Neki ljudi, posle ostvarenja, ne žele da pokažu Božiju Svetlost, zato što je to veoma teško. Oni kažu: „Koga je briga da li drugi veruju da u mom srcu postoji najlepši cvet? Ako oni ne veruju
da ja imam božanski mir koji njima nedostaje, onda neću ništa da im pokazujem“. Isto tako kažu: „Ko zna? Dok otkrivam i ispoljavam Božiju Svetlost, možda mogu da je izgubim“.Ali, drugi hoće da podele sa ostalima mir i svetlost koje imaju u sebi jer osećaju da će bez toga ostali biti jadni. To je velikodušnost
i dobrota srca tih smelih duša koje nastoje da pokažu i ispolje Boga. One se ne plaše da će izgubiti svoje unutrašnje blago. One osećaju: „Ako nešto samo posedujem, naravno da to mogu da izgubim jer je ono što posedujem odvojeno od mene. Ako postoji razlika između mog postojanja i mog ostvarenja, svakako da mogu da izgubim moje ostvarenje. Ali, ako sam postao ono za čime sam čeznuo, kako to mogu da izgubim? Ono što imam, mogu da izgubim; ali ono što jesam, ne mogu da izgubim“.A opet, moguće je da neko ima nepostojano ostvarenje. Kada je Arđuna imao viziju Krišnine Svesti, on zapravo nije postigao ostvarenje Boga, pa ona nije potrajala. Jednom velikom duhovnom Učitelju se u početku Krišnina Svest pojavljivala
i nestajala. Trebalo je da prođe dvadeset i osam godina pre nego što je taj Učitelj objavio da je Krišnina Svest potpuno sišla u njegovu ličnost. Ali, čim zaista ostvarite Vrhunsku Svest, nikada više ne možete da je izgubite.From:Sri Chinmoy,Šri Činmoj odgovara, deo 7, Agni Press, 1996
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/sca_7