Pitanje: Prošlost je prah, ali ponekad, kad nastojim da učinim pravu stvar, moji prijatelji nastavljaju da me podsećaju na prošle greške. Oni kažu da to rade iz brižnosti.
Šri Činmoj: To nije iz brižnosti! Ja ti kažem da ideš napred, a ne nazad. Ti sada nastojiš da vodiš božanski život, a oni žele da se vratiš u životinjski život, da bi otkrio šta si tamo učinio pogrešno. Gledanje unazad je opasno i razorno. Iz prošlosti treba da pamtiš samo slatke stvari. Ako su ti, kad si imao pet godina, majka ili otac ukazivali ogromnu pažnju, onda treba da nastojiš to da zapamtiš. Svega što je slatko i ispunjeno nežnošću treba da se sećaš.A opet, treba da znaš da ti slatkoća i ljubav tvoje majke sada nisu dovoljni. Samo kad dobiješ Ljubav i Osmehe od Svevišnjeg, to je dovoljno. A opet, to malo ljubavi koju dobijaš od svojih fizičkih roditelja – što nije ništa, ništa, ništa u poređenju sa Ljubavlju Svevišnjeg – može da te podseti na Ljubav Svevišnjeg. Zato je dobro sećati se tih slatkih iskustava.
Nemoj, međutim, da nastojiš da pamtiš koliko si grešaka napravio u prošlosti ili koliko nesrećnih stvari si učinio. Ako očajnički nastojiš da zaboraviš na te stvari, a drugi te na njih podsećaju iz takozvane brige, jednostavno im reci da gledaju svoja posla. Reci im: „Moj život je za Boga. Moj život je za Svevišnjeg. Moj život je za mog Gurua. Moj život nije za vas. To vas se ne tiče. Brinite se o svom sopstvenom životu“.
Ja molim sve svoje učenike da se bave svojim sopstvenim problemima, a da se ne upuštaju u to da druge podsećaju na njihove probleme. Ljudi koji te podsećaju na tvoje prošle greške nisu ti pravi prijatelji. U najvećem broju slučajeva, ti su ljudi počinili više grešaka od tebe. Zato, neka se bave svojim greškama. Neka pogledaju u svoje sopstvene umove i srca. Videće na šta liče njihovi sopstveni umovi i srca. Zato ne misli na njih. Misli samo na Svevišnjeg.
Ja uvek kažem da je prošlost prah. Kad sam u svojoj životinjskoj inkarnaciji bio lav, sam Bog zna koliko sam nevinih Božjih stvorenja proždrao. Zar ću sada misliti na to i reći: „O, Bože, oprosti mi, oprosti mi“? Bog kaže: „Već sam ti oprostio. Ali, onog trenutka kad pomisliš na svoje prošle životinjske inkarnacije, ja povlačim svoj oproštaj“. Ista je stvar i sa greškama koje smo učinili u svojim ljudskim inkarnacijama. Onog trenutka kad počnemo da obraćamo pažnju na svoj nebožanski život od pre dvadeset, četrdeset ili pedeset godina, naša svest istog trenutka pada na taj nivo. Bog kaže: „Samo idi napred, idi napred!
Ako moraš da misliš o bilo čemu iz prošlosti, misli samo na trenutke kad si imao svoje najviše meditacije. Dok si meditirao, zamišljao si da si na vrhu snegom pokrivenih Himalaja, gde je samo beli sneg. Sve je bilo preplavljeno čistotom. Tik pred tobom bio je Gospod Šiva, koji je blisko povezan s tobom. Ako zamišljaš takve stvari, to nije mentalna halucinacija; ti jesi povezan sa našim Gospodom Šivom.
Ima tako mnogo onih koji ti žele dobro. Ali, ako danas napustiš naš put – a to je nešto što ja ne želim i ti ne želiš – ti takozvani dobro-želatelji će iznutra plesati od radosti. Oni će reći: „Za razliku od nas, on nije bio namenjen za duhovni život“. Njihov ljudski um podeljenosti izbiće na površinu i oni će se osećati srećno što su samo oni namenjeni duhovnom životu. Takvo je ljudsko prijateljstvo. Ljudska briga je potpuno lažna. U najvećem broju slučajeva, briga drugih za nas i naša briga za druge je puka šala.
Mnogi ljudi stiču zlobno zadovoljstvo kad njihovi takozvani bliski i dragi skoče sa duhovnog broda i uđu u košmar neznanja. „Zlobno“ je prava reč! Spolja će oni reći: „O, osećam se jadno što su on ili ona napustili put!“ Ali, devedeset od sto nema pravo saosećanje. Čak i ako su ti nesrećnici članovi njihove sopstvene porodice – otac ili majka ili sestra ili žena ili muž – oni su i dalje srećni kad ovi napuste brod. U takvoj podeljenosti uživa ljudsko biće! Zar ja ne znam ništa o unutrašnjem svetu? Ja vidim kakvu lupešku prirodu ljudi mogu da imaju. Ljudska priroda je uvek podeljenost, podeljenost, podeljenost: „Ja sam bolji, ja sam bolji, ja sam bolji. Zato sam još uvek na putu“.
