Univerzalnost religije

Univerzalistička crkva Njujorka je za sve religije sveta. Ona je rastuća porodica sa jednim Domom. Taj Dom je otelovljenje Srca. Srce je otelovljenje Istine. Ispunjenje je tu gde je istina.

Zašto nam je potrebna religija? Potrebna nam je religija zato što želimo da prevaziđemo konačno da bismo komunicirali sa Beskonačnim. To je ne samo moguće, već i neizbežno, jer u nama postoji svesno biće koje sagledava Božiju Stvarnost u celosti.

Religija je spontano iskustvo, a nipošto teorijsko znanje. To iskustvo je neizmerno praktično i mi možemo da ga koristimo svesno u svakom trenutku našeg zemaljskog postojanja.

Religija se nikad nije nametala čoveku. Ona je nikla iz najdublje potrebe njegovog unutrašnjeg bića. Kad to unutrašnje biće izađe na površinu i pogleda oko sebe, ono oseća Božije sveprožimajuće Prisustvo; a kad pogleda naviše, ono oseća da je Božije svenadmašujuće Prevazilaženje njegovo sopstveno božansko nasleđe.

Religija ima dva života: spoljašnji i unutrašnji. Ona nudi svoj spoljašnji život tragaocima na pripremnom nivou vitalne i emocionalne težnje. Ona nudi svoj unutrašnji život univerzalnoj meditaciji i Ostvarenju Boga.

Religija u fizičkom je nesvesni vapaj za Bogom; u vitalu, slepa borba da se poseduje Bog; u umu, stalna borba da se osvoji Bog; u srcu, svesni plač da se sedi u Božijem Krilu; i u duši, brod Svesti koji čezne da plovi između obala večno prevazilazeće Beskonačnosti i večno cvetajuće Besmrtnosti.

Nemoralnost želi da uništi religiju. Bog kaže religiji: „Ne plaši se, dete Moje, dajem ti neukrotivu snagu moralnosti“. Egoizam želi da uguši religiju. Bog kaže religiji: „Ne plaši se, dete Moje, Ja te postavljam u večno rastuće prostranstvo univerzalnosti“. Smrt želi da proguta religiju. Bog kaže religiji: „Ne plaši se, dete Moje, činim te otelovljenjem besmrtnosti“.

Nauka i religija. Ljudi kažu da su nauka i religija u večnom sukobu. To ne mora biti tako. Nauka dinamično igra svoju ulogu u objašnjenju imanentnog Boga. Religija božanski igra svoju ulogu u tumačenju transcendentnog Boga. Nauka se bavi fizičkim svetom, dok se religija bavi unutrašnjim i duhovnim svetom. Um je učenik, a Priroda je profesor nauke. Srce je učenik, a Duša je profesor religije.

Filozofija i religija. Filizofija i religija su dva bliska prijatelja. Filozofija dostiže vrhunac svog savršenstva kada je nadahnu vera, vizija, iskustvo i ostvarenje duševne religije. A uz pomoć budne i zdrave filozofije, religija se oslobađa zamki praznoverica, nastranosti i fantaziranja.

Moralnost i duhovnost u religiji. Moralnost u religiji je jedno stalno putovanje ka idealnom životu. To putovanje povremeno izgleda kao da nema kraja. Pa ipak, ono otelovljuje nešto približno idealu koji zamišlja, cilju. Duhovnost u religiji je potpuno svesna svoje jasne Beskonačnosti. Ona prenosi pojedinca koji teži u živo Božije Boravište. Beskonačnost koju duhovnost pokazuje u religiji se aktualizuje putem spontane unutrašnje potrebe. Za religioznog aspiranta, nada se pretvara u sigurnost, borba prelazi u pobedu, a snagu volje usmerava apsolutno Ispunjenje.

Individualnost i univerzalnost. Univerzalnost ne znači i ne može da znači potpuno ukidanje uspinjućeg individualnog plamena u ljudskom srcu. Naprotiv, kad neki pojedinac prevaziđe sebe u stalnom procesu univerzalizacije, on će se sasvim sigurno utvrditi u dubljim, prostranijim i višim oblastima Svetlosti, Mira i Moći. Jedino će tada on prerasti u svoje pravo Sopstvo, svoje Večito Sopstvo. Nema sumnje da će u samom početku on osećati žalosni sukob između individualnosti i univerzalnosti. Ali, taj njegov osećaj neće večno trajati, jer sam taj sukob u sebi sadrži mogućnost da se postigne krajnje ubedljiv sklad, čisto ujedinjenje jedinstvenog prevazilaženja.

Religiozna vera. Religija bez vere je telo bez života u sebi. Religiozna vera je preobražavajuće iskustvo, a ne samo ideja. Vera ima magični ključ za samootkrovenje. Samootkrovenje je istinsko otkriće Stvarnosti. Vera je aktivni činilac božanske Ljubavi, Sklada i Mira. Na kraju, ona prenosi religiju u sveprevazilazeće Blaženstvo Onostranog.

Greh u religiji. Istina je da pojam greha caruje religijom. Šta je greh? Ništa drugo do iskustvo nesavršenosti. Ta nesavršenost postoji naprosto zato što je stvoreni svet još u procesu izgradnje. Savršenstvo neizostavno mora osvanuti u stvorenom svetu. To je pitanje vremena. Stvaranje je delovanje, jedno neprekidno kretanje: napred, naviše i unutra. Evolucija je besmrtna pesma koju tvorevina neprekidno peva. Današnji greh je otelovljeno nesavršenstvo. Sutrašnja vrlina je otelovljeno savršenstvo.

Celokupna Božija tvorevina sastoji se od dve stvari: konačnog i Beskonačnog. Kada se ja, konačno, uspinjem naviše, to je moja samorealizacija. Kad Bog, Beskonačno, silazi dole, to je Njegovo ispoljavanje Sebe. Kada ja uđem u Njega, Najviše, On mi pokazuje Svoje jedinstvo. Kada On uđe u mene, u moje najniže, ja mu nudim mnogostrukost kojom me je On sam obdario kada je moja duša sišla na Zemlju, Njega da obelodani, Njega da ispuni.

Sve religije su u suštini jedno, nerazdvojno. Svaka religija je pouzdan put koji vodi večnoj Istini i predstavlja pravo ispoljavanje te Istine. Religija ne menja, već trpi promene u pogledu spoljašnjih oblika, običaja, navika, rituala, okolnosti i okruženja. „Ujedinjeni stojimo, podeljeni padamo.“ Ova često citirana izreka može da se na odgovarajući način primeni u današnjem predavanju. Ujedinjena snaga svih religija zna vrhunsku tajnu da ne treba nipodaštavati nijednu religiju. Ako nema ujedinjene snage, tada nijedna religija ne može da stoji podignute glave. Religija je jedna. Ali, ona se izražava kroz mnoge, kroz mnoštvo religija.

Ja sam duboko ponosan što sam ovde u Univerzalističkoj crkvi, jer moje srce iznosi istinu da jedna univerzalna religija predstavlja srž svih religija, a spoznaja te univerzalne religije nije monopol nijednog pojedinca. Svaki pojedinac, nezavisno od kaste, vere ili narodnosti, može da spozna tu univerzalnu religiju ako ima dinamičnu imaginaciju, kreativnu inspiraciju i ispunjujuću težnju da upije duh svih religija.

Ja sam indus. Ponosan sam na moj hinduizam. Moj hinduizam, Sanatana darma, večna religija, naučio me je: Aham Brahma, „ja sam Braman, Jedno bez ičega drugog“. Vi ste hrišćani. Ponosni ste na svoje hrišćanstvo. Vaša božanska religija vas je naučila: „Ja i moj Otac smo jedno“. Dakle, ako sam zaista pravi indus, ja moram biti i potpuni hrišćanin, jer je ono što vidim, osećam i postajem, duboko u sebi univerzalna Istina. Ja vidim, osećam i postajem ta univerzalna Istina. Šta je Istina? Istina je naš božanski Otac. Dete ne mari što se njegovom ocu neki obraćaju sa „brate“, neki sa „ujače“, a neki sa „prijatelju“. Svaki pojedinačni pristup njegovom ocu čini ga podjednako srećnim. Slično tome, kad se razne religije, svaka na svoj način, približe Istini, našem Božanskom Ocu, mi moramo da budemo vrhunski srećni. Jer, svaka religija želi Istinu i samo Istinu.