Pitanje: Koja je glavna razlika između zapadnjačkog i istočnjačkog mentaliteta? Da li bi ta razlika mogla da se otkloni u svrhu boljeg razumevanja i koegzistencije svih nacija?

Šri Činmoj: Uopšteno možemo reći da Zapadni svet ima više vere u nauku i tehnologiju. Zapadni svet se ponosi naučnim dostignućima, a Istočni svet se ponosi unutrašnjim kvalitetima, odnosno, molitvenim mirom ili molitvom ispunjenom mirom. Kao što znamo, nauka potiče iz uma; ona je od uma i za ovaj svet. Pošto zapadni svet daje veliku važnost umu, nauka igra vrlo značajnu ulogu na Zapadu. A opet, nedavno je nauka počela da veruje u neku vrstu unutrašnjeg postojanja. Kada nauka stvori nešto, ona oseća da je njen pronalazak došao sa nekog drugog sveta – unutrašnjeg sveta, može se reći. Ali stepen do kojeg su nauka i naučnici ušli u unutrašnji svet nije uopšte zadovoljavajući. To je maltene šala.

Ne možemo da kažemo da nema iskrenih tragalaca na Zapadu ili da nema velikih naučnika na Istoku. Daleko od toga! Ali ako moramo da napravimo poređenje, onda Zapadnjački svet ima beskrajno više vere u dostignuća nauke nego u dostignuća unutrašnje stvarnosti – dušu i srce. A opet, pošto je ovaj svet jedna stvarnost, doći će vreme kada će svet nauke i svet duhovnosti ići zajedno. Spoljašnji život i unutrašnji život ne mogu zauvek da ostanu odvojeni.

Trenutno, unutrašnji svet može da misli da je spoljašnji svet toliko nemiran da naprosto nema koristi da se bilo šta uradi u njemu ili za njega. Slično tome, spoljašnji svet može da misli da je unutrašnji svet beskoristan, neaktivan, da spava, da je uspavan. Ali oba greše. Unutrašnji svet ne hrče i ne spava; on sanja o višim stvarnostima. Slično tome, spoljašnji svet je mesto gde Bog ispoljava Svoju sopstvenu Stvarnost. Dakle, pogrešna shvatanja koja vladaju u umu spoljašnjeg sveta i u srcu unutrašnjeg sveta moraju da budu otklonjena.

Dobri kvaliteti oba sveta moraju izaći na površinu. U svetu nauke, najbolji kvalitet je moć koncentracije. Pomoću svoje izuzetne koncentracije, naučnici postižu nešto jedinstveno. U unutrašnjem svetu, postoji nešto što zovemo težnja, unutrašnji plač srca. Svojim unutrašnjim plačem tragalac takođe postiže nešto jedinstveno i uzvišeno.

Unutrašnja težnja i spoljašnja koncentracija ili odlučnost moraju da idu zajedno. Na taj način, svet duhovnosti i svet nauke moći će da idu jedan kraj drugog. A kad unutrašnji život i spoljašnji život idu i trče zajedno prema istom odredištu, koje je dom jedinstva, onda će zaljubljenici u nauku i zaljubljenici u duhovnost postati jedno celom širinom i dužinom sveta. Tad će biti samo jedna pesma koju ćemo pevati, a to je pesma jedinstva, jedinstva, jedinstva. Zato ujedinjujući unutrašnji plač srca i spoljašnji osmeh sveta, sjedinjujući svet duhovnosti i svet nauke, ljudska bića će jednog dana postati savršeni, savršeniji i najsavršeniji građani sveta.