Pitanje: Da li postoji život posle smrti? Da li će postojati sud o tome šta je u ovom životu učinjeno? Da li će postojati kazna, nagrada ili presuda? Ako je tako, da li će ona biti večna?

Šri Činmoj: Da, i nakon smrti postoji život. Smrt nije kraj i nikada ne može biti kraj. Za mene, život i smrt su kao dve odaje. Danju radim u dnevnoj sobi, a noću se odmaram u spavaćoj sobi. Život je moja dnevna soba; smrt mi je odaja za odmor. I jedna i druga su mi neophodne da bih voleo Boga i služio Boga, i činio Boga zadovoljnim.

Smrt je u ovom trenutku nešto nepoznato, a većina ljudi se plaši onoga što je nepoznato. Ali moramo smrt da shvatimo kao važan deo Božije Kosmičke Igre i kao prirodan korak u našoj evoluciji. Hajde da kažemo da neka osoba radi veoma naporno i da tokom života značajno uznapreduje. Ali nakon što odigra određeni broj godina svoju životnu igru, ona se obično umori. Čovek bez odmora ne može da nastavi da učestvuje ni u jednoj igri ili sportu. Odmor nam je neophodan da bismo ponovo mogli da krenemo u igru sa obnovljenom energijom i oduševljenjem. Dakle, za jednog božanskog ratnika koji se na Zemlji intenzivno borio za Gospoda Svevišnjeg, smrt predstavlja zasluženi odmor.

Kada završi svoj boravak na Zemlji, duša jedinke prelazi na drugi svet i Apsolutnom Gospodu Svevišnjem nudi suštinu iskustava koje je imala na Zemlji. Apsolutni Svevišnji daje ocenu duši sa Njegove transcendentalne Visine. Ali tu nema nekog čvrstog pravila o kazni, nagradi ili presudi. Šta god Bog da uradi s pojedinačnom dušom — iako nam to može izgledati kao kazna ili nagrada — On to čini iz Svetlosti Njegove transcendentalne Vizije, zarad napretka duše. Međutim, čak i ljudsko najužasnije moguće biće nikada neće biti osuđeno na večnu kaznu ili na večne muke.

Bog je stvorio ljudska bića ne da bi ih kažnjavao, već da ih voli i pruži im priliku da se neprestano i nepogrešivo transformišu u božanska bića.