Pitanje: Ako pokušavate da vodite preduzeće ili centar, kako možete izbeći da dozvolite da vaša sopstvena svest bude pogođena onim što se dešava?

Šri Činmoj: Ne razmišljaj o sebi kao o vlasniku ili menadžeru ili šefu. Na tebe će uticati ako misliš da si šef, vlasnik, gazda. Ali ako možeš iskreno da osećaš, „Moj Guru je šef“ ili „Svevišnji je Šef,“ onda neće imati uticaja na tebe. Samo kaži sebi: „Ja sam samo radnik i posmatrač. Moj posao je da podnosim izveštaj mom pretpostavljenom. Kad iskreno podnesem izveštaj pretpostavljenom, mom Guruu, moja uloga prestaje. Moja uloga nije da osuđujem ili kritikujem ili da kažnjavam druge. Moja uloga je jedino da pošaljem poruku mom Guruu.“

Nažalost, tebe pogađa zato što učestvuješ u onome što se dešava. Ti kažeš: „On je uradio nešto veoma loše; ona se loše ponašala.“ Ne dozvoli svom umu da prigovara ili da kritikuje druge. Samo oseti da se dogodio incident, a o tom incidentu izveštavaš tvom Guruu. To je tvoj posao. Zatim pusti da se tvoj Guru pobrine za to. Ako osećaš da kao vlasnik ili poslovođa, moraš da uđeš u tuđa nedela ili probleme, to će uticati na tvoju svest.

Tvoj posao je da mi samo pošalješ poruku, a ne da je zadržiš. Kada u svom umu zadržavaš pogrešno delo neke osobe, počinješ da prosuđuješ tu osobu. Prvo zadržavaš, zatim procenjuješ, pa sudiš toj osobi. Ali ako ne dopustiš sebi da zadržavaš taj incident u umu, bezbedan si. Kad vidiš da je neko uradio nešto veoma loše, samo oseti da si dodirnuo mastilo. Šta ćeš onda uraditi? Smesta ćeš otrčati da se opereš. Svaki put kad vidiš tuđu nesavršenost, pre nego što budeš potpuno poistovećen sa situacijom, pre nego što mastilo može da ostavi trag na dlanu tvoje ruke, samo pođi i operi se dajući mi poruku.

Ti si vlasnik i šef. Ali samo zato što si vlasnik i šef, nemoj misliti o sebi kao o sudiji. Postoji neko ko će da uradi taj posao za tebe, a to je tvoj Guru. Kad ne bi imao Gurua, ne bi bilo tog pitanja. Ti bi bio vlasnik, bio bi odgovoran za sve, i otpuštao bi radnike po svojoj volji. Drugi vlasnici restorana i šefovi nemaju pretpostavljenog. Kad postanu vlasnici, ko može da gospodari njima? Oni mogu da otpuste ljude; mogu da rade sve što žele. Ali ti gledaš na nekoga kao na tvog pretpostavljenog, da bi pretpostavljeni doneo odluke za tebe. Tad tvoj problem nestaje. Moraš ubediti sebe da osećaš da si samo još jedan radnik. Druga dva zvanja – „vlasnik i „šef“ – samo zaboravi! Reci sebi: „Ja sam radnik i posmatrač.“ Ako postaneš više od toga, danas ćeš imati glavobolju a sutra ćeš imati infarkt!

Upravo je to ono što radim kad se problemi pojave: dajem ih Svevišnjem. A opet, nekad će Svevišnji reći: „Ti se bavi time.“ Slično tome, mnogo puta vam kažem ljudi kad iznosite žalbe, „Vi se bavite tim. Biću na vašoj strani, šta god da kažete.“ Kada dobijem od učenika sve probleme i žalbe, predajem ih Svevišnjem; ne čuvam ih. Ali ponekad mi On kaže: „Ne, ti moraš da se baviš time.“ Onda se bavim time. Inače, da li misliš da bih mogao da rešim sve one milione problema koje sam dobijao godinama? Odavno bih umro! Ali, dao sam ih mom Šefu, Svevišnjem. Rekao sam, „Ti ih uzmi.“ S vremena na vreme On će mi reći, „Ne, ti se bavi ovim. Imam veru u tebe.“ Tako učinim. Ali inače, da sam bio dovoljno hrabar ili dovoljno glup da preuzmem sve probleme koje sam imao tokom godina, da sam pokušao da ih rešim, ne bih ostao na Zemlji.