Scena 11
(Benares. Škola za proučavanja religije. Nekoliko učenika, uključujući Isusa, sede u polukrugu.)UČITELJ: Danas ću vas naučiti nečem novom. Već sam vas naučio Čandi i Joga Vašištu. Danas ću početi sa novom knjigom, Bagavad gitom, nebeskom pesmom. Gita je naša biblija. Dakle, dragi Isuse, siguran sam da si pročitao svoju Bibliju. Počev od danas, proučavaćeš našu Bibliju. Isuse, za ime Božije! Šta je s tobom? Zašto si tako potišten? Je li nešto loše kod tebe? Je li se nešto dogodilo?
ISUS: Ništa posebno, gospodine.
UČITELJ: Reci mi, reci mi, šta te muči.
ISUS (briznuvši u plač): Primio sam vesti od kuće da mi je otac umro.
UČITELJ: Tvoj otac? Kad? Gde?
ISUS: Pre tri i po meseca moj otac je umro. Umro je u Izrailju. Gospodine, bili ste veoma ljubazni prema meni. Ja sam Vam veoma zahvalan. Naučili ste me nekim od hinduskih spisa sa ogromnom ljubavlju i pažnjom. Ali, na nesreću, sutra odlazim kući.
UČITELJ: Kako ćeš se vratiti kući, sine moj?
ISUS: Vratiću se kako sam i došao. Došao sam u Indiju sa karavanom i vratiću se sa drugim karavanom. Sutra krećem. Bio sam u Indiji oko godinu dana. Ovde su svi bili krajnje dobri prema meni. Poneću sa sovom ljubav, brižnost i saosećanje Indije da ih ponudim mom narodu.
UČITELJ: Dragi sine, hiljade učenika prošle su kroz moje ruke, ali niko ti nije ni blizu. Ti si pravi genije. TI si bez premca. Danas ti je strašno te[ko zbog gubitka tvog oca. Kako bih voleo da mogu da te utešim. Aha, sjajna ideja mi je pala na pamet. Pročitaću nekoliko stihova iz Gite.
Vāsāṁsi jīrṇāni yathā vihāya
navāni gṛhṇāti naro ’parāṇi
tathā śarīrāṇi vihāya jīrṇāny
anyāni saṁyāti navāni dehī
(Kao što čovek odbacuje iznošeno odelo i oblači novo, tako i otelovljena duše odbacuje istrošeno telo i ulazi u novi oblik da bi se ispoljila.)
Nai ’naḿ chindanti śastrāṇi
nai ’naḿ dahati pāvakaḥ
na cai ’naḿ kledayanty āpo
na śoṣayati mārutaḥ
(Oružje ne može da poseče dušu. Vatra ne može da sagori dušu. Voda ne može da potopi dušu. Vetar ne može da osuši dušu.)
Da li bi voleo da recituješ sa mnom?
ISUS: Naravno. Biću srećan i zahvalan ako mogu da Vam se pridružim.
(Učitelj i Isus zajedno recituju. Drugi učenici ih slušaju sa napetom pažnjom. Isusove oči blistaju od radosti.)
ISUS: Gospodine, veoma sam Vam zahvalan. Te božanske reči iz Gite potpuno su utešile moje srce.
UČITELJ: Uvek sam video i osećao nešto posebno u tebi. Spolja to nisam rekao nikom, ali ti si moj omiljeni učenik. Drage su mi tvoja iskrenost, tvoja poniznost i tvoja čistota. Sad, Isuse, pošto nećeš više moći da proučavaš Gitu sa mnom, hteo bih da ti kažem nešto što će te sigurno inspirisati. Znaš da je Gita razgovor između Gospoda Krišne i njegovog najdražeg učenika-prijatelja Arđune. Gospod je naučio svog učenika nečem jedinstvenom. On je rekao da je Bog taj koji sve čini. Ljudska bića su puki instrumenti. Bilo da smo ovde na Zemlji ili tamo na Nebu, Bog je taj koji deluje u nama i pomoću nas. Mi smo puki instrumenti: Nimitta matram bhava savyasachin.
ISUS: To sam već ranije čuo. Čuo sam to na nekom drugom mestu. Avaj, ne mogu da se setim. (Nakon pauze.) A, znam! Moj Svevišnji Otac rekao mi je tu mantru pre nego što sam napustio Nebo.
(Svi učenici prasnu u grohotan smeh.)
JEDAN UČENIK (podsmevajući se): Njegov Svevišnji Otac na Nebu! Šta će još reći? Glupane, kako možeš da se setiš šta je bilo na Nebu? Od danas nisi više naš Isus, već kralj izmišljotina!
UČITELJ: Ćutite, bitange! Kad ćutite, ne vidi se koliko ne znate! Šta ima čudno u tome da se neko seća svog postojanja na Nebu? Vi, budale, još niste pročitali Gitu. Zato se ponašate kao ovce bez mozga. U Giti naš Gospod jasno kaže da smo svi mi prošli kroz mnogo, mnogo inkarnacija. Ovo nije naš prvi i poslednji život. U Giti Gospod govori Arđuni o njegovim prethodnim inkarnacijama.
UČENIK: Naš Gospod Krišna to može da uradi. Mi verujemo u Krišnu. Ali, da se naš Isus, kralj izmišljotina, ponaša kao Krišna, to je besmisleno.
UČITELJ Budale! Danas zovete mog Isusa kraljem izmišljotina. Podsmevate mu se. Kažem vam, jednog dana ćete saznati ko je on. Vaš kralj izmišljotina ne samo da će postati kralj Izrailja, već i kralj sveta. Moje srce mi kaže da on nije smrtnik kao mi. On je spasitelj sveta. On je drugi Krišna.
(Isus prilazi i dodiruje stopala svog učitelja sa krajnjom poniznošću.)
ISUS: Gospodine, veoma sam Vam zahvalan.
UČITELJ: Danas ti dodiruješ moja stopala sa svom poniznošću tvoga srca. U bliskoj budućnosti ne samo ja, već i čitav svet, dodirivaće tvoja stopala i obožavati te.