Deo VI

SCA 466-469. 3. jula 1997, Šri Činmoj je dao intervju reporteru njujorških novina //Newsday.// Reporter je pratio Šri Činmoj trku na 3100 milja u Džamajci, u Njujorku.

Reporter: Šri Činmoj, trkači koji su vaši učenici dosta su pričali o meditaciji, vašoj filozofiji i kako im je to pomaže u trčanju. Šta im vi kažete da bi im pomogli da nađu snagu da nastave da trče dan za danom i po 16 sati dnevno?

Sri Chinmoy: Naša filozofija je veoma jednostavna. Mi volimo Boga i voleli bismo da služimo Bogu. Ima mnogo, mnogo načina da se udovolji Bogu. Zasad mi ne možemo da udovoljimo Bogu na svaki način. Ali, kada se molimo i meditiramo, mi osećamo da će doći vreme kada ćemo biti u stanju da udovoljimo Bogu baš na svaki način. Zašto tako osećamo? Zato što će nam On dati sposobnost. Dakle, zasad se molimo Bogu da nam da sposobnost da Ga zadovoljimo na Njegov način.

Kad odemo korak dalje, mi kažemo Bogu: „Voleli bismo da Te zadovoljimo radosno, revnosno plus bezuslovno“. Ako On od mene želi da u tom trenutku razgovaram sa njim, ja ću to učiniti srećno, rado i ponosno. Ako narednog momenta zatraži da igram tenis, rado ću igrati tenis. Potom, ako narednog trenutka od mene zatraži da učinim nešto drugo, i to ću učiniti, srećno i ponosno. Na kraju bismo želeli da sve učinimo za Boga bezuslovno. Nećemo postavljati nikakve uslove: „Bože, ako mi daš ovo, onda ću ja uraditi to i to za Tebe“. To nije naša filozofija. Mi kažemo Bogu: „Daćemo Ti srećno i nesebično ono što hoćeš od nas. Došli smo na ovaj svet da zadovoljimo Tebe na Tvoj način“. To je naša filozofija.

U našoj filozofiji imamo još nešto, a to je samoprevazilaženje. Nećemo biti potpuno zadovoljni našom prošlošću ili sadašnjim dostignućima. Moramo da idemo napred, moramo da se uspinjemo više i moramo da zaronimo unutra.