Deo I — Natprirodne pojave

Natprirodne pojave

Imati sposobnost znati budućnost može biti od pomoći, ali ne bi trebalo da se ljudi mole da im Bog podari tu sposobnost. Trebalo bi da se mole jedino da Bog ispuni Svoju Volju.

Pitanje: Da li biste mogli da ispričate nešto, molim Vas, o nekom iskustvu koje ste imali, u kome je paranormalno odigralo ulogu koja je očigledna i neosporna?

SŠri Činmoj: Što se mene tiče, od trinaeste ili četrnaeste godine koristim svoju unutrašnju viziju i duhovnu moć. Imao sam nebrojeno mnogo iskustava i daću Vam nekoliko primera koji su u isto vreme i zanimljivi i zabavni.

Kada sam u mom okruženju bio u mladosti šampion, priličan broj puta sam predvideo koliko daleko će drugi da skoče u skoku u dalj. Kada su ti učesnici bili na samom startu, ja bih zapisao njihove distance na zemlji i moja predviđanja bi se uvek pokazala kao potpuno tačna. Činio sam to mnogo puta.

Davao sam takođe i pretskazanja o rezultatima mojih prijatelja u trci s preponama. Obično bih zapisao njihova vremena na parčetu papira i dao nekom od mojih prijatelja u koverti koju bih zatvorio pečatom, tražeći od njega da je otvori tek kada se trka završi. Moja predviđanja bi se svaki put iznova i iznova pokazivala tačnim.

U drugom primeru je jedan moj veoma dobar prijatelj kritikovao indijske sadue i svamije. Govorio je da niko od njih ne poseduje unutrašnju moć. Rekao sam mu da dođe sledećeg dana kod mene i da ću mu pokazati malo duhovne moći. Narednog dana smo stali licem u lice i rekoh: „Sada me pogledaj!“ On je bio snažan rvač, ali se kroz nekoliko sekundi onesvestio i srušio.

Kada se nakon par trenutaka osvestio, nazvao me nitkovom i pobegao je. Zatim je svima krenuo da priča da sam ja pokušao da ga ubijem, što uopšte nije bilo tačno. Ipak, ogromna moć koju je tokom tih nekoliko sekundi u meni video užasno ga je prestrašila.

Jednom sam 1967. godine bio učesnik u panel diskusiji u jednoj TV emisiji u Portoriku. Meteorolozi, astrolozi i drugi predviđali su da će kroz nekoliko dana stravičan uragan da uništi Portoriko. Rekao sam da će umesto poplave na ostrvu biti jedva malo kiše. Na televiziji je između mene i tih astrologa došlo do prave bitke. Na kraju sam rekao: „Pričajte vi šta god hoćete, ali ja svojom unutrašnjom vizijom vidim da se ništa neće dogoditi.

U to vreme sam se bio pojavio i u jednoj radio emisiji. Novinar koji je sa mnom obavljao intervju na radiju, sa još nekoliko ljudi, mi je takođe uputio izazov u vezi sa uraganom. A onda je taj novinar postao moj učenik.

Pitanje: Da li smatrate da predviđanje može da ograniči slobodnu volju kod čoveka? Kad sazna budućnost, zar on neće više biti u stanju slobodno da odlučuje?

Šri Činmoj: Ne mora da znači da predviđanje ograničava slobodnu volju čoveka. To u potpunosti zavisi od svetlosti mudrosti onoga ko sazna budućnost i od njegove sposobnosti da se nosi sa tim predviđanjem. Imati sposobnost znati budućnost može biti od pomoći, ali ne bi trebalo da se ljudi mole Bogu da im podari tu sposobnost. Trebalo bi da se mole jedino da Bog ispuni Svoju Volju.

Znati budućnost je u redu samo ako imate strpljenja, vere i mudrosti da ispravno iskoristite to saznanje. Hajde da pretpostavimo da u svom životu vidite u bliskoj budućnosti da će se desiti nešto obeshrabrujuće i destruktivno zbog čega ćete biti žalosni. Pošto ste to saznali unapred, dobili ste priliku da se molite Bogu da spreči tu nesreću. Ako se molite u predanosti i iskreno, Bog može da vam usliši molitve. U tom slučaju je znanje o budućnosti od velike pomoći, jer vam daje inspiraciju i obezbeđuje vreme da se molite Bogu za spas. A čak i ako Bog ne odgovori na vaše molitve onako kako ste to tražili, On će na sasvim poseban način prosvetliti vaš um, kako biste se hrabro suočili sa tom nesrećom.

Ako, s druge strane, vidite da će se u bliskoj budućnosti desiti nešto dobro što je božansko, inspirativno, prosvetljujuće i ispunjujuće, možete početi da nudite svoju iskrenu zahvalnost Bogu, a takođe i da se molite Bogu da ubrza tu manifestaciju koja donosi ispunjenje. Ako uvidi da zaista vrednujete Njegove Blagoslove, Bog može da posluša vaše molitve i da ubrza taj proces.

Dakle, ako vas Bog blagoslovi unutrašnjom vizijom ili sposobnošću da steknete znanje o budućnosti, onda morate to da iskoristite na pravi način. Postoje ljudi koji dobiju viziju, ali nemaju dovoljno mudrosti da je upotrebe pažljivo. Kada predvide neke katastrofalne događaje u budućnosti, umesto da inspirišu ljude da se mole za zaštitu ili prosvetljenje, oni izazovu kod ljudi beskoristan i razarajući strah.

Pitanje: Polazi Vam od ruke da predvidite mnoštvo događaja, poput pobede Karla Luisa na Olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu. Kako dobijate ta pretskazanja ili vizije o budućnosti? Da li ih tražite? Da li uvek osetite potrebu da prenesete svoja otkrića?

Šri Činmoj: Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. sreo sam se s Karlom Luisom pred finalnu trku na 200 metara, i zajedno smo meditirali petnaestak minuta. Tada sam pretskazao ne samo pobedu Karla Luisa, već i drugo, treće i četvrto mesto. Postoji video zapis našeg razgovora, u kome je i moje pretskazanje. Ja ne tražim ta otkrovenja; samo se otvaram za njih. Ovo sam konkretno mogao da predvidim jer sam čuo unutrašnji glas. Takođe sam jasno video, uz pomoć trećeg oka, šta će se dogoditi u trci.

Kada sam pre četiri godine stao pred Berlinski zid, predvideo sam isto tako i šta će se desiti sa Istočnom i Zapadnom Nemačkom. Rekao sam da će se Istočna i Zapadna Nemačka kroz nekoliko godina ujediniti. To proročanstvo se na moju veliku radost obistinilo. Ali, iako često imam taj blagoslov da imam viziju kojom mogu da vidim šta će se u bliskoj ili u daljoj budućnosti dogoditi, obično to saznanje ne prenosim drugima, jer uopšteno govoreći ljudima ne pomaže kad znaju šta im se sprema u budućnosti.

Ja ne pridajem preveliki značaj pretskazanjima. Svu važnost pridajem Božijoj Milosti. Upravo Božija Milost najviše pomaže čovečanstvu, donoseći nam inspiraciju i ohrabrenje i jačajući našu težnju i posvećenost. Ali meni moj Voljeni Svevišnji, iz Njegove beskrajne Darežljivosti, daje tu sposobnost da vidim budućnost ako to želim. Tako na primer ja u praskozorje svake Nove godine ponudim inspirativnu poruku o predstojećoj godini, i ta poruka donese plodove tokom te godine.

Pitanje: Da li postoje duhovni načini da se stupi u dodir sa preminulima?

Šri Činmoj: Postoji duhovno mnogo načina da se stupi u dodir sa dušama preminulih. Najlakši i najefikasniji način je da prizovete dušu, snagom vaše moći koncentracije. A ako već imate slobodan pristup carstvu duša, onda možete ili da odete do duše do koje želite da odete, ili da dovedete tu dušu do vas, bez obzira na to da li se ta duša nalazi u telu ili je u svetu duša.

Nekim ljudima je teže da komuniciraju sa dušama koje su u svetu duša, dok je drugima teže da komuniciraju sa dušama koje se nalaze u fizičkom telu. Duhovni Učitelji najvećeg kalibra sa velikom lakoćom komuniciraju i sa dušama koje su na Nebu, i sa dušama koje su na Zemlji.

Pitanje: Da li postoji život posle smrti? Da li će postojati sud o tome šta je u ovom životu učinjeno? Da li će postojati kazna, nagrada ili presuda? Ako je tako, da li će ona biti večna?

Šri Činmoj: Da, i nakon smrti postoji život. Smrt nije kraj i nikada ne može biti kraj. Za mene, život i smrt su kao dve odaje. Danju radim u dnevnoj sobi, a noću se odmaram u spavaćoj sobi. Život je moja dnevna soba; smrt mi je odaja za odmor. I jedna i druga su mi neophodne da bih voleo Boga i služio Boga, i činio Boga zadovoljnim.

Smrt je u ovom trenutku nešto nepoznato, a većina ljudi se plaši onoga što je nepoznato. Ali moramo smrt da shvatimo kao važan deo Božije Kosmičke Igre i kao prirodan korak u našoj evoluciji. Hajde da kažemo da neka osoba radi veoma naporno i da tokom života značajno uznapreduje. Ali nakon što odigra određeni broj godina svoju životnu igru, ona se obično umori. Čovek bez odmora ne može da nastavi da učestvuje ni u jednoj igri ili sportu. Odmor nam je neophodan da bismo ponovo mogli da krenemo u igru sa obnovljenom energijom i oduševljenjem. Dakle, za jednog božanskog ratnika koji se na Zemlji intenzivno borio za Gospoda Svevišnjeg, smrt predstavlja zasluženi odmor.

Kada završi svoj boravak na Zemlji, duša jedinke prelazi na drugi svet i Apsolutnom Gospodu Svevišnjem nudi suštinu iskustava koje je imala na Zemlji. Apsolutni Svevišnji daje ocenu duši sa Njegove transcendentalne Visine. Ali tu nema nekog čvrstog pravila o kazni, nagradi ili presudi. Šta god Bog da uradi s pojedinačnom dušom — iako nam to može izgledati kao kazna ili nagrada — On to čini iz Svetlosti Njegove transcendentalne Vizije, zarad napretka duše. Međutim, čak i ljudsko najužasnije moguće biće nikada neće biti osuđeno na večnu kaznu ili na večne muke.

Bog je stvorio ljudska bića ne da bi ih kažnjavao, već da ih voli i pruži im priliku da se neprestano i nepogrešivo transformišu u božanska bića.

Pitanje: Da li Vi verujete u reinkarnaciju? Ko ste bili u prethodnom, i ko ćete biti u sledećem životu? Da li čovek koji je duhovan može da odgonetne tajne života?

Šri Činmoj: Verujem u reinkarnaciju. Nemoguće je u jednom životu dostići ono Najviše i ispoljiti ono Najviše. Mi ulažemo trud da napredujemo u svakoj narednoj inkarnaciji. Mi smo kao biljka koja izrasta visoko, još više, najviše. Jednog dana ćemo biti ogromno stablo sa bezbroj lišća, mirisnog cveća i ukusnog voća. Ali to se neće desiti preko noći.

Stvorio nas je Bog. Sama svrha stvaranja obitava u ispoljavanju Božije Vizije ovde na Zemlji, u svakoj pojedinačnoj duši i kroz nju. Bog nikada neće dozvoliti nijednoj osobi da ostane neispunjena. Ali, ne možemo sve da postignemo u jednom životu. Ne možemo sve želje da ispunimo čak ni na ovozemaljskom materijalnom planu. Možda ćemo sa sedamdeset godina uvideti da se neke naše želje iz ranog detinjstva još uvek nisu ispunile. Slično tome, ne možemo tokom jednog kratkog životnog veka da ispunimo sve težnje na duhovnom planu. Uvek moramo iznova da se vraćamo, da bismo ostvarili unutrašnji napredak i da bismo na kraju preobrazili Božiji transcendentalni San u plodonosnu Stvarnost.

Ja sam u svojoj prethodnoj inkarnaciji bio duhovni učitelj u Indiji, sa samo šačicom izuzetno posvećenih i duševnih učenika. U toj inkarnaciji sam živeo u krajnje jednostavnim okolnostima, možda treba da kažem čak i u okolnostima strogog uzdržavanja. Iako sam nudio moju dobru volju iznutra svetu, moja uloga nije u tom životu bila da delujem u svetu, već da se koncentrišem na svoj sopstveni duhovni napredak i na napredak nekolicine izvanrednih učenika. Za preobražaj ovozemaljske svesti potrebni su i Božija Pravda i Božija Samilost. Bog je u poslednjoj inkarnaciji koju sam imao pre ove, za mene, u meni i kroz mene više koristio Svetlost Njegove Pravednosti, nego Visinu Njegove Samilosti. U ovoj inkarnaciji je upravo suprotno. U ovom trenutku, Božija Samilost igra veću ulogu kroz mene da inspiriše, uzdigne, prosvetli i ispuni bezbroj tragaoca za Bogom.

Što se tiče narednih života, moj Voljeni Svevišnji mi je više puta iz Njegove beskrajne Darežljivosti saopštio da ova moja inkarnacija nepogrešivo označava završetak mog ovozemaljskog hodočašća. Ja ću u budućnosti, iz unutrašnjih i viših svetova, nastaviti da volim Gospoda Svevišnjeg, da služim Gospoda Svevišnjeg i da činim Gospoda Svevišnjeg zadovoljnim na Njegov sopstveni Način.

Duhovan čovek ne može po svaku cenu i da odgonetne misterije života. Samo najveći duhovni gorostasi imaju sposobnost odgonetanja misterije života, i oni to čine. Njihova dužnost tada obavezno postaje da podele svoju mudrost i svetlost duhovno-gladnom i duhovno-žednom čovečanstvu.

Pitanje: Posvetili ste se sportu i umetnosti i postigli ste izvanredne rezultate. Šta je osnova za vaš uspeh? Rekli ste da je to prirodno, da je dovoljno da se: „otvorite prema Izvoru božanskog nadahnuća“. Šta to znači? Takođe ste izjavili da: „ljudi sami postavljaju sebi ograničenja, ali da takođe i odlučuju kada će prevazići ta ograničenja“. Da li je čovek svemoćan? Pravo je čudo, podigli ste 7.000 funti (približno 3500 kg prim.prev.). Kada biste to želeli, da li biste mogli da nadmašite druga podizanja na svetskom nivou?

Šri Činmoj: Šta god da sam uspeo da uradim, osnova za moj uspeha bila je u mom nuđenju sebe Božijoj Volji. Ali moram sa punom iskrenošću da kažem da moje nuđenje sebe vidi Božiju beskrajnu i bezuslovnu Samilost kao svoj Izvor.

Ko god želi bilo šta da stvori u nekoj oblasti, bilo da se radi o književnosti, slikarstvu, muzici ili ma čemu drugome - potreban mu je pristup ka izvoru inspiracije. Ako neko želi da stvori nešto što je božansko, i prosvetljujuće, onda je prirodno će on morati posvećeno i duševno da uspostavi slobodan pristup božanskom ka Izvoru, koji otelovljuje inspiraciju u beskrajnoj meri.

Um ispunjen željama u čoveku postavlja ograničenja za sve - bilo da se radi o nečemu što on već ima ili o nečemu što želi da poseduje. Ali srce ispunjeno težnjom bavi se u čoveku onime što je Beskrajno — stvarima koje su već beskrajne ili stvarima koje će biti beskrajne na kraju. Kada neko živi prvenstveno u umu ili u svetu želja, on je okovan ograničenjima svog uma. Kada ta ista osoba uđe u svet težnje, to znači da ona želi da se oslobodi i može da se oslobodi sveta ograničenja.

Da li je čovek svemoguć? Ne, čovek nije svemoguć. Ali Božja bezuslovna Milost koja deluje u čoveku i kroz njega može da učini stvari koje apsolutno ne mogu ni da se zamisle. Nepotrebno je i reći da čovek kao takav nije izvršilac tih dela koja ne mogu ni da se zamisle. Bog Svemogući upotrebljava čoveka kao instrument. Svoju sopstvenu Svemoć On može da ispolji kroz čistu i poniznu prijemčivost čoveka.

U mom slučaju, ja sam podigao preko 7.000 funti i levom i desnom rukom. Po mom mišljenju to je bilo, to jeste i zauvek će ostati neverovatno. Kada sam u umu, prva osoba koja u to ne veruje sam ja sam. Ali kada sam u srcu, snagom svoje duševne predanosti mom unutrašnjem Pilotu Svevišnjem, ja znam da je to dostignuće koje je isključivo rezultat Božije beskonačne Milosti i ništa više, apsolutno stvarno. Kao čovek, svojim kapacitetom ne mogu da nadmašim nijedno podizanje svetskog ranga. Ali ako Bog iz Njegove beskrajne Blagodati želi da izvede nešto izvanredno u meni i kroz mene, On može to da učini.

Pitanje: Da li svaki pojedinac ima predispozicije da upotrebi božansko nadahnuće da bi postigao nešto veličanstveno u nekom određenom sportskom događaju?

Šri Činmoj: Sportista kao pojedinac lako može da zablista u više nego jednom broju atletskih disciplina. Karl Luis je trenutno vrhunski atletičar na 100 metara i u skoku u dalj. Njegov prethodnik i idol, Džesi Ovens, bio je izuzetan u trci na 100 metara, u skoku u dalj i u niskim preponama. A opet, šampioni u desetoboju poput Brusa Dženera i Dejlija Tompsona ističu se u deset različitih stvari. Ako neki sportista ima izobilje prijemčivosti, onda on može odozgo da prihvati božansku inspiraciju i sposobnost da bi nudio naizgled čudesne rezultate ne samo u raznim atletskim disciplinama, već i na ostalim poljima.

Pitanje: Napisali ste na stotine knjiga i na hiljade pesama i naslikali na desetine hiljada slika. Kada radite na nekom delu, da li delujete 'automatski'? Da li ste poput nekog medijuma koji deluje kroz nesvesno ili pasivno stanje ili ste potpuno svesni onoga što činite? Kada radite na nekom delu, da li smatrate da ste više umetnik ili više medijum?

Šri Činmoj: Ako prihvatim zasluge za sve što je Božija beskrajna Milost učinila u meni i kroz mene, biću vrhunski neiskren. Nisam ja taj koji dela; trudim se samo da budem instrument Božiji, duševni i bezuslovni, da On može da manifestuje Sebe u meni i kroz mene na Njegov sopstveni Način.

U mom slučaju, ja sve obavljam svesno i dinamično, u duhu neumornog nuđenja sebe. Ne radim stvari automatski, već se trudim da kreativne stvari obavljam „spontano“. Način na koji koristite reč: „medijum“ ne može se primeniti na mene, jer sam ja uvek potpuno svestan onoga što božanska Sila mog Gospoda Voljenog Svevišnjeg radi u meni i kroz mene.

Kada radim na nekom delu, ja ne smatram sebe ni umetnikom, ni medijumom. Smatram da sam neko ko prima Božiju Svetlost Samilosti i ko rasprostire Božiju Svetlost Samilosti.

Deo II — Duhovni život

Duhovni život

Bog je beskrajan i postoji beskrajno mnogo načina da se Bog spozna. Slično tome, ima mnogo načina da se meditira, ne postoji samo jedan način. Svaki pojedinac mora da otkrije svoj sopstveni način meditacije u cilju najbržeg duhovnog rasta.

Pitanje: U Vašim spisima govorite da postoje razni nivoi svesti: onaj neživi kod kamenja, nivoi biljnog sveta, životinjsko carstvo i stanje postojanja kod ljudi. Svi postepeno napreduju ka božanskom stanju svesti. Duhovni tragaoci pokušavaju da se uspnu uz stablo napretka uz pomoć duhovnih metoda kao što je meditacija, ali ponekad ne uspevaju u tome. Šta se sa njima dešava? Šta savetujete onima kojima je teško da meditiraju i koji nisu u stanju da odvoje petnaest minuta na dan za svoju duhovnu disciplinu?

Šri Činmoj: Osobe koje ne dožive uspeh u svom nastojanju da se uspnu uz stablo napretka, neće zauvek i dalje doživljavati neuspeh. Sigurno će jednog dana uspeti, jer nijedna duša neće zauvek ostati neostvarena i nesavršena. Ljudi koji trenutno ne mogu da meditiraju i da disciplinuju sebe moraju i dalje da pokušavaju, i dalje da teže, i njihovi napori će jednog dana biti krunisani uspehom. Duhovni napredak je kao razvijanje mišića. Snažni mišići se razvijaju kroz lagano i postojano redovno vežbanje. Unutrašnji mišići, a to su: inspiracija, težnja i posvećenost, se takođe razvijaju na taj način.

Ako nisam u stanju da meditiram petnaest minuta, pokušaću da meditiram deset minuta. Ako nisam u stanju da meditiram deset minuta, pokušaću da meditiram pet ili tri minuta. Ali moram da počnem. Zatim ću postepeno uvećavati svoju unutrašnju snagu.

Isto je i kada se radi o vođenju duhovnog i disciplinovanog života. Za početak, čovek može da izbroji koliko je dobrih i koliko loših stvari učinio nekog određenog dana. Zatim može svakog dana da pokuša da smanji broj svojih loših postupaka, i da uveća broj svojih dobrih postupaka. Slično tome, mora svakog dana da se trudi i da u svojim postupcima bude u većoj meri disciplinovan. Na taj način će polako i postojano menjati sopstveni život.

It is the same thing with leading a spiritual and disciplined life. To start with, someone can count how many good things he has done and how many bad things he has done in one particular day. Then each day he will try to decrease his bad actions and increase his good actions. Similarly, he must also try each day to be more disciplined in his actions. In this way slowly and steadily he will change his life.

Ono što je najvažnije je da se trudimo da razvijemo istinsku glad za Božijom Ljubavlju, Božijom Samilošću i Božijim Blagoslovima. Postoje dva načina da se uveća unutrašnja glad. Jedan je da se vapi Bogu, kao neko bespomoćno malo dete koje plače za svojom majkom. Drugi način je da ponudite svoja dela Bogu, uz vedar stav koji zadržavate. Uz ova dva načina, tragalac može da ostvari pravi unutrašnji napredak.

Pitanje: Vi ste vegetarijanac. Da li je suštinski važno biti vegetarijanac u duhovnom životu?

Šri Činmoj: Postao sam strogi vegetarijanac kada sam imao dvanaest godina. Biti vegetarijanac nije deo tradicije koju sledim i nije suštinski bitno za duhovni život. Međutim, osećam da to može u velikoj meri da nam pomogne.

Kada jedemo ribu i meso, u nas ulaze nemirne i agresivne osobine životinjskog carstva. Kada je naš um ili kada su drugi delovi našeg bića uznemireni i puni agresije, ne možemo da meditiramo moćno i smireno. Ali kada jedemo samo povrće, u nas ulaze blage osobine biljnog carstva i otkrivamo da nam je lakše da imamo visoke i duboke meditacije. Prema tome, za tragaoca može biti od velike koristi da bude vegeterijanac.

Ali, ne mogu da kažem da ako neko nije strogi vegetarijanac on neće imati visoka iskustva, ili da će bogospoznaja uvek ostati daleki vapaj. Ne, to nije istina. U prošlosti su postojale velike duhovne figure koje su jele ribu i meso; čak i sada postoje duhovne figure koje tako postupaju, a njihova uzvišena iskustva i uzvišena ostvarenja ne mogu da se dovedu u pitanje. Ali osećam da je za ljude dobro da usvoje sve što može da im pomogne da napreduju brzo, brže, najbrže.

Vegetarijanska ishrana je korisna, ali nije od suštinskog značaja za iskrenog tragaoca za Bogom.

Pitanje: Zašto čovek u svojoj molitvi koristi arhaične zvuke kao što su Om, Amen, Aleluja itd?

Šri Činmoj: Hajde da razmišljamo o Bogu-Tišini i o Bogu-Zvuku. Nepotrebno je reći da je Božiji aspekat Tišine teže razumeti od Božijeg aspekta Zvuka. Lakše je u tišinu ući iz zvuka. Dakle, kada koristimo reči kao što su Om, Amen ili Aleluja, mi se približavamo tišini preko zvuka.

Dolazimo do unutrašnjeg oltara gde je sve mirno i tiho, iz spoljašnosti izvan crkve, gde se mnoštvo ljudi možda kreće i razgovora. Bog-Zvuk je kao prostor izvan crkve, a Bog-Tišina je kao oltar. Lakše je stajati i posmatrati spoljašnost crkve, nego ući unutra i pristupiti oltaru. A opet, ne možemo oltar ni da zamislimo bez crkve, a imati crkvu bez oltara je beskorisno. Uzajamno se dopunjuju i čine jedinstvenu celinu.

Iako je Om sanskritska reč, to nije arhaičan zvuk. Om otelovljuje ogromnu moć našeg hinduističkog trojstva: Brame, Višnua i Šive — Boga-Stvoritelja, Boga-Održavatelja i Boga-Preobrazitelja. Dakle, Om je zvučno izražavanje hinduističkog trojstva.

Što se tiče reči koje se koriste u drugim religijama, ja ne znam šta one predstavljaju onima koji ih koriste, tako da nisam prava osoba da odgovorim na to pitanje.

Pitanje: Šta izgovarate dok se molite? Kome se obraćate? Da li se ikada molite za druge, za svet, za mir? Kako to radite?

Šri Činmoj: Kada se molim, ja opštim sa Najuzvišenijim Apsolutom. Njemu se obraćam bilo kao prosjak caru ili kao malo dete svome dedi. Sa četiri ili pet godina počeo sam da se molim i da meditiram, moglo bi se reći, nesvesno. Ali, već od samog početka mog svesnog duhovnog putovanja, ja se molim Svevišnjem ne samo za moje sopstveno savršenstvo u životu, već i za svet jedinstva zasnovan na unutrašnjem miru. U ovom trenutku mog duhovnog putovanja, sve moje molitve su za druge, za svet, za mir.

A opet, u najvišem smislu nema odvojenosti između mene i 'drugih'. Nakon što sam postigao svesno sjedinjenje sa Bogom, spoznao sam da postoji samo jedna 'osoba', a to je moj univerzalni život jedinstva.

Dakle, kada se molim, ja automatski u svoju molitvu uključujem sva ljudska bića na Zemlji. A kada meditiram, to je takođe za dobrobit svih duša u celokupnom Božijem Univerzumu. Kada jednom uspostavite vaše jedinstvo sa Božijom Voljom, izuzetno je lako meditirati duševno, moćno i bezuslovno za izvršavanje Božije Volje u svakome i kroz svako ljudsko biće na Zemlji.

Pitanje: Da li, kada prizivamo Boga, treba da koristimo zamenicu 'Vi'? A ako ne, kakvom vrstom jezika treba da se koristimo?

Šri Činmoj: Možete reći: „Vi“ ili „Ti“ ili se obratiti Bogu bilo kojim imenom koje vam je blisko, ili u bilo kom aspektu koji vam se dopada. Svoje molitve možete uputiti Bogu-Samilosnom, Bogu-Svemogućem, Bogu-Voljenom Svevišnjem, ili bilo kom drugom aspektu Boga koji vam je po volji.

Tokom molitve i meditacije preporučljivo je obraćati se Bogu na maternjem jeziku, jer je jezik koji ste učili od rođenja postao nerazdvojno jedno sa vašim životnim dahom, koji je sama jednostavnost, iskrenost, čistota i božanskost. Stoga je preporučljivo, posebno za tragaoce, da se mole Bogu jezikom sa kojim su odrasli.

Ja se većinu vremena obraćam Bogu na ćitagonskom dijalektu kojim se govori u mom selu, ili na čistom bengalskom. Ponekad govorim na engleskom, ali engleski je poslednji. Kada sam bio mlađi, svakog dana bih recitovao molitvu iz indijskih svetih spisa, Upanišada, koje su na sanskritskom jeziku. Čitao bih takođe i molitve na francuskom, međutim više me raduju bengalske molitve. Kada se molim Bogu na ćitagonskom dijalektu, molitva je spontanija.

Pitanje: Koje tehnike koristite u svojoj meditaciji da biste postigli unutrašnju svesnost, otvaranje ka duhovnoj snazi i stvaranje 'nove svesti'? Šta radite i koju metodu slede Vaši učenici?

Šri Činmoj: U našem unutrašnjem životu besano nam je potrebna težnja - unutrašnji vapaj srca. Ovu težnju stičemo tokom naše molitve i meditacije iznutra, iz dubine. Bog je beskrajan i beskrajno je mnogo načina da se Bog spozna. Slično tome, ima mnogo načina da se meditira, ne postoji samo jedan način. Svaki pojedinac mora da otkrije svoj sopstveni način meditacije u cilju najbržeg duhovnog rasta.

Što se tiče mojih učenika, savetujem im da meditiraju na srce i da misle na samilosni i lični aspekat Boga. Bog ima beskrajnu Samilost i Bog jeste beskrajna Samilost: Samilost u Njegovoj tvorevini i Samilost izvan granica Njegove tvorevine. Tako, mi pokušavamo da meditiramo na ovaj aspekat Boga. To je poput oca i deteta. Otac je možda izuzetno velik; drugi ga se možda plaše ili imaju strahopoštovanje prema njemu. Ali dete je prema svom ocu sama ljubav, i ono može da otrči ocu i da mu se obrati u bilo kom trenutku. Tako, mi pokušavamo da se približimo Bogu - samilosnom Ocu - s ljubavlju i uz posvećenost i predanost našeg srca. Ali Bogu se može pristupiti na mnogo načina i drugi će možda radije pristupati Bogu u Njegovom bezličnom aspektu.

Ja mojim učenicima ne dajem nikakve tajne mantre ili napeve, da ih ponavljaju. Ako žele da ponavljaju mantru, kažem im da treba da kažu: „Supreme“. Sve u svemu, savetujem im da ostanu mirni i tihi i da ne dozvole nikakvim mislima da uznemiravaju njihov um.

Ponekad tražim od njih da rade različite stvari kako bi stekli inspiraciju. Možda ću im reći da posmatraju cvet i da opažaju njegovu lepotu i čistotu da bi podsetili sebe na unutrašnju lepotu i čistotu svoje duše. Ili ću ih možda zamoliti da se inspirišu posmatranjem plamena sveće, jer će ih taj spoljašnji plamen podsetiti na njihov unutrašnji plamen. Možda ću ih zamoliti da zamisle ogromno prostranstvo vode i da tokom svoje meditacije pokušaju da uđu u njeno prostranstvo. Možda ću ih zamoliti da zamisle planinu, jer će ih to inspirisati da uzdignu svoju svest visoko, više, najviše.

U svojim spisima opisao sam još mnogo tehnika za meditaciju. Tragalac mora sam za sebe da izabere način koji će njemu pomoći da najbrže napreduje. Ali bez obzira na tehniku koju koristi, od najveće važnosti je težnja. Ako neko nema gorući unutrašnji vapaj srca za Bogom, onda nijedna tehnika neće raditi. A opet, ako neko iskreno plače za Bogom, onda će svaka tehnika da proradi.

Pitanje: Koja je razlika između meditacije srca, duhovne koncentracije i kontemplacije o Bogu?

Šri Činmoj: Hajde da uzmemo da je duhovnost jedna izuzetno velika knjiga koja se bavi ogromnim brojem tema. Tri glavna predmeta su koncentracija, meditacija i kontemplacija.

Koncentracija je jednousmernost. Kada se tragalac koncentriše, on svoju pažnju usmerava na nešto sitnije od najsitnijeg i na kraju stiče ogromnu moć volje.

Meditacija je druga tema. Kada tragalac meditira, on meditira na nešto prostranije od najprostranijeg da bi stekao beskrajni mir, beskrajnu svetlost i beskrajno blaženstvo.

Treći predmet je kontemplacija. U kontemplaciji, tragalac oseća da su Bog Zaljubljenik i Bog Voljeni jedno. Bog u jednom trenutku igra ulogu Voljenog Svevišnjeg da bi blagoslovio, prosvetlio, preobrazio i obesmrtio tragaoca. U sledećem trenutku On u tragaocu igra ulogu božanskog zaljubljenika, da bi uzdigao svest tragaoca tako da tragalac može da spozna večnoprevazilazeći mir, večnoprevazilazeću svetlost i večnoprevazilazeće blaženstvo, Božije sopstvene nerođene i neumiruće Vizije.

Deo III — Lični stavovi

Lični stavovi

Ja nisam odabrao svoju životnu ulogu. Moj Unutrašnji Pilot mi je zapovedio da služim one koji žele moje unutrašnje vođstvo i kojima je ono potrebno, i da budem njihov duhovni vođa.

Pitanje: Vi imate sposobnost da udružite duhovnost Indije sa zapadnom dinamičnošću. Tako nešto se skoro nikad ne čuje za nekog indijskog duhovnog učitelja. Da li sledite unapred pripremljeni plan? Da li osećate da ste po meri današnjem svetu ili pokušavate da prilagodite sebe svetu dok u njega unosite ono što je dobro?

Šri Činmoj: Kao što je unutrašnji život besplodan i beskoristan bez mira, tako je i spoljašnji život besplodan i beskoristan bez dinamičnosti. Duhovnost Indije po meni leži u njenom unutrašnjem miru, kao što napredak zapadnog sveta leži u njegovoj spoljašnjoj dinamičnosti. Da bi svet savršene harmonije i savršenog zadovoljstva nastao, dinamičnost Zapada i unutrašnji mir Istoka moraju ići u korak.

Svoje srce težnje dugujem Indiji; svoj život posvećenosti dugujem Americi. Osećam da su i unutrašnji život težnje i spoljašnji život posvećenosti podjednako potrebni da bi se božanska Svetlost našeg Nebeskog Oca ispoljila ovde na Zemlji.

Ja ne sledim unapred pripremljen plan. Samo se posvećeno, duševno i bezuslovno pokoravam izričitom Nalogu mog Gospoda, Voljenog Svevišnjeg. U početku je Zapad za mene bio apsolutno zagonetan i zbunjivao me. Tokom godina sam, međutim, uspeo da prihvatim zapadni svet kao svoj sopstveni, uključujući i sve njegove dobre i loše osobine.

Sada se molim Bogu, srcem težnje, da istočni i zapadni svet podjednako budu preplavljeni Njegovom apsolutnom Ljubavlju, apsolutnim Mirom i Blaženstvom. Ja pokušavam da inspirišem svet svojim sopstvenim životom posvećenosti da zavapi za jednim boljim, čistijim i uzvišenijim životom.

Pitanje: Da li je čovek potreban Bogu? Da li ste Vi birali svoju životnu ulogu? Da li možemo da povučemo paralelu između Vašeg života i života biblijskog proroka Samuila, a takođe i sa Malim Pastirom iz Fatime?

Šri Činmoj: Čovek je definitivno potreban Bogu. Bog je istovremeno i Tvorac i tvorevina. Čovek je Bog-tvorevina i ništa drugo. Čovek je potreban Bogu da bi On ispoljavao Svoju Svetlost na Zemlji, a Bog je potreban čoveku da bi čovek spoznao svoju sopstvenu najvišu visinu. Dakle, Bog-Tvorac i Bog-tvorevina su jedno drugom nesumnjivo potrebni.

Ja nisam birao svoju životnu ulogu. Moj Unutrašnji Pilot mi je zapovedio da služim one koji žele moje unutrašnje vođstvo i kojima je ono potrebno, i da budem njihov duhovni vođa. Širom sveta ima mnogo tragalaca za Bogom, koji su u potrazi za duhovnim učiteljem.

Ne bih sebe poredio ni sa biblijskim prorokom Samuilom, ni sa Malim pastirom iz Fatime. Ja sam samo zaljubljenik u Boga koji pokušava da bude savršeni i duševni instrument Božije Volje. Ali mogu da Vam kažem da je Bog sposoban da podari drugima isto toliko velike sposobnosti i dobre osobine kao što je podario proroku Samuilu i Malom pastiru iz Fatime. Božiji blagoslovi su beskrajni i On će ispuniti poseban Plan u svakome i kroz svakog pojedinca na Zemlji, ko god je spreman i voljan da služi Boga.

I Samuilo i Mali pastir su ispunili Božju Viziju u najvećoj meri na zadovoljavajući način. Potrebno je da svako ljudsko biće u Božijoj tvorevini, takođe, pokuša da ispuni Boga na Božiji sopstveni Način. Zaista, to je upravo ono što Bog želi od nas — da uvek udovoljimo Njemu na Njegov sopstveni Način. Na kraju ćemo otkriti da udovoljiti Bogu znači ispuniti sebe.

Pitanje: Rekli ste da ste od najmlađih godina znali da će se Vaša misija razvijati na Zapadu. Da li je to bila unutrašnja poruka koju ste primili tokom svojih prvih trinaest godina ili je to bila sugestija Vašeg Gurua? Kako se razvijalo Vaše saznanje o dolasku na Zapad?

Šri Činmoj: Bila je to poruka iz najvećih dubina moga srca koju sam dobijao prilično često dok sam bio u adolescentskim godinama. Tako sam ja iznutra bio spreman da dođem na Zapad. Na Zapad sam došao na spoljašnjem planu kada su me neki američki tragaoci videli u Indiji i pozvali me da dođem ovde, da bih služio tragaoce na Zapadu.

Pitanje: Vaše ime, Činmoj („pun božanske svesti“) izgleda da sve govori. Zašto su Vam roditelji dali to ime? Da li su oni mislili na Vaš budući duhovni poziv?

Šri Činmoj: Ime mi je zapravo dao moj stariji brat Ćita. U Indiji ne daju uvek roditelji ime svojoj deci. Ponekad ime mogu da daju drugi članovi porodice. Moj brat Ćita je dosta stariji od mene. Imao je nekoliko snova pre mog rođenja, u kojima je jasno video da će se u njegovoj porodici roditi duhovna figura, i to ime je on izabrao.

Pitanje: U Vašim spisima opisujete epizodu iz Vašeg života kada ste se sreli, odnosno kada ste razgovarali sa Kraljem Univerzuma. Da li je to bila suptilna unutrašnja vizija ili ste Njega mogli da vidite svojim fizičkim očima? Da li ste bili u meditativnom transu ili ste bili u običnoj svesti? Kako je Kralj izgledao?

Šri Činmoj: Kada sam video Kralja Univerzuma i kada sam sa Njim vodio taj najduhovniji i najmoćniji razgovor, bio sam u svom najvišem meditativnom transu, u mojoj najvišoj svesti. Njega sam video trećim okom, koje se zove oko vizije. To oko postoji između dve fizičke obrve i malo iznad njih, ali vide ga samo oni koji imaju dar intuicije.

Bila je to suptilna unutrašnja vizija. U toj viziji On se pojavio preda mnom u Njegovom Transcendentnom Obliku. Bio je sav zlatan — divno, još divnije, najdivnije biće — beskrajno lepše nego što ću ikada moći da opišem! Upravo u toj viziji nazvao sam ga Kraljem Univerzuma. Ali sada ga obično zovem Svevišnji.

Ranije sam mogao da ga vidim jedino trećim okom. Ali moj Voljeni Svevišnji mi je, iz Njegove beskrajne Darežljivosti, dao sposobnost da ga sada vidim običnim ljudskim očima.

Pitanje: Šta doživljavate dok stvarate dela ogromnom brzinom? Šta radite da biste postigli odgovarajuću svest? Da li možete da stvarate ili da komponujete kad god želite, ili samo onda kad iznutra osetite poziv?

Šri Činmoj: Kad radim ogromnom brzinom, u sebi doživljavam neograničeno more ushićenja. Imam iskustvo konačnog u meni, kako ulazi u beskrajnog Unutrašnjeg Pilota, Svevišnjeg. Imam iskustvo ograničene brzine, kako ulazi u bezgraničnu brzinu. Imam iskustvo svog tela vezanog ograničenjima, kako se neodvojivo sjedinjuje sa ogromnošću moje duše i njenim neizmernim i slobodnim prostranstvom. I konačno, imam iskustvo kako Bog-tvorevina izražava zahvalnost Bogu-Stvoritelju, i kako Bog-Stvoritelj postaje izuzetno ponosan na Boga-tvorevinu.

Da bih bio u odgovarajućoj svesti da stvorim nešto što će čovečanstvo koje teži vrednovati, ja se ne molim Bogu za inspiraciju i ne meditiram na inspiraciju. Pre nego što stvorim ili učinim nešto što je izuzetno važno i izuzetno značajno, samo meditiram da Bog bude vrhunski pobednik u tom pesniku, ili autoru, ili pevaču, ili slikaru u meni, u njemu i kroz njega.

Ja u bilo kom trenutku mogu da stvaram ili da komponujem. Postoje dve vrste pesnika, književnika, pevača, slikara i tako dalje. Prva vrsta mora da trči za pticom inspiracije da bi je uhvatila. Druga vrsta je božanski blagoslovena Božijom Milošću; sama ptica inspiracije leti ka njoj da bi mogli da je uhvate. Ali u oba slučaja može doći do poteškoća. Oni koji trče za pticom inspiracije, možda neće uspeti da je uhvate. A opet, oni koji prime pticu inspiracije kada ona doleti do njih, možda neće biti duševni i zahvalni. Zato i oni mogu da dožive neuspeh - u njihovom slučaju, tako što kroz njihovu tvorevinu neće ponuditi najveći stepen božanskog.

Ja imam dovoljno sreće da sam skoro u svakom trenutku u stanju da uhvatim pticu inspiracije, a da ne moram da jurim za njom. Ptica inspiracije mi dolazi prilično često — oko devedeset pet, od sto puta.

Pitanje: Zašto na Vašim slikama postoji obilje vrtova sa egzotičnim cvećem i predivnim pticama? Unutrašnji vrt ili bašta Onostranog je veoma srećno stanje, ali je u suprotnosti sa problemima svakodnevnog života. Čini se da im skoro izmiče. Da li je tako? Šta Vi govorite kroz Vaše šarolike vrtove?

Šri Činmoj: Ptica u duhovnom smislu označava dušu koja leti nebeskim svodom, a vrt predstavlja lepotu i čistotu. Ako osoba ima unutrašnju lepotu i čistotu, onda ona lako može da ostane u dodiru sa svojom dušom. Duša će joj doneti poruku slobode od ropstva, snagom njenog postojanog i neraskidivog jedinstva sa Bogom Sveznajućim, Bogom Svemogućim i Bogom Sveprisutnim.

Istina, u unutrašnjem životu je sve sama sreća i lepota, dok je u spoljašnjem životu priča skoro uvek suprotna. Ali ja ni na koji način ne pokušavam da izbegnem spoljašnji život bola i patnje ili da pobegnem od njega. Kroz šarolike vrtove i cvetove, pokušavam da ukažem da i spoljašnji život može imati harmoniju, mir, ljubav, svetlost i ushićenje, pošto osećam da je unutrašnji život dužan da nadahne spoljašnji život. Kroz težnju mog srca i moj posvećeni život pokušavam da iznesem na površinu lepotu i čistotu unutrašnjeg života, da bi one i spoljašnjem životu mogle da donesu sreću.

Sve božanske osobine koje vidimo u unutrašnjem životu na kraju moraju biti iznete na površinu i u spoljašnjem životu. Bog želi da posvećeno i duševno učestvujemo u Njegovoj Kosmičkoj Igri, tako što ćemo spolja ispoljiti sve božanske osobine koje imamo u sebi.

Napravio sam na hiljade i hiljade slika, i mnoge od njih se isto tako bave i bojnim poljem života i teškom stvarnošću koju na njemu nalazimo. Moj svet slikarstva je poput velike prodavnice u kojoj svaki kupac može da odabere ono što se njemu sviđa ili što je njemu potrebno. Ako Vam je potreban vapaj srca, naći ćete ga. Ako Vam je potreban osmeh duše, naći ćete ga. Ako Vam je potrebna uteha, naći ćete je. Ako Vam je potrebno prosvetljenje, naći ćete ga. Šta god da želite, moći ćete to da pronađete u mojim slikama.

Ja pokušavam da služim čovečanstvo na razne načine i u meni izgara nada da će svaka osoba iz mog Izvora-Umetnosti uzeti ono što je njoj potrebno.

Pitanje: Vaša dostignuća u podizanju tegova su neuporediva na ovom svetu. Koje mentalne procese koristite da biste koncentrisali svoju fizičku i mentalnu energiju?

Šri Činmoj: Ne koristim nikakav mentalni proces da bih koncentrisao svoju fizičku i mentalnu energiju; samo prizivam Božiju Milost. Svesno se molim za Božiju Pobedu u svom radosnom nuđenju sebe svetu podizanja tegova. Biću izzuzetno srećan i zadovoljan ako rezultati mog nuđenja sebe postanu izvor inspiracije za sve one koji se interesuju za oodizanje tegova. Ali, uvek sam bio zagovornik poruke samoprevazilaženja. Onaj ko je delovao u meni i kroz mene može lako da deluje i u drugima i kroz druge, ako je to Njegova Volja. U procesu Njegove sopstvene evolucije u čovečanstvu i kroz čovečanstvo, Bog će daleko nadmašiti dostignuća koja je postigao kroz mene.

Pitanje: Da li je za Vas Bog Otac ili Majka?

Šri Činmoj: Bog je istovremeno moj Otac i moja Majka. Meditiram na Boga, mog Oca, za moje prosvetljenje i savršenstvo. Molim se Bogu, mojoj Majci, za Njenu Samilost i Naklonost. Kada želim da čujem pesmu Beskraja u srcu konačnog, odlazim Bogu - mom Ocu. Kada želim da čujem pesmu konačnog u duši Beskraja, odlazim Bogu - mojoj Majci.

Suze moga srca koje teku u tren oka stižu do Boga - moje Majke. Ozarene radosti moje duše brže od najbržeg stižu do Boga - mog Oca. Bog - Moja Majka, sa ponosom govori celom svetu ko sam ja: ja sam Božiji odabrani instrument. Bog - Moj Otac, sa osmehom govori celom svetu šta je moj krajnji cilj. Moj krajnji cilj je da bezuslovno služim istovremeno Boga - mog Oca i Boga - moju Majku, dok Oni preobražavaju današnjeg čoveka u sutrašnjeg Boga.

Svakog dana u sitne jutarnje sate Bog - moja Majka mi kaže: „Kako si danas, čedo Moje?“ A moj Otac - Bog mi kaže: „Kakvi su tvoji planovi danas, sine Moj?“ Kasno uveče, tik pre nego što se povučem, Bog - moja Majka mi kaže: „Čedo moje, slatko sanjaj, slatko sanjaj“. A moj Otac - Bog mi kaže: „Sine moj, nemoj da sanjaš da umičeš surovoj stvarnosti. Hrabro se bori protiv noći neznanja. Budi pobednik! Tvoja majka i ja sasvim za tebe.”

Slatki razgovor u mirisnoj bašti moga srca: Kažem Bogu - mojoj Majci: „Majko, kad učinim nešto pogrešno, Ti mi skoro istog časa oprostiš. Kako to, i zbog čega je tako da me Otac prosvetljuje kada pogrešim, umesto da mi oprosti? I to On radi polako — iako postojano i nepogrešivo. Zbog čega, zbog čega?"

My Mother-God says to me, “My child, your Father is the one who has to answer this question."

Moj Otac - Bog mi kaže: „Dete moje, brz Oproštaj tvoje Majke možda i neće promeniti tvoju prirodu, ali Moje Prosvetljenje hoće, i ono menja tvoju prirodu. Da, uvek to čini.”

Moja Majka - Bog kaže mom Ocu - Bogu: „Ali, ako prvo ja ne oprostim mom detetu, kako ćeš uopšte Ti da ga prosvetliš?“

Moj Otac - Bog, uz duboki uzdah u suzama, uz osmeh reče: „Eh, shvatam! Slažem se s Tobom bespomoćno.”

Deo IV — Dodatak

Predgovor prvom izdanju

U svetu u kome se malo ko oseća sasvim opušteno, Šri Činmoj nudi plan za opstanak sveta i duše.

Šri Činmojeva duboka ljubav prema Bogu poznata je širom sveta. Dugo poštovan kao duhovna sila za mir u Ujedinjenim nacijama, ovaj skromni, od Boga vođeni autor traži od ljudi ove planete da pogledaju u sebe, da ponovo otkriju suštinske istine duhovnosti koje su toliko blagoslovile njegov izvanredan život.

Ova knjiga je pogodna za široku publiku. Hrišćani, Jevreji, Muslimani i drugi vernici naći će mnoge odlomke sa dubokim uvidima i korisnim sugestijama.

Šri Činmoj sugeriše da je cilj duhovnog života samoprevazilaženje. Kada čovek upire naviše prema Bogu, Bog zauzvrat poseže ka čoveku. Veza se javlja i produbljuje dok svaka osoba teži da se otvori prema Svetlosti Božijoj, prema Volji Božijoj i prema višem stanju svesti.

Šri Činmoj veruje u reinkarnaciju. On artikuliše ideju da duša u svakoj inkarnaciji napreduje u više stanje. Njegova učenja ukorenjena su u molitvi i on podstiče svoje čitaoce da usvoje: „radosno prihvatanje sveta sa ciljem preobražaja sudbine i lica sveta“. Zapadnjake on poziva da izbegavaju pokušaj: „da poseduju svet“, dok Istočnjake ohrabruje da uvide da: „uzdržavanje ne predstavlja rešenje“.

On je šampion mira, koji privlači vernike svih religija da vide jedinstvo u svetu. On sugeriše da se prave religije prepoznaju po opraštanju, toleranciji, samilosti, jedinstvu i bratstvu.

Za one koji pokušavaju da pronađu svoj put, predlaže oblik molitve koji uključuje: koncentraciju - potpuno usmeravanje pažnje na mali predmet kako bismo postali svesniji; meditaciju - refleksiju i poistovećivanje sa prostranijim univerzumom i širim pitanjima; i kontemplaciju - svest o Bogu tako potpunu da osećaju jedinstvo i ljubav koji dolaze od Boga i žive u svakoj osobi i u celoj tvorevini.

Šri Činmoj ne uzmiče pred prekim potrebama svakodnevnog života. Iako promoviše rast duše i unutrašnji mir, on sledi dugu tradiciju religioznih učitelja koji preklinju one koji tragaju za istinom da prikažu i žive životom „dinamizma“, koji deluje transformativno na ovaj svet.

Ime Činmoj, što znači „pun božanske svesti“, govori o misiji ove duboke duše. On živi da bi bio bezuslovni instrument Boga. On ima poverenje u Boga. Kroz U svim njegovim razmišljanjima postoji samilosno jedinstvo sa Bogom i sa ljudima. On se rastuži kada pomisli kako su ljudi iskoristili religiju da bi se odvojili jedni od drugih.

Šri Činmoj veruje da će Bog spasiti naš svet. Svetlost Božija jača je od sile zla. Iako ima duboko poverenje u Boga, njegova spokojna razmišljanja oslikavaju hitnost koja poziva čovečanstvo: „Probudite se! Rastite u dubinu! Volite na takav način da: „Bude Volja Božija “.

Smatram da je ova knjiga od lične pomoći. U doba kada je stres stvaran i kada je teško naći odgovarajuću količinu vremena za molitvu, Šri Činmoj me je podsetio da će mi postavljanje Boga u sam centar mog života, mog rada i mojih molitvi pomoći da ovaj svet učinim boljim i mirnijim i da postanem osoba od vere i ljubavi koja sam i pozvan da budem.

Monsinjor Thomas J. Hartman Direktor Radio-televizije Eparhije Rokvil centra, Njujork

Predgovor urednika prvom izdanju

Ova knjiga je rezultat izvanredne saradnje Don Antonija Tarsije, generalnog direktora Italijanske izdavačke kuće: Edizioni Paoline; pisca i novinara Venancija Čampe sa Italijanske nacionalne televizije RAI; i Indijskog duhovnog Učitelja, Šri Činmoja.

Šri Činmoj se sastao sa ova dva čoveka u Njujorku i u Rimu, gde se dovršavala nekolicina članaka u časopisima i specijalnih televizijskih emisija o Šri Činmojevom životu i aktivnostima. Prvi televizijski dokumentarac, emitovan 23. jula 1989. godine širom zemlje u Italiji, sadržavao je ogledni intervju sa Šri Činmojem u Ujedinjenim nacijama, snimak pape Jovana Pavla II kako prima Šri Činmoja u Vatikanu i svedočanstvo o zapanjujućoj moći Šri Činmojeve meditacije koje je dao Bil Perl, šampion u podizanju velikih tereta.

Kako su gospodin Tarsija i gospodin Čampa postajali sve više zaintrigirani Šri Činmojem, odlučili su da proizvedu jedinstvenu knjigu sa njegovom duhovnom mudrošću koja će se dopasti popularnoj publici, ali ipak i ponuditi uvid u uočljivu dubinu i luminoznost koji decenijama karakterišu njegov stil pisanja.

G. Tarsija i njegovo osoblje su maja 1990. u Milanu pripremili pedesetak pitanja za Šri Činmoja na italijanskom. G. Čampa je uredio i preveo ta pitanja, a Šri Činmoj je tokom narednih letnjih meseci diktirao svoje odgovore na četiri intenzivne sesije u Njujorku.

Tematika je široka, isprekidana retkim autobiografskim elementima i fascinantnim ličnim anegdotama, koje služe za razotkrivanje složenih misterija. Neka od pitanja dotiču se tradicionalnih religijskih ideologija; ovde autorov sentiment koji nije parohijski uskogrudan i njegova multikulturalna pozadina omogućavaju novo i duboko obrađivanje ovih pitanja.