Pitanje: Kako vi gledate na sadašnje stanje u kojem je čovečanstvo ? Svet se raspada. Kako bi objasnili izlive neprijateljstva i brutalnosti širom sveta? Možete li da predložite neko rešenje?

Šri Činmoj: Po vama, svet se raspada. Ali ja želim da kažem da je to vrlo, vrlo stara priča. Mi verujemo u reinkarnaciju. Pre tri ili četiri stotine godina, kad smo bili u nekom drugom telu i živeli u nekom drugom delu sveta, rekli bismo istu stvar. Upravo od početka kreacije, naš um koji deli naveo nas je da osećamo da je naš svet pun tame, da se naš svet ruši ili će ubrzo biti uništen. Ako pitamo roditelje i bake i deke, oni će ispričati istu priču. Ponekad dobijaju zadovoljstvo od toga što grde decu i govore o tome koliko je ranije bilo bolje: „Vi ste ljudi tako loši, tako beskorisni! U naše vreme, sve je bilo savršeno.“ Ali nesavršenost ne potiče od savršenstva. Ne, u to vreme su se, takođe, ljudi i zemlje borile jedni protiv drugih.

Nikada ne možemo da kažemo naše bake i deke ili prabake i pradede nisu bili ljubomorni, nesigurni ili sumnjali, gajili podozrenje. Nikad ne možemo da kažemo sve je bilo sjajno u to vreme, a sada je sva tama. Ne, razlika između nekad i sad samo je pitanje stepena. Možemo reći da smo pre dve godine imali više sukoba, više katastrofa, više nerazumevanja. Ili možemo da kažemo da je pre dve godine bilo izuzetno teško a da je sad malo bolje. Ali ne osećam da možemo da kažemo da je danas svet u svojoj najnižoj svesti ikada i da se ništa ne može popraviti.

Za vreme Staljinovog života, ljudi su imali istu poruku: „O Bože, sve je toliko loše, toliko loše.“ Pesma destrukcije-sveta je možda počela onog dana kad je svet stvoren. Svakog dana vidimo život i smrt. Svakog dana koji živimo bliži smo smrti. Stoga je poruka smrti deo života. Ali mi ne verujemo da je smrt kraj. Osećamo da kada umremo odlazimo negde da se odmorimo, a zatim posle izvesnog vremena započinjemo novi život.

Bog je upotrebio Svoju Svemoć da stvori svet, i On takođe može da koristi Svoju Svemoć da nas načini savršenim. Ali da bi nas načinio savršenim, Njemu treba naša spremnost, voljnost i gorljivost. Ako može da dobije od nas malo voljnosti i gorljivosti, onda Mu postaje beskrajno lakše da učini svet boljim, duševnijim i mirnijim. Trenutno je ovaj svet ispunjen patnjom. Ali, sigurno će doći dan kada više neće biti sukoba. Pošto je Bog sav Ljubav i sva Mudrost, na kraju će ovaj naš svet svakako biti preobražen u carstvo radosti, sreće i ispunjenja.

U spoljašnjem životu smo veoma ograničeni. Ispunjeni smo nesigurnošću, ljubomorom, nečistotom, sumnjom i mnogim drugim negativnim osobinama koje svesno i namerno zadržavamo. Ali imamo i neki drugi život koji se zove unutrašnji život. Tamo smo sva ljubav prema Bogu i sva brižnost prema čovečanstvu. Naš unutrašnji život, koji je život jedinstva, naš je pravi život. Trenutno, nažalost, cenimo samo svoj spoljašnji život, koji je pun ograničenja i nesavršenosti; ne zalazimo u svoj unutrašnji život da vidimo ko smo mi zapravo.

Unutrašnji život težnje, posvećenosti i ostvarenja moramo smatrati svojim sopstvenim, najsopstvenijim. Ako možemo da smatramo unutrašnji život i unutrašnju stvarnost kao svoju sopstvenu, onda ćemo, u skoroj ili dalekoj budućnosti, postati uzorna ljudska bića i radićemo dobre stvari za čovečanstvo. Dakle, rešenje svih svetskih problema leži u našoj gorljivosti da postanemo bolja ljudska bića. Kako možemo da postanemo bolja ljudska bića? Jedino tako što ćemo misliti na srce jedinstva, moliti se za srce jedinstva i zapravo živeti život srca jedinstva.