i više od stotinu jeseni.“
Sa velikom ozbiljnošću, oni su nastojali da dokuče i razumeju misteriju života. Prihvatili su Zemlju sa njenim radostima i tugama, njenim nadama i njenim osujećenjima. Štaviše, želeli su da žive kao gospodari i vladari života. Zato su bili neustrašivi i beskompromisni u svom suprotstavljanju zlu. Oni su želeli da njihove duše u potpunosti poseduje Svevišnji, a istovremeno su težili da Njemu služe u svetu.
Naši vedski preci otkrili su da postoje dva života: običan život i viši život. Oni su ukazivali dužno poštovanje fizičkim, vitalnim i menalnim aktivnostima, ali sa ciljem da uđu u viši, duhovni život, život prosvetljenijeg znanja, istine i svetlosti. Oni su znali da će duša, kad se potpuno utvrdi u tom višem životu, dobiti od članova njene porodice – tela, vitala, uma i srca – potpunu podršku da se ispolji i izrazi. Tako je nezaobilazni ideal postao ideal posebnog znanja koje vodi oslobođenju ljudske duše koja teži. Naši preci bili su realisti koji su osetili da će spontana radost života nahraniti telo i osnažiti dušu. Oni su znali da je tajna rasta sloboda. Zavapili su:
Uru nastanve tan…
Daj slobodu za naša tela,
Daj slobodu za naše boravljenje,
Daj slobodu za naš život.
Bila je to sloboda koja pomaže da se razveže čvor neznanja. Oni su bili jasno određeni u svom prihvatanju života; jasno određeni u svojoj težnji za Besmrtnošću.
Sadašnjost hinduizma
Lako je tvrditi da je Indija u prošlosti bila uzvišena, dok je Indija danas sve drugo samo ne to. Ali, varaju se oni koji misle da je drevni hinduizam jedini deo života Indije koji je vredan proučavanja. I danas Indija ima mnogo čime da doprinese čitavom svetu. Svetlost njene duše, koja ne obraća pažnju na spoljašnja priznanja, igra važnu ulogu u buđenju srca sveta i ona je u krajnjem ishodu predodređena da nadahne čovečanstvo porukom istine, oproštaja i univerzalne dobrote.
Hinduizam je dinamička težnja, božanski prepuna. Na njegovom večitom putovanju, davanje sebe bilo je sam dah njegovog života.
Hinduizam je složen, ali je uvek zadržavao i zauvek će zadržati jednu izrazitu crtu: crtu duhovnosti. Istinski indus će održavati plamen svojih ideala, bez obzira koliko su ometajuće prolazne promene, bez obzira koliko su moćne razorne sile. Dr Radakrišnan, kralj filozofa, izuzetno lepo objašnjava ovu temu:
