Deo V
SCA 559-562. Šri Činmoj je izneo sledeći komentar o poslušnosti, i odgovorio na naredno pitanje u Gvatemali, 26. decembra 1997.O poslušnosti
U životu, možemo svemu da pristupimo ozbiljno. A opet, možemo sve da uzmemo olako. Ali, baš zato što smo mnoge, mnoge stvari u životu uzeli olako od samog početka, danas je duhovnost za nas postala veoma težak zadatak. U našem duhovnom životu, u svakom trenutku mora da postoji poslušnost. Kad jednom počne neposlušnost, tome nema kraja. Jednim sićušnim činom neposlušnosti, vi sami sebi kopate grob. Naravno, ako su ljudi koji sami sebi kopaju grob na našem putu, onda sam i ja unutar tih nesrećnih učenika.TNe postoji takva stvar kao što je beznačajna neposlušnost. To morate da napišete na tabli svog srca. Ako mislite: „Ovo je beznačajno ili ono je beznačajno“, tada će upravo ona stvar koja je najvažnija u vašem životu doći i pojaviti vam se ispred nosa, ali vi ćete reći: „O, to takođe nije važno“. Potom će još nešto doći i još nešto nakon toga. Postepeno, postepeno videćete da sve u svom životu uzimate olako, dok kao tragalac za Bogom i zaljubljenik u Boga vi postajete sve gori i gori.
Ako prebrojite koliko ste puta bili neposlušni, makar samo juče, bićete šokirani kad otkrijete koliko puta niste poslušali ne mene, već Svevišnjeg u sebi. Ja sam Njegov portparol na ovom posebnom putu, ali zahtev ili naređenje ne dolaze od mene. Oni dolaze od Najvišeg. Vaše najviše i moje najviše su isti, samo što ja znam malo više od vas. Zato mi je Bog dao bolan ili nemoguć zadatak da vam stalno iznova, iznova i iznova govorim šta Svevišnji očekuje od vas.
Svima vama kažem, kad se radi o zbijanju šala među momcima i devojkama, nema beznačajne šale. Kad pričate šale, zar to nije vitalna razmena? Vi možete reći da to nije vitalna razmena na emocionalnom nivou, ali to počinje odatle. Svi problemi u životu čovečanstva započeli su zbog nedostatka ozbiljnosti.
Kada ćemo postati ozbiljni u našem životu težnje? Tu je put sa dve trake. Ako krenemo pogrešnom trakom, možda ćemo misliti da ćemo se za dve sekunde opet vratiti u pravu traku, da nam se ništa neće desiti. Ali, kažem vam, te dve sekunde možda nikad neće doći. Dok ste u pogrešnoj traci, možete zaspati. Tad je kraj! Sudarićete se.
Kad sam prvi put polagao vozački ispit, instruktor mi je rekao da skrenem levo, a ja sam veoma lepo skrenuo desno. Istog trenutka sam znao da sam uradio nešto pogrešno. Da sam rekao instruktoru: „Neću to uraditi opet“, zašto bi morao da mi veruje? Skrenuo sam na pogrešnu stranu, i on me je oborio. Zaslužio sam to. I ovde, ako u duhovnom životu krenete pogrešnom trakom, i zapadnete u san neznanja, ponekad kažete: „O, moj Bože, šta sam to uradio? “ ali tada je suviše kasno. Vaš Instruktor, koji nije niko drugi do naš Voljeni Gospod Svevišnji, reći će: „Šta si uradio? Šta nisi uradio?“
