Pitanje: Ovo je pitanje o Bogu Pravdi i Bogu Samilost. Ako se neko niz godina ponašao tako da sad Bog Pravednost ima posla sa njim, umesto da se oseća poljuljano ili uplašeno, ili da reaguje na negativan način na Boga Pravednost, da li je moguće da on oseća neverovatnu, intenzivnu ljubav prema Bogu Pravednosti? I zahvaljujući toj ljubavi, može li se Bog Pravednost pretvoriti u Boga Samilost? Ako ta osoba kaže: „Bez obzira šta Ti radiš, ja Te volim, ja Te volim“, da li će se onda Bog Pravednost pretvoriti u Boga Samilost?

Šri Činmoj: Bog Pravednost ne mora da se pretvori u Boga Samilost, jer je ta osoba tako otvorena za Božju Svetlost da je postala nerazdvojno jedno sa Bogom. Njena ljubav prema Bogu je tolika da kad je Bog šutne, ona oseća da je Bog hrani Nektarom. Ona tada ne može da odvoji Boga Pravednost od Boga Samilosti, jer je njena ljubav prema Bogu tako ogromna i jaka. Ti si možda osoba koja posmatra sa strane i kaže: „O, moj Bože! Bog ga kažnjava!“ Ali, ako je tvoje srce nerazdvojno jedno sa Božjim Srcem, tada ćeš videti da ta osoba ima ogromnu ljubav prema Bogu

To je kao čuvena priča o Naradi. Narada je meditirao nekoliko godina, a onda je upitao Višnua koliko će mu godina trebati da ostvari Boga. Višnu je rekao: „Samo još tri inkarnacije“. Narada reče: „Još tri inkarnacije? To je previše, previše!“ On je bio spreman da odustane.

Potom je jedan drugi čovek, koji je bio pijanac, upitao Višnua: „Koliko će meni trebati inkarnacija da ostvarim Boga?“ Višnu je odgovorio: „Onoliko inkarnacija koliko ima listova na ovom drvetu“. Pijanica je počeo da igra od radosti! On je rekao: „Oh, jednog dana ću biti u stanju da ostvarim Boga! Ovo je tako malo drvo. Ono ima veoma malo listova“. Vidi njegov stav! On je igrao od radosti zato što će jednog dana biti u stanju da ostvari Boga. On nije gledao to bezbrojno lišće. Zar nije nezamislivo što će morati da uzme još toliko inkarnacija? A Narada nije mogao da čeka čak ni tri inkarnacije!

Mudrac Brigu je želeo da vidi ko među bogovima ima najviše samilosti. On pođe Brami i ne ukaza mu nikakvo poštovanje. Brama se razbesne. Potom je pošao Šivi i nije mu ukazao poštovanje, pa se Šiva razbesneo i hteo da ga pretvori u pepeo. Na kraju je Brigu pošao Višnuu, koji je ležao i spavao. On šutnu Višnua dosta jako, a onda mu stade na nogu. Umesto da upotrebi svoju okultnu moć da uništi Brigua, Višnu je uhvatio njegovo stopalo i rekao: „Kako si, dete moje? Jesi li se povredio? Tako mi je žao! Ti si me udario. Da li si se povredio?“ To je Samilosni aspekt božanskog. Kada je Brigu otišao kod drugih bogova i pokazao im nepoštovanje, oni su se razbesneli. Ali, zatim je otišao u Višnuovu sobu, u kojoj je Višnu spavao i veoma snažno udario Višnua, a onda mu stao na nogu! Od tada, Višnu nosi beleg od Briguovog stopala.

Trebalo bi da bude potpuno isto kad osetimo Božju Pravednost. Mi kažemo da nas Bog udara zato što smo učinili nešto loše. Ali, trebalo bi da kažemo: „Ne, On me je udario za moje dobro“. Onog trenutka kad možemo da osetimo da nas je nakon toliko godina Bog udario za naše sopstveno dobro, onog trenutka kad razvijemo takvu vrstu božanskog uvida, mi to čak nećemo ni zvati Božjom Pravdom. Reći ćemo: „O, moj Bože, Ti si došao, Ti si došao! Sad uradi šta god želiš! Šutni me ili me izbaci! Želiš da to učiniš, i učini to! Čak i ako želiš da me ubiješ, možeš da me ubiješ, jer ja želim Tvoju sreću“. Kad tragalac postane nerazdvojno jedno sa Božijom Voljom, on će reći: „Učini šta god želiš! Ako želiš da me ubiješ, ubij me. Ja jedino želim Tvoju Sreću.“

Zato Božja Pravda ne mora da se pretvori u Božju Samilost. Čak i ako je tragalac šutnut, on to može uzeti kao Božju Svetlost Samilosti. Šta god Bog učini sa nekim pojedincem u Božijem odabranom Času, to je za dobro te osobe. Kad tragalac ima takav stav, to znači da je Bog uzdigao njegovu svest na veoma veliku visinu. On zna da je sve što Bog čini za njegovo sopstveno dobro i on oseća da je jedini način na koji može da udovolji Bogu u svakom trenutku to što će imati takvo nerazdvojno jedinstvo sa Bogom. Tragalac je otišao daleko izvan oblasti Pravde u oblast blaženstva i ekstaze, jer ga je Bog dodirnuo. Samo zato što se Bog potrudio da ga dodirne, on pliva u moru blaženstva.