Scena 10
(Nazaret. Nekoliko godina kasnije. Josif je teško bolestan. Marija ga neguje.)JOSIF: Marija, jesi li obavestila Isusa da sam bolestan?
MARIJA: Da, jesam. Pre dva meseca, kad ti je bolest ušla u telo, zamolila sam jedan karavan koji je išao u Indiju da obavesti Isusa da si bolestan.
JOSIF: Koliko treba karavanu da stigne do Indije?
MARIJA: Bar tri meseca.
JJOSIF: Avaj, čak i da je saznao da sam bolestan i čak da je i krenuo iz Indije…
MARIJA: Naravno da bi smesta krenuo kući čim čuje da si bolestan.
JOSIF: Ali, draga moja, trebaće mu tri duga meseca da stigne ovamo. Znaš vrlo dobro da su mi dani na Zemlji odbrojani.
MARIJA: Ne, ne slažem se sa tobom. Moraš ostati na zemlji dok se naš voljeni sin ne vrati.
JOSIF: Ko to ne bi hteo? Ali, brod mog života brzo tone. Isuse, moj voljeni sine, moj brod tone, ali će tvoj brod uskoro ploviti između obala okrutnih bolova Zemlje i večno rastućeg blaženstva Neba. Ja ću gledati sa Neba sa bezgraničnim ponosom moje duše kako tvoj belo-crveni brod plovi ka obalama mog večno prevazilazećeg Onostranog. Isuse, moj sine!
(Josif sklopi oči i umre.)