Pitanje: Govoriš nam da ti predamo ono što nas opterećuju. Ali kad to učinim, osećam da te napadam i da te povređujem.

Šri Činmoj: Ne zaboravi da sam ja okean a da su ti kap. Ti ne možeš da uništiš mir, ljubav i radost koju ja imam i koja jesam. Ako postoji ozbiljan problem, nekad moram da ga prihvatim na fizičkom nivou pre nego što ga ubacim u Univerzalnu Svest. Kada se bavim tuđim problemima na uobičajeni način, može proći nekoliko meseci ili godinu dana pre nego što se situacija razreši. Ali kada je sila koja napada učenika veoma moćna i slučaj je vrlo ozbiljan, ponekad moja samilost izbija na površinu na takav način da odmah želim da rešim problem. Zato unesem silu koja napada učenika u moje fizičko telo. Tada mogu da patim fizički jedan dan ili više dana, ali ta moja dodatna patnja je vredna ukoliko mogu da spasem duhovni život učenika.

A sa druge strane, mnogo puta samo uzmem sile koje napadaju učenike i smesta ih odbacim. Nijedan učenik ne treba da brine zbog toga što mi daje svoje mentalne i emocionalne probleme. Čim ih uzmem, u roku od nekoliko sekundi ili minuta ili možda jednog dana mogu da ih odbijem. Ako mogu da budem od pomoći mojoj duhovnoj deci, uvek i iznova sam spreman. To je razlog zbog čega sam došao na Zemlju, da budem u službi čovečanstvu.

Teškoća u vezi sa mnogim ljudskim bićima je što su spremni da daju svoju patnju Bogu, ali ne svoju radost i sreću. Ako neko ne zauzme prvo mesto u trci, na primer, više je nego spreman da proklinje Boga: „Toliko mnogo meseci sam vežbao a sad sam izgubio!“ Više smo nego spremni da damo Bogu naš bes, nesreću i ostala negativna osećanja. Ali ako smo iskreni, videćemo da ih stvarno ne dajemo Bogu; kad bismo to radili, trebalo bi im neko vreme da nam se vrate. Umesto toga, mi na neki način gajimo ta osećanja jer dobijamo radost od toga što okrivljujemo Boga.

A opet, ako smo uspešni u nečemu, možemo da pokazujemo zahvalnost Bogu pet sekundi, a onda odmah zaboravimo na Njega. Sreća koju primimo traje par sati ili par dana; zadržavamo je u sebi. Ali zahvalnost ne cveta u našem srcu, i ne nastavljamo da delimo našu sreću sa Bogom ili da Njemu nudimo zahvalnost. Kad bismo bili stvarno iskreni, dali bismo Bogu našu radost upravo na isti način kao što mu nudimo naše probleme i patnju. Ali ne, mi našu radost hoćemo da zadržimo za sebe. Jedino kad ne uspemo, uključimo Boga. Tada ga, na toliko mnogo načina napadamo i krivimo Njega.