Pitanje: Kako da znamo da li smo opravdano strogi prema sebi, ili smo nepotrebno samokritični na negativan način?
Šri Činmoj: Ako iskreno težimo, u našoj težnji uvek će biti svetlost pravednosti. Ako imaš goruću težnju, u tvojoj težnji biće svetlost i u skladu sa tom svetlošću ti ćeš suditi sebi na pravedan način. Svetlost će prosvetliti pometnju uma koji je suviše samokritičan ili uma koji kaže da možeš sebi da priuštiš malo više opuštanja ili zadovoljstva. Intenzitet tvoje težnje sigurno će ti reći da li si suviše samokritičan, suviše blag ili suviše popustljiv prema sebi. Težnja ima u sebi svetlost, pa će ti svetlost pokazati da li je ovo mesto mračno, ili puno zbrke, ili puno mentalnih halucinacija. Recimo da je jedna strana halucinacija, a druga strana pometnja. Ako doneseš baterijsku lampu, onda, ako kritikuješ sebe i želiš da budeš stroži prema sebi, ta svetlost će reći: „Ne, to nije neophodno“. A opet, ako si bio suviše popustljiv prema sebi, svetlost će reći: „Moraš da budeš strožiji“.Ima veoma malo ljudi koji su samokritični. Ponekad u samokritične ljude uđe ponos. Oni kažu: „Oh, ja sam jedini koji želi da bude savršen“. Samokritični ljudi misle da su oni jedini koji čeznu za savršenim savršenstvom. Oni osećaju da će jedino oni dosegnuti savršeno savršenstvo, a drugi neće. Naravno, ta ideja možda neće ući u njihov svesni um.
Kritikujući sebe, ne možemo doći do svetlosti. Mi samo slabimo sebe, jer namerno odustajemo od pozitivnog aspekta života. Ako osećamo da nismo savršeni, ili da nismo stigli do određene tačke, hajde onda da postanemo savršeni. Ako osećamo da danas ne možemo sebi da damo sto od sto, ako osećamo da sebi možemo da damo samo 60, i dalje ne smemo da kritikujemo sebe. Jedino treba da kažemo: „Danas sam dao sebi 60. Da vidimo da li ću sutra moći da sebi dam 70“. Kritikujući sebe što smo danas dobili ocenu 60, kad smo očekivali da dobijemo 80 ili 90, gubimo svoju mentalnu ravnotežu, a time upropašćujemo svoje mogućnosti.
Kad ubacujem loptu u koš, čak i ako dam 50 koševa od 100, ja se ne razbesnim. Ja samo zbijam šale sa mojim „najboljim učenikom“ i grdim ga i kad treba i kad ne treba! Danas kažem: „Moj najbolji učenik mi je doneo tako lošu sreću! Svakog sekunda je sa mnom, to je loša sreća. Kad mi on dodaje loptu, neću ubaciti ni 50 koševa od sto“. Ali, to sam rekao samo jednom. Onda je moja šala bila gotova. Jedanput ili dvaput posle toga moj rezultat je bio loš, ali mi je Bog rekao: „Ćuti!“ Istog trenutka Bog je poželeo da svog najboljeg učenika učinim srećnim, i ja sam dao 69 od 100 koševa. Ali, da sam zadržao ideju da taj jadnik donosi lošu sreću, ne bih dao ni 30 od 100.
I u ovom slučaju, ako ste sebi dali lošu ocenu i osećate da ste bili nepristrasni i da ste dali ispravnu ocenu, ne kritikujte sebe. Ako kritikujete sebe, ako kažete: „Kako to da mogu da dobijem samo 50?“, vi samo slabite sebe. Umesto toga, treba da kažete: „Dao sam sebi lošu ocenu. Hajde da sada imam više rešenosti. Umesto da kritikujem sebe, hajde da gledam iz pozitivne perspektive. Hajde da zahvaljujući svojoj rešenosti dobijem bolju ocenu“.
