Učitelj majmun, Učitelj magarac

Bila jednom dva duhovna Učitelja. Obojica su imali na stotine učenika. Nažalost, oba Učitelja su imali vrlo, vrlo nebožanske učenike. Svađali su se i tukli ne samo međusobno, već i sa učenicima onog drugog Učitelja.

I dogodilo se da su nebožanske osobine učenika bile kao zarazna bolest. Ove osobine su ušle i u same Učitelje. Tako da su se Učitelji takođe počeli da se svađaju i bore i ružno govore jedan o drugom. I to je tako trajalo mnogo, mnogo godina.

Učenici jednog učitelja potcenjivali su onog drugog Učitelja, a i jedan Učitelj je ismejavao drugog. Ali, ovi Učitelji su imali duhovnu i okultnu moć, a jedan od njih je imao ogromnu okultnu i duhovnu moć. Učitelji su se zvali Banar i Gada. U prevodu Banar znači majmun, a Gada znači magarac. Iako su bili ljudska bića, njihovi roditelji su im dali ovakva imena, i bez sumnje su ih zaslužili, jer su radili sve kako bi ih opravdali u životu.

Jednog je dana Banar duboko meditirao kad se na njega spustilo otkrovenje. Rekao je: „Koliko dugo će se moji učenici tući među sobom i svađati sa učenicima Magarca? Koliko ćemo se još Magarac i ja svađati i boriti i ružno govoriti jedan o drugom? Najbolje će biti da jednom s tim završimo“.

I tako je Banar napisao tajno pismo Gadi. „Dragi Gada“, pisao je, „sutra bih želeo da se sastanem sa tobom. Molim te da dovedeš sve svoje učenike i ja ću dovesti sve moje učenike. Imam odličan plan. Ako ga ispunimo, i ti ja ćemo biti izuzetno srećni. I tvoji učenici će takođe biti srećni i moji učenici će biti srećni. U parku pored tvog ašrama je ogromno banjan drvo. Dovešću sve svoje učenike u park, a ti dovedi svoje. Hajde da se svi sastanemo pod banjan drvetom i tu moramo sve da raspravimo. Imam nekoliko stvari koje želim da ti kažem“.

Gada je bio vrlo zadovoljan pismom. Sledećeg jutra je doveo sve svoje učenike i Banar je doveo sve njegove učenike, i svi su se sastali pod banjan drvetom. Do tada su obe grupe bie pristojne jedna prema drugoj.

Banar je rekao Gadi: „Gada, hajde da završimo s ovim neprestanim svađanjem. Ti imaš fizičko telo i ja imam fizičko telo. Oba imamo fizičku snagu. Ti si duhovni Učitelj i ja sam duhovni Učitelj. Ti imaš okultnu i duhovnu moć i ja imam okultnu i duhovnu moć. Hajde da uradimo dve stvari. Hajde da se potučemo, fizički, a onda ćemo voditi duhovnu bitku. Ko god da pobedi…“

Pre nego što je Banar mogao da završi svoj predlog, neki od Gadinih učenika odmah povikaše: „Ne!“

Ali Gada reče: „To je izvrsna ideja. Videćemo ko je stvarno velik. Na fizičkom planu će svi znati ko je pobednik čim se završi tuča. Ali na duhovnom planu, kako će ovi idioti znati ko ima više duhovne i okultne moći?“

Banar reče: „To je vrlo lako. Potući ćemo se da odmerimo fizičku snagu. Za duhovnu, obojica ćemo sesti jedan naspram drugog i gledati se u lice. Svojim trećim okom ćemo pokušati da pobedimo jedan drugog. Pod tim mislim da će onaj ko je jači ubediti onog drugog da padne kraj njegovih stopala i da pokupi prašinu sa sa stopala pobednika svojom glavom. Na taj način će učenici znati ko je od nas dvojice veći“.

Onda je Gada rekao: „Imam izvanrednu ideju. Znaš da će jedan od nas pobediti u duhovnoj borbi i jedan će pobediti u fizičkoj borbi. E sad, onaj ko pobedi duhovno će dobiti kao nagradu to da mu drugi Učitelj dotakne stopala. Ali i onaj ko pobedi fizički mora takođe da dobije neku nagradu“.

Banar reče: „To je odlična ideja.“

„E sad“, Gada reče Banaru, „molim te da napišeš imena svojiš dvadeset šest najboljih učenika i ja ću napisati imena svojih dvadeset šest najboljih učenika. Ko god da pobedi u fizičkoj borbi dobiće dvadeset šest najboljih učenika od drugog Učitelja, gubitnika. Hajde sad da razmenimo spiskove i pročitamo imena“.

Kad su Gada i Banar pročitali imena svojih dvadeset šest učenika, izbila je strašna tuča. Učenici koji su bili među najboljim su se šepurili i hvalili, a oni koji nisu bili na spisku su bili strašno ljuti. Majmunovi učenici su se strašno potukli među sobom, a i Magarčevi učenici su učinili isto to. Učiteljima je trebalo dosta vremena da uspostave nekekav mir među svojim sledbenicima, nakon što što su sve vrste uvreda pale na njih od strane njihovih loših učenika.

Sad je nova ideja blesnula Majmunovim umom. Rekao je: „Recimo da neko od nas pobedi i duhovnu i fizičku borbu?“

Gada reče: „Banar , ti si budala! Ti si starac, a ja sam madić. Ne očekuješ valjda da izgubim fizički, zar ne? Kad bude na redu naša duhovna borba, postojaće neka pitanja o tome ko bi mogao pobediti. Ali na fizičkom nivou ja znam da ću te pobediti odmah čim počnemo da se rvemo ili tučemo. Jednostavno ću te baciti na zemlju, a ti i tvoji učenici ćete početi da plačete. Možda pobediš na duhovnom planu, ali ja ću lako pobijediti na fizičkom planu. Onda ćemo biti izjednačeni“.

Ali Banar reče: „Ali recimo da ne pobediš u fizičkoj borbi? Šta će se onda dogoditii? Priznajem, ti si fizički snažan, ali šta će se desiti ako te nekako pobedim u obe borbe?“

„Nemoj se hvaliti, nemoj se hvaliti!“ reče Gada. „Dobro, u slučaju da pobediš, postaću tvoj učenik. Šta više mogu da kažem ili da učinim? Odreći ću se svog života poučavanja. Biću tvoj pokorni učenik zajedno sa svojih dvadeset šest učenika ako izgubim i u fizičkoj i u duhovnoj borbi. A ti moraš da uradiš isto ako ti izgubiš obe borbe.“

Banar rado pristade na ovaj predlog.

Onda Gada reče: „Pa da počnemo“.

Učenici iz obe grupe su bili uznemireni, radoznali i zabrinuti da vide ko bi mogao biti pobednik. Obe grupe su ohrabrivale i inspirisale svog Učitelja.

I tad se desilo da je Banar, iako je bio starac, lako pobedio Gadu u fizičkoj borbi, pred svima, i u duhovnoj borbi je takođe pobedio Gadu. Učitelj majmun je pobedio učitelja magarca u oba slučaja.

Onda je Banar rekao Gadi: „Gledaj, izgubio si i u fizičkoj i u duhovnoj borbi. Sad moraš biti moj posvećeni učenik i tvoji dobri učenici će takođe postati moji učenici. Ali nešto u meni mi govori da tvoji dobri učenici neće biti i moji dobri učenici. Biće tužni i depresivni i sve vreme će razmišljati o nežnosti, ljubavi i pažnji koju si im posvećivao. Bez obzira koliko im ljubavi budem davao, ti znaš da se nikad neće osećati kao da im dajem dovoljno. Nije moguće da tvoji dobri učenici postanu i moji dobri učenici. Kad vojska izgubi, ne dešava se baš često da se ona vojska koja je izgubila pridruži vojsci koja je pobedila. Ja sam tebe pobedio i osvojio tvoje dobre učenike, ali bojim se da oni neće postati moji dobri učenici usled tuge zbog tvog poraza i zbog njihove lojalnosti prema svom Učitelju. Pa , Magarče, reci mi šta da radim“.

Gada reče: „Zamoliću ih da budu dobri. Pošto sam i ja postao tvoj vrlo dobar učenik, zamoliću ih da budu dobri“.

Banar reče: „Biću ti vrlo zahvalan ako to od njih budeš zatražio. Ali Gada, neke božanske ideje su mi pale na pamet. Osećam se neprijatno u vezi toga da postaneš moj učenik. Na kraju, ti si ipak bio Učitelj. Imam dobar plan. Hajde da te oslobodim. Neću te uzeti za učenika. Ti ostani Učitelj sa ostatkom svojih učenika, i reci dvadesetšestorici svojih učenika sledeće: ako se budu dobro ponašali, ako me budu posvećeno slušali, onda ću ih sve nakon tri godine vratiti tebi, u suprotnom, zadržaću ih zauvek. Ako ne postanu dobri učenici, ubediću ih da ostanu sa mnom. Ponavljam, ako budu dobri, ako stvarno postanu meni posvećeni, vratiću ih tebi za tri godine.“

Gada je bio vrlo zadovoljan darežljivom naklonošću pobednika. Rekao je: „Banar, ti si pobednik. Moj je predlog bio da ko god izgubi mora dati dvadeset šest najboljih učenika i da sam mora postati učenik pobednika. Ja sam gubitnik, pa smo ja i mojih dvadeset šest najboljih učenika postali tvoji učenici. Ali, ako sada ovih dvadeset šest učenika ostanu s tobom i ja odem sa ostalim mojim učenicima, to neće biti u redu. To ne mogu. Oni će biti kraj tvojih stopala, na tvoju komandu, samo zato što sam ja izgubio od tebe. Ko je odgovoran za ovu kaznu? Ja sam taj krivac. Ja ispunjavam svoje obećanje prema tebi, ali ne mogu žrtvovati ove moje nevine učenike na taj način. Ne, ne mogu to učiniti. Oni su mi najvredniji. Pošto sam ih dao tebi jer sam izgubio, ne mogu samo otići i ostaviti ih. Moram ostati s njima. Biću posvećen tebi, i ubediću svoje učenike da ti budu posvećeni. Ali ako pate ovde kraj tvojih stopala, ako moraju prihvatiti tvoje vođstvo, mogu li ja samo otići i uživati sa ostalim svojim učenicima? Ne, ne mogu to učiniti.

Ja sam bio taj koji je predložio da gubitnik mora ponuditi svoje najbolje učenike, i čak sebe, samog pobedniku. Sad ne mogu da ostavim svoje učenike da pate zbog moje gluposti. Ostaću s njima. Ako hoćeš da prihvatiš i moje loše učenike, ja ću ti biti zahvalan. Ako ne, ne želim da prihvatiš moje loše učenike, jer loš učenik je uvek loš. Neka moji loši učenici za sada ostanu bez Učitelja. I kad budeš zadovoljan sa mnom i mojim ostalim učenicima, i kad nas oslobodiš, za tri godine ili za koliko god godina želiš, onda ćemo se vratiti. Tada ću ponovo sakupiti sve svoje stare učenike i biti njihov vođa i vođa onim učenicima koju sada s tobom. Možda ćemo na kraju opet imati svoj ašram.

U jednoj prostoj rečenici, kažem ti da ne mogu da ostavim svoje dobre učenike. Ja sam vezan obavezom da ostanem s njima i da patim s njima. Nisam bio tako slavan Učitelj kao ti, ali sada osećam da sam obavezan da ispunim svoje obećanje tebi i takođe da budem jedno sa svojim dobrim učenicima koji su bili tako dobri prema meni i tako posvećeni od samog početka“.

Banar je ovim bio duboko dirnut. Rekao je: „Ti si stvarno veliki, Gada, stvarno si veliki. Toliko voliš svoje nedužne učenike! Jako sam zadovoljan tobom, jako sam ponosan na tebe, jako zahvalan tebi što si mi predao svoju božansku mudrost. Voleti svoju duhovnu decu kao svoj sopstveni život, to je ono što sam naučio od tebe. I zato, Gada, klanjam se Božanskom u tebi, Svevišnjem u tebi“.

Gadha je rekao: „Klanjaš se Božanskom u meni, ali ja se klanjam Božanskom u tebi plus ljudskom u tebi. Ljudsko u tebi je takođe veliko, u suprotnom, ljudsko u tebi bi samo uživalo u sitnom zadovoljstvu da me drži bar nekoliko godina samo zato što sam poražen. Ali zbog tvoje božanske darežljivosti ti si bio voljan da me pustiš“.

Banar reče: „Dragi moj Gada, puštam te da odeš sa tvojim dragim učenicima. Idi i vodi svoj ašram i pusti da ja vodim svoj. Hajde da ostanemo prijatelji. Neka članovi moje porodice nastoje da urade ispravnu stvar. Neka članovi tvoje porodice takođe nastoje da urade ispravnu stvar. Hajde da se više ne svađamo. Hajde da se ne borimo. Budimo zajedno. Tvoja grupa i moja grupa moraju biti zajedno i uvek se boriti sa jednim neprijateljem: neznanjem, i neznanjem koje smo jednom videli i postali. Sad smo oslobođeni od neznanja, i ti i ja, Gada, pa se moramo moliti i meditirati iskreno. Ti vodi svoje učenike. Neka se tvoji učenici mole i meditiraju iskreno. I neka se moji učenici mole i meditiraju duševno. Hajde da delujemo kao dve vojske Svevišnjeg , za Svevišnjeg. Neka se ove dve vojske bore protiv neznanja i uspostave kraljevstvo lepote, božanskog i univerzalnog jedinstva na Zemlji.''

Onda Gadha reče: „Banar, ti nisi samo velik, ti si i dobar“."

Banar odgovori: „Ako imam imalo dobrote, počela je kad si rekao da ne želiš da napustiš svoje učenike. Želeo si da budeš moj učenik i da podeliš njihove patnje. To je bilo tvoje darežljivo srce. To je bilo tvoje srce jedinstva sa tvojim dobrim učenicima koje je učinilo mene dobrim. Tvoja ljubav prema tvojim učenicima i tvoje jedinstvo s njima me je naučilo ljubavi i jedinstvu sa mojim učenicima i sa bilo čijim učenicima, u stvari, sa svim ljudskim bićima na svetu. Gada, ti si veliki, ti si dobar, i ako kažeš da sam i ja takođe dobar i veliki, onda želim da kažem da su moja veličina i dobrota i tvoja veličina i dobrota potpuno bezuslovni darovi od Apsolutnog Svevišnjeg. Hajde da čuvamo ove darove blagoslova od Apsolutnog. Veličina i dobrota su darovi koje smo dobili od Svevišnjeg. Hajde da ih od sada negujemo u sebi“.

Gada reče: „Naravno. Hajde da počenemo od ovog trenutka“.