Početak putovanja, završetak putovanja⁸

Početak putovanja i završetak putovanja. Ljudska težnja je početak putovanja. Božansko ispoljavanje je završetak putovanja. Nerođeno je rođenje putovanja, a Beskonačno je kraj putovanja.

Došli smo; vratićemo se. Od Svevišnjeg Bića smo došli. Svevišnjem Biću ćemo se vratiti. Mi otelovljujemo svest Zemlje i svest Raja. Svest Zemlje inspiriše nas da meditiramo na Transcedentalnu Istinu i spoznamo Transcedentalnu Istinu u duši Raja. Svest Raja nas inspiriše da meditiramo na ljubav i ispoljavamo ljubav u srcu Zemlje.

Mi saznajemo, mi izrastamo i mi postajemo. Saznajemo u Raju. Izrastamo ovde, na Zemlji. Postajemo transcedentalna istina. Ono što saznajemo jeste Stvarnost, ono u šta izrastamo jeste Besmrtnost. Ono što u nekom momentu postajemo jeste Božansko savršenstvo. Stvarnost otelotvoruje Besmrtnost i Božansko Besmrtnost i Božansko ispoljavaju Stvarnost.

TUpanišade nas poučavaju značajnoj istini da svaki tragalac ponaosob mora imati unutarnji mir i spoljašnju slobodu. Upravo u unutarnjem miru možemo steći istinsku spoljašnju slobodu. Iz Upanišada se učimo kako da otkrijemo Boga, unutaranjeg čoveka, i kako da sagledamo čoveka, razotkrivenog Boga. Upanišade nam govore da su posvećena ljudska bića, predane ljudske duše Božija nasušna potreba i da je svakom ostvarenom ljudskom biću data Božija bezrezervna beskrajna sposobnost.

Evo tajne Upanišada: voli, služi i postani. Voli Božiji život u čoveku, služi Božiju Svetlost u čoveku i postani Božije savršeno Savršenstvo ovde na Zemlji.

U dve reči možemo obuhvatiti poruku svih Upanišada: težnja i ispoljavanje. Težnja je put, a ispoljavanje Cilj. Težnja je pesma beskrajne večne Svesti koja nas iznutra nastanjuje. Ispoljavanje je ples mnoštva jedinstva u nama i izvan nas. Težnja je visina našeg Blaženstva, a ispoljavanje je svetlost svenapajajućeg i sveispunjujućeg Blaženstva.

AUM

Svakoj duši neophodna je involucija i evolucija. Kad se duša uzdiže, to je njena evolucija. Duša ulazi u najdublji ponor nesvesnosti. Zatim duša ponovo evoluira u Satchitananda, – Postojanje, Svest, Blaženstvo – trostruku Svest.

Duša ulazi u nesvesno. Milionima godina ona ostaje tamo čvrsto spavajući. Iznenada, jednog dana, iskra svesnosti iz večno prevazilazećeg Onostranog otvara joj oči i tada kucne čas samoispitivanja. „Ko sam ja?“ – pita ona. Odgovor je: „Tat twam asi“ – „To si ti“. Duša je očarana. Zatim se ponovo uspava. Ponovo pada u samozaborav. Nakon izvesnog vremena pojavljuju se nova pitanja: čija sam Ja? Ja sam od Onog. Odakle sam došla? Iz Onog. Kome se vraćam? Onome. Radi koga sam ovde na Zemlji? Radi Onoga.

Tada je duša zadovoljna. Duša je sada potpuno spremna za putovanje uvis, visoko, više, najviše. U tom trenutku duša vidi Sopstvo, veran portret Svevišnjeg Bića ovde na Zemlji i evolucija duše otpočinje kao što sleduje. Duša iz mineralnog života ulazi u biljni život, iz biljnog u životinjski život, iz životinjskog u ljudski i iz ljudskog u Božanski život. Dok je u ljudskom, duša spušta odozgo Mir, Svetlost i Blaženstvo. Najpre ove božanske vrline nudi srcu, zatim umu, pa vitalu pa grubom fizičkom. Kada dođe do prosvetljenja, mi ga vidimo i u fizičkom umu i u vitalu i u grubom fizičkom telu.

Upanišade se takođe nazivaju i Vedantom. Vedanta znači kraj Veda, krem Veda, suština Veda. Kaže se da je Vedanta okončanje svake razlike – tačka iza koje ne može biti nikakve razlike između najnižeg i najvišeg, između konačnog i Beskonačnog.

AUM

Naše putovanje počinje težnjom. Šta je težnja? To je unutrašnji vapaj, unutrašnja glad za beskonačnim prostranstvom. Težnja ima najiskrenijeg prijatelja - koncentraciju. Kako se koncentrišemo; gde se koncentrišemo? Koncentrišemo se na objekat, na biće, na oblik ili na bezoblično. Kada se koncentrišemo uz pomoć uma, osećamo da ćemo na kraju videti prostranstvo Istine. Kada se koncentrišemo uz pomoć srca, osećamo da ćemo jednog dana osetiti bliskost sa univerzalnom svešću i Bogom, večnim Voljenim. Kada se koncentrišemo uz pomoć Svetlosti naše duše, osećamo da je čovek Bog u svojoj pripremi, a Bog je čovek u svojoj kulminaciji.

Um koji ne teži je naš pravi problem. Ljudski um je neophodan u izvesnoj meri. Bez njega bismo ostali u životinjskom domenu. Ali moramo znati da je ljudski um veoma ograničen. Ljudski um je nedovoljan. U ljudskom umu ne može biti trajne Svetlosti, Života ili Blaženstva. Ljudski um nam govori da je konačno konačno, a Beskonačno beskonačno. Između njih dvoje zjapi ponor. Oni su kao Severni i Južni pol. Sve što je Beskonačno, nikada ne može biti konačno i obrnuto. Ljudski um oseća da je Beskonačnost nedostižna. Kada je nešto konačno, jednostavno je nemoguće da ljudski um oseti da je i to Bog. Takođe, ovaj um često oseća da je zbog svoje veličine Bog distanciran i ravnodušan.

Kada meditiramo u srcu, spoznajemo da je Bog beskonačan i da je Bog svemoguć. Ako je beskonačan, snagom svoje svemoći On može biti i konačan. On postoji u našim raznovrsnim aktivnostima; On je svuda. On uključuje sve; On ne isključuje ništa. To je ono što nam naša unutrašnja meditacija može ponuditi. Meditacija našeg srca nam takođe govori da je Bog draži od najdražeg i da je On naš jedini Voljeni.

Inspiracija, težnja i spoznaja — to su tri prečke duhovne lestvice. Kada želimo da se popnemo od konačnog do Beskonačnog sa Božjom bezgraničnom Darežljivošću, prva prečka je inspiracija, druga prečka je težnja, a treća prečka je spoznaja, naš predodređeni Cilj.

Da bismo postigli Najviše, postajemo inspiracija, težnja i spoznaja; a da bismo ispoljili Najviše ovde na zemlji, postajemo Samilost, Brižnost i Ljubav. Ovako započinjemo svoje putovanje; tako završavamo svoje putovanje. Ponovo, kada postanemo jedno sa Unutrašnjim Pilotom, nerazdvojno jedno sa Unutrašnjim Pilotom, nema početka, nema kraja. Njegova kosmička lila, božanska Igra, je nerođena i beskrajna.

U ljudskoj spoznaji, Bog u nama je težnja i spoznaja vezana zemaljskom svešću, vezana zemaljskim vremenom. Ali u božanskom Ostvarenju, Bog je Onostrano, večno prevazilazeće Onostrano. On igra Igru večno prevazilazećeg Onostranog. On sam je težnja večno prevazilazećeg Onostranog, i On sam je manifestacija večno prevazilazećeg Onostranog. Kada Ga svesno spoznamo, ostvarimo, postanemo nerazdvojivo jedno sa Njim, i mi igramo Njegovu božansku Igru, Igru Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti.

AUM. AUM. AUM.