Pravda jogina, pravda Avatara i Pravda Boga¹

Bio jednom jedan duhovni Učitelj koji je imao nekoliko stotina učenika. Bilo mu je teško da prepozna ko su njegovi stvarno dobri učenici. Ali mu je bio dosta lako da prepozna ko su njegovi stvarno loši učenici. Među njegovim stvarno lošim učenicima bio je jedan koji je bio ozloglšen zbog svog vitalnog života, zbog svog emocionalnog života i zbog neiskrenosti u svom životu. U ove tri faze života bio je na vrhu liste Učiteljevih nebožanskih učenika.

Jednog dana je neki drugi učenik izneo ozbiljnu primedbu protiv ovog učenika, čije je ime bilo Meg. Učitelj se razljutio i naredio Megu da odmah dođe k njemu. Kad mu je Meg došao, Učitelj mu je rekao: „Gledaj, dosta mi je tvog nebožanskog vitala i emocionalnog života! Zašto mi ne učiniš veliku uslugu i vratiš se svom životinjskom životu? Ako se vratiš svom životinjskom životu, niko ti neće ništa reći. Ako se životinja ponaša kao životinja, niko nema primedbi. Ali kad postaneš ljudsko biće, pa se ponašaš kao životinja, naravno da imamo svako pravo da te krivimo, što upravo sad činimo“.

Meg se tresao od straha.

Onda mu je Učitelj rekao: „Pošto sam tvoj duhovni Učitelj, dopusti mi da vidim šta mogu da učinim za tebe. Imam sjajan plan“.

Meg je dotakao Učiteljeva stopala i rekao: „O Učitelju, oprosti mi, oprosti! Nikad više neću uraditi ništa što bi te naljutilo“.

Učitelj je rekao: „Samo saslušaj moj plan. Videću šta mogu da učinim za tebe. Neki od mojih učenika me smatraju joginom, dok drugi smatraju da sam Avatar. Pošto sam tvoj duhovni Učitej, mora da o meni razmišljaš ili kao o joginu ili kao o Avataru. Ako osećaš da sam jogin, onda kažem, moraš me napustiti na šest godina. Neću da te vidim šest godina. Ako osećaš da sam Avatar, onda me moraš napustiti na tri godine. Tri godine neću da te vidim. Nikad ne smeš da dođeš u moj ašram tokom tog perioda i ne smeš da razgovaraš ni sa jednim mojim učenikom.

Napustićeš me ili na šest ili na tri godine. U toku tog perioda ne smeš ni da priđeš nekom mom učeniku, niti meni i ne možeš da razgovaraš ni sa kim od nas“.

Meg reče: „Učitelju, ja te ne smatram ni joginom ni Avatarom. Smatram te Bogom, mojim pravim Bogom“.

Učitelj reče: „Ne, ne, ne. Ja ne želim da budem tvoj pravi Bog“.

Meg reče: „Možda ti o sebi ne razmišljaš kao o Bogu, ali ja znam i osećam da si ti moj pravi Bog. Takođe osećam da je razlika koja postoji između jogina i Avatara ništavna u odnosu na razliku između Avatara i Boga. Da te smatram joginom, otišao bih od tebe na šest godina. Da te smatram Avatarom, otišao bih od tebe na samo tri godine. Ali pošto te uvek smatram Bogom, onda mislim da me nećeš kazniti ni na dan, jer je tako velika razlika između Avatara i Boga. Pa pošto me moraš kazniti, kazni me na samo jedan dan. Jedan dan neću dolaziti k tebi, i neću razgovarati sa bilo kojim tvojim učenikom“.

Učitelj je shvatio da je izgubio raspravu. Stavio je prst na čelo tamo gde se nalazi treće oko i meditirao minut. Onda je rekao: „U redu. Spreman si da budeš bez mene jedan dan. Ne želim da te vidim, a ti nećeš videti mene. Nećeš videti moje učenike niti se družiti s njima“.

„Da, da , Učitelju. Jedan dan te neću videti. Ali imam molitvu, samo jednu molitvu. Jedan dan te neću videti i neću razgovarati s tobom. Ali moja molitva je da ti vidiš mene i da ti razgovaraš sa mnom“.

Učitelj reče: „Ali ako te vidim i razgovaram s tobom, naravno da ćeš i ti videti mene i da ćeš me čuti“.

Ali Meg reče: „Ako mi ljudsko biće govori dok spavam, neću ga čuti i neću ga videti. Znaš,ti si Bog, pa ako dođeš k meni duhovno i okultno dok spavam, možeš mi pričati, a ja neću to čuti. Videćeš me. Ali ja neću videti tebe. U stvari, to se uvek događa. Bog me vidi i govori mi, ali ja Ga ne vidim i ne čujem Ga, pa sam u neznanju“.

Učitelj reče: „Sad budi iskren sa mnom. Pitam te, da li stvarno vidiš mene kao Boga?“

„Da, vidim te kao pravog Boga.“

„Dobro, pošto si osetio da sam pravi Bog, onda moram da postupam kao pravi Bog. Što će reći, govoriću ti u tišini, gledaću te dok spavaš. Ti si u neznanju. Ti nemaš otvoreno treće oko, pa nećeš znati kad ti pričam ili kad te gledam. U stvari, mogu te gledati i pričati ti dvadeset četiri sata dnevno, a ti nećeš biti svestan toga. Ali ja ne želim više da budem s tobom na zemaljski način. Ne želim da me opet nadmudriš. A sad me ostavi. Od sada ću te videti i razgovarati s tobom samo iznutra“.

U tom trenutku Meg je počeo da plače: „Oh Učitelju, ne, ne, ne, ne, to ne može biti! Zašto?“

„Ne, stvarno sam ozbiljan“, rekao je Učitelj. „Shvataš me kao Boga, i ja ću činiti kao što Bog čini. U tišini ću te posmatrati i govoriti ti. Više nećeš moći da me nadmudriš na spoljašnjem planu.“

Meg reče: „Učitelju, mogu li da izmenim, mogu li da promenim svoj izbor? Sad stvarno osećam da nisi Bog. Pravi Bog bi imao mnogo više saosećanja od tebe, beskonačno više saosećanja od tebe. Čak bi i Avatar imao mnogo više saosećanja od tebe. Želim da kažem da si jogin“.

Učitelj upita: „Ja sam jogin?“

„Da. Pošto imaš samo tako malo saosećanja prema meni, osećam da si jogin, ne možeš biti više od jogina.“

Učitelj je rekao: „U redu. Spreman sam da budem jogin. Sad moraš da odeš od mene na šest godina. Šest godina neću s tobom razgovarati i ti nećeš razgovarati sa mnom niti sa mojim učenicima. Ili će biti tako ili me moraš napustiti potpuno, zauvek“.

Meg reče: „Učitelju, spreman sam da odem od tebe na šest godina, ali ne zauvek. Biću zadovoljan svojim čvrstim uvjerenjem da si jogin, a ne Avatar i da nikako, nikako nisi Bog“.

Učitelj je blagoslovio Mega i rekao: „Potpuno si u pravu. Kad se vratiš za šest godina, prihvatiću te u svoj ašram“.

Sa tužnim ali i srećnim licem Meg je napustio Učitelja; tužnim jer je morao da napusti svog Učitelja na šest godina i srećnim jer će ipak moći da se vrati svom Učitelju.

Čim je Meg napustio Učiteljev ašram, Učitelj je rekao: „Kakvo olakšanje! Kakvo olakšanje! Oh Bože, na kraju si bio zaista ljubazan prema meni. Šest godina ću moći da živim bez te barabe, mog najgoreg učenika. On je Tvoje posebno stvorenje koje je bilo pravi izvor tuge za mene i za sve moje učenike."