Pitanje: Ako je neki Učitelj sve vreme u sahaja samadiju, koji je najviši oblik samadija, da li je za njega neka vrsta svesnog silaska kad uđe u nirvikalpa samadi?

Šri Činmoj: Nije tako. Sahaja samadi obuhvata sve druge samadije - savikalpa i nirvikalpa - i ide još dalje, dalje. Samadi je kao velika zgrada sa mnogo spratova. Kad je neko u sahaja samadiju, on poseduje celu zgradu. On ima visinu nirvikalpe, sve visine daleko iznad toga, a istovremeno je postigao savršenstvo, bogatstvo i sposobnost svih drugih spratova. Sa jedne strane on u sebi sadrži sve spratove, a sa druge strane je iznad njih. Nirvikalpa je poput visine, recimo, tridesetog sprata; on je veoma visoko, ali ima samo svoju ograničenu sposobnost. On ne može da unese ništa od svoje sposobnosti u podrum. Ako neko ima nirvikalpu, on se plaši da siđe u podrum, zato što možda neće moći da se ponovo popne. Ali, svest sahaja je iznad tridesetog sprata, a istovremeno, ona može da bude i u podrumu. Sahaja samadi neće biti zadovoljan tridesetim spratom; on će biti zadovoljan jedino kad dodirne podrum, prvi sprat, drugi sprat, sve spratove. Moć sahaja samadija je takva da može čoveka da odvede na bilo koji sprat.

U ovom trenutku, na primer, ja razgovaram sa vama. Možete da kažete da sam na najnižem spratu. Ne u smislu svesti ili dostignuća, već u smislu visine, gde se trenutno nalazim. Ali, ako posedujem zgradu, ako je moja svest zauzela čitavu zgradu, onda mogu da budem bilo gde. Kada se radi o konkretnoj lokaciji, možda sam u podrumu; ali, kada se tiče vlasništva, ja sam zaradio, dostigao i stalno posedujem sve spratove kao potpuno moje.