Ispravan način da se ponudi Učiteljeva Svetlost

Jedan od nih je rekao: „Hajde da proglasimo da je lažan“.

Drugi reče: „Ne, mislim da ostali ne bi u to poverovali“.

Prvi reče: „Hajde da kažemo svetu da je on samo pesnik koji živi van sveta. Nema nikakve veze sa stvarnošću. Sve njegove riječi su kao san i nema nikakve stvarnosti u njima. Hajde da tako kažemo, jer bi trebalo živeti u stvarnosti“. Neko drugi reče: „Ne slažem se. Ljudi su otkrili mnogo istine u njegovoj poeziji. To ne bi imalo nikakvu težinu. Njegova reputacija bi ostala ista, to ne bi uticalo na nju“.

Neki drugi reče: „Hajde da kažemo da on samo priča i priča, ali da u tome nema istine. On piše i piše, ali u tome nema unutrašnje mudrosti“.

Ali ostali rekoše: „Do sada je dosta napisao. Ako kažemo da u tome nema istine, u njegovim delima i predavanjima, mislim da nam ljudi neće verovati“.

I tako su učenici razgovarali o tome kako da posrame drugog duhovnog Učitelja i da ga obezvrede u očima sveta. Jako su se trudili i to je trajalo. Sve vreme su mislili da njihov sopstveni Učitelj čvrsto spava u krevetu.

Ali Učitelj iznenada uđe i reče: „Čuo sam vaš razgovor“. Bili su vrlo posramljeni. Rekli su: „Učitelju, oprosti nam. Nećemo uraditi to što pričamo. Ili, ako stvarno to i uradimo, uradićemo to kad ti ne budeš u blizini. Ali, Učitelju, osećamo se jadno zato što nismo mogli da te učinimo tako slavnim kao što je taj drugi Učitelj. Zato pokušavamo da uradimo nešto protiv tog Učitelja“.

Učitelj je rekao: „Ako stvarno želite da me učinite slavnim, ako stvarno želite da me učinite poznatim širom sveta, da li mislite da ćete to uraditi tako što ćete ogovarati drugog Učitelja? Tim što ga kritikujete, pokušavajući da uverite svet da nije tako slavan kao što ljudi misle, da li mislite da to na bilo koji način pomažete meni? To je potpuno pogrešno!“

Učenici upitaše: „Učitelju, šta onda da radimo? Stvarno želimo da te učinimo slavnim“.

Učitelj reče: „Ako želite da me učinite slavnim, ako želite da svet primi moju Svetlost, onda vi, ljudi, treba da postanete dobri i iskreni. Pogledajte samo ko je njega učinio slavnim! Njegovi učenici. Ja nisam taj koji mogu sebe da učinim slavnim. Jedino vaše posvećeno služenje, vaše odano služenje, vaše predano služenje, vaša težnja, vaša meditacija me može učiniti poznatim širom sveta. Kritikujući ili tražeći greške kod drugih Učitelja, ili stvarajući utisak da on nije dobar, nećete postići da svet prihvati moje darove. Time što ćete oklevetati nekoga, nalazeći greške u njemu, ne možete učiniti nekoga drugog slavnim. To nije ispravan način.

Pogledajte samo sposobnost tog drugog Učitelja! Deca ostavljaju roditelje za njega, žene ostavljaju svoje muževe zbog njega, muževi ostavljaju svoje žene zbog njega, braća ostavljaju braću, sestre svoje sestre. To rade za njega. Ja sam ovde s vama, ljudi, već dugo vremena, ali kad dođete da me vidite, razmišljate o svojim majkama, razmišljate o očevima, razmišljate o svojim sestrama i braći, razmišljate o svojim ženama, razmišljate o svojim muževima. Pogledajte, u njegovom slučaju, kad oni napuste porodicu, porodica je napuštena zauvek. U tom trenutku Učitelj postaje njihov muž, njihova supruga, njihov brat i njihova sestra. U mom slučaju, vi u stvari ne napuštate nikoga. Još uvek razmišljate o članovima svoje porodice.

Ja ne tražim da napustite bilo koga. Ali morate da shvatite da svi članovi vaše porodice borave u meni. Morate da osetite da ja otjelotvorujem sve članove vaše porodice. Ako budete tako osećali, onda nećete biti vezani za članove svoje porodice. Onda će vaše posvećeno služenje postati trajno, posvećeno služenje Svevišnjem, najvišem Apsolutnom unutar mene. U suprotnom, šta se dešava? Iako ste ovde, vaš um je podeljen. Vuče vas prema članovima vaše porodice, uvek vas vuče nadole. Budite iskreni! Ostanite sa svojom porodicom kod kuće ili vodite svoj stari neduhovni život ako tako želite. Ali, ako ste došli ovde k meni, morate doći sa potpunom odanošću, potpunom posvećenošću Svevišnjem u meni. Samo ako budete potpuno posvećeno služili meni, moći ćete da mi pomognete da ponudim svoju Svetlost širom sveta.

Ako želite da učinite svoga Učitelja slavnim i poznatim, tako da njegovo služenje može biti ponuđeno celom svetu, prvo sami morate postati božanski. Morate postati potpuno predani Svevišnjem u meni i osetiti da ja otelotvorujem sve vaše mile i drage u sebi. Tek onda će naša misija uspjeti. U suprotnom je osuđena na propast“.

Kad jednom budem razumeo Boga, niko me neće moći pogrešno razumeti

„Zašto si tako tužan i depresivan, dete moje? “

„Tužan sam i depresivan zato što te niko ne razume.“

„Šta pod tim misliš?“

„Mislim da te niko na ovom svetu ne razume.“

„Pa, Tandra, da li si i ti na toj listi?“

„Naravno Učitelju, i ja pripadam toj nesrećnoj listi. Želim da kažem da se trudim koliko mogu da te razumem. Ali postoje ljudi koji uopšte ne žele da te razumeju. I meni je tako žao što sam bespomoćan, što ne mogu ništa da učinim da promenim njihov način razmišljanja.“

„Tandra, kad ti promeniš svoj način razmišljanja, što će reći, kad ti prestaneš da me razumeš pogrešno, videćeš da će i oni prestati da me razumeju pogrešno. A sad mi reci, Tandra, šta ti u stvari smeta?“

„Učitelju, prošle noći sam bio u poseti roditeljima, i tamo je bila i moja tetka. Rekla je mojim roditeljima: 'Pogledajte samo Tandrinog Učitelja! Baš pre nekoliko dana sam bila na jednoj od njegovih javnih meditacija. Tamo sam ga videla u vrlo visokom duhovnom stanju. Ali čak i duhovni Učitelj njegovog standarda, tako slavan Učitelj, postane nervozan. Bila sam iznenađena. Bila sam prosto šokirana tim kako njegove oči trepere, pomerajući se s jedne na drugu stranu, i praktično su drhtale. Zato mi je stvarno bilo žao Tandrinog duhovnog Učitelja, i takođe Tandre i ostalih učenika. Osećam da je taj Učitelj stvarno iskren, ali vidi samo kako je slab!'“

Učitelj upita Tandru: „Šta si ti rekao?“

„Pokušao sam da te odbranim. Rekao sam tetki da tvoje oči ne trepere zbog nervoze. Rekao sam joj da spuštaš Svetlost, Svetlost koja se širi svuda okolo i da smo svi primali u skladu sa našim kapacitetom. Rekao si nam jednom da je tvoja svest kao ptica koja leti s jedne grane na drugu. Dok leti ona nudi svoju lepotu. Kad je na jednoj grani, uzme nekoliko plodova i ponudi ih da bi ostali mogli da jedu. Ide s jedne grane na drugu, bere plodove i baca ih dole da bismo mi mogli da jedemo.

Ali moja tetka nije poverovala. Strašno te voli i ima veliko poštovanje prema tebi. Oseća da si stvarno iskren i da obavljaš Božji posao. Ali ne može da razume kako Učitelj tvoje visine može da postane tako nervozan.“

Učitelj se smešio i smešio i rekao: „Pa dobro, nemamo razloga da je krivimo. Svako mi sudi u skladu sa svojim standardom. Kad nekom oči trepere na taj način dok su prisutne hiljade ljudi oko njega i pred njim, naravno da steknu utisak da je taj nervozan. Ali u mom slučaju, kao što sam ti već rekao, ja nudim Svetlost na vrlo dinamičan način, a vi je primate.

"Kako god, želim da ti kažem da ona ni na kakav način nije želela da naškodi našoj reputaciji. Da nas je žestoko kritikovala i da ti mi nije bila naklonjena, da uopšte nije marila za moju duhovnost ili naš cilj, onda bi to bilo nešto drugo. Ali ona je osetila da je kretanje mojih očiju odraz slabosti i saosećala je. Njoj je samo bilo žao. U stvari, nije ni pokušala da govori loše o meni, pa hajde da uopše ne budemo nezadovoljni njom. Hajde da saosećamo sa njenim neznanjem i da joj oprostimo. Kažem ti, doći će dan kad će i ona biti sposobna da primi moju Svetlost. Onda će i ona razumeti šta ja u stvari radim i zašto moje oči trepere tako brzo. Ako zaroni duboko unutra i počne da se moli i meditira, ko zna, možda će jednog dana i prihvatiti moju stazu.“

Tandra reče: „Da, osećam da će prihvatiti stazu jer je duhovnija od mojih roditelja. Čak ni moji roditelji ne govore loše o nama. Oni vide da radimo ispravnu stvar. Ranije smo, po njihovom mišljenju bili potpuno beskorisni. Ali iako su me izgubili, jer sam ja sad sasvim za tebe, još uvek osjećaju da sam ja ipak njihov sin, njihov sin, njihov sin koji je postao duhovan. Sad su postali mudri. Osećaju da bez obzira ko je preobrazio njihovo dete, ono još uvek pripada njima. Oni su veoma zahvalni što si me promenio."

"Dakle, Učitelju, pošto si bacio svetlost na ovu situaciju, oprostiću tetki i čekaću na dan kad će i ona postati tvoja učenica.“

Učitelj upita: „Tandra, da znaš zašto ljudi ne razumeju tvog Gurua?“

Tandra odgovori: „Ne znam. Pretpostavljam da je to zbog neznanja“.

Učitej reče: „Ne, postoji određeni razlog. A razlog je ovo: dok god ja ne razumem Boga, ni svet neće razumeti mene“.

„Ti ne razumeš Boga? Ali Učitelju, ti si ostvario Boga.“

„Da, ostvario sam Boga. Ali i ti si mene shvatio kao duhovnog Učitelja, pa ipak postoje mnogi trenuci kad me ne razumeš. Na sličan način, ja sam ostvario Boga u potpunosti, postao sam jedno s Njim u mojoj svesti. Ali ovde, dok sam na Zemlji, ponekad ljudsko u meni Njega ne razume ili ga pogrešno razume. Ovakva je situacija: prilično patim na Zemlji. Ja stvarno i ne želim da živim na Zemlji. Želim da odem. Želim da okončam svoj napaćeni život ovde. Osećam da sam se borio kao niko na bojnom polju života da bih sužio Bogu, da bih uzdigao ljudsku svest. Sad osećam da je već odavno došlo vreme da odem na drugi svet, ali Bog ne čuje moj plač. Pa, vidiš, ni ja se ne poistovećujem s Bogom. Ne razumem Boga. Ne razumem Njegov Plan uprkos tome što ga poznajem, uprkos tome što sam ga ostvario.

Ovde me svi shvataju pogrešno i ja nikoga ne shvatam. Sve dok ja ne budem neprestano shvatao Boga u Njegovom Kosmičkom Planu, kako mogu očekivati da čovečanstvo shvata mene?“

Ljubomora nije odgovor

Učitelju je bilo jako žao zbog ovog učenika. Učitelj je rekao u sebi: „Tako mi je odan, tako je duhovan“. Jednog dana je Učitelj pozvao sve učenike da dođu k njemu. Suvišno je reći, i Kaga je bio tu. Pred Kagom, Učitelj reče svim učenicima: „Gledajte svi. Svi ste ljubomorni na Kagu. Recite mi ljudi, jeste li vi iskreni?“

Oni odgovoriše: „Da, iskreni smo“.

„Ako ste stvarno iskreni, dozvolite da vas upitam jednu stvar. Postoji li iko ko me voli više od Kage? Ako ima neka ustane.“

Niko nije ustao. „Da li je iko posvećeniji meni od Kage? Neka ustane.“

Niko nije ustao.

"Da li mi je iko više predan od Kage? Neka ustane.“

Niko nije ustao.

„Pogledajte se! To je dokaz da me on voli mnogo više od vas, da mi je posvetio svoj život i da mi se predao mnogo više od vas ljudi. A pošto je tako, zar ne zaslužuje moju najiskreniju ljubav? Zar ne zaslužuje da bude moj najbliži učenik?

Baš zato što ste iskreni, niste mogli ustati. Znate savršeno dobro da me on najviše voli i da mi je najviše predan. Istinski se divim vašoj iskrenosti.“

Onda je Učitelj pozvao jednog od učenika da dođe i da stane pred njega i rekao: „Dika, među svim učenicima koji su ljubomorni na Kagu, ti si najgori. Evo, dajem ti ogedalo. Pogledaj svoj nos, pogedaj svoje oči. Tvoje oči, po meni, su mnogo lepše od tvog nosa. Ali tvoj nos nije ljubomoran na tvoje oči, jer ti svesno osjećaš da tvoj nos i tvoje oči pripadaju istom telu. Osećaš da su jedno. Sad pogledaj svoj palac, pa pogledaj svoje čelo. Tvoj palac je prljav, a čelo je veoma lepo. Ali tvoj palac nije ljubomoran na tvoje čelo."

"U ovome je stvar. Kad uspostavite jedinstvo s nečim, onda više niste ljubomorni. Ako nešto u vama nije toliko dobro kao nešto drugo, ne osećate ljubomoru jer i jedno i drugo pripada vama. Stvar je u tome da je i ono slabije vaše i ono što je nadmoćnije je takođe vaše. Pa kako možete biti ljubomorni na bilo šta?

Postoje dve stvari koje obično idu zajedno. Jedna stvar je ljubomora, a druga stvar je mržnja. Zato što ste ljubomorni na Kagu, mislite da vas on mrzi. On zna sve o vašoj ljubomori, ali želim da kažem da vas on uopšte ne mrzi. Baš suprotno, on pati. Zato što ste ljubomorni na njega, njegovo srce puno ljubavi ne može da uspostavi jedinstvo s vama. Ljudi, vi bi trebalo da žalite što ga ne volite na način na koji on voli vas.

Ja sam taj koji ga je učinio svojim najbližim. Ja sam taj koji može vas učiniti najbližim sebi, ako poželim. Ali baš zato što niste posvećeni, zato što mi niste predani na način na koji on jeste, niste najbliži, mom srcu i mojoj duši. Gajeći ljubomoru prema nekom, ne možete mi postati bliski. Samo pomoću ljubavi, posvećenosti i predanosti možete postati najbliži sa Učiteljem“.

Biljka molitve i drvo meditacije

Učitelj je spustio ruku na Danuovo rame i rekao: „Sine moj, to je vrlo jednostavan problem. To nije ozbiljan problem. Kad se moliš, treba da osetiš da ti je to poslednja prilika koju imaš da se pomoliš. Treba da osećaš da će se, ako se moliš duševno, novi život prosvetljenja i ispunjenja odmah spustiti na tebe, a ako se ne moliš duševno, da će doći smrt i zgrabiti te.

A sad želim da ti kažem o tvojoj meditaciji. Kad meditiraš, treba da osetiš da ti je to prva prilika koja ti je data. Ako propustiš tu priliku, nema veze. Biće još mnogo prilika“.

„Učitelju, Učitelju, u tom slučaju, zašto uopšte da se molim? Stalno ću meditirati. Onda ću stalno dobijati nove prilike.“

Učitelj reče: „Sačekaj, još nisam dovršio izlaganje svoje filozofije. Istina je da ti je data samo jedna prilika kad se moliš i ako je ne iskoristiš duševno i posvećeno, onda smrt dođe i zgrabi te. Isto tako, istina je da kad meditiraš dobijaš mnogo više prilika ako jednu propustiš. Ali želim da kažem da svaki put kad propustiš priliku da meditiraš posvećeno i duševno, moraš znati da tad Božje Srce počne da krvari. Ako ne meditiraš dobro, On mora da ti da novu priliku. Ali svaki put Njegovo Srce tužno prokrvari. On oseća: 'Ovde ti ukazujem Moje Beskonačno Saosjećanje, ali ne mogu te učiniti Mojim najboljim, apsolutno najboljim instrumentom. Ali, ko god da postigne najviše u prvoj prilici koja mu je data, ko god ne propusti nijednu priliku, taj čovek najviše napreduje. Kažem, kad mu je vreme za meditaciju, ako meditira veoma posvećeno i veoma duševno, onda dobija beskonačnu Svetlost, Blaženstvo, Zahvalnost i Ponos od Mene. Ove božanske osobine ulaze u njega i on ih usvaja. Onda ih nudi celom svetu, čovečanstvu koje teži'.

Dakle, želim da kažem, kad meditiraš, oseti da ti je svaki put data prilika da izrasteš u visoki, viši, najviši svet. Ali ako ne meditiraš duševno i posvećeno, onda ćeš videti Boga izuzetno tužnog. Njegovo Srce krvari i On te nikad ne može učiniti Svojim najdražim i najbližim i Svojim najsavršenijim instrumentom.

Isto tako, dete u nama je ono koje se moli. Kad dete udovolji ocu ili majci, ono je uvek voljeno i obožavano. Ali onaj u porodici koji meditira je odrasliji. Pa, u tom slučaju, to ne važi za njega. On ima mnogo više prilika, jer onaj koji meditira ima mnogo više odgovornosti od onog ko se moli. Ako iskoristi svoje prilike na božanski način, onda postaje najveći Božji glasnik. Ali ako ih zloupotrebi, onda je to pravi Božji bol.

I molitva i meditacija su potrebne. Ali, obično se dete u nama moli, dok je mladić u nama taj koji meditira. Oboje su potrebni. Kako možeš ući u mladost ako nisi prvo bio dete? Iz biljke izrastaš u drvo. Molitva je kao biljka, a meditacija je drvo. Oboje idu zajedno. Tu je neprestani rast stvarnosti. Molitva i meditacija su neprestani rast istog drveta stvarnosti. Molitva i meditacija su neprestani rast čovekove evolucije. One su neprestani razvoj života Božjeg ispunjenja na Zemlji.“

Učitelj majmun, Učitelj magarac

I dogodilo se da su nebožanske osobine učenika bile kao zarazna bolest. Ove osobine su ušle i u same Učitelje. Tako da su se Učitelji takođe počeli da se svađaju i bore i ružno govore jedan o drugom. I to je tako trajalo mnogo, mnogo godina.

Učenici jednog učitelja potcenjivali su onog drugog Učitelja, a i jedan Učitelj je ismejavao drugog. Ali, ovi Učitelji su imali duhovnu i okultnu moć, a jedan od njih je imao ogromnu okultnu i duhovnu moć. Učitelji su se zvali Banar i Gada. U prevodu Banar znači majmun, a Gada znači magarac. Iako su bili ljudska bića, njihovi roditelji su im dali ovakva imena, i bez sumnje su ih zaslužili, jer su radili sve kako bi ih opravdali u životu.

Jednog je dana Banar duboko meditirao kad se na njega spustilo otkrovenje. Rekao je: „Koliko dugo će se moji učenici tući među sobom i svađati sa učenicima Magarca? Koliko ćemo se još Magarac i ja svađati i boriti i ružno govoriti jedan o drugom? Najbolje će biti da jednom s tim završimo“.

I tako je Banar napisao tajno pismo Gadi. „Dragi Gada“, pisao je, „sutra bih želeo da se sastanem sa tobom. Molim te da dovedeš sve svoje učenike i ja ću dovesti sve moje učenike. Imam odličan plan. Ako ga ispunimo, i ti ja ćemo biti izuzetno srećni. I tvoji učenici će takođe biti srećni i moji učenici će biti srećni. U parku pored tvog ašrama je ogromno banjan drvo. Dovešću sve svoje učenike u park, a ti dovedi svoje. Hajde da se svi sastanemo pod banjan drvetom i tu moramo sve da raspravimo. Imam nekoliko stvari koje želim da ti kažem“.

Gada je bio vrlo zadovoljan pismom. Sledećeg jutra je doveo sve svoje učenike i Banar je doveo sve njegove učenike, i svi su se sastali pod banjan drvetom. Do tada su obe grupe bie pristojne jedna prema drugoj.

Banar je rekao Gadi: „Gada, hajde da završimo s ovim neprestanim svađanjem. Ti imaš fizičko telo i ja imam fizičko telo. Oba imamo fizičku snagu. Ti si duhovni Učitelj i ja sam duhovni Učitelj. Ti imaš okultnu i duhovnu moć i ja imam okultnu i duhovnu moć. Hajde da uradimo dve stvari. Hajde da se potučemo, fizički, a onda ćemo voditi duhovnu bitku. Ko god da pobedi…“

Pre nego što je Banar mogao da završi svoj predlog, neki od Gadinih učenika odmah povikaše: „Ne!“

Ali Gada reče: „To je izvrsna ideja. Videćemo ko je stvarno velik. Na fizičkom planu će svi znati ko je pobednik čim se završi tuča. Ali na duhovnom planu, kako će ovi idioti znati ko ima više duhovne i okultne moći?“

Banar reče: „To je vrlo lako. Potući ćemo se da odmerimo fizičku snagu. Za duhovnu, obojica ćemo sesti jedan naspram drugog i gledati se u lice. Svojim trećim okom ćemo pokušati da pobedimo jedan drugog. Pod tim mislim da će onaj ko je jači ubediti onog drugog da padne kraj njegovih stopala i da pokupi prašinu sa sa stopala pobednika svojom glavom. Na taj način će učenici znati ko je od nas dvojice veći“.

Onda je Gada rekao: „Imam izvanrednu ideju. Znaš da će jedan od nas pobediti u duhovnoj borbi i jedan će pobediti u fizičkoj borbi. E sad, onaj ko pobedi duhovno će dobiti kao nagradu to da mu drugi Učitelj dotakne stopala. Ali i onaj ko pobedi fizički mora takođe da dobije neku nagradu“.

Banar reče: „To je odlična ideja.“

„E sad“, Gada reče Banaru, „molim te da napišeš imena svojiš dvadeset šest najboljih učenika i ja ću napisati imena svojih dvadeset šest najboljih učenika. Ko god da pobedi u fizičkoj borbi dobiće dvadeset šest najboljih učenika od drugog Učitelja, gubitnika. Hajde sad da razmenimo spiskove i pročitamo imena“.

Kad su Gada i Banar pročitali imena svojih dvadeset šest učenika, izbila je strašna tuča. Učenici koji su bili među najboljim su se šepurili i hvalili, a oni koji nisu bili na spisku su bili strašno ljuti. Majmunovi učenici su se strašno potukli među sobom, a i Magarčevi učenici su učinili isto to. Učiteljima je trebalo dosta vremena da uspostave nekekav mir među svojim sledbenicima, nakon što što su sve vrste uvreda pale na njih od strane njihovih loših učenika.

Sad je nova ideja blesnula Majmunovim umom. Rekao je: „Recimo da neko od nas pobedi i duhovnu i fizičku borbu?“

Gada reče: „Banar , ti si budala! Ti si starac, a ja sam madić. Ne očekuješ valjda da izgubim fizički, zar ne? Kad bude na redu naša duhovna borba, postojaće neka pitanja o tome ko bi mogao pobediti. Ali na fizičkom nivou ja znam da ću te pobediti odmah čim počnemo da se rvemo ili tučemo. Jednostavno ću te baciti na zemlju, a ti i tvoji učenici ćete početi da plačete. Možda pobediš na duhovnom planu, ali ja ću lako pobijediti na fizičkom planu. Onda ćemo biti izjednačeni“.

Ali Banar reče: „Ali recimo da ne pobediš u fizičkoj borbi? Šta će se onda dogoditii? Priznajem, ti si fizički snažan, ali šta će se desiti ako te nekako pobedim u obe borbe?“

„Nemoj se hvaliti, nemoj se hvaliti!“ reče Gada. „Dobro, u slučaju da pobediš, postaću tvoj učenik. Šta više mogu da kažem ili da učinim? Odreći ću se svog života poučavanja. Biću tvoj pokorni učenik zajedno sa svojih dvadeset šest učenika ako izgubim i u fizičkoj i u duhovnoj borbi. A ti moraš da uradiš isto ako ti izgubiš obe borbe.“

Banar rado pristade na ovaj predlog.

Onda Gada reče: „Pa da počnemo“.

Učenici iz obe grupe su bili uznemireni, radoznali i zabrinuti da vide ko bi mogao biti pobednik. Obe grupe su ohrabrivale i inspirisale svog Učitelja.

I tad se desilo da je Banar, iako je bio starac, lako pobedio Gadu u fizičkoj borbi, pred svima, i u duhovnoj borbi je takođe pobedio Gadu. Učitelj majmun je pobedio učitelja magarca u oba slučaja.

Onda je Banar rekao Gadi: „Gledaj, izgubio si i u fizičkoj i u duhovnoj borbi. Sad moraš biti moj posvećeni učenik i tvoji dobri učenici će takođe postati moji učenici. Ali nešto u meni mi govori da tvoji dobri učenici neće biti i moji dobri učenici. Biće tužni i depresivni i sve vreme će razmišljati o nežnosti, ljubavi i pažnji koju si im posvećivao. Bez obzira koliko im ljubavi budem davao, ti znaš da se nikad neće osećati kao da im dajem dovoljno. Nije moguće da tvoji dobri učenici postanu i moji dobri učenici. Kad vojska izgubi, ne dešava se baš često da se ona vojska koja je izgubila pridruži vojsci koja je pobedila. Ja sam tebe pobedio i osvojio tvoje dobre učenike, ali bojim se da oni neće postati moji dobri učenici usled tuge zbog tvog poraza i zbog njihove lojalnosti prema svom Učitelju. Pa , Magarče, reci mi šta da radim“.

Gada reče: „Zamoliću ih da budu dobri. Pošto sam i ja postao tvoj vrlo dobar učenik, zamoliću ih da budu dobri“.

Banar reče: „Biću ti vrlo zahvalan ako to od njih budeš zatražio. Ali Gada, neke božanske ideje su mi pale na pamet. Osećam se neprijatno u vezi toga da postaneš moj učenik. Na kraju, ti si ipak bio Učitelj. Imam dobar plan. Hajde da te oslobodim. Neću te uzeti za učenika. Ti ostani Učitelj sa ostatkom svojih učenika, i reci dvadesetšestorici svojih učenika sledeće: ako se budu dobro ponašali, ako me budu posvećeno slušali, onda ću ih sve nakon tri godine vratiti tebi, u suprotnom, zadržaću ih zauvek. Ako ne postanu dobri učenici, ubediću ih da ostanu sa mnom. Ponavljam, ako budu dobri, ako stvarno postanu meni posvećeni, vratiću ih tebi za tri godine.“

Gada je bio vrlo zadovoljan darežljivom naklonošću pobednika. Rekao je: „Banar, ti si pobednik. Moj je predlog bio da ko god izgubi mora dati dvadeset šest najboljih učenika i da sam mora postati učenik pobednika. Ja sam gubitnik, pa smo ja i mojih dvadeset šest najboljih učenika postali tvoji učenici. Ali, ako sada ovih dvadeset šest učenika ostanu s tobom i ja odem sa ostalim mojim učenicima, to neće biti u redu. To ne mogu. Oni će biti kraj tvojih stopala, na tvoju komandu, samo zato što sam ja izgubio od tebe. Ko je odgovoran za ovu kaznu? Ja sam taj krivac. Ja ispunjavam svoje obećanje prema tebi, ali ne mogu žrtvovati ove moje nevine učenike na taj način. Ne, ne mogu to učiniti. Oni su mi najvredniji. Pošto sam ih dao tebi jer sam izgubio, ne mogu samo otići i ostaviti ih. Moram ostati s njima. Biću posvećen tebi, i ubediću svoje učenike da ti budu posvećeni. Ali ako pate ovde kraj tvojih stopala, ako moraju prihvatiti tvoje vođstvo, mogu li ja samo otići i uživati sa ostalim svojim učenicima? Ne, ne mogu to učiniti.

Ja sam bio taj koji je predložio da gubitnik mora ponuditi svoje najbolje učenike, i čak sebe, samog pobedniku. Sad ne mogu da ostavim svoje učenike da pate zbog moje gluposti. Ostaću s njima. Ako hoćeš da prihvatiš i moje loše učenike, ja ću ti biti zahvalan. Ako ne, ne želim da prihvatiš moje loše učenike, jer loš učenik je uvek loš. Neka moji loši učenici za sada ostanu bez Učitelja. I kad budeš zadovoljan sa mnom i mojim ostalim učenicima, i kad nas oslobodiš, za tri godine ili za koliko god godina želiš, onda ćemo se vratiti. Tada ću ponovo sakupiti sve svoje stare učenike i biti njihov vođa i vođa onim učenicima koju sada s tobom. Možda ćemo na kraju opet imati svoj ašram.

U jednoj prostoj rečenici, kažem ti da ne mogu da ostavim svoje dobre učenike. Ja sam vezan obavezom da ostanem s njima i da patim s njima. Nisam bio tako slavan Učitelj kao ti, ali sada osećam da sam obavezan da ispunim svoje obećanje tebi i takođe da budem jedno sa svojim dobrim učenicima koji su bili tako dobri prema meni i tako posvećeni od samog početka“.

Banar je ovim bio duboko dirnut. Rekao je: „Ti si stvarno veliki, Gada, stvarno si veliki. Toliko voliš svoje nedužne učenike! Jako sam zadovoljan tobom, jako sam ponosan na tebe, jako zahvalan tebi što si mi predao svoju božansku mudrost. Voleti svoju duhovnu decu kao svoj sopstveni život, to je ono što sam naučio od tebe. I zato, Gada, klanjam se Božanskom u tebi, Svevišnjem u tebi“.

Gadha je rekao: „Klanjaš se Božanskom u meni, ali ja se klanjam Božanskom u tebi plus ljudskom u tebi. Ljudsko u tebi je takođe veliko, u suprotnom, ljudsko u tebi bi samo uživalo u sitnom zadovoljstvu da me drži bar nekoliko godina samo zato što sam poražen. Ali zbog tvoje božanske darežljivosti ti si bio voljan da me pustiš“.

Banar reče: „Dragi moj Gada, puštam te da odeš sa tvojim dragim učenicima. Idi i vodi svoj ašram i pusti da ja vodim svoj. Hajde da ostanemo prijatelji. Neka članovi moje porodice nastoje da urade ispravnu stvar. Neka članovi tvoje porodice takođe nastoje da urade ispravnu stvar. Hajde da se više ne svađamo. Hajde da se ne borimo. Budimo zajedno. Tvoja grupa i moja grupa moraju biti zajedno i uvek se boriti sa jednim neprijateljem: neznanjem, i neznanjem koje smo jednom videli i postali. Sad smo oslobođeni od neznanja, i ti i ja, Gada, pa se moramo moliti i meditirati iskreno. Ti vodi svoje učenike. Neka se tvoji učenici mole i meditiraju iskreno. I neka se moji učenici mole i meditiraju duševno. Hajde da delujemo kao dve vojske Svevišnjeg , za Svevišnjeg. Neka se ove dve vojske bore protiv neznanja i uspostave kraljevstvo lepote, božanskog i univerzalnog jedinstva na Zemlji.''

Onda Gadha reče: „Banar, ti nisi samo velik, ti si i dobar“."

Banar odgovori: „Ako imam imalo dobrote, počela je kad si rekao da ne želiš da napustiš svoje učenike. Želeo si da budeš moj učenik i da podeliš njihove patnje. To je bilo tvoje darežljivo srce. To je bilo tvoje srce jedinstva sa tvojim dobrim učenicima koje je učinilo mene dobrim. Tvoja ljubav prema tvojim učenicima i tvoje jedinstvo s njima me je naučilo ljubavi i jedinstvu sa mojim učenicima i sa bilo čijim učenicima, u stvari, sa svim ljudskim bićima na svetu. Gada, ti si veliki, ti si dobar, i ako kažeš da sam i ja takođe dobar i veliki, onda želim da kažem da su moja veličina i dobrota i tvoja veličina i dobrota potpuno bezuslovni darovi od Apsolutnog Svevišnjeg. Hajde da čuvamo ove darove blagoslova od Apsolutnog. Veličina i dobrota su darovi koje smo dobili od Svevišnjeg. Hajde da ih od sada negujemo u sebi“.

Gada reče: „Naravno. Hajde da počenemo od ovog trenutka“.

Uvod urednika prvom izdanju