Upanišade: Kruna duše Indije

Duševni dar Indije¹

Duševni dar Indije je večna svetlost Upanišada. Upanišade čitavom svetu nude najviše dostignuće probuđenog i prosvetljenog hinduskog života.

Vede predstavljaju kravu. Upanišade predstavljaju mleko. Krava nam je potrebna da nam da mleko, a mleko nam je potrebno da nas nahrani.

Upanišade se takođe nazivaju Vedantama. Doslovno značenje Vedante je „završetak Veda“. Ali, duhovno značenje Vedante je „krem Veda, najbolje iz unutrašnje riznice, cilj unutrašnjeg života“. Muktikopanišada nam saopštava nešto veoma značajno:

Tileshu tailavat vede vedantah supratishthithah.

"„Kao što je ulje u susamovom semenu, i Vedanta je suštinski utemeljena u svakom delu Veda."

Upanišade nam kazuju da postoje dve vrste znanja: Više Znanje i niže znanje. Paravidya je Više Znanje, a aparavidya je niže znanje. Više znanje je otkrivanje Duše. Niže znanje je ispunjenje bezbrojnih zahteva tela.

Prema našem indijskom predanju nekada je postojalo 1180 Upanišada. Svaka je poticala od po jedne grane shakha Veda. Od toga, 200 Upanišada se pojavilo u prihvatljivom obliku, a od tih 200 danas je moguće pronaći 108 Upanišada. Ako tragalac želi da ugleda Istinu, Svetlost, Mir i Blaženstvo, onda treba usredsređeno da proučava ovih 108 Upanišada. Ako istinski tragalac, pravi tragalac, želi da dobije svetlost u izobilju iz Upanišada, onda mora da prouči 13 najvažnijih. Ako bude proučavao najvažnije Upanišade, a istovremeno želi da živi Istinu koju ove Upanišade otelotvoruju, onda će moći da vidi lice Božanskog i srce Stvarnog.

Trinaest najvažnijih Upanišada su: Isa, Katha, Kena, Prasna, Mundaka, Mandukya, Chandogya, Brhadaranyaka,Taittiriya, Aitareya, Svetasvatara, Kaivalaya i Maitri.

"Tat ejati tan naijati tad durevad antike...
To se kreće, To se ne kreće. To je daleko, isto je i blizu. To je unutar svega ovog; To je takođe i izvan svega ovog."

Isa upanišada ima ovu posebnu poruku za nas. Za um koji vrvi od želja, ova poruka je besmislena, nebulozna, zamršena, zbunjujuća. Za srce puno težnje ova poruka je inspirativna i prosvetljujuća. Za dušu koja ide u susret otkrovenju ova poruka je ispunjujuća i ovekovečujuća. Braman, Bog, u svom apsolutnom aspektu je neizmenljiv, ali u svom uslovljenom aspektu On je večno promenljiv, večno transformišući, večno evoluirajući, večno otkrivajući, večno ispoljavajući i večno ispunjavajući.

Iznova, Isa upanišada miri rad i znanje, Jedno i Mnoštvo, bezličnog Boga i ličnog Boga na zapanjujući način. Posao koji se obavlja nevezano predstavlja pravo znanje. Kad svesno pokušavamo da vidimo Boga u svemu i svakom, mi se iz dubine duše nudimo posvećenom delanju. To znanje je delanje. Jedno i Mnoštvo: Jedno nam je potrebno radi vlastite samospoznaje; Mnoštvo nam je potrebno radi vlastitog samoispoljavanja. Bezlični i lični Bog: kad živimo u bezličnom Bogu, vidimo Istinu u njenoj prosvetljujućoj Viziji; a kad živimo u ličnom Bogu vidimo Istinu u njenoj otkrivajućoj Stvarnost.

Sin Božiji je objavio: „Ja i moj Otac smo jedno“. Chandogya upanišada smelo tvrdi, u određenoj meri smelije, a istovremeno i ubedljivije:

"Tat twam asi.
To si ti."

Šta to znači? Znači da si ti niko drugi nego Bog. Ko bi drugi bio Bog, ako ne ti?

Jedan zaljubljenik u Boga pokuca na vrata Božjeg Srca. Bog iznutra upita: „Ko je?“

Zaljubljenik reče: „To sam Ja“. Vrata ostadoše zaključana. Čovek je kucao i kucao. Napokon je otišao.

Posle jednog sata opet je došao. Kucao je na vrata Božjeg Srca. Bog iznutra upita: „Ko je?“

Zaljubljenik reče: „To sam Ja“. Vrata ostadoše zaključana. Čovek je kucao i kucao na vrata uzalud. Konačno je otišao.

Pošto prođe još jedan sat, ponovo se vratio i pokucao na vrata Božjeg Srca. Iznutra Bog upita: „Ko je?“

Zaljubljenik u Boga reče: „Moj večno Voljeni, to si Ti“. Bog smesta otvori vrata Svog Srca.

Kad tragalac oseća ovakvu vrstu bliskog i nerazdvojnog jedinstva s Bogom, Bog mu otvara vrata Svog Srca i nudi mu i sam Svoj Presto.

Vizionari Upanišada nisu osećali potrebu da odlaze u bilo koji duhovni centar, ni potrebu da odlaze u neki hram, ni potrebu da slušaju besedu ili propovedi, pa čak ni da proučavaju knjige. Bog je bio njihova jedina spoljna knjiga, i Bog je bio jedini njihov unutrašnji učitelj. Ostvarenje Boga bila je njihova jedina potreba, a ispoljavanje Boga njihova jedina stvarnost.

Veliki nemački filozof Šopenhauer je objavio: „Na celom svetu nema tako korisne i nadahnjujuće škole kao što je izučavanje Upanišada. One su bilo utočište mog života, a biće i utočište moje smrti. One su plod najviše mudrosti. Predodređene su da pre ili kasnije postanu vera ljudi“.

Upanišade nam nude tri lekcije. Prva lekcija je Braman. Druga lekcija je atman. Treća lekcija je jagat. Braman je Bog, atman je duša, a jagat je svet. Kad meditiramo na Bramana, naš život izrasta u blaženstvo koje nas čini besmrtnim. Kad meditiramo na dušu, naš život postaje svesna i brza evolucija. Kad ne zanemarujemo svet, naš život postaje ispunjavajuće ispoljavanje.

Ako izučavate Upanišade, ali ne u površnom, rutinskom maniru, već sa jasnoćom uma, tada ćete videti da ste Bog i vi, vi i Bog, večni. A ako izučavate Upanišade uz pomoć prijemčivosti svog srca, videćete da ste Bog i vi podjednaki. I konačno, ako proučavate Upanišade uz pomoć svetlosti svoje duše, doći ćete do spoznaje da ste tamo na Nebu vi ostvareni i ezoterični Bog, a ovde na Zemlji ste ispoljeni i egzoterični Bog.

"Nayam atma bala-hinena labhya.
Tu dušu zadobiti ne može slabić."

Unutrašnja snaga uklanja sa trona idola kojeg su postavili strah i sumnja. Kad vaša unutrašnja snaga izbije na površinu, podlac i sumnjivac u vama biće preobraženi u jarku svetlost duše.

Upanišade su lice onog novčića čije je naličje svest. Postoje tri stanja obične svesti. Jagriti, swapna i sushupti. Jagriti je stanje budnosti, swapna je stanje sanjanja, a sushupti je stanje dubokog sna. Postoji još jedno stanje svesti koje se naziva turiya, čista svest Transcendentalnog Onostranog.

Mandukyaupanishad nam nudi najvažniji mogući dar. Govori nam o Univerzalnoj Duši. Univerzalna Duša ima dva aspekta: vaisvanara i virat. Mikrokosmički aspekt zove se vaisvanara, a makrokosmički virat. Jagriti, budno stanje, vaisnavara, fizičko stanje i slovo 'A' iz 'AUM'-a, zvukovnog simbola za Prakriti, primalnu energiju, sačinjavaju prvi deo Stvarnosti. Swapna, stanje sna, tijasa, blistavi intelektualni utisci, i 'U' iz 'AUM'-a sačinjavaju drugi deo Stvarnosti. Sushupti, stanje dubokog sna, prajna, intuitivno znanje i 'M' iz 'AUM'-a sačinjavaju treći deo Stvarnosti.

Ali turiya, četvrto stanje svesti, u isti mah otelotvoruje i prevazilazi ova pomenuta tri stanja. S jedne strane, ono je samo jedan od četiri dela, a s druge celina koja kulminira, kraj, i sam Cilj. Turiya je večna Stvarnost, s onu stranu svih pojava. Turiya je Transcendentalni Braman. Turiya je Satchidananda _– Postojanje, Svest, Blaženstvo. _Turiya je to stanje u kom veoma napredan tragalac u duhovnom životu ili duhovni Učitelj mogu zaista da čuju bezvučni zvuk 'AUM', najvišu tajnu Tvorca.

Najviše blago Upanišada je Sopstvo:

"Yato vacho nirvartante aprapya manasa saha.
Kad se reči, moć govora, vrate zbunjenog uma, cilj se ne doseže."

To Sopstvo se ne može zadobiti mentalnom briljantnošću. Zadobiti se može jedino srcem koje teži i posvećenim životom.

To transcendentalno Sopstvo prekriveno je u ovom svetu relativnog sa pet različitih slojeva: annamaya kosha, sloj grubog fizičkog; pranamaya kosha, sloj vitalne sile; manomaya kosha, mentalni sloj; vijnamaya kosha, sloj uzvišenog razvijenog znanja; anandamaya kosha, sloj Blaženstva. Postoje tri vrste tela koje idu uz ovih pet slojeva. Ova tela se zovu: sthula sharira, sukshma sharira i karana sharira. Sthula znači grubo fizičko, a sharira znači telo. Sukshma znači suptilno, a karana znači uzročno. Fizičko telo, sthula sharira, obuhvata annamaya kosha – materijalnu supstancu (tkivo). Sukshma sharira, suptilno telo, obuhvata pranamaya kosha, manomaya kosha i vijnana kosha. Karana sharira, kauzalno (uzročno) telo obuhvata anandamaya kosha – sloj Blaženstva.

"U tamnoj užasnoj noći pojaviše se svici. Oni daju svoju svetlost i osećaju da su oni ti koji su oterali tamu. Posle nekog vremena, zasijaše zvezde i svici uvideše svoju nedovoljnu moć. Nešto kasnije pojavi se Mesec. Kad se Mesec pojavio, zvezde videše i osetiše kako je bledunjava i beznačajna njihova svetlost u poređenju sa Mesečevom. Nekoliko sati kasnije pojavi se Sunce. Kada se pojavilo sunce, radost i dika Mesečeva takođe behu uništeni. Sunčev sjaj rastera svu tamu i svetlost svitaca, zvezda i Meseca izblede do beznačajnosti."

Ovo je Sunce nebesko telo. Svako od nas ima, međutim, jedno unutrašnje sunce. Ovo unutrašnje sunce ima neizmerno veću moć, lepotu i snagu prosvetljenja od nebeskog. Kada to sunce osvane i zasija, ono razvejava hiljdugodišnju tamu. Ovo sunce sija kroz večnost. Ovo unutrašnje sunce zove se Sopstvo, Transcendentalno Sopstvo.

UPA 1. Univerzitet Prinston, Prinston, Nju Džersi, 22. Oktobar 1971.↩

Otkrovenje svetlosti Indije²

Svaka Upanišada je razotkrivanje Najvišeg Znanja, koje se, kad se jednom dosegne duhovnost, nikad ne gubi. Svekoliki svemir delanja prema Upanišadama, sa svojim efemernim sredstvima i ciljevima, živi u koprenama neznanja. Poznavanje Najvišeg Sopstva je ono što može uništiti hiljadugodišnje ljudsko neznanje i napojiti zemaljsku svest Svetlošću i Ushićenjem Večno prevazilazećeg i večno ispoljavajućeg Onostranog.

Kao što mi imamo srce, um, vital, telo i dušu tako i Upanišade imaju nešto što je srce, nešto što je um, nešto što je vital, nešto što je telo i nešto što je duša. Srce Upanišada je samoostvarenje, um Upanišada je samootkrovenje, vital Upanišada je samoispoljavanje, telo Upanišada je samopreobraženje i duša Upanišada je samosavršenstvo

Ono što je od presudnog značaja u ovom trenutku jeste samospoznaja. Za samoostvarenje su nam potrebne samo četiri stvari: Prvo, potrebna nam je pomoć svetih spisa, zatim duhovni vodič, zatim jogičke discipline i, konačno, Božija Milost. Sveti spisi tragaocu govore „Probudi se, trgni se, krajnje je vreme da ustaneš. Ne spavaj više“. Duhovni Učitelj tragaocu govori: „Dete moje, trči! Trči najbrže! Ja te nadahnjujem. Već sam upalio plamen težnje u tebi. Sada možeš najbrže da trčiš“. Jogičke veštine govore tragaocu: „U svom životu praktikuješ duhovnost, a ja ti dajem rezultat tvoje prakse. Za tebe smo put učinile prohodnim. Sada možeš trčati najbrže putem na kom nema opasnosti“. A onda, potrebno je još nešto, a to je Božija Milost. Može se trčati i najbrže a da se ne stigne do cilja čak i ako nema prepreka na putu, zato što ljudska bića veoma često savlada umor. Pre nego što stignu do cilja osete da su potpuno iscrpljeni. Ono što je u takvom trenutku neophodno je Božija Milost. Bez Božije Milosti ne može se završiti putovanje. Božija Milost tragaocu kaže: „Gle, cilj je osvojen“.

Sasvim sigurno, Božija Milost je tu od samog početka. Još dok se bavimo svetim spisima, za nas je već osvanula Božija Milost. Da nije bilo Božije Milosti, ne bismo se mogli ni otisnuti stazom duhovnosti. I još, da nije bilo Božije Milosti, ne bismo mogli da pronađemo svog duhovnog Učitelja. Jedino blagodareći Njegovoj beskrajnoj darežljivosti tragalac biva doveden Učitelju. Onda će Učitelj odozgo doneti Božiju Samilost, a učenik se mora baviti duhovnim disciplinama. Njegov zadatak je da teži, a Učiteljev da odozgo spušta Samilost.

U unutrašnjem životu svako mora imati jednu stvar – težnju. Ovde na Zemlji, drvo nam daje primer težnje.Ono se ne odvaja od zemlje sa svojim korenjem u blatu, ali cilj mu je da dosegne Najviše. Nas je strah da ostanemo na zemlji. Osećamo da ne možemo dosegnuti Najviše ukoliko ostanemo na zemlji. Ali, drvo nam pokazuje da je to potpuno besmisleno. Koren mu je pod zemljom, ali njegova najviša grana stremi ka nebu. U Upanišadama susrećemo jedno drvo nazvano drvo Ashwathva. Za razliku od zemaljskog drveća to drvo ima koren s gornje strane, a grane sa donje. Ono ima dve vrste grana. Jedne uleću u mreže neznanja pa se opiru, bore i trude, da ponovo dopru napolje, u blistavu Svetlost. Druge nastoje da uvek ostanu uz Svetlost. Kreću se uvis; njihova težnja okrenuta je uvis.

Ovde, na Zemlji, svako ljudsko biće ima sposobnost. Čovek opaža neznanje i iznutra i spolja, ali ima sposobnost da se drži s van granice neznanja. Kako? Pomoću težnje. Zašto? Zato što mu je potrebno neprestano zadovoljstvo. A jedino težnja nam može pružiti to neprestano zadovoljstvo. Zašto težimo? Težimo radi blaženstva, anande. Blaženstvo je samostvaranje i samodoživljavanje. Blaženstvo u Najvišem, Apsolutno Najvišem poznato je kao Ananda Purusha. To blaženstvo je Beskraj, Večnost i Besmrtnost. Postoji još jedna vrsta blažesntva koja se zove ananda atma, a nastupa kada iz beskrajnog Blaženstvo preuzme oblik. U stanju ovozemaljske svesti blaženstvo se naziva ananda atma.

Kada se blaženstvo postepeno spušta u mračnu, nečistu, neprosvetljenu, nesavršenu ljudsku prirodu da bi je preobrazilo, ono nailazi na neprestan otpor. Tu vidimo kako blažesntvo gubi moć zbog navale neznanja, a uživanje, kratkoročno uživanje, uzima maha.U najvišem, trostruka svest – Satchidananda, Postojanje-Svest-Blaženstvo, je jedna celina. Ali kad oni žele da se ispolje, onda to mogu samo putem Blaženstva.

Kada se Blaženstvo spušta, prva stepenica ispod se zove superum. Superum ne označava nešto što je malo superiornije od uma. Nikako. On je beskrajno viši od uma. To zapravo uopšte nije „um“, iako se koristi ta reč. To je svest koja je već prevazišla ograničenosti konačnog. Odatle počinje stvaranje. Forma počinje jednu stepenicu niže. Ova stepenica zove se nadum. Odatle počinje forma, tu mnogostrukost otpočinje u jednostrukoj formi. Sledeća stepenica je intuitivni um. Intuitivnim umom mnogostrukost vidimo na jedan kreativan način. Možemo videti mnogo toga u isti mah; vidimo kolektivnu formu. Iz intuitivnog uma blaženstvo dospeva u pravi um. Ovaj um svaki objekt vidi izdvojeno. Ali iako sve vidi izdvojeno, ne pokušava da sumnja u postojanje svakog objekta. Potom ushićenje prodire u fizički um – to jest, um koji je pood vlašću telesnog. Ovaj um vidi svaki objekat izdvojeno, a uz to i sumnja u postojanje svakog objekta. Prava sumnja otpočinje tu, u fizičkom umu.

Nakon što se spusti kroz sve nivoe uma, blaženstvo ulazi u vital. U vitalu uočavamo silu dinamizma i silu agresivnosti. Sila koju vidimo u unutrašnjem ili suptilnom vitalu je dinamična, a ona koju vidimo u spoljnom vitalu je agresivna. Iz vitala blaženstvo dolazi do telesnog. Postoje dve vrste telesnog: suptilno telesno i pravo telesno. I do suptilnog telesnog blaženstvo se zaista spušta – i možemo ga još biti svesni. Ali, u suptilnom telesnom ne možemo steći niti koristiti istinu. Možemo je samo videti, kao kad neki prosjak posmatra nekakvog multimilionera. Konačno, kada stignemo do grubog telesnog, tu više uopšte nema blaženstva.

Blaženstvo se spušta, ali u grubom telesnom ne vidimo nijednu njegovu trunku. Šta tad možemo? Možemo prodreti u dušu snagom svoje težnje i duša će nas svesno povesti do najvišeg nivoa, do ravni Sadchitanande – Postojanja, Svesti i Blaženstva. Tada već naše putovanje može postati svesno. Dospeli smo do trostruke svesti i možemo svesno početi da se spuštamo u superum, nad-um, intuitivni um, pravi um, fizički um, vital i telesno. Kada postignemo uspeh na fizičkom planu, bolje rečeno, kada smo u stanju da spustimo Blaženstvo sa najvišeg nivoa, a fizičko uspe da to blaženstvo prihvati i upotrebi, okončava se život uživanja. Tada vidimo razliku između života uživanja i života Blaženstva. Život uživanja prate frustracija i uništenje. Život Blaženstva je stalno izrastanje, stalno ispunjenje, stalno dostignuće i stalno ispoljavanje Boga na Njegov sopstveni Način.

Mundaka Upanišada nam je ponudila dve ptice. Jedna se smestila na vrhu drveta života, a druga na jednoj grani niže. Ptica koja je na niskoj grani jede i slatko i gorko voće. Slatko voće joj daje osećaj da život predstavlja uživanje, a gorko joj daje osećaj da je život jad i beda. Ona druga ptica koja se smestila na sam vrh drveta niti jede slatko niti gorko voće. Ona samo sedi, mirna i spokojna; njen život preplavljen je mirom, svetlošću i blaženstvom. Ptica koja jede slatko i gorko voće drveta života razočarana je i zgadilo joj se. Razočarana je jer je uživanje nestalno, efemerno i prolazno; gadi joj se jer se frustracija završava uništenjem. Neizostavno razočarana i s potpunim gađenjem ova ptica se vine uvis i izgubi se u Svetlosti Slobode i Blženstvu Savršenstva ptice sa vrha drveta života. Ptica na vrhu drveta je veliko Kosmičko i Transcendentalno Sopstvo, a ptica ispod je pojedinačno Sopstvo. Ove dve prelepe ptice poznate su pod imenom suparna.

U pojedinim Upanišadama srećemo neprestano suparništvo između bogova i demona. Oni blistavi među njima su bogovi, oni zaokupljeni sobom su demoni. Bogovi i demoni su potomci Prajapatija, Tvorca. Kada bogovi odnesu pobedu, svetlosti duše pripadne vrhovna vlast. Kada demoni odnesu pobedu, telesnoj tami pripada vrhovna vlast. U početku, bogovi i demoni bili su organi Prajapatija. Organi koje je okrepila božanska Volja, prosvetlila božanska Svetlost i inspirisalo Božije Delo postali su bogovi. Organi koje su privukle niske misli, koji su bili željni života čulnog-sveta i uživanja života ugodnosti i koji su izabrali loše i destruktivne ciljeve, postali su demoni. Suvišno je i reći da je beskrajno lakše dosegnuti niže ciljeve nego li dosegnuti Najviši Cilj. Baš iz tog razloga su demoni brojem daleko nadmašili bogove. Ali nama, tragaocima za beskrajnom Svetlošću i Istinom, potreban je kvalitet bogova a ne kvantitet demona.

"Jednom su bogovi sa svojih visina zatražili od govornih organa, nosa, očiju, ušiju, uma i vitalne sile da im pevaju hvalospeve. Svi su s uspehom pevali. Demonima je odmah bilo jasno da će bogovi bez problema pomoću tih pevača steći prevlast, pa su ih potajno, s uspehom, zagadili upadljivim zlom snažne vezanosti za čulne objekte i život uživanja. Uspeli su istog trena sa govornim organima, nosom, očima, ušima i umom. Ali, s vitalnom silom pretrpeli su težak poraz. Vitalna sila ih je slomila u komade i razbacala ih na sve strane. Vitalna sila je izvojevala pobedu bogova. Egzistencija demona bila je napojena Božanskom večnom Svetlošću. Postali su njeni istinski robovi. Podvala ljubomornih demona tako je razobličena, a njihov ponos skrhan."

Ta vitalna sila zvala se syasya angirasa. Ona predstavlja ono suštinsko u udovima. Vitalna sila je trijumfovala. Osim toga bila je ljubazna, saosećajna i velikodušna:

"Organe govora prenela je van domašaja demona smrti. Prevazišavši smrt, organi govora postali su vatra i ona sija daleko izvan smrti.
  Vitalna sila prenela je nos s onu stranu smrti. Nos je tada postao vazduh. Prevazišavši granice smrti, vazduh struji i iza smrti.
  Vitalna sila prenela je oči s onu stranu smrti. Oči su postale sunce. Prevazišavši predele smrti, sunce neprestano sija.
  Vitalna sila prenela je uši s onu stranu smrti. One su tada postale pravci. Ti su pravci, prevazišavši smrt, ostali daleko izvan njenog domena.
  Vitalna sila prenela je um s onu stranu smrti. Um je tada postao mesec. Mesec, prevazišavši smrt, sija izvan njenog domena."

Brhadaranayka, Upanišada „velika šuma“ nudi ljudskom rodu molitvu bez premca:

"Asato ma sad gamaya.
Tamaso ma jyotir gamaya.
Mrtyor ma amrtam gamaya."

"Vodi me iz nestvarnog u Stvarno.
Vodi me iz tame ka Svetlosti.
Vodi me iz smrti u Besmrtnost."

Nestvarno je namršteni pogled smrti; Stvarnost je pesma Besmrtnosti. Tama je kolosalna dika smrti; Svetlost je život prosvetljujuće i usavršavajuće moći Besmrtnosti. Smrt je poruka ništavila. Besmrtnost je poruka čovečijeg oslobođenog jedinstva sa Božanskom Transcendentalnom Visinom.

UPA 2. Univerzitet Kalifornija, Berkli, Californija, 7. Novembar 1971.↩

Lepota i dužnost Duše Indije³

Ova lepota ne iskušava.
Ova lepota prosvetljava.

Ova dužnost nije nametnuta sama.
Ova dužnost je Bogom zadana.

OM

Upanišade nam nude samospoznaju, spoznaju sveta, spoznaju Boga. Samospoznaja je samootkiće. Nakon samootkrića sigurno ćemo osetiti da je spoznaja sveta u nama i da moramo izrasti u spoznaju sveta. A onda dođe i vreme kada znamo Posednika spoznaje sveta i tada dobijamo Spoznaju Boga. Moramo ući u Spoznaju Boga, koji je posednik univerzuma.

OM

„Neti, neti“ - „Nije to, nije to“, ili „Nije ovo, nije ono“, poruka je Upanišada. Svi mi ovde smo tragaoci za beskrajnom Istinom. Jedan pravi tragalac nije i ne može biti zadovoljan svojim pojedinačnim životom, pojedinačnim dostignućima, ovozemaljskom imovinom. Ne. Može biti zadovoljan tek kada dostigne Apsolut. A šta je taj Apsolut? Braman je Apsolut.

Mislioci iz davnina pružili su nam sledeće iskristalisano znanje: „Braman ničim ne može biti ograničen. Braman ne može biti smešten u bilo šta, Braman se ne može definisati bilo čim“. To je bila njihova tvrdnja. Ali mi osećamo da je ovo negativan način posmatranja Bramana. Postoji i pozitivan način, i on je ovakav: „Braman je večan, Braman je Beskrajan, Braman je Besmrtan. Braman je s one strane i uvek s one strane“. To je pozitivan put. Mi, tragaoci za beskrajnom Istinom, sledićemo pozitivan put. Ako budemo išli pozitivnim putem u svom životu težnje, trčaćemo veomabrzo i pre ćemo stići do krajnjeg Cilja.

Moramo Bramana videti i u konačnom kao što bismo želeli da vidimo Bramana i u Beskonačnom. Ali ukoliko u toku meditacije možemo imati viziju Bramana kao beskrajnog Sopstva, tada nam postaje lakše da uđemo u svet relativiteta u kom sve vidimo kao konačno.

Vidimo svet unutar sebe, vidimo i svet van sebe. U unutarnjem svetu postoji jedno biće, ali i u svetu izvan postoji jedno biće. Ta dva bića zovu se 'nebiće' i 'biće'. Iz nebića postalo je biće. Ista ta ideja zbunjuje naš um. Kako nebiće može stvoriti biće? Nebiće je ništa. Kako iz ničega može postati nešto? Ali, moramo da znamo da je um taj koji nam kaže da iz nebića može postati biće. Moramo znati da to 'ništa' zapravo jeste Nešto što je izvan poimanja uma. 'Ništa' je život neprolaznog Onostranog. 'Ništa’ je nešto što uvek ostaje s one strane našeg mentalnog shvatanja. Ono prevazilazi našu ograničenu svest. Zato, kad razmišljamo kako svet bića postaje iz nebića, moramo osetiti da ova Istina može da se sazna i razume samo pomoću naše unutrašnje težnje, gde um uopšte ne funkcioniše. Intuicija je ono što nam poklanja blagodet saznanja da je ništa Pesma večno prevazilazećeg Onostranog i da je 'ništa' iskustvo večno ispunjujućeg, večno prevazilazećeg i večno ispoljavajućeg postojanja.

OM

Upanišade i bit prane su neodvojivi. Prana je sanskritska reč. Moguće ju je prevesti na razne načine. Može se nazvati dahom energije ili čak etrom. Ali, prana je životna energija. Ta životna energija nije sazdana od materije, nije fizička, već je nešto što održava i nastavlja fizičko telo. Izvor prane je Svevišnji. Na polju ispoljavanja prana je neophodna. Prana je Duša univerzuma.

U Indiji, terminu prana pripada naročita važnost. Prana nije tek dah. Tokom dana udišemo i izdišemo na hiljade puta ne obraćajući nikakvu pažnju. Ali, kad upotrebimo termin prana, mislimo na životnu energiju koja teče u nama i izvan nas našim dahom.

Prana se deli na pet vrsta: prana, apana, samana, vyana i udana. Životna energija životna sila prisutna u fizičkim očima, nosu i ušima naziva se prana. Kad posmatramo životnu energiju u našim organima za izlučivanje i reproduktivnim organima, to je apana. Samana je životna energija koja gospodari našim varenjem i resorpcijom. Unutar Lotosa Srca, gde je smešteno Sopstvo, gde uočavamo stotinu i jedan suptilni duhovni nerv, i na svakom nervu stotinu grana i iz svake grane nerva po sedamdeset dve hiljade nervnih grančica, tu se prana koja se kreće naziva vyana. Sredinom kičme protiče životna energija. Kada se kreće uvis, doseže najviše a kada se kreće naniže, doseže najniže. Kada jedan tragalac za beskrajnom istinom napusti telo, njegova se prana uzdiže prema najvišem, a kad neka grešna osoba napusti telo, njena prana odlazi naniže. Ova prana koja protiče sredinom tela naziva se udana.

Kada se nađemo u poziciji da u kosmos uđemo uz pomoć svoje životne sile, osećamo da Onostrano ne pripada našoj mašti. Ono nije magla kakve uobrazilje; već je jedna stvarnost koja raste u nama i radi nas. Bog beše Jedno. Želeo je da bude Mnoštvo. Zašto? Osetio je potrebu da Sam božanski i najuzvišenije uživa u beskrajnim formama. „Ekam bahusyam“, „Jedno koje žudi da postane mnoštvo“ - to je bilo Njegovo unutrašnje osećanje. Kada je Svevišnji projektovao Svoju Životnu Energiju, istog trenutka je video dva stvorenja istog. Jedno je bilo muško, drugo žensko. Prana, životna sila je muško, a žensko je rayi. Prana je Sunce. Rayi je Mesec. Od prane i rayi postali smo svi mi. Ali opet, prana je duh a rayi je materija. Duh i materija moraju ići skupa. Duhu je potrebna materija radi njegovog samoispoljavanja, a materiji je potreban duh radi njene samospoznaje.

Veoma često su se vedski i Proroci upanišada služili rečima nama i rupa. Nama je ime, rupa je oblik. U našem spoljašnjem svetu imamo dodira sa imenom i oblikom. U unutrašnjem svetu imamo dodira s bezimenim i bezobličnim. Ime i bezimeno nisu suparnici. Oblik i bezoblično nisu suparnici. Ime otelotvoruje svojstvo spoljašnjeg tela. Bezimeno otkriva besmrtnost duše. Kroz oblik se ispoljava kosmička Svest ocrtavajući se. Kroz beoblično, kosmička Svest prevazilazi sebe šireći se i uvećavajući.

OM

U duhovnom životu termin žrtvovanje često se koristi. Vedski vizionari kazivali su iscrpno o žrtvovanju. Po njima, žrtvovanje konja, asvamedha žrtva, bilo je od najvećeg značaja. Brhadaranyaka upanišada počinje žrtvenim konjem:

Usa va asvasya medhyasya sirah…

"OM. Glava žrtvenog konja uistinu je zora, oko žrtvenog konja je sunce, vitalna sila je vazduh, otvorena usta -vatra po imenu vaisnavara, trup je godina, leđa su raj, trbuh nebo, kopita – zemlja, slabine – četiri strane sveta, rebra međustrane, udovi godišnja doba, zglobovi – meseci i sedmice, noge – dani i noći, kosti zvezde, meso-oblaci, polusvarena hrana (u stomaku) – pesak, arterije i vene – reke, jetra i slezina – planine, dlaka – bilje i drveće, prednji deo izlazeće sunce, zadnji deo – zalazeće sunce. Njegov zev je munja, stresanje tela – grom, puštanje vode je kiša, njegovo njištanje svakako govor."

Zašto su proroci upanišada, proroci veda govorili o konju, a ne o kakvoj drugoj životinji kao simbolu žrtvovanja? Oni su uvideli brzinu konja, dinamičnost konja, njegove vrline vernosti i posvećenosti. Brzina je neophodna, dinamičnost je neophodna, vernost i posvećenost su neophodne radi spoznaje i otkrivanja Apsoluta. Eto, zato su izabrali konja za religijske svetkovine i kao pomoć svom unutrašnjem buđenju.

Pukim žrtvovanjem jednog konja ne možemo steći nikakvu božansku zaslugu. Daleko od toga. Treba da meditiramo na konja, na vrline konja i da prizovemo te božanske vrline da u nas uđu odozgo. Vedski i upanišadski proroci su to činili. Uspelo im je da steknu božanske vrline konja i rezultat toga bio je da su dospeli u Brahmaloku, najviši raj.

Ali čak i u njvišem raju, blaženstvo nije večno. Radi večnog blaženstva moramo snagom svog unutarnjeg vapaja ući u Bramu. Kada imamo taj unutrašnji vapaj, jednom ćemo moći da dopremo do Brame i da tu pronađemo večno Blaženstvo.

Vratimo se konju. U današnje doba ne mora se konj prinositi na žrtvu. Ali moraju se videti vrline konja i iznutra meditirati na božanski ispunjavajuće vrline konja. Samo pomoću svoje koncentracije i meditacije mogu se steći vrline koje predstavlja konj. Veoma često ljudi pogrešno razumeju ideju žrtvovanja. Pogotovo zapadnjaci. Ne mogu da shvate kako mogu steći bilo kakvu božansku zaslugu naprosto ubijajući konja. Oni smatraju da je to besmisleno. Ali, žrtvovanje nije puko ubijanje. Žrtvovanje je poistovećivanje sa svešću konja. Jedino na taj način možemo odozgo dobiti božansko obilje. Uopšte nije neophodno niti treba da ubijemo konja.

Jedno je sigurno, nema ni govora o žrtvovanju bez težnje. Ali, ta težnja mora biti istinska i dolaziti iz dubine srca. Ona nam ne može pružiti spoznaju ukoliko nije istinska. Težnja ne ume da se pokreće na silu. Uznemirenost i težnja nikako ne mogu ići zajedno. Veoma često početnici misle kako moraju biti dinamični da bi težili. To je istina. Ali, ja ne vidim dinamičnost u njihovoj težnji. Ono što vidim je nemir. Oni žele da spoznaju Boga preko noći. Ako ovaj nemir shvatimo kao odlučnost ili dinamičnost, tada se grdno varamo.

Mogu li da ponovim jednu često spominjanu priču? Neki tragalac otišao je duhovnom učitelju. Iniciran je kako dolikuje, i nakon nekoliko dana ovaj tragalac reče duhovnom Učitelju: „Učitelju pošto si me prihvatio, molim te, sada mi daj spoznaju Boga“. Učitelj mu reče: „Moraš se baviti meditacijom veoma dugo“. Posle nekoliko dana učenik ponovo reče učitelju: „Učitelju, daj mi spoznaju, molim te daj mi spoznaju“. Dugo je navaljivao na Učitelja. Jednog dana Učitelj ga zamoli da krene za njim. Učitelj je pošao na kupanje u Gangu i pozvao je učenika da i on uđe u vodu. Kada je učenik ušao do vrata u vodu, Učitelj mu uroni glavu pod vodu i zadrža je tako. Kada je najzad učeniku koji se opirao dopustio da izroni, upitao ga je: „Šta si osećao dok si bio pod vodom?“ Učenik odgovori: „Oh, Učitelju, osetio sam da ću umreti ako ne uspem da udahnem vazduh“. Učitelj reče: „Spoznaćeš Boga onoga dana kada osetiš da ćeš umreti ako On ne dođe i pruži ti život. Ako iskreno osetiš da ćeš bez Boga umreti, ako možeš tako da vapiš za Njim, onda ćeš ga sigurno spoznati“.

Učitelj je ponudio tu istinu učeniku. Nažalost, često vidimo da kada neki duhovni Učitelj ponudi istinu, učenici ga pogrešno razumeju. Oni ga razumeju u skladu sa svojom ograničenom svešću i osećaju da je poruka koju je dao Učitelj sasvim pogrešna. Ali, ako istina koju ponudi Učitelj nije shvaćena kako treba i tako korišćena, tada, na polju ispoljavanja učenik, tragalac, nikada neće biti ispunjen. Najviša Istina će za njega uvek ostati nedostižna

U Upanišadama, Indra i Virochana otišli su Prajapatiju radi najvišeg znanja. Indra je predstavljao bogove a Virochana demone. Kada im je Prajapati ponudio znanje Bramana, Indra se neprestano vraćao i vraćao da potvrdi znanje koje je primio i konačno zaista je spoznao najviše Znanje. Ali Virochana je istinu shvatio na svoj način i nije osećao potrebu da se neprestano vraća i vraća da bi spoznao najvišu Istinu.

Postoji priličan broj duhovnih Učitelja na Zemlji koji nude svoju svetlost tragaocima, ali ti tragaoci, na nesreću, ne razumeju poruku Istine koju oni nude. Kako bi mogli da razumeju poruku, značenje, važnost Istine koju nudi njihov učitelj? To mogu samo snagom svoje posećenosti - posvećenosti cilju i posvećenosti Učitelju. Ukoliko imaju osećanje posvećnosti Učitelju i cilju Samospoznaje, onda se Istina može razumeti na način na koji se Istina mora razumeti, i poruka koju nudi duhovni Učitelj da bi odagnao neznanje ne samo da se može ispravno shvatiti, već može naći uporište i u atmosferi Zemlje. Kada Istina stekne stalno uporište ovde, na Zemlji, čovek će dobiti venac večne pobede.

UPA 3. Univerzitet Njujork, Njujork,↩

Citati i odlomci iz Veda i Upanišada⁴

"Nalpe sukham asti bhumaiva sukham.
U konačnom nema sreće.
Sam Beskraj je sreća."

Ništa što je konačno ne može biti otelotvorenje sreće, a da i ne govorimo o trajnom Blaženstvu. Konačno otelotvoruje uživanje, koje nije prava sreća. Beskrajno otelotvoruje pravu božansku sreću u beskrajnoj meri i istovremeno otkriva i nudi celom svetu svoju sopstvenu Istinu, svoje sopstveno Bogatstvo.

Beskrajno se iskazuje kroz beskrajne forme i beskrajne oblike ovde u svetu mnoštva; opet, to Beskrajno uživa na božanski i najuzvišeniji način na našoj Transcendentalnoj Ravni sopstvene svesti. Beskrajno se ovde u svetu mnoštva izražava kroz tri glavne forme. Stvaranje je prvi aspekt Beskrajnog. Drugi aspekt je očuvanje. Treći aspekt je razlaganje ili uništenje.

Ovi termini, stvaranje, očuvanje i uništenje su filozofski i religijski. Sa duhovne tačke gledišta stvaranje je postojalo, postoji i održava se. Kad koristimo termin uništenje, moramo biti veoma pažljivi. Ne postoji tako nešto kao što je uništenje u unutarnjoj viziji Svevišnjeg; to je samopreobražaj. Kada izgubimo svoje želje, osećamo da su one uništene. Ali one nisu uništene; one su samo preobražene u jednu veću viziju koja predstavlja težnju. Započeli smo svoj put sa željom, ali kad smo se otisnuli na duhovnu stazu, želja se povukla pred težnjom. Neprosvetljena svest koju vidimo u formi želje može biti i biće preobražena težnjom u nama. Ono što u svom ograničenom znanju i viziji nazivamo uništenjem, sa duhovne tačke gledišta jeste preobražaj naše neprosvetljene, nečiste, mračne prirode.

"Ekamevadvitiyam.
Samo Jedno, bez ičega drugog."

Iz tog Jednog smo došli u život i na kraju našeg putovanja moramo se vratiti Apsolutnom Jednom. To je putovanje duše. Ako ga doživimo kao spoljašnje putovanje, mi grešimo. Na svom spoljašnjem putovanju imamo polazište i krajnje odredište. Može nam ustrebati nekoliko ili mnogo godina da stignemo do postignutog cilja. Ali, polazište je na jednom mestu a odredište na nekom drugom. Unutrašnje putovanje, međutim, nije takvo putovanje sa početkom tu i ciljem negde drugde. Na našem unutrašnjem putovanju odlazimo duboko unutra i pronalazimo svoju sopstvenu Stvarnost, odnosno svoje sopstveno zaboravljeno Sopstvo.

Kako da otkrijemo svoje zaboravljeno Sopstvo? To činimo putem meditacije. Ima raznih vrsta meditacije: jednostavna meditacije, koju svako poznaje, duboka meditacija koju poznaje duhovni tragalac i viša ili najviša meditacija, koja je meditacija duše, unutar duše i sa dušom za čitavo biće. Kada običan tragalac meditira, on to čini u umu. Ako je malo napredniji, onda to čini u srcu. Ako je veoma uznapredovao u duhovnom životu, on može da meditira u duši i uz pomoć duše radi ispoljavanja Božanskog u ljudskom.

Duhovni Učitelji meditiraju u fizičkom, u vitalu, u umu, u srcu i u dušama svojih učenika. Oni takođe meditiraju u isti mah i na Beskrajno, Večno i Besmrtno. Ovo nisu magloviti pojmovi kad se radi o pravim duhovnim Učiteljima. To su dinamičke stvarnosti, zato što u svojoj unutrašnjoj svesti pravi duhovni Učitelji plivaju u moru Beskraja, Večnosti i Besmrtnosti. Oni se lako mogu koncentrisati, meditirati i kontemplirati na ove tri božanske Stvarnosti koje predstavljaju Apsoluta.

Upanišade su nastale od četiri Vede: Rig vede, Sama vede, Yajur vede i Atharva vede. Svaka veda ima nešto jedinstveno da ponudi ljudskom rodu. Prva i najpoznatija veda je Rig veda. Ona započinje sa jednim kosmičkim Bogom, Agnijem, Bogom Vatre. Vatra znači težnju. Težnja i poruka Veda su nerazdvojne. Ova vatra je vatra unutrašnjeg buđenja i uspinjućeg plamena. Ona u sebi nema dim. Ona ništa ne spaljuje, ona samo prosvetljuje i uzdiže našu svest. Bog-vatra jedini je kosmički Bog koji je bramin. Agni, vatra, iskazuje se putem sedam formi i ona ima sedam značajnih unutarnjih imena: Kali, crna; Karali užasna; Manojava brza poput misli; Sulohita, crvena kao krv; Sudhumravarana, boje dima; Sphuligi, posipač varnica; Vishvaruchi, sav lepota.

Kali, crna, zapravo nije crna. Kali je božanska, sila ili vatra unutar vas koja se bori protiv nebožanskih neprijateljskih sila. Majka Kali bori se sa demonima na bojištu života. Na vitalnom planu vidimo je kao mračnu užasnu Boginju, ali na najvišem nivou svesti ona je zlatne boje. Tamo gde se bori sa neprijateljskim silama vidimo je kao jezivu, ali ona je Samilosna Majka. Mi pogrešno shvatamo njene dinamične crte smatramo ih agresivnim. Majka Kali ima samilost u neograničenoj meri, ali u isti mah neće tolerisati bilo kakvu učmalost, nesavršenost, neukost ili letargiju kod tragaoca. Konačno, Majka Kali je nedostižna lepota. Ta lepota je unutrašnja lepota koja uzdiže ljudsku svest do najvišeg nivoa Blaženstva.

Sama veda nam nudi Božiju muziku, muziku duše. Pored toga, ona nudi religiju Indije, filozofiju Indije i politiku Indije. Sva ova upečatljiva dostignuća Indije potekle su iz Sama vede. Muzici se pridaje izuzetan značaj u Sama vedi. Ona nije ni nalik modernoj muzici, to je baš muzika koja dira dušu. Najveći mudrac iz prošlosti, Jagnavalka, rekao je: „Boravište muzike je Raj“. Upravo Sama veda sadrži ovu rajsku muziku, muziku koja dira dušu, muziku koja okrepljuje život.

Većina vas je pročitala Bhagavad Gitu, Nebesku Pesmu Gospoda Krišne. Tu Gospod Krišna kaže: „Ja sam Sama veda“. On ne kaže da je Rig veda ili Yajur veda ili Atharva veda. Ne, on kaže da je Sama veda. Zašto? Zato što je u Sama vedi Krišna pronašao muziku duše koja je njegova vlastita. Jedan veliki Indijski filozof, Patanđali, svoju filozofiju počinje Sama vedom, upravo zbog njene unutrašnje muzike. Ako bi se iz Božije Tvorevine uklonila muzika, bila bi to jedna prazna tvorevina. Bog Tvorac je Svevišnji Muzičar. Njegova je tvorevina jedino Njegovo Blaženstvo, i upravo putem muzike On nudi sebe i Svojoj deci koja teže i koja ne teže.

U Sama vedi nalazimo najznačajniju Upanišadu, Chandogya upanišadu. Ova upanišada jednaka je Brhadaranyaka upanišadi; ona je daleko Najveća po obimu, ali po mnogima je ne samo najveća, već i najbolja. Pa opet, ima i onih koji su mišljenja da je Isha upanišada koja je malena, jako malena, najbolja, ne zbog svoje dužine, već zbog svoje dubine. Neko će reći da je Svetasvatara ili Katha ili Kena najbolja među upanišadama. Svako ima da iskaže svoje vlastito osećanje važno za suštinu neke određene Upanišade. Chadogya upanišada, koja proističe iz Sama vede, kazuje nešto od najveće važnosti za iskrene tragaoce. Pitanje koje se veoma često postavlja duhovnim učiteljima glasi: „zašto nam je potreban učitelj? Zar ne možemo da spoznamo Boga sami?“ U Chandogya upanišadi postoji jedan naročit metod da se uvere oni koji sumnjaju i ona ljudska bića koja ne poseduju težnju a upuštaju se u raspravu samo rasprave radi.

Chandogya upanišada kaže: razmišljajte o sebi kao o putniku. Skrenuli ste s puta i napao vas je razbojnik. Oduzeo vam je sve dragoceno i vezao vam je oči. Zatim vas je odveo nekud daleko i tamo vas je ostavio. Isprva ste imali vid i mogli ste se kretati naokolo, ali sada je vaša sudbina očajna. Ne možete da vidite, ne možete da hodate, plačete kao bespomoćno dete, ali spasa nema. Sad pretpostavite da neko zatim dođe, odveže vam povez sa očiju i ode. Bili biste u stanju da vidite sve staze oko sebe, ali ne biste znali koja vama odgovara, pa čak i kad biste to znali, ne biste mogli da krenete njome, jer su vam još uvek vezane ruke i noge. U takvom stanju je tragalac koji želi da spozna Boga sam. A sad pretpostavite da naiđe neko, potpuno vas odveže i pokaže vam koja vas staza vodi kući. Ta vam je osoba zaista učinila uslugu. Ako imate poverenja u nju i pouzdanja u sebe, stići ćete do svog odredišta brzo i sigurno. Ukoliko imate poverenja u nju ali nemate poverenja u sopstvenu sposobnost da stignete do cilja, onda će ona poći s vama da vam pomogne. Taj isti učitelj koji vas je oslobodio slepila i pokazao vam stazu poći će sa vama, unutar vas, da vas inspiriše. Delovaće kao vaša sopstvena težnja da bi vas odveo vašem predodređenom Cilju.

Ako dobijete ovakvu vrstu pomoći od nekog duhovnog Učitelja, tada vaš život može biti od značaja, vaš život može uroditi plodom, i vi tada možete trčati najvećom brzinom prema Cilju. U suprotnom, danas ćete ići ovom stazom, sutra onom drugom a prekosutra nekom trećom. Možda ćete imati sposobnost da hodate, ali ćete se neprestano vraćati odakle ste pošli, frustrirani i razočarani. Ako uz sposobnost da hodate znate i pravu stazu i imate pravog Učitelja da vam pomogne, ko vas može sprečiti da stignete do postavljenog Cilja? Kad jednom stignete do svog predodređenog Cilja, dosežete Božje Visine i počinjete da ispoljavate Božju Svetlost ovde na Zemlji. Vi ste ispunjeni – ispunjena mnogostrukost u zagrljaju Jedinstva.

UPA 4. Univezitet Ferli Dikinson, Tinek, Nju Džersi, 30. Novembar 1971.↩

Kruna duše Indije ⁵

U tihim dubinama u srcu Upanišada vidimo i osećamo izvrsnu kombinaciju duhovnosti duše i praktičnosti života. U svetu mašte, u svetu težnje, u svetu spoznaje, u svetu otkrovenja i svetu ispoljavanja, duša Upanišada ima božanskih skrupula da se lati suverenog vođstva, jer to je njena prirodna uloga. Njeno razumevanje prihvata u zagrljaj sve izvitoperenosti nejakog čovečanstva. Njena sveopšta ljubav je pesma samodavanja.

Upanišade su u isti mah vapaj težnje srca i osmeh iskustva duše. One imaju viziju Jedinstva u mnoštvu. One su ispoljavanje mnoštva u Jedinstvu.

Poruka Upanišada je život božanski, život preobraženog čovečanstva i život jedne prosvetljene zemaljske svesti. Upanišade nam govore da je odricanje od života želje ispunjavajuće uživanje u postojanju sveta. Ovakvo odricanje nije ni samoosporavanje ni samoodbacivanje. Ovo odricanje zahteva prevazilaženje ega da bi se slobodno udisala životna energija duše, a da se ipak živi jedan dinamičan i aktivan život u svetu u kome se može dostići Visina Beskraja, Blaženstvo Večnosti i Svetlost Besmrtnosti.

Svaka od najvažnijih Upanišada je po jedan putokaz u šumi iskustva koje obuhvata ljudski život. Svaka od najvažnijih Upanišada nudi nam intuitivno znanje i unutrašnju hrabrost da nađemo svoj put u lavirintu krivina i slepih ulica, sumnji i obmana. Dolazimo do spoznaje da je život jedna veličanstvena pustolovina srca ispunjenog težnjom, tragajućeg uma, borbenog vitala i budnog tela. Istražujemo skrivena mesta prosvetljujuće individualnosti i ispunjavajuće ličnosti. Prošlo je mračnjaštvo našeg uma. Prošla je beda našeg srca. Prošla je nečistota našeg vitala. Prošla je neiskrenost našeg tela. Stigao je voz Svetlosti. Peron Blaženstva je tu.

Upanišade poučavaju tragaoca da je Blaženstvo ispoljavanje božanske Ljubavi, Svest – ispoljavanje moći duše i Postojanje – ispoljavanje Bića. U Blaženstvu, Braman je Stvarnost. U Ljubavi, Braman je Božanstvenost. U Svesti, Braman kontemplira Viziju savršenog Savršenstva. U moći duše Braman postaje dostignuće savršenog Savršenstva. U Postojanju Braman je Večiti Voleći. U Biću, Braman je Večni Voljeni.

Za spoznaju Boga potreban nam je Guru. Katha upanišada kaže: „Tragalac ne može naći svoj put ka Bogu osim ako mu o Bogu ne kaže neko drugi“. Mundaka upanišada kaže: „Tragalac mora pristupiti poznavaocu Sopstva radi unutrašnjeg Prosvetljenja“. Prasna upanišada kaže: „O Oče, preneo si nas preko do Zlatnih Obala “. Katha upanišada kaže: „Ustanite, probudite se! Slušajte i sledite velike“. Mundaka upanišada kaže: „Guru je onaj čije je spoljašnje znanje Veda, a unutrašnje znanje kontemplacija Bramana“.

Tragalac koji proučava Upanišade i vodi život samoispitivanja i samodiscipline nije i ne može biti puki igrač na pozornici života, već je pre nekakav umetnički direktor i nekakav božanski producent. Uz to, on ima par širokih ramena i ne smetaju mu opterećenja sveta. On oseća da je njegova obaveza da ublaži patnje krvarećeg srca čovečanstva. Njegov život je nezavisnost misli i duha. Posvećeno služenje njegovog srca bogato je nagrađeno odozgo. Ovladao je vlastitom filozofijom života, a ona je udovoljiti Božanskom u ljudskom.

"Tach chaks ur debahitam...
Dopusti da stotinu jeseni gledamo to blistavo Oko, Bogom - određeni, uzdigni se pred nama..."

Živeti sto godina ne znači samo razvlačiti svoje postojanje ovde na Zemlji. Moramo se boriti sa neznanjem. Sporadični pokušaji ne mogu nas odvesti Bogu. Treba vremena da se spozna Bog. Potrebno je još više vremena da se otkrije Bog. Potrebno je još više vremena da se ispolji Bog. Zato su se vedski vizionari molili za dobro zdravlje, dug život, život preko stotinu jeseni. Takođe su nas upozorili da sve što je škodljivo po naše zdravlje treba izbegavati.

"Uru nastanve tan
Uru ksayaya naskrdhi
Uru no yandhi jivase"

Daj slobodu za naša tela Daj slobodu za naš boravak Daj slobodu za naš život.

Vivekananda, veliki poznavalac Vedante nesavladive hrabrosti, rekao je: „Sloboda – fizička sloboda, mentalna sloboda i duhovna sloboda - jeste moto Upanišada“.

Da bi se stekla sloboda, potrebna nam je energija, moć i duh. A za njih evo najmoćnije molitve:

Tejo joh si tejo mayi dhehi…

"Tvoj vatreni duh prizivam.
  Tvoju mušku snagu prizivam.
  Tvoju moć i energiju prizivam.
  Tvoj borbeni uragan prizivam.
  Tvoj osvajački um prizivam."

Upanišade uvek neustrašivo gledaju na život. Napredovanje, neprestano napredovanje je karakteristika doba vedskog i upanišadskog.

"Prehi, abhihi, dhrishnuhi.
Idi unapred, bojati se nemoj, bori se."

Bori se protiv čega? Protiv ropstva, neznanja i smrti. Život je naš. I pobeda naša mora biti. Sve što stoji na putu tragaoca mora se baciti na stranu bez oklevanja. Njegov život ne poznaje kompromise.

Najvažnija čežnja Upanišada je čežnja za Krajnjom Istinom. Ovu Istinu može dosegnuti onaj istinski tragalac koji ima mnogo božanske veličine i čija je ljubav prema Bogu pretpostavljena svakoj drugoj ljubavi. Tragaocu su neophodne tri vrline: vrate, posvećenost, kripa, milost; i sraddha vera. Kada se ove tri vrline otelotvore, satya, istina, je neosporno dostignuta.

Ko još želi da ostane sam? Niko čak ni najviši, prvorođeni, Viraj. Došlo je jednom doba kada je osetio potrebu da projektuje kosmičke Bogove. Projektovao je Boga Vatre Agnija, jedinog Boga bramina iz svojih usta. Indra, Varuna, Yama, Ishana i ostali behu projektovani iz njegovih ruku. Ovo su kshatriya bogovi. Zatim je projektovao Vasusa, Rudre, Marute i ostale iz svojih Listova. Ovo su vaishya Bogovi. Iz svojih stopala projektovao je Pushana. Pushan je sudra Bog.

Jedan bramin otelotvoruje znanje. Jedan kshatriya otelotvoruje snagu. Jedan vaishya otelotvoruje napredak. Jedan sudra otelotvoruje tajnu posvećenosti. Ova četiri brata su udovi kosmičkog Bića. Iako poseduju spoljašnje razlike u kvalitetu i sposobnosti duhom su neraskidivo jedno.

Braman ili Svevišnje Sopstvo najveće je otkriće Upanišada. Nijedna duša ne zna, niti će ikada znati, kada je u nas ušlo neznanje, jer ovo zemaljsko vreme je samo po sebi stvaranje neznanja. Pa, opet, čovek koji pliva morem neznanja ne mora se utopiti. Vizionari iz davne prošlosti, oni koji znaju Bramana, nepogrešivo tačnim jezikom nam kazuju da se sva ljudska bića mogu i moraju izbaviti iz okova neznanja. Poznavaoci transcendentalne Istine kazuju nam da je pojedinačna duša stvarnosti identična sa svevišnjim Sopstvom. Jedini problem je to što se pojedinac ne seća svoje istinske Transcendentalne Prirode. Konačno, oni nam kazuju da „poznavati Sopstvo jeste postati Sopstvo“. Zahvaljujući svojoj direktnoj spoznaji onaj koji zna Bramana objavljuje: „Aham Brahmasmi“, „Ja sam Braman“.

Kao zaključak ovog kazivanja o Upanišadama, „Kruna duše Indije“, moja spoznaja objavljuje da su moć uma, moć srca i moć duše svesti Upanišada bezgranične. U domenima filozofije, Šankara otelotvoruje moć uma; u domenima dinamične duhovnosti, Maharši Ramana, veliki mudrac Arunačale, otelotvoruje moć uma. Hrist, Buda i Šri Čajtanja iz Nadie u Bengalu, otelotvoruju moć srca. Šri Krišna i Šri Ramakrišna otelotvoruju moć duše. Kod Šri Aurobinda, vizija moći uma dosegla je zenit, a spoznaja moći duše našla je ispoljenje na Zemlji. Ovi duhovni gorostasi, i drugi, upravljaju Brod Života čovečanstva ka Transcendentalnom Boravištu Svevišnjeg.

UPA 5. Univerzitet Harvard, Boston, Masačusets, 3 Decembar 1971.↩

Braman upanišada⁶

Srce Upanišada je najsmislenije i najplodotvornije jer ono otelotvoruje Život Bramana. Braman je Stvarnost u postojanju, Braman je postojanje Stvarnosti. Večna Istina Bramana je u konačnom, s onu stranu konačnog, u Beskonačnom i s onu stranu večno prevazilazećeg Beskonačnog.

U sferi spoznaje, Braman je Suvereni Apsolut. U sferi otkrovenja, Braman je Sveprisutna Stvarnost. I na polju ispoljavanja, Braman je Ovekovečujuće Savršenstvo.

Braman, Tvorac, je Svetlost. Svest Bramana Ispunitelja je Svest Blaženstva. Braman je unutarnja Duša svih i jedini Cilj u svima.

OM

Kada pogledamo u unutrašnjost, Braman je Moć Svesti. Kada gledamo spolja, Braman je Samoispoljavanje. Kada o Bramanu razmišljamo umom, ovozemaljskim umom, ograničenim umom, sofisticiranim umom, umom koji ne teži, naš život postaje čista frustracija. Ali kada u srcu meditiramo na Bramana, u tihim dubinama Srca, naš život postaje čisto prosvetljenje.

OM

Nekome ko ne traga Braman je nespoznatljiv. Tragaocu početniku Braman je nepoznat. Učitelju-tragaocu Braman je spoznatljiv, Braman je spoznat. Pored toga, on lično izrasta u Svest Bramana.

"Sarvam khalu idam brahma.
Zaista, sve je Braman."

Ono Večno je unutrašnje postojanje. Ono Večno je spoljašnje postojanje.

U konačnom nema trajne sreće. Jedino u Beskonačnom možemo čuti poruku večnog Blaženstva: Anandam Brahma i Anantam Brahma. Ovo su dva glavna aspekta Bramana. Anandam Brahma je život sveprosvetljujućeg Blaženstva i sveispunjujućeg Blaženstva. Anantam Brahma je Život Beskonačnog.

Ovde na zemlji Život Beskrajnog neprestano raste radi ispunjenja Apsolutnog Bramana. Iz tog razloga vizionari Upanišada pevaju iz dubine srca o transcendentalnom Blaženstvu Bramana:

"Anandadd hy eva khalv imani bhutani jayante,
Anandena jatani jivanti,
Anandam prayantyabhisam visanti."

Iz transcendentalnog Bkaženstva smo postali; U blaženstvu rastemo i igramo svoje cenjene uloge; i na kraju našeg putovanja ulazimo u Vrhunsko Blaženstvo.

Kada su opet Vizionari videli Beskraj u Bramanu, pevali su:

"AUM,
Purnam adah, purnam idam, purnat purnam udacyate.
Purnasya purnam adaya purnam evavasisyate."

Beskonačnost je ono. Beskonačnost je ovo. Iz Beskonačnost, Beskonačnost je postala. Od Beskonačnost, kad se oduzme Beskonačnost, Beskonačnost ostaje.

Aktivni Braman prema unutra čini, prema spolja postaje. Isto tako, aktivni Braman prema spolja čini, a prema unutra postaje. Ali, neaktivni Braman je potpuna Sloboda neaktivnosti i kompletna Sloboda u neaktivnosti.

Braman je u isti mah večno nerođeni i večno rađanje postojanja. Braman je noć neznanja. Braman je svetlost znanja. Bramanu u noći neznanja potreban je potpuni preobražaj. Bramanu svetlosti znanja potrebno je potpuno ispoljavanje.

Čitav univerzum nastao je iz Bramana Semena. Kada je Braman poželeo da sebe projektuje, najpre je Sebe projektovao kroz četiri važna sveta: ambhas, najviši svet; marichi, nebo; mara, smrtni svet, zemlja; i apa, svet pod zemljom. Onda je Braman izaslao čuvare ovih svetova. Zatim, On je poslao hranu za njih. Onda je Braman spoznao da i On Sam mora da se uključi u Svoju Kosmičku Igru, pa je zato ušao u Kosmičku Lilu (Igru) putem Svoje sopstvene jogijske moći. Najpre je ušao u ljudsko telo kroz lobanju. Vrata na koja je Braman ušao nazivanju se Vrata Blaženstva. Ova vrata su najviši centar svesti. Poznata su kao Sahasrara, lotos sa hiljadu Latica. On se nalazi u središtu mozga. Spoznaja jogija ulazi tada i postaje jedno sa Svešću Bramana.

Braman ima mnogo imena, ali Njegovo tajno ime je AUM.

"Pranavo dhanuh saro atma...
AUM je luk i Atma, Sopstvo je strela; Braman je meta."

Stalnim uvežbavanjem strela se zariva u metu, Svest Bramana. Drugim rečima, redovnom koncentracijom, meditacijom i kontemplacijom tragalac ulazi u Apsolutnu Svest Bramana.

Stvaranje je najuzvišenije žrtvovanje Bramana. Stvaranje ni u kom slučaju nije mehaničko sklapanje. stvaranje je duhovni čin, preuzvišeno otkrivajući, ispoljavajući i ispunjujući Božansku veličanstvenost Bramana. Božanski Arhitekta je s onu stranu stvaranja, a u isti mah on se ispoljava u samoj tvorevini i kroz nju.

Braman je od Sopstvenog Bića stvorio sveštenike, ratnike, trgovce i sluge. Zatim je stvorio Zakon. Ništa ne može biti iznad ovog Zakona. Taj Zakon je Istina. Kad neki čovek govori Istinu, on oglašava Zakon. Kad oglašava Zakon, on govori Istinu. Istina i Zakon su neraskidivo jedno.

Indijska mitologija podelila je Vreme – ne zemaljsko, već večno vreme – na četiri razdoblja: satya yuga, treta yuga, dwapara yuga i kali yuga. Po mnogima, sada se nalazimo u kali yugi. Braman u kali yugi čvsto spava. On je u glibu nesvesti neznanja. U dwapara yugi On se budi i gleda oko sebe. U treta yugi On ustaje i samo što ne krene napred. U satya yugi, Zlatnom dobu, On se kreće brzo, brže najbrže prema Svom Cilju. Poruka Veda, večna poruka arijevske kulture i civilizacije, spoznaja Indijskih mudraca i vizionara je kretanje, unutrašnji napredak, životni marš ka predodređenom Cilju.

"Charai veti, charai veti.
Idi dalje, idi dalje."

UPA 6. Univerzitet Jejl, Nju Hejven, Konektikat, 8. Decembar 1971.↩

Gajatri mantra⁷

"Aum bhur bhuvah svah
  Tat savitur varenyam
  Bhargo devasya dhimahi
  Dhiyo yo nah pracodayat."

Mi meditiramo na transcendentalnu slavu Svevišnjeg Božanstva, koje je unutar srca Zemlje, unutar života neba, i unutar duše raja. Neka Ono podstakne i prosvetli naše umove.

Gajatri mantra je najsvetija mantra Veda. Ona je majka svih mantri. Mantra znači magična reč. Mantra može biti neka jednosložna reč ili nekoliko reči, rečenica ili nekoliko rečenica. Gajatri mantra može iskrenom tragaocu da ponudi Svetlost Beskrajnog, Blaženstvo Večnog i Život Besmrtnog.

Gajatri mantra ima četiri stopala. Prvo stopalo sačinjavaju Zemlja, nebo i raj. Drugo stopalo sačinjavaju Rig veda, Yajur veda i Sama veda. Treće stopalo sačinjavaju prana, apana i vyana. Četvrto stopalo čini Sunce, solarno biće.

Jedan tragalac za beskrajnom Istinom mora meditirati na Gayatri mantru. Rezultat do kog će doći nemoguće je proračunati.

Bhumir, Zemlja; antariksam, nebo; i dys, raj tvore prvo stopalo Gajatri. Ko god spozna značaj prvog stopala, zadobija sve što se nalazi u ta tri sveta.

Rcah, Yajumsi, Samani obrazuju drugo stopalo Gajatri. Ko god spozna drugo stopalo Gajatri zadobija more znanja ovih triju Veda.

Prana, apana i vyana, tri vida vitalne sile obrazuju treće stopalo Gayatri. Poznavalac ovog stopala osvaja sva živa bića koja postoje u čitavom univerzumu.

Turiyam, kao četvrto po redu, Transcendentalno Solarno Biće koje jedino sija, jeste četvrto stopalo Gajatri. Onaj ko spozna ovo četvrto stopalo sija beskrajnom veličanstvenošću.

Istančana je staza do mokše, oslobođenja. Naporna je staza ka oslobođenju. Ali, istinski tragalac može stići do Cilja i samo meditirajući na Gajatri mantru. Kada se neko izbavi iz okova neznanja, on izrasta u uzvišenu slavu Transcendentalnog Sopstva. Oslobođenje se može dosegnuti, mora dosegnuti dok je duša tragaoca u telu. Ne uspeti spoznati Boga na Zemlji znači plivati u moru neznanja sa još dva plivača: neznalačkim rođenjem i besramnom smrću. Dosegne li se oslobođenje, stege tuge su uništene. Pre nego što budemo oslobođeni, kao i Buda, moramo proglasiti: „Ovaj prolazni svet boravište je tuge“.

Preteća noć neznanja koja je zaposela život tragaoca mora se odagnati pomoću sjaja svetlosti težnje. Kad to uspe, tragalac dostiže Bramana. On postaje Besmrtan. Svetlost Večna njegovo je novo ime. Danas tragalac oseća da je Gajatri inspiracija njegovog uma. Sutra će osećati da je Gayatri spoznaja njegove duše.

Inspiracijom tragalac vidi Istinu.
Težnjom tragalac spoznaje Istinu.
Spoznajom tragalac postaje Istina.

Inspiracija je moć.
Težnja je svetlost.
Spoznaja je život.

Inspiracija trči.
Težnja leti.
Spoznaja zaranja.

Inspiracija je Osmeh Boga.
Težnja je Vapaj Boga.
Spoznaja je Ljubav prema Bogu.

Gajatri je večno božansko znanje. Kada to znanje osvane u tragaočevom srcu ispunjenom težnjom, on ne mora više da traga ni za čim, ni na Zemlji ni na nebesima. On razotkriva ono šta postigne. On ispoljava ono što razotkrije.

U Vedama postoje dve reči od velike važnosti: satyam i ritam. Satyam je Istina u svom čistom postojanju. Ritam je Istina u svom dinamičkom kretanju. Postoji još jedna reč, brihat, koja znači razuđenost forme. Ono što mi nazivamo stvaranjem je ispoljavanje neispoljenog, asat. Prema našim spisima, ispoljavanje se odigravalo pomoću anahata dhrani, bezvučnog zvuka AUM (Om).

Gajatri je posvećena Saviti, Tvorcu. Koren reči Savita je su, stvarati ili izbiti (iz nečeg). Ova mantra poznata je takođe kao Savitri mantra, zato što Savitri predstavlja šakti Savite. Ovu mantru je sagledao Višvamitra, veliki riši. Savitu smatraju za Bramu, Višnua i Šivu. Brama, Tvorac, sa Bramani, svojom šakti, Višnu, čuvar sa svojom šakti, Vaišnavi i Šiva ili Rudra, Uništitelj, sa svojom šakti Rudrani redovno posećuju Bramana. Orao je ptica nosilac Višnua. Labud je ptica nosilac Brame. Bik je zver nosilac Šive.

Gajatri mantra je božanska magnetna igla. Magnetna Igla pokazuje na sever i zato brod ne skreće sa svog pravca. Gajatri Mantra uvek pokazuje ka Transcendentalnoj Visini Svevišnjeg, pa zato tragalac ne mimoilazi svoj Cilj: Postojanje, Svest, Blaženstvo.

UPA 7. Kolumbija univerzitet, Njujork, Njujork, 10. Decembar 1971.↩

Početak putovanja, završetak putovanja⁸

AUM

Početak putovanja i završetak putovanja. Ljudska težnja je početak putovanja. Božansko ispoljavanje je završetak putovanja. Nerođeno je rođenje putovanja, a Beskonačno je kraj putovanja.

Došli smo; vratićemo se. Od Svevišnjeg Bića smo došli. Svevišnjem Biću ćemo se vratiti. Mi otelovljujemo svest Zemlje i svest Raja. Svest Zemlje inspiriše nas da meditiramo na Transcedentalnu Istinu i spoznamo Transcedentalnu Istinu u duši Raja. Svest Raja nas inspiriše da meditiramo na ljubav i ispoljavamo ljubav u srcu Zemlje.

Mi saznajemo, mi izrastamo i mi postajemo. Saznajemo u Raju. Izrastamo ovde, na Zemlji. Postajemo transcedentalna istina. Ono što saznajemo jeste Stvarnost, ono u šta izrastamo jeste Besmrtnost. Ono što u nekom momentu postajemo jeste Božansko savršenstvo. Stvarnost otelotvoruje Besmrtnost i Božansko Besmrtnost i Božansko ispoljavaju Stvarnost.

TUpanišade nas poučavaju značajnoj istini da svaki tragalac ponaosob mora imati unutarnji mir i spoljašnju slobodu. Upravo u unutarnjem miru možemo steći istinsku spoljašnju slobodu. Iz Upanišada se učimo kako da otkrijemo Boga, unutaranjeg čoveka, i kako da sagledamo čoveka, razotkrivenog Boga. Upanišade nam govore da su posvećena ljudska bića, predane ljudske duše Božija nasušna potreba i da je svakom ostvarenom ljudskom biću data Božija bezrezervna beskrajna sposobnost.

Evo tajne Upanišada: voli, služi i postani. Voli Božiji život u čoveku, služi Božiju Svetlost u čoveku i postani Božije savršeno Savršenstvo ovde na Zemlji.

U dve reči možemo obuhvatiti poruku svih Upanišada: težnja i ispoljavanje. Težnja je put, a ispoljavanje Cilj. Težnja je pesma beskrajne večne Svesti koja nas iznutra nastanjuje. Ispoljavanje je ples mnoštva jedinstva u nama i izvan nas. Težnja je visina našeg Blaženstva, a ispoljavanje je svetlost svenapajajućeg i sveispunjujućeg Blaženstva.

AUM

Svakoj duši neophodna je involucija i evolucija. Kad se duša uzdiže, to je njena evolucija. Duša ulazi u najdublji ponor nesvesnosti. Zatim duša ponovo evoluira u Satchitananda, – Postojanje, Svest, Blaženstvo – trostruku Svest.

Duša ulazi u nesvesno. Milionima godina ona ostaje tamo čvrsto spavajući. Iznenada, jednog dana, iskra svesnosti iz večno prevazilazećeg Onostranog otvara joj oči i tada kucne čas samoispitivanja. „Ko sam ja?“ – pita ona. Odgovor je: „Tat twam asi“ – „To si ti“. Duša je očarana. Zatim se ponovo uspava. Ponovo pada u samozaborav. Nakon izvesnog vremena pojavljuju se nova pitanja: čija sam Ja? Ja sam od Onog. Odakle sam došla? Iz Onog. Kome se vraćam? Onome. Radi koga sam ovde na Zemlji? Radi Onoga.

Tada je duša zadovoljna. Duša je sada potpuno spremna za putovanje uvis, visoko, više, najviše. U tom trenutku duša vidi Sopstvo, veran portret Svevišnjeg Bića ovde na Zemlji i evolucija duše otpočinje kao što sleduje. Duša iz mineralnog života ulazi u biljni život, iz biljnog u životinjski život, iz životinjskog u ljudski i iz ljudskog u Božanski život. Dok je u ljudskom, duša spušta odozgo Mir, Svetlost i Blaženstvo. Najpre ove božanske vrline nudi srcu, zatim umu, pa vitalu pa grubom fizičkom. Kada dođe do prosvetljenja, mi ga vidimo i u fizičkom umu i u vitalu i u grubom fizičkom telu.

Upanišade se takođe nazivaju i Vedantom. Vedanta znači kraj Veda, krem Veda, suština Veda. Kaže se da je Vedanta okončanje svake razlike – tačka iza koje ne može biti nikakve razlike između najnižeg i najvišeg, između konačnog i Beskonačnog.

AUM

Naše putovanje počinje težnjom. Šta je težnja? To je unutrašnji vapaj, unutrašnja glad za beskonačnim prostranstvom. Težnja ima najiskrenijeg prijatelja - koncentraciju. Kako se koncentrišemo; gde se koncentrišemo? Koncentrišemo se na objekat, na biće, na oblik ili na bezoblično. Kada se koncentrišemo uz pomoć uma, osećamo da ćemo na kraju videti prostranstvo Istine. Kada se koncentrišemo uz pomoć srca, osećamo da ćemo jednog dana osetiti bliskost sa univerzalnom svešću i Bogom, večnim Voljenim. Kada se koncentrišemo uz pomoć Svetlosti naše duše, osećamo da je čovek Bog u svojoj pripremi, a Bog je čovek u svojoj kulminaciji.

Um koji ne teži je naš pravi problem. Ljudski um je neophodan u izvesnoj meri. Bez njega bismo ostali u životinjskom domenu. Ali moramo znati da je ljudski um veoma ograničen. Ljudski um je nedovoljan. U ljudskom umu ne može biti trajne Svetlosti, Života ili Blaženstva. Ljudski um nam govori da je konačno konačno, a Beskonačno beskonačno. Između njih dvoje zjapi ponor. Oni su kao Severni i Južni pol. Sve što je Beskonačno, nikada ne može biti konačno i obrnuto. Ljudski um oseća da je Beskonačnost nedostižna. Kada je nešto konačno, jednostavno je nemoguće da ljudski um oseti da je i to Bog. Takođe, ovaj um često oseća da je zbog svoje veličine Bog distanciran i ravnodušan.

Kada meditiramo u srcu, spoznajemo da je Bog beskonačan i da je Bog svemoguć. Ako je beskonačan, snagom svoje svemoći On može biti i konačan. On postoji u našim raznovrsnim aktivnostima; On je svuda. On uključuje sve; On ne isključuje ništa. To je ono što nam naša unutrašnja meditacija može ponuditi. Meditacija našeg srca nam takođe govori da je Bog draži od najdražeg i da je On naš jedini Voljeni.

Inspiracija, težnja i spoznaja — to su tri prečke duhovne lestvice. Kada želimo da se popnemo od konačnog do Beskonačnog sa Božjom bezgraničnom Darežljivošću, prva prečka je inspiracija, druga prečka je težnja, a treća prečka je spoznaja, naš predodređeni Cilj.

Da bismo postigli Najviše, postajemo inspiracija, težnja i spoznaja; a da bismo ispoljili Najviše ovde na zemlji, postajemo Samilost, Brižnost i Ljubav. Ovako započinjemo svoje putovanje; tako završavamo svoje putovanje. Ponovo, kada postanemo jedno sa Unutrašnjim Pilotom, nerazdvojno jedno sa Unutrašnjim Pilotom, nema početka, nema kraja. Njegova kosmička lila, božanska Igra, je nerođena i beskrajna.

U ljudskoj spoznaji, Bog u nama je težnja i spoznaja vezana zemaljskom svešću, vezana zemaljskim vremenom. Ali u božanskom Ostvarenju, Bog je Onostrano, večno prevazilazeće Onostrano. On igra Igru večno prevazilazećeg Onostranog. On sam je težnja večno prevazilazećeg Onostranog, i On sam je manifestacija večno prevazilazećeg Onostranog. Kada Ga svesno spoznamo, ostvarimo, postanemo nerazdvojivo jedno sa Njim, i mi igramo Njegovu božansku Igru, Igru Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti.

AUM. AUM. AUM.

UPA 8. Kornel Univerzitet, Itaka, Njujork, 26. Januar 1972.↩

Život i smrt, Atman i Paramatman⁹

Upanišade potiču od Veda. One sadrže zapise večnih Istina.Te Istine otkrili su razni proroci u raznim vremenima i preneli ih čovečanstvu.

Život je problem. To je i smrt. Arijevci iz drevnih vremena, koje je krasila težnja, želeli su da reše ova dva problema. Nije mnogo trebalo da ustanove da im razum ne može pomoći u rešavanju ova dva krupna problema. Tako su došli do spoznaje da jedino poznavanje krajnje Stvarnosti može jednom za sva vremena rešiti probleme života i smrti.

Sasvim iznenada pojavila su se dva božanska ratnika. Niko ne zna odakle su došli. Ta dva ratnika bila su inspiracija i težnja. Prvi vojnik, inspiracija, im je zapovedio: „Prestanite da proučavate telo“. Istog trenutka su tako postupili. Drugi vojnik, težnja, zapovedio im je: „Okrenite se izučavanju duše“. Istog trenutka su to učinili. I gle, kralj i kraljica sa zlatne obale onostranog okitiše ih ogrlicama od cveća, njih tragaoce, proroke i poznavaoce Svetlosti i Istine.

Šta Upanišade zapravo žele? Ako pitate to jednog zapadnjačkog tragaoca, on će smesta reći: „Nešto vrlo jednostavno. Sesti pred stopala duhovnog Učitelja i saznavati“. Ako isto pitanje postavite jednom istočnjačkom tragaocu, tiho će reći: „Nešto vrlo teško. Preobraziti ljudsku tminu u božansku Svetlost“. Obojica i Zapadni i Istočni tragaoci su savršeno u pravu. Bez duhovnog Učitelja nema ni otkrića transcendentalne Stvarnosti. Bez preobražaja tame, nema ispoljavanja Božanskog na Zemlji.

Kome je potrebna Istina? Tragaocu. Kada on dostiže Istinu? On dostiže Istinu kad postane predani i božanski zaljubljenik.

Njegovo prvo postignuće je Bog Tvorac.
Njegovo drugo postignuće je Bog Održavatelj.
Njegovo treće postignuće je Bog Preobrazitelj.
Njegovo četvrto postignuće je: Ti si To.
Njegovo peto postignuće je: Ja sam To.
Njegovo šesto postignuće je: On i ja smo Jedno.
Njegovo sedmo postignuće je: On sam ja.
U Tvorcu on vidi.
U Održavatelju on oseća.
U Preobrazitelju on postaje.

Srce Upanišada je puruša. Život puruše je poruka Upanišada. Ko je puruša? Puruša je onaj koji stvarno boravi u telu univerzuma. Puruša je trostruk. Spoljašnji atman, unutrašnji atman i paramatman.

Spoljašnji atman je grubo fizičko telo. Spoljašnji atman je onaj koji raste u telu, sa telom i za telo. Spoljašnji atman je poistovećenje nečijeg života tela sa grubim aspektom života. U tom aspektu živimo, bivamo povređeni, povređujemo druge, uživamo u zadovoljstvu koje nam pričinjavaju drugi, pružamo zadovoljstva drugima. Ovaj atman postoji, menja se,razvija i konačno raspada.

Unutrašnji atman je razlikujuće Sopstvo. Unutrašnji atman se poistovećuje sa zemaljskom svešću koja teži. On se poistovećuje sa vazduhom, etrom, vatrom, vodom, i zemljom. Unutrašnji atman ispoljava svoju unutrašnju spoznaju kroz spoljašnje iskustvo.

Paramatman sebe razotkriva tokom procesa joge. On se niti rađa, niti umire. On je iznad, s onu stranu svih kvaliteta. On je svenadilazeći, nezamisliv i neopisiv. On je stvarnost Večnosti i Božanstvenost Stvarnosti.

Svaka Upanišada je jedna moćna kap u fontani večnog života. Ta kap kao od šale može izlečiti najezdu bolesti ljudskog života. Beskrajna moć ove kapi može nas osloboditi neprekidnog ciklusa rađanja i smrti.

Um potpomognut telom kreira ropstvo. Srce potpomognuto dušom nudi oslobađanje. Um bez težnje bavi se beskorisnim mislima i tone ka dnu. Preterano misli i brzo tone. Slepo telo neprekidno samo sebi kopa raku. Srce želi da voli i bude voljeno. Bog srcu daje život jedinstva. Duša želi da razotkrije Boga. Bog ispunjava dušu i na taj način On donosi poruku Savršenstva u Božanskom ispoljene stvarnosti.

UPA 9. Univerzitet Braun, Providens, Rod Ajlend, 9. Februar 1972.↩

Postojanje, nepostojanje i izvor¹⁰

Sat i asat su dva termina u indijskoj filozofiji na koje se često nailazi. Sat znači postojanje, a asat nepostojanje. Postojanje je nešto što postaje, izrasta, i ispunjava. Nepostojanje je nešto što negira svoju sopstvenu stvarnost i sopstvenu božanstvenost. Postojanje je svuda, ali postojanje ima svoju vrednost, odnosno značenje, jedino kada se u njemu vidi božansko. Ukoliko božansko nije snažno naglašeno u postojanju, onda je takvo postojanje beskorisno. Božansko je životni dah postojanja. Božansko ispunjava našu težnjom ispunjenu svest i razotkriva našu sopstvenu besmrtnost ovde na Zemlji samo kada božansko sagledavamo kao nešto beskrajno i večno.

Svest težnje i Božija sopstvena najviša stvarnost hrane postojanje. Stvarnost i postojanje moraju ići uporedo. Stvarnost bez postojanja je nešto nemoguće, a postojanje bez stvarnosti je nešto apsurdno. Božanska Stvarnost i Božansko Postojanje uvek idu uporedo.

Postojanje se iskazuje jedino kroz Istinu. Ta Istina pobeđuje sve što je neistinto. Indijski moto „Satyam eva jayate“ znači: „Samo Istina pobeđuje“. Šta je ta Istina? Ta Istina je u isti mah dubina Božjeg Srca i Visina Božje Glave.

Istina je naše unutrašnje obećanje. Naše unutrašnje obećanje, obećanje duše, jeste da ćemo u ovoj inkarnaciji spoznati Boga, ne milom ili silom, već uz sigurno vođstvo našeg duhovnog Učitelja, zato što osećamo da je to tačno ono što Svevišnji u nama želi. Iz kog razloga to želi? Da bismo mogli da služimo Njega na Njegov sopstveni Način.

Najviši način shvatanje ove Istine je sledeći: „Ukoliko On ne želi da Ga spoznam u ovoj inkarnaciji, potpuno sam spreman da se povinujem Njegovoj Volji“. Tragalac, međutim, mora imati dinamično osećanje. Ukoliko samo kaže: „Pa, hajde da samo igram svoju ulogu. Da budem dobar, iskren, istinoljubiv, poslušan, a kad dođe vreme, On će učiniti sve“, opustiće se. Veoma često, kada kažemo: „Hajde da ja igram svoju ulogu a Bog će se postarati o mojoj spoznaji“, Bog se zaista i postara o našoj spoznaji. Ali, ako osećamo da možemo u najkraćem mogućem roku ostvariti potpunu spoznaju, tako ćemo istinski pomoći Bogu, tada ćemo sigurno brže stići do svoje spoznaje.

ISamo ukoliko imamo Mir, Svetlost i Blaženstvo, možemo služiti čovečanstvu. Ideja o spoznaji Boga u času koji Bog odabere mora poteći iz dubine našeg srca, a ne od mentalnog znanja. Nažalost, ona obično ne potiče iz srca, već samo iz domišljatog uma koji kaže: „Pročitao sam sam u knjigama i čuo od Učitelja da ukoliko ne budem tražio ništa od Boga, On će mi dati sve“. Bolje je moliti se Bogu da vam da spokoj uma kako biste mogli da sagledate sveukupnu Istinu. Tražiti od Boga spokoj uma nije nikakav zločin. Ukoliko nemate mir uma, ma gde se nalazili, bilo u metrou, bilo na selu, bilo na Tajms skveru, za vas tamo neće biti Boga. Bog nam je dao izvesnu inteligenciju. Ako ujutru kažete: „Bože, na Tebi je da odlučiš hoću li danas jesti ili ne. Ja ću fino ostati u krevetu“, Bog vam neće staviti hranu u usta. Ne, Bog vam je dao neophodnu inteligenciju da biste znali da morate uložiti nekakav napor. Morate ustati iz kreveta, istuširati se i jesti tako što ćete sami učiniti taj napor.

Ako u unutrašnjem životu želite čistotu, poniznost, mir uma i druge božanske vrline, onda se morate potruditi da ih steknete. Istina je da će vam Bog, ukoliko ne tražite ništa, dati sve, ali ova istina mora biti shvaćena na najviši način. Ukoliko se ne molite Bogu, niti težite za spoznajom Boga, pa čak ni ne mislite na Boga, kako onda očekujete da vam Bog sve da? On će vam dati sve u zahvalujući vaših apsolutnoj veri u Njega udruženoj s vašim iskrenim unutrašnjim vapajem.

Upanišade su proistekle iz Veda. U čemu je sada razlika izmedju onog što nam daju Vede i onoga što nam daju Upanishade? Vede su nalik na skladište, sve je tu, ali nije poređano pravim redosledom. Takođe, u njima ima prilično toga što je nebitno za savremeni svet, život današnjice, razvijena ljudska bića, inteligentni, razvijeni um. Upanišade nam pritiču u pomoć. One iz Veda preuzimaju inspiraciju i težnju, ali poseduju i svoju originalnost. Sve što je dobro iz Veda, Upanišade rado preuzimaju i nude na poseban način.

Bez Veda, Upanišade ne postoje. Vede su izvor. Bogatstvo Veda, međutim, može biti dostojno ponuđeno čitavom ljudskom rodu jedino preko Upanišada. Upanišade poseduju moć da prodru u Izvor i moć da ponude prosvetljujuće, ispunjavajuće bogatstvo Izvora na način koji može da prihvati i shvati čitavo čovečanstvo. One su završetak ili krem Veda, nazivaju se i Vedanta. Na mentalnom, na duhovnom, na psihičkom, na moralnom planu sva dostignuća Indije potiču iz rafinirane, razvijene, težnjom ispunjene i prosvetljujuće svesti Upanišada.

Budizam je jedan oblik filozofije Vedante. Ali, filozofija Bude naglašava jedan osobeni aspekt Vedante. O Budi govorimo kao i Gospodu Samilosti. Govorimo o moralnoj etici Bude. Odakle sve to potiče? Iz Vedante. Međutim, iskazujući istinu Vedante, Buda je na poseban način ponudio i sopstvenu unutrašnju svetlost. Iz tog razloga obični ljudi teško prihvataju činjenicu da Vedanta predstavlja originalan izvor Budinih učenja.

U Zapadnom svetu imamo Pitagoru i Platona, dvojicu velikih filozofa. Možete se uveriti da je filozofija i jednog i drugog, a izrazito Platonova, u velikoj meri bila inspirisana mišlju Upanišada. Na nesreću, ljudi su ubeđeni da Zapadni svet ništa nije prihvatio iz izvora sa Istoka, što ipak nije tačno. Odakle potiče sufizam, recimo, taj emocionalni i psihički misticizam Zapada? Takođe iz Upanišada, istog izvora.

Svet je preuzeo mnogo toga bitnog iz Upanišada. Nažalost, svet nema želju da zaslugu pripiše tom izvoru. Ništa strašno. I dete za novac koji uzme od svojih roditelja svojim drugovima kaže da je njegov. Oni koji su njegovih godina veruju mu, dok će stariji reći: „On ne radi. Odakle bi mogao dobiti novac?“ Jasno im je da ga je dobio od roditelja. Milione ljudi, svesno ili nesvesno, inspirisala je mudrost Upanišada. U Indiji, a i na Zapadu mnogo je staza, mnogo religija koje su crpele obilje svetlosti iz Upanišada. Ali, teška srca se zasluga pripisuje izvoru.

Vizionari Upanišada žive u nama. Nije im potrebno nikakvo priznanje niti ukazivanje poštovanja. Šta oni žele? šta oni očekuju? Ono što očekuju i žele od istinskih tragalaca i sledbenika Istine je da primene Istinu koja ima je ponuđena. Ako u svom svakodnevnom životu primenjujemo Istinu, ma s koje strane poticala, u nas će se snažno utisnuti božansko, a božansko će ponuditi Izvoru uvažavanje, divljenje i ovenčanost slavom. Čak ni Bog ne očekuje niti zahteva od nas bilo šta više, sve dok u sopstvenom životu sprovodimo Istinu svesno, neprestano, posvećeno, duševno i bezuslovno.

UPA 10. Univerzitet Konektikat, Storas, Konektikat, 11.februar 1972.↩

Plameni talasi mora Upanišada, deo I

UPA:11-24. Rutgers University, New Brunswick, NJ, 18 February 1972.

I

Transliteracija:

"Aum bhur bhuvah svah
  Tat savitur varenyam
  Bhargo devasya dhimahi
  Dhiyo yo nah pracodayat."

Prevod:

Mi meditiramo na transcendentalnu slavu Svevišnjeg Božanstva, koje je u srcu Zemlje, u životu neba i u duši raja. Neka Ono podstakne i prosvetli naš um.

Komentar:

Potrebno je prosvetljenje; evo odgovora. Transcendentalno prosvetljenje preobražava životinjsko u nama, oslobađa ljudsko u nama i manifestuje Božansko u nama.

II

Transliteracija:

"Purnam adah, purnam idam, purnat purnam udacyate.
Purnasya purnam adaya purnam evavasisyate."

Prevod:

Beskonačnost je ovo. Beskonačnost je ono. Od Beskonačnosti, Beskonačnost je nastala. Od Beskonačnosti, kad se Beskonačnost oduzme, Beskonačnost ostaje.

Komentar:

Beskonačnost je skriveni Dah Svevišnjeg Pilota. Beskonačnost je otkriveni Život Broda Svevišnjeg. Beskonačnost je ispunjeno Telo Vrhunskog Cilja.

III

Transliteracija:

"Asato ma sad gamaya
Tamaso ma jyotir gamaya
Mrtyor ma amrtam gamaya."

Čuti povoljnu stvar znači prizvati Boga Inspiraciju i Boga Težnju. Videti povoljnu stvar znači osetiti Boga Svetlost i Boga Blaženstvo.

Trinaest predavanja o Upanišadama

Odlučio sam da održim trinaest predavanja o Upanišadama. Danas ću održati svoje trinaesto predavanje o Upanišadama. To znači da smo danas na kraju trke, božanske trke. Približavamo se cilju. Kad stignemo na cilj, ponudićemo svoju posvećenu zahvalnost Unutrašnjem Pilotu. Isto tako, blagosloveno sam zahvalan svim mojim učenicima koji su organizovali predavanja za mene na raznim istaknutim univerzitetima. Oni su ti koji mi pomažu da ponudim ono malo Svetlosti koju imam čitavom svetu.

Filozofija, religija, duhovnost i Joga Upanišada¹³

Filozofija Upanišada.
Religija Upanišada.
Duhovnost Upanišada.
Joga Upanišada.

Kad pomislimo na Upanišade, smesta se naši umovi upuste u te oblasti – filozofiju, religiju, duhovnost i Jogu.

Filozofija Upanišada je prostranstvo uma.

Religija Upanišada je jedinstvo srca.

Duhovnost Upanišada je besmrtnost duše.

Joga Upanišada je potpuno ispoljavanje Boga ovde, na Zemlji.

Prostranstvu uma potrebna je Božija beskrajna Svest.

Jedinstvu srca potreban je Bog, vrhunski i večni Voljeni.

Besmrtnosti duše potreban je Bog, večno prevazilazeće Onostrano.

Potpunom ispoljavanju Boga potrebna je čovekova neprestana unutrašnja glad.

Bog je Čistota u širini uma.

Bog je Lepota u jedinstvu srca.

Bog je Život u besmrtnosti duše.

OM

Filozofija Upanišada mi kaže: „Vidi Istinu“.

Religija Upanišada mi kaže: „Oseti Istinu“.

Duhovnost Upanišada mi kaže: „Izrasti u Istinu.“

Joga Upanišada mi kaže: “Postani Istina”.

Bog mi kaže: „Ti si Istina“.

Kad vidim Istinu, znam šta je Božija Samilost.

Kad osetim Istinu, znam šta je Božija Ljubav.

Kad rastem u Istinu, znam šta je Božija Brižnost.

Kad postanem Istina, znam šta je Božiji Nesebični Život i koja je Njegova bezuslovna Dužnost.

Kad spoznam da sam ja Istina, počinje potpuno ispoljavanje Božanske Svetlosti.

Upanišade svakom srcu koje teži upućuju bezbroj poruka. Ima priličan broj poruka koje su istovremeno izuzetno značajne i izuzetno ispunjujuće. Takva je kolosalna poruka o životu i smrti. Pre smrti i posle smrti, šta se dešava? Ovo kažu Upanišade:

Pre smrti, život je tragalac.
Posle smrti, isti taj život postaje sanjar.

Pre smrti, život se bori i stremi Savršenstvu.
Posle smrti, isti taj život se odmara i uživa u božanskom Blaženstvu sa dušom.

Pre smrti, život je Božije Obećanje.
Posle smrti, život je Božije unutrašnje Uverenje. To Božije Uverenje mi vidimo dok ispunjavamo Boga u našoj narednoj inkarnaciji.

Za svaku osobu život je čin inspiracije i otkrovenja. Život je jedno iskustvo; to je i smrt. Naš ljudski život je Božiji sveti plamen koji se uspinje ka najvišem Izvoru. Ljudska smrt, takozvana smrt, je tajna igra Božije Volje.

OM

Kad proučavamo Upanišade, počinjemo od koncentracije uma. Ta koncentracija uma je najteža stvar na koju uopšte možemo da pomislimo. Mi znamo šta je um, znamo šta je koncentracija, ali kad se radi o koncentraciji uma, izuzetno je teško to postići.

Jednom su neki duhovni aspiranti pošli svom Učitelju i rekli: „Učitelju, meditirali smo toliko godina – deset dugih godina. Kako to da nismo u stanju da kontrolišemo svoj um?“ Učitelj reče: „Deco moja, ostvarenje Boga nije tako lako. Da je lako, dosad biste već kontrolisali vaš um. Ostvarenje Boga je izuzetno teško – eto vam dokaza. Mi smatramo da je um naš najbolji instrument. Mi smatramo da je to najviši, najrazvijeniji deo našeg ljudskog života. A pogledajte tu bespomoćnost“. Onda je nastavio: „Svi vi stojite preda mnom. Sad, kad bi se neko popeo na leđa nekom od vaše duhovne braće, šta bi se dogodilo? Vaš brat bi se odmah naljutio, bio bi uznemiren. Njegov prestiž bio bi povređen. I on je ljudsko biće. Kako se neko usuđuje da mu se penje na leđa? Isto se dešava i sa umom. Kad um uzburkaju naše misli – niske, nebožanske, nepoželjne misli – on nam ne dozvoljava da postanemo mirni i dovoljno spokojni da bismo meditirali na Boga“.

Poreklo uma je božansko; sam um je božanski. Ali, na nesreću, um koji mi sada koristimo je fizički um, koji nam uopšte ne može pomoći na našem uzlaznom putovanju. Taj um je svesno ili nesvesno prihvatio tri nebožanska prijatelja: strah, sumnju i ljubomoru. Na početku ovog predavanja sam rekao da je prostranstvo uma filozofija Upanišada. A kada to prostranstvo poželi da se pojavi pred fizičkim umom, fizički um se prepadne. On se plaši prostranstva. Dalje, on gleda sopstvenu nedovoljnost, sopstvenu ograničenu sposobnost i kaže: „Kako je ovo moguće? Ja sam tako slab; ja sam tako nemoćan; ja sam tako beznačajan. Kako me to prostranstvo može prihvatiti?“ Prvo se uplaši prostranstva, a onda posumnja u njega. On sumnja u samo postojanje prostranstva. Nažalost, tada se pojavi ljubomora. Um se osvrće oko sebe i vidi da u prostranstvu ima nekog ispunjenja, dok ga u u njegovom biću nema, nema radosti. Rađa se ljubomora. Strah, sumnja i ljubomora – te tri nebožanske sile – napadnu um i učine ga besmislenim, bespomoćnim i beznadežnim na našem uzlaznom putovanju. Kad um napadnu strah, sumnja i ljubomora, još se nešto svesno i namerno umeša i počne da hrani um, a to je naš ego. Sa egom počinje naš duhovni kraj.

OM

Moramo da izađemo izvan domena fizičkog uma uz pomoć filozofije, religije, duhovnosti i joge. U filozofiji deluje tragajući um. U religiji deluje vapeće srce. U duhovnosti deluje prosvetljujuća duša. U jogi deluje ispunjujući Cilj.

Postoje dva pristupa Cilju. Jedan pristup je kroz um, drugi je kroz srce. Pristup pomoću uma nije bezbedan; nije siguran. Ali, na kraju, čovek može stići do Cilja. Ne znači da nećete ostvariti Boga ako mu prilazite pomoću uma. Ostvarićete Boga, ali je taj put tegoban. Možda ćete sumnjati u svoju težnju, možda ćete sumnjati u Božiju Samilost prema vama. Zato će vam možda biti potrebne stotine, hiljade godina da dostignete Cilj. Međutim, pristup pomoću srca je bezbedan i siguran. Možemo da uradimo jednu od dve stvari: ili da se poistovetimo da subjektom, odnosno predmetom – sa Svevišnjim Pilotom, Večnim Voljenim – ili da u svakom trenutku predajemo svoje postojanje Unutrašnjem Pilotu. Ili treba da postanemo potpuno jedno sa Voljom Unutrašnjeg Pilota, ili da se potpuno, bezuslovno predamo Unutrašnjem Pilotu. Kad pristupimo Bogu na bilo koji od ta dva načina, odmah osećamo da su Njegovi Beskraj, Večnost, Božanstvenost i Besmrtnost naši.

Ako budemo sledili poruku Upanišada korak po korak, ako najpre počnemo sa filozofijom, potom sa religijom, zatim sa duhovnošću, i na kraju sa jogom, ostvarenje Boga ne mora i ne može ostati nedostižno. Otkriće Boga je naše rođenjem stečeno pravo. Ako stvarno želimo da otkrijemo Boga, možemo da počnemo od samog početka: fillozofije, religije, duhovnosti i joge. Kad mi ispunimo zahteve filozofije, religije, duhovnosti i joge, Bog ispuni sve naše zahteve. Njihovi zahtevi su veoma jednostavni: težnja i samokontrola. Naši zahtevi su: Božiji darovi: Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć.

Da li nam je stvarno stalo do Božijih darova? Ako nam je stvarno stalo do Božijih darova, onda će nam Bog dati sposobnost da primimo Njegovo beskrajno bogatstvo. Kad u našem običnom životu želimo nešto od nekog drugog, ta osoba nam neće dati sposobnost da to primimo. Ona će zahtevati da mi pokažemo svoju sposobnost. Ako imamo sposobnost, pa radimo jedan dan, gazda će nam isplatiti platu. Ali, u duhovnom životu, Bog hoće da zna da li mi stvarno želimo tu platu – Mir, Svetlost i Blaženstvo. Ako ih želimo, onda će nas On Sam ispuniti energijom i biće naša težnja i samokontrola. On će delovati u nama i pomoću nas. On će delovati kao tragalac u nama, a istovremeno, delovaće kao naš Pilot. On sam će biti i Poslodavac i Zaposleni. Ako zaista želimo Boga, Bog će istovremeno igrati obe te uloge. On će biti Poslodavac i Zaposleni. On će biti Tragalac i onaj koji tragaoca ispunjava.

UPA 34. Univerzitet Masačusets, Amherst, Masačusets, 1. mart 1972.↩

Uvod

Šta Indija ima da ponudi svetu – ovom našem dinamičnom svetu koji je u isti mah gladan novca, moći, slave, mira, ljubavi, zadovoljstva? Tom svetu koji vapi Indija nudi svoje neiscrpno blago. Svoju moć da voli sve, svoju drevnu slavu, svoj neizmerni Mir, neopisivo Blaženstvo i večno Ispunjenje. Indija nudi Upanišade, „Indija ima da ponudi dušu“.

Želite li novac? Upanišade će vas naučiti kako da dođete do novca. Stalo nam je do moći, počasti, imena i slave? Upanišade će vam pokazati kako da ih steknete. Ili su vam potrebnije više stvarnosti unutrašnji Mir, Svetlost i Blaženstvo? Kako da steknete i njih, naročito njih – naučiće vas Upanišade. Bilo da vam je stalo do prolaznog ili do večnog, Upanišade otelotvoruju put koji vas vodi višem cilju.

Upanišada znači „Poznavanje Brame“ ili „Poznavanje Boga“. Ovo znanje prosvetljuje zemaljsku tamu i transformiše ljudsku neukost. Na kraju svog duhovnog putovanja vidimo kako tama izrasta u Svetlost, neukost u unutarnju Mudrost.

U ovoj knjizi „Upanišade: Kruna duše Indije“, Šri Činmoj, poznati filozof i duhovni Učitelj iz Indije, kazuje svim tragaocima za Istinom svojom prosvetljujućom svetlošću o najvažnijim Upanišadama. Iz prostranog mora mudrosti koje Upanišade pružaju, Šri Činmoj izdvaja i približava najinspirativnije i prosvetljujuće istine. Iz njegovih trinaest kazivanja beseda o Upanishadama čitalac koji teži može crpeti ogromnu pomoć u razumevanju tajni koje su zabeležili drevni mudraci Indije.

Braman, Sopstvo, priroda životne sile u čoveku, suština žrtvovanja, biće i ne-biće, evoluiranje duše, Gajatri mantra, život i smrt – samo su neke od tema kojima se Šri Činmoj bavi. Njegovo prodorno intuitivno viđenje otkriva mu samo Srce Mudrosti Upanishada, a svojim iznijansiranim jezikom koji uzdiže dušu on daje jasno tumačenje filozofskih problema koji mogu biti zagonetka čak i za velike umove i napredne tragaoce.

Kod Šri Činmoja njegovi učenici, sledbenici i poštovaoci nalaze najiskreniju brigu. Njegova unutrašnja Mudrost i Božanska Svetlost Ljubavi služe i vode ljudski um koji istražuje i ljudsko srce koje teži. Obično se dešava da istinu iskusi jedan, a tumači je opet neko drugi, ko nije imao to iskustvo. Indijski mudraci iz drevne prošlosti iskusili su Istinu. Posle njih, samo nekolicina Indijskih duhovnih Učitelja imala je iskustvo te iste najviše Istine. Ali, mnogi Indijski mislioci i pisci postali su zagovornici vedske i upanišadske riznice a da nisu imali ni trunku unutrašnjeg iskustva Najviše Istine. Ovo se ni malo ne odnosi na Šri Činmoja, jer on jeste iskusio Najvišu Istinu. Njegovo poimanje Upanišada ne potiče od puke upotrebe intelekta, već od neposrednog ličnog iskustva ovih unutrašnjih istina.

U Šri Činmoju iskreni tragaoci vide ne samo otelotvorenje večne Istine u najčistijem životu i duši, već i njeno spontano otkrovenje i ispoljavanje od kog duša ustrepti.

Upanišadski vizionari ponosni su na Šri Činmoja jer on zaista jeste. Šri Činmoj je ponosan na njih, zato što je u svom unutrašnjem biću on uvek s njima u Blistavom Snu Svevišnjeg koji postaje ispoljavajuća Stvarnost Svevišnjeg.

The Sri Chinmoy Library

Upanišade: Kruna duše Indije

Duševni dar Indije1

Otkrovenje svetlosti Indije2

Lepota i dužnost Duše Indije3

Citati i odlomci iz Veda i Upanišada4

Kruna duše Indije 5

Braman upanišada6

Gajatri mantra7

Početak putovanja, završetak putovanja8

Život i smrt, Atman i Paramatman9

Postojanje, nepostojanje i izvor10

Plameni talasi mora Upanišada, deo I

I

II

III

IV.

V.

VI.

VII

VIII.

IX

X

XI

XII

XIII

XIV

Plameni talasi mora Upanišada, deo II

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

Trinaest predavanja o Upanišadama

Filozofija, religija, duhovnost i Joga Upanišada13

Uvod

Duševni dar Indije¹

Otkrovenje svetlosti Indije²

Lepota i dužnost Duše Indije³

Citati i odlomci iz Veda i Upanišada⁴

Kruna duše Indije ⁵

Braman upanišada⁶

Gajatri mantra⁷

Početak putovanja, završetak putovanja⁸

Život i smrt, Atman i Paramatman⁹

Postojanje, nepostojanje i izvor¹⁰

Filozofija, religija, duhovnost i Joga Upanišada¹³