Pitanje: Možemo li da izgubimo svoje ostvarenje Boga kada pokušamo da ga pokažemo i ispoljimo?

_Šri Činmoj: Najpre dolazi ostvarenje Boga. U vrtu svog srca vi vidite jedan veoma lep cvet – cvet ostvarenja Boga – i postajete taj cvet. Potom ga iznosite iz središta svog bića i pokazujete ga svetu, ne da bi se pravili važni, već da biste drugima ponudili lepotu i miris cveta vašeg srca.

Neki ljudi, posle ostvarenja, ne žele da pokažu Božiju Svetlost, zato što je to veoma teško. Oni kažu: „Koga je briga da li drugi veruju da u mom srcu postoji najlepši cvet? Ako oni ne veruju da ja imam božanski mir koji njima nedostaje, onda neću ništa da im pokazujem“. Isto tako kažu: „Ko zna? Dok otkrivam i ispoljavam Božiju Svetlost, možda mogu da je izgubim“.

Ali, drugi hoće da podele sa ostalima mir i svetlost koje imaju u sebi jer osećaju da će bez toga ostali biti jadni. To je velikodušnost i dobrota srca tih smelih duša koje nastoje da pokažu i ispolje Boga. One se ne plaše da će izgubiti svoje unutrašnje blago. One osećaju: „Ako nešto samo posedujem, naravno da to mogu da izgubim jer je ono što posedujem odvojeno od mene. Ako postoji razlika između mog postojanja i mog ostvarenja, svakako da mogu da izgubim moje ostvarenje. Ali, ako sam postao ono za čime sam čeznuo, kako to mogu da izgubim? Ono što imam, mogu da izgubim; ali ono što jesam, ne mogu da izgubim“.

A opet, moguće je da neko ima nepostojano ostvarenje. Kada je Arđuna imao viziju Krišnine Svesti, on zapravo nije postigao ostvarenje Boga, pa ona nije potrajala. Jednom velikom duhovnom Učitelju se u početku Krišnina Svest pojavljivala i nestajala. Trebalo je da prođe dvadeset i osam godina pre nego što je taj Učitelj objavio da je Krišnina Svest potpuno sišla u njegovu ličnost. Ali, čim zaista ostvarite Vrhunsku Svest, nikada više ne možete da je izgubite.