Deo I

SCA 203-229. Pitanja i odgovori u Januaru 1995.

Pitanje: Kako mogu da postanem savršen učenik?

_Šri Činmoj: Reč „savršen“je istovremeno i veoma teško i veoma lako shvatiti. Pre svega, moramo da znamo da postati savršeno ljudsko biće i postati savršen učenik nisu jedna ista stvar. Kad koristimo izraz „savršen“ da opišemo neko ljudsko biće, uopšteno gledano, hoćemo da kažemo da ima prilično mnogo dobrih osobina koje drugi u njegovoj okolini nemaju. Recimo da neko ima deset dobrih osobina a ostali u njegovoj okolini možda imaju dve ili tri. Naravno, oni koji imaju samo dve ili tri dobre osobine, osetiće ogromno divljenje prema onome ko ima deset. Ali, ko zna, možda postoji još dvadeset dobrih osobina koje mu nedostaju.

A sa druge strane, čak i ako neko ima mnogo dobrih osobina, ostali mogu smatrati da je on daleko od savršenstva; možda će pripisati loše motive svim njegovim postupcima. Recimo da neka određena osoba ima filantropski stav i daje puno milostinje siromašnima. Neki ljudi će mu se diviti i reći će da ima tako dobro srce, dok drugi mogu da kažu da tu nema iskrenosti i da ona to čini samo da bi se pravila važna.

U običnom ljudskom životu, „savršenstvo“ se nalazi na jednom nivou svesti. Ako neko ima prilično mnogo dobrih osobina, njegovi prijatelji, susedi i obožavaoci će reći: „On je savršen.“ Možda se ostali ne slažu, ali biće mnogo onih koji će zauzeti njegovu stranu zato što u njemu vide dobre osobine koje oni sami nemaju. Ipak, u duhovnom životu, savršenstvo se mora videti iz drugačijeg ugla ili druge perspektive.

Uzmimo ideju predanosti Božijoj Volji. Znamo da su tri prečke na duhovnoj lestvici: ljubav, posvećenost i predanost. Najpre dolazi ljubav, zatim posvećenost i na kraju predanost. Moramo da znamo da ljubav i posvećenost nikada ne mogu da budu potpune i savršene ako predanost nije potpuna, savršena i bezuslovna. Govorio sam da je ljubav temelj; onda, posle ljubavi, posvećenost mora postojati. I na kraju, mora da dođe najviše, koje je predanost. Ali sad vidim da ako nikad ne dosegnemo visinu predanosti, ne možemo da cenimo prečku ljubavi ili prečku posvećenost. Samo možemo da potpuno cenimo najvišu neophodnost stabla drveta nakon što ga upotrebimo da se popnemo i dohvatimo plodove manga. Dok ne probamo mango, ne možemo u potpunosti da cenimo niže delove drveta. Jedino kad dosegnemo cilj možemo da pridamo najveću važnost putu koji nas je vodio do cilja.

Sa najviše tačke gledišta, predanost Božijoj Volji je apsolutno savršena. Ali za tragaoca koji teži, ta vrsta predanosti je najteža. Kao prvo, mi čak ne znamo šta je Božija Volja. Dobijemo unutrašnju poruku, ali ne znamo odakle ona dolazi. Ako određena poruka dolazi iz srca, možda ćemo misliti da dolazi iz uma, ili obrnuto. A opet, nekad um šalje poruku, ali mi mislimo poruka dolazi direktno od Boga. Ili vital može da pusti poruku, i mi mislimo da poruka potiče iz naše duše. Zato je sva verovatnoća da smo u zabludi kad pokušavamo da odredimo Božiju Volju. U stvari, ako je poruka koju dobijemo nešto što nam je lako da sprovedemo, osećamo da sigurno dolazi Odozgo. Na taj način možemo da imamo lažno uverenje ili lažno osećanje unutrašnje sigurnosti, koje može trajati jedan dan, jedan mesec ili godinu dana.

Kao ljudska bića sve vreme dobijamo različite unutrašnje poruke, i u svakom trenutku se predajemo jednoj od njih. U svemu što radimo, postoji aspekt predanosti. Kad bismo imali slobodan pristup unutrašnjem svetu, videli bi da se u svakom trenutku predajemo bilo fizičkoj svesti ili nekom drugom delu našeg bića. U našem svakodnevnom životu uvek kažemo: „Doneo sam odluku,“ ali to je potpuno netačno. Odluku je doneo ili naš um, naš vital, naše srce, naša duša ili Bog. Uvek je jedan deo našeg bića taj koji donosi odluku, jedan deo našeg bića koji je vodič ili upravlja, a mi se poistovećujemo sa odlukom tog vodiča. Dakle, u svemu što radimo, tu se nalazi aspekt predanosti.

Kad se najsnažnije poistovetimo sa svojim umom, vitalom ili fizičkom svešću, ako nas poruka koja dolazi Odozgo ne zadovolji i ne usreći nas na naš sopstveni način, onda mnogo puta ne verujemo toj poruci. Mi kažemo: „Ako je Bog sav Ljubav i Samilost, zašto On onda učini da toliko mnogo patim?“ Ali ako se poredimo sa našim rođacima ili prijateljima koji se ne mole i ne meditiraju, videćemo da nam je beskrajno bolje i da smo beskrajno srećniji od njih.

Sve to je pitanje očekivanja. Pre nego što smo ušli u duhovni život, svakako smo imali šefa, a taj šef je bio um. Sada kad sledimo unutrašnji život, očekujemo da nas Bog vodi u svakom trenutku. Ali stalno kritikujemo jadnog Boga. Kažemo da je On nevidljiv ili da nam On ne udovoljava. Čak i kad bi nam Bog došao u vidljivoj formi, mi bismo rekli: „O Bože, mislio sam da si Ti beskrajno lepši nego ovako!“ Tragamo za Bogom u jednoj Formi, ali On nam dolazi u nekoj drugoj Formi. Indijske priče obiluju ovom vrstom iskustva. Nekad će čak Bog da dođe u obliku psa da ispita tragaoca i da vidi koliko se poistovetio sa Bogo-Svešću. Ali jadni tragalac će zaključati psa napolju jer mu smeta.

Mi očekujemo da će nam se Bog pojaviti u Obliku punom svetlosti – u Obliku koji daleko prevazilazi našu maštu. Ali, nažalost, čak i kad se Bog pojavi u Svom najlepšem Obliku, recimo u snu, ono što je najlepše prema Bogu možda u našim očima uopšte nije lepo. Naše shvatanje Božije Lepote može se potpuno razlikovati od Božijeg sopstvenog opažanja Sebe. Način na koji vidimo nešto zemaljskim vidom i zemaljskom sposobnošću može da bude potpuno drugačije od toga kako izgleda u Božijem Oku. Kažemo : „Samo kad bi Bog došao u ovom Obliku prihvatiću Ga. Ako On dođe u bilo kom drugom Obliku, onda to ne može da bude Bog.“ Pošto nismo utvrđeni u Univerzalnoj Svesti, u svom umu smo definisali Boga na jedan određeni način. Ali naše viđenje Božije Lepote ili Božije Božanstvenosti može da bude krajnje smešno sa najviše tačke gledišta.

Slično tome, formulisali smo našu sopstvenu koncepciju sreće. Ako dođe neka određena poruka koja nas učini srećnim na naš sopstveni način, osećamo da dolazi od Boga. Ali, ako dođe neka druga poruka koja nam ne daruje trenutnu sreću, koja donosi samo nesreću ili patnju, onda je odbacujemo. Ako dođe poruka sa kojom se najteže nosimo i delujemo na božanski način, tad je samo ignorišemo. Kažemo da nije moguće da je došla od Boga.

Istinska sreća i duhovno savršenstvo idu zajedno. Od savršenstva dobijamo unutrašnju sreću. Ako smo uradili savršenu stvar ili postali savršena osoba na pet minuta ili pet sati, iznutra smo stvarno srećni. Kad postignemo jedan određeni nivo savršenstva, automatski sledi sreća. A opet, od sreće takođe možemo da idemo do savršenstva. Ako smo srećni na duhovan način, želimo da uradimo pravu stvar i da postanemo prava osoba. Kada smo vrlo nesrećni, samo mrzimo sebe i proklinjemo sebe. Ko tad mari za savršenstvo? Ali ako smo duhovno srećni, naša sreća je kao čvrst temelj na kojem možemo da izgradimo palatu savršenstva.

Čak i ako smo srećni i želimo da uradimo pravu stvar, kako možemo da znamo šta je prava stvar ? Znamo da savršenstvo dolazi od toga što slušamo Volju Svevišnjeg, ali kako možemo da znamo da li poruka dolazi od Svevišnjeg ili iz nekog nižeg izvora ? Jedan način je da dobro meditiramo satima. Ne pričam o tome da se meditira dva ili tri minuta ili čak pola sata. Moramo meditirati bar dva sata ođednom, bez prekidanja. Moramo da meditiramo iskreno i posvećeno uz obilan unutrašnji plač, kao da dete plače unutar našeg srca. Ako je naša meditacija uzvišena, sigurno ćemo dobiti tačnu poruku Odozgo.

Naša meditacija mora da bude nepodeljena. To ne može da bude ona vrsta meditacije u kojoj je um u jednom trenutku usredsređen, a u sledećem trenutku luta u divljoj šumi - misleći na naše prijatelje ili šta smo doručkovali. Ako jedna jedina misao uđe na vrata uma, to je kao da je ekser ukucan u zid naše meditacije. Ako nema misli, onda nema čekića, nema eksera, ničega – samo mir. Nažalost, izuzetno je teško postići takvu vrstu meditacije.

Osim nepodeljene meditacije, postoji neki drugi proces kojim možemo da spoznamo Božiju Volju. Možemo da se molimo Bogu da nam da sposobnost da imamo stalnu predanost – ne predanost od jedne sekunde ili predanost u trajanju pet minuta, već stalnu, bezuslovnu predanost Njegovoj Volji. Možemo da kažemo :“Gospode, daj mi sposobnost da se predam Tvojoj Volji. Želim da uradim nešto dobro ovde na zemlji. Ako ne uspem, s vedrinom ću primiti rezultate. A ako uspem, znam da će to biti samo zato što je Tvoja Sposobnost delala u i kroz mene.“ Ako možemo da imamo ovakav stav predanosti ili nevezivanja u svemu što radimo, Božija Volja će moći da deluje u nama i kroz nas.

Predati se ovako veselo je, bez obzira na rezultate naših dela, veoma teško. Ako uradimo nešto dobro, spremni smo da to stavimo svima u zaslugu. Dok idem prema igralištu, recimo da prođem pored majmuna ili psa na ulici. Potom, na igralištu, ako dobro pretrčim 100 m, čak sam spreman da pripišem u zaslugu tom psu ili majmunu koje sam video na putu. Ali ako ne uradim dobro, tad počinjem da krivim ceo svet: „Videvši tog i tog na putu, preneo mi je lošu sreću!“ Isto tako, nastaviću da okrivljujem tu i tu osobu. Na taj način, naša predanost postaje uslovna. Ali ukoliko postoji prava predanost, bez obzira šta se dešava, rezultat primamo sa vedrinom. Bilo da je rezultat povoljan ili nepovoljan, primamo ga sa istim stavom a naša predanost nije uzdrmana.

Treći način spoznavanja Božije Volje je u tome da u svakom trenutku imamo apsolutnu detinju svest. U običnom životu, ako želimo da imamo sastanak sa nekim važnim, najpre moramo da umirimo i ugodimo sekretaricama a onda moramo da se umiljavamo višim referentima. Moramo da idemo od najnižeg do najvišeg. U duhovnom životu nije tako. Ako neko ima detinju svest, može da ima direktan pristup Svevišnjem. Dete se ne plaši svog oca bez obzira na kakvoj je visokoj poziciji otac. Otac može da bude upravnik velike fabrike koji ima mnogo radnika. Ali dete ne mora da prođe tamo gde su radnici da bi videlo oca; ono samo trči kod oca, a otac prekida ono što je radio i stavlja dete u krilo.

Pomenuo sam tri načina spoznavanja Božije Volje. Jedan je kroz snažnu, duboku meditaciju od nekoliko sati, drugi način je kroz veselu predanost vašeg sopstvenog postojanja, a treći je imati apsolutno dečiju svest. Svaki od tih načina je jednostavan, pod uslovom da želimo da trčimo veoma brzo i da smo rešeni da završimo trku. Ako tragalac ima čvrstu volju da postane savršeni učenik, na kraju će uspeti.

A opet, ako tragalac ima ostvarenog Učitelja ko je u fizičkom i ko poznaje Volju Boga, onda mu nije neophodno da meditira tri sata ili ostvari tu vrstu vesele predanosti u svojim svakodnevnim aktivnostima ili da pristupi Bogu direktno sa detinjom svešću. Dakle, on je u tom smislu srećan.

U običnom životu, ako hoćemo da proučavamo određeni predmet, idemo kod onog profesora koji je stručnjak u toj oblasti. Onda učimo i naučimo, i na kraju napustimo svet neznanja i postanemo prosvetljeni – ne u duhovnom smislu, već u ljudskom smislu. Duhovnost je ogroman predmet. Ako želimo da proučavamo taj predmet, moramo otići profesoru koji ga zna. Kasnije, kad osećamo da nam nije ostalo ništa više da naučimo od profesora, sami možemo dalje da idemo. Nekada davno i ja sam takođe imao Učitelja. Kad sam osetio da sam od njega naučio ono što je trebalo da naučim, tek tad sam uspostavio direktnu vezu sa Svevišnjim. Kad moji učenici dosegnu tu fazu, takođe će razviti i direktnu vezu sa Svevišnjim. Ali, u ovoj tački vašeg duhovnog razvoja, mnogo, mnogo vam je lakše da spoznate Božiju Volju slušajući vašeg Učitelja nego pokušavajući da odete direktno Svevišnjem.

Ako nevino i slatko dete želi nešto od svog oca, ali desi se da otac bude negde drugde, onda mališan može to da kaže jednom od očevih radnika. Radnik će trčeći odmah da ode do oca da uzme ono što dete želi. Radnik koji pristupi ocu tog deteta stiče duplu radost. Stiče radost govoreći ocu, koji je važan šef: „Vaše dete želi ovo da ima.“ Onda, kad mu šef daje ono što je dete zatražilo, radnik zadobija radost dajući to divnom detetu. Takođe, otac stiče radost zbog toga što je taj radnik došao kod njega da uzme nešto za njegovo dete. U tom slučaju, ti si to malo dete a tvoj duhovni Učitelj je onaj ko ima slobodan pristup tvom Ocu, koji je Bog

Duhovni Učitelj koji je ostvario Boga je beskrajno viši od duše bilo kog prosečnog pojedinca. On je beskrajno viši od duša stotina i stotina prosečnih ljudi uzetih zajedno. Ostvareni Učitelj je Božiji izaslanik na zemlji: došao je na svet da služi Svevišnjem u čovečanstvu. Ako je on istinski Učitelj, nema svoju sopstvenu volju. Kada nešto kaže, samo izražava Božiju Volju. Duša takođe nema svoju sopstvenu volju; ona takođe izražava jedino Božiju Volju.

Ako vodiš kancelariju, i imaš zamenika upravnika koji je razvio mudrost i veštinu da vodi kancelariju, onda ti je posao mnogo lakši. Srećan si što postoji neko kome možeš da veruješ i na koga možeš da se osloniš, neko ko ti može biti od pomoći. A ako zamenik upravnika ima višeg službenika koji mu može pomoći, njegov posao takođe postaje mnogo jednostavniji. Slično tome, ako Bog ima duhovnog Učitelja koji može da Mu pomogne na zemlji, On je presrećan. I ako Učitelj obezbedi dušu koja radi za njega i bavi se težećim srcem, umom, vitalom i fizičkom svešću tragaoca, Učitelj je ispunjen radošću. A opet, ako tragalac može da čuje poruke svoje duše direktno i ako sluša te poruke, onda Učiteljev posao a takođe i Božiji Posao postaju beskrajno lakši. Ali ukoliko tragalac ne može na pravi način da shvati poruke svoje duše, Učitelj je tu da mu kaže šta da uradi.

Ovde ne pričam o fizičkom aspektu Učitelja već o Svevišnjem u Učitelju, koji je unutar fizičkog. To je pravi Učitelj. Nažalost, najvećim delom vremena učenici vide samo fizički aspekt Učitelja. Učitelj je ćelav, Učitelj hrama, Učitelj je to i to. Koliko nesavršenosti oni vide u Učitelju! Oni ne shvataju da su upravo učenici doveli do toga da Učitelj hrama; ali to je druga stvar. Dakle, ako samo gledate Učiteljeve fizičke nedostatke, u svakom trenutku ćete se susresti sa frustracijom ili razočarenjem. Spoljašnji aspekt Učitelja samo će vam stvoriti konfuziju i zabunu.

Prošle godine sam pročitao knjigu od Nolini u kojoj je rekao da smo videli samo Šri Aurobinda čoveka, fizičkog čoveka, a ne Šri Aurobinda božanskog. Pošto nismo uvek videli Šri Aurobinda božanskog, naša priroda je još uvek ostala ista. Imali smo zlatnu priliku da preobrazimo našu prirodu, ali nismo je iskoristili na pravi način.

Ostvarena duša penje se i spušta sa drveta života. Sa najviših grana, silazi do podnožja drveta da stvori unutrašnju glad u čovečanstvu; a kad vidi glad, odnosi tu glad uz drvo i spušta jelo – mir, svetlost i blaženstvo.

Zato, ako možeš da slušaš poruke tvoje duše, divno! A opet, ako možeš da slušaš šta ti kaže Svevišnji u tvom Učitelju, onda ćeš takođe raditi pravu stvar. Ali ako ne možeš da slušaš poruke tvoje duše, i ako ne možeš da slediš način na koji se tvoj Učitelj bavi stvarima, onda je poslednja mogućnost da direktno priđeš Bogu za sve. Ako to uradiš, tvoja duša uopšte neće biti tužna ili nezadovoljna ni tvoj Učitelj neće biti tužan ili nezadovoljan. Naprotiv, Učitelj će biti veoma ponosan na tebe ukoliko ne moraš preko njega da dosegneš Najviše.

Duhovno savršenstvo leži u poznavanju Božije Volje i izvršavanju Božije Volje u svakom trenutku uz pomoć tvoje duše ili Učitelja ili Samog Boga. Kao prvo, moraš da znaš šta Bog želi za tebe tako što se potpuno poistovetiš sa Božijom Voljom. Ako se poistovećuješ sa tvojim umom ili vitalom ili fizičkom svešću, stalno ćeš biti milionima i milijardama milja udaljen od toga šta Bog želi da ispolji u tebi i kroz tebe. Dakle, najpre moraš da se poistovetiš sa Božijom Voljom, a zatim moraš da izvršiš Božiju Volju sa najviše vedrine i sreće.

To je jedino savršenstvo u tragaočevom životu. U običnom životu, kao što sam ranije rekao, tvoj um će reći da je ta ili ona osoba savršena zato što on ili ona imaju neke dobre osobine. Tu je um sudija. Ali u duhovnom životu, ne postoji sudija; jedino tvoje unutrašnje biće mora da osmotri da li ti radiš pravu stvar. Šta je prava stvar? Božije zadovoljstvo na Božiji sopstveni Način.

Pitanje: Govoriš nam da ti predamo ono što nas opterećuju. Ali kad to učinim, osećam da te napadam i da te povređujem.

Šri Činmoj: Ne zaboravi da sam ja okean a da su ti kap. Ti ne možeš da uništiš mir, ljubav i radost koju ja imam i koja jesam. Ako postoji ozbiljan problem, nekad moram da ga prihvatim na fizičkom nivou pre nego što ga ubacim u Univerzalnu Svest. Kada se bavim tuđim problemima na uobičajeni način, može proći nekoliko meseci ili godinu dana pre nego što se situacija razreši. Ali kada je sila koja napada učenika veoma moćna i slučaj je vrlo ozbiljan, ponekad moja samilost izbija na površinu na takav način da odmah želim da rešim problem. Zato unesem silu koja napada učenika u moje fizičko telo. Tada mogu da patim fizički jedan dan ili više dana, ali ta moja dodatna patnja je vredna ukoliko mogu da spasem duhovni život učenika.

A sa druge strane, mnogo puta samo uzmem sile koje napadaju učenike i smesta ih odbacim. Nijedan učenik ne treba da brine zbog toga što mi daje svoje mentalne i emocionalne probleme. Čim ih uzmem, u roku od nekoliko sekundi ili minuta ili možda jednog dana mogu da ih odbijem. Ako mogu da budem od pomoći mojoj duhovnoj deci, uvek i iznova sam spreman. To je razlog zbog čega sam došao na Zemlju, da budem u službi čovečanstvu.

Teškoća u vezi sa mnogim ljudskim bićima je što su spremni da daju svoju patnju Bogu, ali ne svoju radost i sreću. Ako neko ne zauzme prvo mesto u trci, na primer, više je nego spreman da proklinje Boga: „Toliko mnogo meseci sam vežbao a sad sam izgubio!“ Više smo nego spremni da damo Bogu naš bes, nesreću i ostala negativna osećanja. Ali ako smo iskreni, videćemo da ih stvarno ne dajemo Bogu; kad bismo to radili, trebalo bi im neko vreme da nam se vrate. Umesto toga, mi na neki način gajimo ta osećanja jer dobijamo radost od toga što okrivljujemo Boga.

A opet, ako smo uspešni u nečemu, možemo da pokazujemo zahvalnost Bogu pet sekundi, a onda odmah zaboravimo na Njega. Sreća koju primimo traje par sati ili par dana; zadržavamo je u sebi. Ali zahvalnost ne cveta u našem srcu, i ne nastavljamo da delimo našu sreću sa Bogom ili da Njemu nudimo zahvalnost. Kad bismo bili stvarno iskreni, dali bismo Bogu našu radost upravo na isti način kao što mu nudimo naše probleme i patnju. Ali ne, mi našu radost hoćemo da zadržimo za sebe. Jedino kad ne uspemo, uključimo Boga. Tada ga, na toliko mnogo načina napadamo i krivimo Njega.

Pitanje: Da li je uvek najbolje za tvoje učenike da pokušaju da te gledaju mnogo sati u toku dana na fizičkom nivou ?

Šri Činmoj: Zavisi od učenika. Ponekad kad učenik može da vidi svog Učitelja satima i satima tokom dana na fizičkom nivou, on zaboravlja ko je Učitelj na duhovnom nivou. Problem je što učenici ponekad stvore u svom sopstvenom umu sliku o tome kakvo bi božansko trebalo da bude. Zatim, kad vide svog Učitelja da pati ili da radi razne stvari na nivou čoveka, ne mogu da osete božansko u Učitelju. Kada vide svog Učitelja da dela kao obično ljudsko biće, nekad im je teško da imaju veru u Učitelja. Oni ne shvataju da ako se neko davi, Učitelj mora da uđe u vodu da bi spasao tu osobu. Kad bi Učitelj samo ostao na obali, kad bi samo ostao u najvišoj ravni svetlosti i blaženstva, onda ne bi bio u stanju da pomogne ljudskim bićima. Zbog toga duhovni Učitelj mora nekada da postupa kao obično ljudsko biće.

A opet, ako učenici koji su fizički blizu Učitelja koriste priliku na pravi način, osećaće da su izuzetno srećni. Ako mogu da zadrže u umu Učiteljev božanski aspekt čak i dok viđaju Učitelja u ljudskoj ravni, u poziciji su da idu veoma visoko i veoma duboko. Videće da njihov Učitelj može da ima prehladu ili temperaturu poput prosečnog ljudskog bića. Uprkos tim stvarima, on je bio u stanju da ostvari Boga. Ovi učenici će onda osećati da i oni mogu da ostvare Boga. Reći će: „On je baš kao i mi. Ako je on mogao da ostvari Boga, zašto mi ne možemo?“

Neki učenici mogu da vide Učitelja samo par puta godišnje možda na četiri ili pet sekundi. U drugo vreme ti učenici ne znaju šta radi Učitelj, ali uvek osećaju da je u transu. Možda u tom trenutku, njihov Učitelj samo ćaska ili čita novine, ali pošto oni osećaju da je on u svojoj najvišoj meditaciji, njihova ljubav i posvećenost se smesta uvećavaju.

Budući da učenici mogu da me gledaju satima i satima na fizičkom nivou, teško im je da održe svoju najdublju veru u mene i svoju najvišu ljubav prema meni. Učenici koji su hiljadama milja daleko mogu da osećaju : „Oh, siguran sam da sad Učitelj meditira. „ Ali oni koji me vide na fizičkom nivou reći će na primer, „Oh, vidim da Učitelj samo igra tenis.“ Nemate predstavu šta radim na unutrašnjem nivou dok igram tenis. Bilo da udaram lopticu ili promašim lopticu, i dalje sam u dodiru sa mojim Najvišim. A opet, tenis ima posebno unutrašnje značenje; on je igra ljubavi i služenja. U duhovnom životu, ako možemo da volimo i služimo Boga molitveno i posvećeno, primićemo tako mnogo od Njega.

Pokušaj da vidiš božanski aspekt u tvom Učitelju što je češće moguće. Zatim, bez obzira gde si, bilo da si ispred tvog Učitelja ili hiljadu milja udaljen, moći ćeš da udahneš božanski dah koji je Svevišnji, iz Svoje beskrajne Darežljivosti, dao tvom Učitelju.

Pitanje: Šta mogu da uradim jer uvek imam teškoće sa spavanjem tokom noći?

Šri Činmoj: Drugi učenici takođe imaju tih poteškoća. A opet, neki učenici spavaju više nego što im je potrebno! Postoje i neki iskreni tragaoci koji se mole Bogu da im da manje sna tako da mogu da se mole i da meditiraju više. Kad sam ja u pitanju, obično spavam dva sata svake noći. Čak i onda, dok moje fizičko telo spava, ostajem u jogičkoj svesti i osećam moje jedinstvo sa Bogom.

S obzirom na to da si moj učenik, najbolji lek za tebe je da se moliš Bogu da ti podari san. Ali ako želiš da isprobaš druge lekove, nešto što možeš da uradiš je da zamišljaš samo stvari koje su svetlo zelene. Svetlo zeleno, ne tamno zeleno, ima sposobnost da umiri nerve. Zamisli pirinčano polje ili neko drugo zeleno polje. Pokušaj da osetiš da hodaš ivicom zelenog polja, ili da si na sred zelenog polja, ili je svuda oko tebe nešto zeleno. Čak i ako samo ponoviš reč „zeleno“ nekoliko puta – kao da izgovaraš mantru – tvoje zemaljske uši će čuti taj zvuk a boja će odzvanjati u tebi i dodirnuće najdublje kutke tvog srca. Onda ćeš videti zelene stvari oko tebe ili pred tobom. To je mnogima pomoglo; može da ti bude od pomoći.

Ali najbolji način je da se moliš Svevišnjem da ti da san. Ako imaš čvrst i zdrav san, možda ćeš narednog dana biti inspirisan da uradiš nešto dobro ili nešto sjajno. Dakle, uvek treba da zatražiš od Boga ono što ti je potrebno. Najviša filozofija je, svakako, zamoliti Boga samo da ispuni Svoju Volju u tebi i kroz tebe. Ali ti nisi dostigao to stanje. Kao prvo moraš da postaneš dobar, bolji, najbolji. Moraš da se moliš Bogu za pozitivne stvari: da odnese tvoju ljubomoru, da odnese tvoju nesigurnost, tvoje sumnje, tvoje negativne i nečiste misli. Ako upravo sad kažeš: „Ako je to Božija Volja, neka sada imam najmanje čist um na svetu; neka budem najnesigurnija osoba na svetu,“ onda ćeš se samo predati tim silama.

Uvek moramo da upotrebimo našu mudrost i da znamo koje dobre stvari će nam pružiti priliku da načinimo napredak. Naučili smo izraz „duhovna predanost“. Ali moramo da se predamo mudrosti, ne gluposti. Ako učenik ima nesigurnost, možda će on ili ona početi da govori: „Možda je Božija Volja da imam nesigurnost. Pošto sam došao u ovaj svet samo da udovoljim Bogu, možda treba da se predam nesigurnosti.“ Tada će se Bog samo nasmejati ovoj učenikovoj gluposti.

Sve naše negativne osobine moramo pretvoriti u pozitivne osobine. Ako postoje stvari koje su nam na putu i sprečavaju nas da postanemo dobri instrumenti Boga, moramo da se molimo Bogu da nam pomogne da savladamo te prepreke. Upravo sada, patiš od nesanice; tvoj nedostatak sna te muči. Za tebe bi bila greška da kažeš: „Šest meseci ne spavam, nema veze! Bog mi daje jedno iskustvo, onda neka ostanem tih.“ Za tebe, upravo sada to nije prava molitva. Moraš se moliti Bogu : „Molim te, podari mi san tako da sutra mogu da meditiram i idem na posao.“

A opet, ako si u stvarno visokoj svesti, možeš pokušati da promeniš tvoj stav prema tvojoj nemogućnosti da spavaš. Možeš da preobraziš tvoju patnju u sreću. Umesto što se osećaš nesrećnim što ne možeš da spavaš, možeš da kažeš, „Bog mi je dao zlatnu priliku da meditiram još par sati. Sve do sada, meditirao sam pola sata ujutru i pola sata uveče. Ali sad noću imam četiri ili pet sati više da meditiram, toliko sam srećan.“ Isto tako, ako možeš da promeniš stav i da počneš da meditiraš noću srećno i veselo, boginja sna će ti odmah doći. Kažem ti, ako noću možeš početi da meditiraš uz božanski stav, nećeš morati da meditiraš više od nekoliko minuta pre nego što boginja sna dođe i blagoslovi te najdubljim snom.

Stoga za tebe je najbolje da se odmah moliš Svevišnjem da ti da čvrst san. Ako ti On nekim noćima ne daruje čvrst san, tih noći možeš pokušati da promeniš svoj stav i da kažeš : „Možda mi je ovo zlatna prilika da meditiram.“ To će isto tako pomoći. Ali ako pokušavaš da zauzmeš najviši pristup i kažeš da je to što ne možeš da spavaš možda Božija Volja, nećeš biti u stanju da održiš taj stav. Jedan ili dva dana kasnije, tvoj um će se pobuniti zato što postoji zjapeći jaz između tvoje sadašnje faze duhovne evolucije i stvarnosti koju zamišljaš. Plodovi sigurno vise sa grana drveta. Ali ako misliš da samo možeš da skočiš i da zgrabiš plodove, praviš žalosnu grešku. Polako i sigurno moraš da se penješ na drvo; jedino tad ćeš moći da dođeš do plodova.

Pitanje: Koji je stav najbolje imati kad pokušavamo da ispoljimo Svetlost Svevišnjeg ?

Šri Činmoj: Kad imaš težnju da ispoljavaš Svetlost Svevišnjeg, to ti daruje ogromnu radost. Sama činjenica da želim da se popnem na Himalaje daje mi neizmernu radost – bilo da počnem da se penjem ili ne. Nažalost, vrlo često priča ne postane delo. Zamišljam da se penjem; ali kad dođe stvarni čas, ili pobegnem jer se bojim ili postanem toliko zaokupljen kritikovanjem onih koji su se popeli nekoliko metara više od mene da izgubim iz vida moj sopstveni cilj. Kažem da su se popeli na pogrešan način ili nisu bili fer i ja nikad ne počnem da se penjem. Dakle, jedna stvar je misliti o ispoljavanju Svetlosti Svevišnjeg a drugo je zapravo uraditi to.

Svaki moj učenik koji želi da ispolji Svetlost Svevišnjeg mora da zadrži jednu stvar u umu: čistotu. Ako nema čistote, stalno postoji podela u umu, a ona dovodi do nesporazuma i svađa. Govoriti o ispoljavanju je kao da govorimo o miru. Sama činjenica da ljudska bića govore o miru umesto o ratu izuzetno je dostignuće. Ali u mnogim slučajevima, zarad mira ubijamo jedni druge. Pa ipak, činjenica da čak razmišljamo o miru znači da će nam Bog jednog dana dozvoliti da spoznamo pravo značenje i značaj mira. Slično tome, kad mislimo na ispoljavanje, ma koliko mnogo grešaka pravimo i koliko mnogo puta obmanjujemo sebe i obmanjujemo druge, doći će dan kad će naši napori biti pozitivni.

Bolje je ispoljiti, ma koliko nesavršeno, nego ostati nem. Kada je Vivekananda video da su neki Indusi besposleni, rekao bi: „Idite i igrajte futbal. Pre ćete ostvariti Boga ako igrate futbal nego ako čitate Bagavat Gitu.“ Osećao je da oni treba da budu aktivni i dinamični. Slično, bolje je praviti greške radeći na ispoljavanju nego ništa ne raditi. Kad neki ljude prave greške ili vide da drugi prave greške, oni odustanu. Ali morate da znate da će sigurno svako da pravi greške. Uprkos tim greškama, hrabri ljudi nastavljaju da rade, pošto su oni rešeni da urade pravu stvar i da postanu prava osoba. Na kraju će uspeti.

Pitanje: Koju korist imamo kad držimo ruke na srcu dok ti meditiraš sa nama?

Šri Činmoj: Kad ozbiljno meditiram, ako držite ruke na srcu i osećate vaš puls, automatski ćete osetiti intenzitet vaše težnje. Unutar tog intenziteta otkrićete čistotu vašeg uma i božanstvenost vašeg srca.

Pitanje: Da li naše fizičko ponašanje ima ikakvog uticaja na našu prijemčivost ?

Šri Činmoj: Kada zbijam šale, u redu je bilo šta da se radi. Ali kad meditiram, ili čak odgovaram na duhovna pitanja, onda treba pravilno da sedite. Inače, ako podignete noge i veoma ste opušteni, ne primate gotovo ništa od mene. Još gore, upropastićete težnju onih oko vas koji se iskreno trude da primaju. Molim sve moje učenike da pokažu dužno poštovanje kada radim nešto duhovno. Oni koji sede u prvom redu moraju da budu posebno pažljivi. Svojim fizičkim pokretima možete stvoriti svakakve probleme, ne samo sebi samima već i onima koji sede iza vas.

Pitanje: Imate li neki savet da uputite onima koji drže predavanje za tragaoce?

Šri Činmoj: Ako želiš da držiš predavanja o duhovnosti, nisi kao nastavnik u običnoj školi. U običnoj školi, nakon što nastavnik završi svoje predavanje o istoriji, na primer, može da radi bilo šta što mu se svidi. Njegov čas istorije nema nikakve veze sa njegovim ličnim životom. Ali ako držiš predavanja iz duhovnosti, ne možeš da odvojiš tvoj život podučavanja od tvog svakodnevnog postojanja. Ako si duhovna osoba, ne možeš da budeš jedna osoba na času a da posle uđeš u život vitalnog uživanja. Na predavanju, tragaoci te slušaju kako pričaš o odricanju i ostvarenju Boga. Onda, posle toga, ako te vide da piješ u baru ili da negde plešeš, imaće najveći mogući šok. Biće zbunjeni. Što je gore, osećaće da je duhovnost beznadežan slučaj. Misliće da je duhovni život samo šala, i izgubiće ono malo težnje što su imali.

Ljudi koji dolaze na tvoja predavanja možda nisu dovoljno iskreni da slede disciplinovan život. Ali oni dolaze kod tebe sa nadom da barem postanu bolja ljudska bića. Ako zbog tvog ponašanja, uništiš njihovu težnju umesto da je osnažiš, ti radiš nešto najžalosnije. Ti si odgovoran za te tragaoce. Čak i ako su došli kod tebe samo iz radoznalosti da saznaju šta zapravo znači duhovnost, loše ponašanje sa tvoje strane može da uništi čak i njihovu radoznalost, a da ne govorimo o njihovoj težnji.

Potrebni su iskrenost, entuzijazam, gorljivost, čistota i mnogo drugih božanskih osobina da inspirišemo ostale da u potpunosti stupe u duhovni život. Nije dovoljno davati; moraš i da postaneš. Ako daješ bez postajanja, nikad nećeš uspeti. Zato, daj i postani; postani i daj. Onda ćeš biti istinski božanski instrument našeg Voljenog Svevišnjeg.

Pitanje: Prošle nedelje sanjao sam da je moja supruga bačena i ubijena. Da li je to bilo nešto neistinito ili stvarno, ne znam.

Šri Činmoj: Ako sve naše snove ozbiljno shvatimo, završićemo u ludnici! Neku simboliku snova moraš da ignorišeš a neku moraš da shvatiš ozbiljno. Ako vidiš da te pas prati u snu, to znači da se tvoja težnja uvećala i da slediš tvog duhovnog Učitelja vrlo posvećeno. A opet, ako te pas ujede, znači da gubiš veru ili da si izgubio veru u tvoj duhovni život ili u tvog Učitelja. Ukoliko pas laje na tebe ali ne ujeda, to znači da te pas upozorava da ti se sprema neka nevolja u životu. Ako vidiš jelena, to označava da ćeš biti u stanju da trčiš veoma brzo u duhovnom životu.

Ponekad noću možeš sanjati da se raspravljaš i svađaš sa nekim. Potom ujutru videćeš tu osobu a ona će ti uputiti najlepši osmeh i pokazaće mnogo naklonosti i ljubavi prema tebi. Dakle, mnogi snovi nemaju apsolutno nikakvu osnovu; potpuno su neistiniti.

Kada duhovni Učitelji sanjaju, odmah će znati da li su snovi pravi. Duhovni Učitelj ili tragalac najvišeg reda biće svestan da sanja i moći će da vidi san svojom intuitivnom ili unutrašnjom vizijom. Tada, san je odvojen od vizije. Ako je to inspirativan san koji će se na kraju ispoljiti, uživaće u snu. Ali ako je obeshrabrujući san, samo će ga odbaciti. Obično, duhovni Učitelji nemaju snove toliko često kao obična ljudska bića. Mogu da sanjaju jednom godišnje ili jednom u nekoliko godina. Ali u njihovoj najvišoj meditaciji doći će im vizija i videće šta će biti ispoljeno. Naravno, ako Bog želi da vizija ostane neispoljena, On to može učiniti. Za Boga, ništa nije nemoguće. Stoga, ako smo mudri, moramo postati jedno sa Božijom Voljom.

Obične i neinspirativne snove samo treba da odbaciš, odbaciš, odbaciš. A ukoliko imaš inspirativan san, ne budi uzrujan ako se ne manifestuje. Možda ćeš u snu doći u vrt i videćeš divan cvet, ali nećeš imati sposobnost da otkineš cvet, ili možda baštovan neće hteti da ga otkineš jer želi da ga sačuva u vrtu. Možeš da uđeš u vrt i da se diviš i ceniš lepotu i miris cveća, ali možda ti neće biti dozvoljeno da poneseš cveće kući – u svet stvarnosti.

Pitanje: Zaista ne znam kako da volim sebe, međutim osećam da moram da volim Svevišnjeg.

Šri Činmoj: Za sada, zaboravi na Svevišnjeg. Samo osećaj da si ušao u vrt sa mnogo, mnogo cveća. Odaberi jedan cvet koji ti se sviđa i približi mu se. Ceni njegovu lepotu i oseti njegov miris. Zatim samo kaži nekoliko puta: „Koliko želim da budem tako čist i lep kao ovaj cvet.“ Posle pet minuta, pokušaj da zamisliš da je beskrajna količina lepote od tog cveta ušla u tebe. Onda postepeno pokušaj da osetiš da su svi dobri kvaliteti koje vidiš u cvetu – njegovu lepotu, njegovu čistotu, miris i tako dalje – ušli u tebe i da su u tebi.

Sad se seti koliko si voleo taj cvet i koliko mnogo radosti ti je dao. Isprva je imao zasebno postojanje. Ali malo po malo, uneo si njegovu lepotu i stvarnost u tvoje sopstveno telo i u tvoje sopstveno srce. Tad pokušaj da osetiš da nemaš telo, nemaš um, nemaš ništa. Misli o sebi samo kao o tom divnom cvetu. Pošto si postao taj lep cvet, sigurno ćeš ceniti sebe i volećeš sebe onako kako si voleo cvet.

Kad jednom zavoliš sebe, moraš da osećaš da te Bog voli beskrajno više. Ako patiš zbog fizičkog oboljenja i zbog nečeg drugog, možda osećaš da nema nikoga ko te voli ili ko saoseća sa tobom. Ali postoji Neko a ta Osoba je u tebi. Ako patiš, onda moraš da znaš da On pati beskrajno više. Ako si srećan, onda je On beskrajno srećniji. Nastoj da gajiš osećanje da Svevišnji, ko je tvoj najviši deo, uvek oseća ono što ti osećaš, samo beskrajno više. Ako voliš nekoga, On voli tu osobu beskrajno više. A ako voliš sebe, On te voli beskrajno više.

Pitanje: Jednom si rekao da je ljubav samo prva prečka na duhovnoj lestvici i da moraju da je slede posvećenost i predanost. Ali u mojoj meditaciji ne mogu da odem dalje od ljubavi, kako ću onda ikad da dosegnem posvećenost i predanost?

Šri Činmoj: Ako želim da naučim engleski alfabet, ne mogu da ignorišem postojanje slova „a“ i da započnem moj rečnik sa „b“. Ukoliko ne stavim stopalo na prvu prečku merdevina, kako ću se popeti na drugu prečku? Ako pokušam da preskočim prvu prečku i odem direktno do druge, mogu da padnem i slomim nogu. Druga prečka je teža od prve, a treća je beskrajno teža od druge. U duhovnom životu, ljubav je prva prečka koju moraš da imaš. Ako nemaš ljubavi prema Bogu, onda nikad nećeš imati posvećenost prema Bogu.

Želiš da voliš Boga besano. Trenutno je to je nemoguće, ali ako možeš da voliš Boga tokom tvojih molitvi i meditacija, ako možeš svesno da voliš Boga nekoliko sati u toku dana, možeš da počneš. Od te faze, možeš da uđeš u svet posvećenosti, a odatle u svet predanosti. Ljubav, posvećenost i predanost su sve međusobno povezane. Na osnovu ljubavi i posvećenosti koju imaš, možda nećeš biti u stanju da ostvariš bezuslovnu i predanost Bogu bez daha; ipak, definitivno postoje neki načini na koje možeš da se predaš Božijoj Volji. Ali, moraš otpočeti putovanje sa određenom količinom ljubavi pre nego što budeš mogao da uđeš u svet povećenosti i odatle da odeš u svet predanosti.

Ti si tragalac. Stoga, svakako voliš Boga; da kažeš da nemaš ljubavi prema Bogu bila bi najgora moguća laž dvadesetog veka. Sad moraš da uvećaš tvoju ljubav. To je kao kada radimo vežbe da bismo ojačali mišiće. Molitva i meditacija su kao vežba u duhovnom svetu. Lako možeš osnažiti ljubav prema Bogu uz pomoć molitve i meditacije. Možeš da započneš tako što meditiraš petnaest minuta, a onda možeš da postepeno povećavaš vreme do dvadeset minuta, trideset minuta i tako dalje.

Nema nijednog mog učenika koji ne voli Boga. Sada je samo stvar u tome da razvijete sposobnost da bezuslovno volite Boga. Neki od mojih učenika su u stanju da bezuslovno vole Boga pet minuta ili pola sata tokom svoje meditacije. Ali kad se meditacija završi, sva njihova očekivanja i zahtevi izbiju na površinu. Neko će reći:“On nije uradio to ili ona nije uradila to, kako se onda Guru osmehuje toj osobi ?“ Ili će neko drugi reći:“Kako to da je taj i taj jako srećan, a ja sam se molio i meditirao i još nisam srećan?“ Tako naša ljubav prema Bogu ođednom postane uslovna. Još gore, javlja se očekivanje; i još gore od toga, dolazi zahtev.

Mi stvarno osećamo ljubav prema Bogu. Sada moramo da uvećamo našu ljubav prema Bogu. Uvek kažem da Sam Bog u svakom trenutku povećava Svoju sopstvenu Večnost i Svoju sopstvenu Beskonačnost; to Mu daje radost. Upravo sada, ne možemo da zamislimo šta je Božija Beskonačnost. Ali kad se poistovetimo sa Božijom Voljom, možemo da vidimo Božiju Beskonačnost i Božiju Viziju odmah. Ne možemo da je izmerimo umom; to nije kao da se penjemo 8000 metara na Himalaje. Beskonačnost možemo da spoznamo jedino pomoću naše unutrašnje vizije. Kada meditiramo, uvećavamo našu unutrašnju viziju; uvećavamo našu ljubav prema Bogu.

Pitanje: Koje glavne osobine su mi, kao tvom učeniku, potrebne da bih postigao sreću?

Šri Činmoj: Dve glavne osobine koje su ti potrebne jesu zahvalnost i oproštaj. Moraš da se osećaš zahvalnim Svevišnjem u sebi i u tvom Guruu što si još uvek na stazi i vodiš duhovni život. I moraš da imaš moć oproštaja za svu tvoju duhovnu braću i sestre, bez obzira koliko te kritikuju ili govore loše o tebi. Od te dve božanske stvarnosti steći ćeš istinsku sreću, a u tvojoj sreći je tvoj napredak.

Pitanje: Ako pokušavamo da se uspnemo na viši nivo svesti, kako možemo biti sigurni da to radimo na Božiji Način i da ne koristimo našu sopstvenu mudrost da se uspnemo?

Šri Činmoj: U tvojoj sopstvenoj duševnoj molitvi i tvojoj sopstvenoj dubokoj meditaciji spoznaćeš. Isprva će ti meditacija reći da se visina tvoje mudrosti i visina Božije Mudrosti mnogo razlikuju. Ali, kada tvoja meditacija postane vrlo duboka i jaka, više nećeš imati svoj sopstveni način razmišljanja. Tvoj sopstveni način biće prosvetljen ili potpuno odstranjen i postojaće samo jedan način koji ćeš prihvatiti rado, veselo i bezuslovno, a to je Put Svevišnjeg.

Pitanje: Jedan deo u meni kaže bolje je da trošim sav moj novac na duhovne aktivnosti, ali neki drugi deo mene kaže da bi bilo mudrije da štedim novac ako zatreba.

Šri Činmoj: Moraš da upotrebiš svoju mudrost. Jedno je trošiti hiljade dolara na odeću i nakit, a drugo je dati taj novac za nešto što će ti pomoći da načiniš duhovni napredak. Moraš da znaš šta tvoja duša želi i da stalno slušaš glas tvoje duše. Neki učenici veruju u dušu samo kada kaže ono što njihov um ili vital žele da čuju. Inače govore: „Šta je duša? Ko je to? Gde je ona? Moje ljudske oči moraju da dobiju čvrst dokaz!“ Kad im se ne sviđa poruka duše, ti nesrećni učenici ostaju u svetu dokaza.

Sve dok sam živ, svakako ću celom svetu govoriti da duša postoji. Za mene, telo, um i vital svi su nestvarni. Jedino je duša, koja je večna i besmrtna, stvarna. Duša je kao dete puno svetlosti unutar nas. Ako održiš dobru vezu sa svojom dušom, definitivno ćete dovesti do Oca. Otac će žarko želeti da provede vreme razgovarajući sa tobom zato što te je njegovo najdraže dete, tvoja duša dovela. Ako udovoljiš božanskom detetu u sebi, koje ima slobodan pristup Apsolutnom Gospodu Svevišnjem, tada je tako lako videti Oca.

Pitaš da li treba da štediš novac u slučaju da jednog dana moraš da odeš u bolnicu, ili sada da ga potrošiš na nešto što će ti pomoći da načiniš duhovni napredak. To je stvar vere. Duhovni ljudi osećaju da će, ukoliko budu morali da odu u bolnicu, Bog dovesti nekoga da se pobrine o njihovim bolničkim troškovima. Oni imaju takvu vrstu vere u Boga. Prava duhovna osoba neće previše brinuti za budućnost. Za nju je Bog lekar, Bog je bolnica, Bog je život, Bog je smrt, Bog je sve. Drugi mogu da odvoje novac da ga imaju sa pedeset ili sedamdeset ili devedeset godina. Ali za pet sekundi Bog može da te udalji od ovog sveta ako On to želi. Ako sav svoj novac čuvaš u banci neograničeno dugo, jednog dana će otići zajedno sa tobom u kovčeg ili u grob. Ali nikada neće moći da te dovede do Raja, nikada!

Pitanje: Kada te učenici prate na tvojim putovanjima u druge zemlje – za vreme Božićnih praznika, na primer – šta prime od tih zemalja, a šta ponude?

Šri Činmoj: Kad učenik prati učitelja na duhovnom putovanju u neku drugu zemlju, ne samo što učenik dobije novu svetlost u svom unutrašnjem životu, već i daruje novu svetlost mestu koje posećuje. Na materijalnoj ravni, daješ moć tvog novca stotinama prodavnica, što je od značaja za njih. Na duhovnom nivou, daješ moć tvoje duše. Pošto se moliš i meditiraš, ljudi u tim zemljama mogu videti nešto molitveno na tvom licu i u očima što ne vide u komšijama i poznanicima. Vi idete na ta putovanja ne samo da uzimate, nego i da dajete. Vi uzimate ono što te zemlje moraju da vam daju a vi takođe dajete njima ono što imate. Nakon toga, imaćete vrlo blisku vezu sa tim zemljama.

Pitanje: Zašto neki ljudi ne mare za ispoljavanje Boga?

Šri Činmoj: Kad ostvariš Boga, to je kao da je prelep cvet procvetao u tebi. Kad pokušavaš da otkriješ i manifestuješ Boga, izneseš taj cvet spolja da pokažeš svetu šta imaš u sebi; nastojiš da ponudiš lepotu i miris tvog srca-cveta svetu. Nakon ostvarenja Boga, neki ljudi ne mare za ispoljavanje Boga jer je to vrlo težak zadatak. Kažu: „Nije važno da li drugi veruju da postoji prelep cvet u mom srcu? Ako ne veruju u to, zašto moram da im to dokažem? Zadovoljan sam onim što imam.“

Ali neke ostvarene duše, koje su odvažnije, vide da postoje ljudi koji su veoma nesrećni zato što ne znaju ni da postoji taj divan cvet. Ove ostvarene duše žele da pokažu cvet, ne da bi se pravile važne; one žele da podele lepotu cveta sa drugima. One znaju da će izgubiti taj vredan cvet deleći ga, jer to nije nešto što poseduju, već nešto što su postale. Posed možemo izgubiti, ali ono što večito jesmo, nikada ne možemo izgubiti.

Pitanje: Kako možemo da savladamo naše nesavršenosti?

Šri Činmoj: Mi u početku, svesno ili nesvesno, zapravo gajimo svoje slabosti. One obično dolaze u vidu iskušenja. Kad postanemo mudri, odvojimo se od svojih slabosti. Osećamo kako je bilo glupo od nas što smo bili nesigurni ili ljubomorni ili nečisti i želimo da pobedimo te slabosti. Ako iskreno želimo da ih pobedimo, uopšte ne možemo da se opustimo; moramo da budemo potpuno odlučni. Odakle potiče ta odlučnost koja nam treba? Ona ima samo jedan Izvor, a taj Izvor je Božija Samilost. Konačno, moramo otići do Izvora da bismo savladali naše nesavršenosti jer odlučnost koja nam je potrebna mora da potekne od Božije Milosti.

Pitanje: Da li je duša Amerike još uvek isto tako prijemčiva za duhovnu poruku koju nudiš kao što je bila onda kad si prvi put došao u ovu zemlju?

Šri Činmoj: Kad sam došao u Ameriku, došao sam sa ogromnim entuzijazmom i vedrinom i mnogo, mnogo pozitivnih, prosvetljujućih i ispunjujućih kvaliteta. U sebi sam nosio nebo-nade i sunce-obećanja. Tada su mi duša Amerike i srce Amerike uzvratili najtoplijim odgovorom. Ali, nažalost, um, vital i fizička svest Amerike nisu bili spremni da prime moju svetlost, čak i pre nego što je počeo naš takozvani rad na ispoljavanju.

Čak i sada duša Amerike ima beskrajnu, beskrajnu, beskrajnu ljubav i uvažavanje za mene, i srce me takođe beskrajno ceni, shodno svojoj sposobnosti. Nažalost, drugi aspekti te zemlje zaostaju. Ali nikad neću odustati - nikad! Čak i kad napustim pometnju zemaljskog bitisanja i prođem iza zastora Večnosti, moja duša će nastaviti da dela u i kroz fizičku svest, vital, um i srce – ne samo za Ameriku već za čitav svet. Zahvalan sam što je Svevišnji u meni odabrao Ameriku i što Svevišnji u meni još želi da budem u Americi. Stalno ću duši Amerike nuditi beskrajnu zahvalnost svog srca.

Pitanje: Koji je najbolji način da udovoljimo svom Gospodu Svevišnjem na Njegov sopstveni Način?

Šri Činmoj: U svakom trenutku moramo da se predamo Božijoj Volji. Ta predanost mora da utelovljuje spremnost, vedrinu i voljnost – spremnost uma, voljnost srca i vedrinu samog života. U svakom trenutku moramo da predamo našu volju Volji Svevišnjeg, a u našoj predanosti moramo da osećamo spremnost uma, voljnost srca i životnu vedrinu. Ako to možemo da učinimo, svakako ćemo postati veoma posvećen i savršen instrument našeg Gospoda Svevišnjeg.

Pitanje: Da li je najbolje da duhovni Učitelj bude u sahaja samadhi kad se bavi svojim učenicima?

Šri Činmoj: U sahaja samadiju se bude u apsolutno najvišoj svesti i, u isto vreme, ulazi u zemaljske aktivnosti kao obično ljudsko biće. U mom slučaju, sahaja samadi svest je otpočela kad sam imao osamnaest ili devetnaest godina, ali nakon dvadeset i treće godine je postala stalna. U mnogim slučajevima moram da sakrijem tu svest kad radim sa pojedincima; u suprotnom, možda me učenici i drugi neće ozbiljno shvatiti. Teško im je da shvate da neko može da bude apsolutno, potpuno i neraskidivo jedno sa našim Voljenim Gospodom Svevišnjim i u isto vreme da normalno funkcioniše na zemaljskoj ravni. Oni imaju više vere u mene i ozbiljnije me shvate kada me vide u dubokoj meditativnoj svesti. Ta svest bolje može da posluži mojoj svrsi.

Ali za mene, ta vrsta meditativne svesti nije najviša vrsta samadija. Razlog je što nekada kad sam u apsolutno najvišoj meditaciji, mogu da potpuno ignorišem aspekt zemaljske vezanosti. Ali u sahaja samadiju čovek može da ostane u najvišoj svesti i istovremeno da se spusti na zemaljsku svest da manifestuje.

Pitanje: Kad je Buda postigao Nirvanu, da li je tada prvi put ostvario Boga?

Šri Činmoj: Da, to je bio prvi put.

Pitanje: Pročitao sam opise šta se desilo kad je Buda dostigao Nirvanu, kad su se pojavljivale zmije i slike žena. Pitao sam se da li svako prolazi isti taj proces.

Šri Činmoj: Svako mora da prođe različita iskustva, upravo kao što svako mora da ima svoje sopstveno ostvarenje. Mnogo puta se dogodi da osobu napadnu niže vitalne sile. Potom, kad se uzdigne više, kosmički bogovi koji su nekad pomagali, mogu da stanu protiv. Kad si bio nežna biljka, pomogli su ti. Ali kad poželiš da postaneš drvo i odeš u veću visinu nego oni, nastoje da te zaustave. U nekim slučajevima kosmički bogovi budu tako žestoko protiv tragaoca. Ne žele da ljudska bića nadmaše njih. Ali kad ih nadmašiš, oni ponovo postanu tvoji prijatelji. Kad je reč o Budi, on nije izgovorio ime „Bog“; nije upotrebio reč „duša“. Upotrebio je reč „Svetlost“. Za njega, Svetlost je Bog. Ali, za nas, duša i Bog stvarno postoje.

Pitanje: Zašto ne pridaješ toliku važnost okultnoj moći kao što su Gorakšanat i ostali učinili?

Šri Činmoj: Čuo si toliko mnogo priča o okultnoj moći. Ali želim da kažem da je okultna moć samo talas, ogroman talas, da tako kažem, dok je duhovna moć kao okean. Kako može talas, bez obzira koliko snažan, biti jači ili mirniji od samog okeana? Gorakšanat je pokazivao svoje okultne moći i izvodio mnoga čuda. Ali je veoma često bilo spolja destruktivno. A opet, imao je i sposobnost da koristi okultne moći na pozitivan način. Uništio bi nekoga, a zatim bi ga oživeo. Svakakve stvari je radio!

Na kraju je shvatio da mora da prestane da koristi okultne moći po svojoj volji, i da posveti svu pažnju spoznajiu Boga. Tako je, nakon što se mnogo godina služio okultnom moći, u toku poslednjih trideset ili četrdeset godina svog života, ulazio u duboku meditaciju u himalajskim pećinama. U to vreme je postao uveren da okultna moć nije ništa više nego žongliranje ili izvođenje trikova. Ona je kao vatromet – nešto što ode uvis i onda je gotovo. Stoga je prestao da se služi okultnom moći i bila mu je važna samo moć meditacije i duhovna moć. Duhovna moć je beskrajno moćnija od okultne moći, i uvek je konstruktivna.

U Nepalu možete da posetite neke od pećina gde je Gorakšanat meditirao. U tim pećinama osetićete njegovu moć – meditacije, a ne okultnu moć. Kroz meditaciju je razvio opraštanje i stekao obilje mira. Potom je, kad ga ljudi nisu poslušali, umesto da upotrebi okultnu moć da uništi i oživi te osobe, jednostavno im je opraštao. Samo bi ponovo ušao u svoju meditaciju i bio bi preplavljen mirom. Čovek stiče mir jedino kroz meditaciju, a ne kroz okultnu moć.

Pitanje: Kako možemo da se oslobodimo naših nebožanskih osobina?

Šri Činmoj: Ako možeš da osećaš da nemaš trideset ili četrdeset ili pedeset godina, već samo sedam godina, bićeš u stanju da odbaciš mnoge od tvojih loših osobina za tili čas. Depresija, frustracija, sumnja, lenjost, učmalost i, posebno neposlučnost, moći ćeš da odbaciš kao staru, pohabanu odeću.

Neposlušnost je najgora nebožanska osobina učenika. Voleti oca i slušati ga nije za malu sedmogodišnju devojčicu ili dečaka nemoguć zadatak. Sve do četrnaeste ili petnaeste godine, poslušnost je prirodna i spontana. Neposlušnost obično počne u uzrastu od sedamnaest ili osamnaest godina. Sa dvadeset godina zaborave na poslušnost! Tada, sa četrdeset ili pedeset godina, vode svoj sopstveni život! Samo su neki učenici koji imaju mnogo sreće zadržali poslušnost nakon što su napunili dvadeset godina. Ja imam sreće, kao i oni.

Od svih božanskih osobina, poslušnost je od vrhunske važnosti. Ako imaš pravu unutrašnju i spoljašnju poslušnost prema tvojoj duši, prema tvom najvišem delu, onda ćeš voleti Boga, bićeš posvećen Bogu i bezuslovno ćeš se predati Bogu. Sve dobre osobine učenika potiču iz jednog izvora a to je poslušnost. Poslušnost je kao koren drveta; od korena dolazi nežna biljka, i na kraju predivno drvo sa bezbroj cvetova i plodova. Ali ukoliko nema korena, ništa neće izrasti.

Vidim da je starost ušla u umove mnogih učenika. Oni stalno misle na stari način. Moraš da se suprotstavljaš tvojim starim pogledima, starim mislima i starim navikama. Odbaci stari način života! Ako možeš iskreno da osećaš da si sedmogodišnja devojčica ili dečak, toliko mnogo otrova koji ti je u umu će nestati i lako ćeš moći da pobegneš iz džungle tvog uma. Takav entuzijazam i radost će ući u tvoj život, i imaćeš toliko ljubavi prema Bogu i prema tvom duhovnom Učitelju! Svakog dana ćeš videti tvoj život na nov način a tvoje slatke, slađe, najslađe osobine ponovo ćeš moći da izneseš na površinu. Onda ćeš cvetati kao cvet, laticu po laticu. Ali ako nastaviš da misliš da imaš trideset, ili četrdeset, ili pedeset ili šezdeset ili sedamdeset godina, videćeš da je svo cveće u tvom srcu-bašti uvelo; nećeš biti ništa drugo nego potpuno beživotan cvet. Za sedmogodišnje dete ne postoji sumnja, depresija, frustracija, negativnost. Dete samo skače sa radošću i igra se i igra u bašti svog srca.

Moja deca se ponašaju veoma nebožanski, i ne slušaju me. U kojoj tački roditelji više nisu odgovorni za ponašanje svoje dece?

Šri Činmoj: Nakon što deca napune trinaest godina, nikad, nikad neću kriviti roditelje ako se deca loše ponašaju. Dok deca ne napune trinaest godina, roditelji imaju odgovornost da se uvere da deca rade ispravnu stvar. Nakon toga, nikad, nikad neću kriviti tebe ako se tvoja deca loše ponašaju i žele da napuste duhovni život.

Pitanje: Da li je duhovno razarajuće širenje glasina i tračeva?

Šri Činmoj: Mnogi ljudi dobijaju ogromno zadovoljstvo, zlobno zadovoljstvo, iznoseći sočne priče ili šireći neproverene, neosnovane glasine. Ali oni koji danas prenose glasine sigurno, sigurno, sigurno će sutra biti žrtve glasina. Danas možda namerno širite glasine o nekome, sa idejom da ste čistiji od najčistijeg, i bolji od najboljeg. Ali, ubrzo, bićete bespomoćna žrtva. Zašto? Zato što kad razmišljate o tuđim slabostima, njihove slabosti zapravo ulaze u vas; i tada ćete vi patiti od iste sudbine od koje oni sada pate.

Stoga pokušajte da mislite na dobre osobine drugih, božanske osobine, samodajuće kvalitete. Ako stalno razmišljate o njihovim lošim osobinama, samo kopate svoj sopstveni duhovni grob. Ubrzo će vaš duhovni život dotaći dno – sam ponor.

Pitanje: Zašto zahtevaš da tvoje učenice nose sari tokom meditacije?

Šri Činmoj: Čim neko obuče uniformu policajca ili lekarsku uniformu, on misli na svoju ulogu. Uniforma te podseća na ono što jesi. Na našoj stazi, sari je kao uniforma za žene. On ih podseća na njihov duhovni život.

Sve što obučeš utiče na tvoju svest. Ako dođeš na meditaciju u odeći za trčanje i misliš da ćeš moći da dosegneš tvoje najviše brže od najbržeg, samo zavaravaš sebe. U pogledu svesti, definitivno postoji velika razlika između sarija i pendžabija, i između sarija i zapadnjačkih odela. Možeš da obučeš sari i da budeš neduhovna, tačno; ali nošenje sarija zasigurno ćete podsetiti na tvoj duhovni život i pomoći će ti da izneseš na površinu tvoju svest koja teži.

Svakako, težnja je najvažnija stvar. Ali postoji nekoliko stvari koje će uvećati tvoju težnju, a nošenje sarija je jedna od njih. Ako nešto uvećava našu težnju, treba da to iskoristimo.

Deo II

SCA 230-232. Šri Činmoj je odgovorio na ova tri pitanja tokom posebnog programa u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, D.C. 21 Jula 1995.

Pitanje: Kako možemo potpomoći da se unese mir u naše vlastite živote i u živote drugih ljudi?

Šri Činmoj: Možemo biti od pomoći sebi i drugima samo onda kad osećamo da je neophodno da se molimo i da meditiramo svakog dana. Moramo osećati da postoji Neko ko stalno žarko želi da nas učini srećnim i da nam pokaže način služenja našoj braći i sestrama ovog sveta. Ali mi moramo da se molimo i meditiramo da dobijemo Njegovo unutrašnje Vođstvo. Iznutra moramo da dobijemo poruku svetlosti, i jedino tad bićemo u poziciji da ponudimo tu poruku svetu u celini.

Moramo da se molimo i da meditiramo svakog dana i to je bolje rano ujutru u tačno utvrđeno vreme. Onda ćemo jednog dana sigurno steći prosvetljenje, a to prosvetljenje će preobraziti naše živote. Donekle nam mogu pomoći duhovne knjige, ali ako želimo da budemo dobri ili savršeni instrumenti našeg Unutrašnjeg Pilota tako da možemo da učinimo srećnim ne samo sebe već i ostala ljudska bića, moramo da se pouzdamo u naš unutrašnji život. U tom unutrašnjem životu naći ćemo odgovore na sva naša spoljašnja pitanja.

Pitanje: Veoma sam zabrinut zbog situacije u Bosni i vrlo mnogo meditiram u nadi da će predsednik Klinton doneti prave odluke. Pitam se postoji li nešto posebno što možemo da učinimo kako bismo pomogli da se donese mir tim ljudima?

Šri Činmoj: Ako osećamo da je neki problem izvan naše sopstvene stvarnosti, onda nećemo moći da ga rešimo. Kada se pojavljuje neki problem u bilo kojem delu sveta, smesta moramo da unesemo taj deo sveta duboko u nas. Moramo osećati da je on neodvojivo jedno sa našim unutrašnjim postojanjem. Ako želimo da uradimo nešto posebno za Bosnu sa duhovne tačke gledišta, kao prvo moramo da unesemo Bosnu u naše sopstveno unutrašnje postojanje. Onda ćemo sigurno videti i osetiti da postoji u nama Neko da nam kaže da uradimo apsolutno ispravnu stvar. To je naš Unutrašnji Navigator. On je Navigator, On je Brod, On je Putovanje i On je Sam Zlatna Obala.

Ako uvidimo da je Svevišnji Navigator, Brod, Putovanje i Obala a da smo mi samo putnici koji se nalaze na Njegovom Brodu, znaćemo da je Njegova obavezujuća Dužnost da nas dovede do Obale. Naša je uloga da samo budemo svesno, molitveno, duševno i samodajući deo tog putovanja.

Kad god donesemo odluku, ona obično dolazi iz našeg inteligentnog uma, ili, čak, može se reći, našeg mudrog uma. Ali postoji nešto beskrajno više od naše ljudske inteligencije i ljudske mudrosti, a to je Božija Volja u nama. U svakom trenutku sprovodimo našu individualnu volju. Svako želi da svet bude srećan na njegov sopstveni način. Ja osećam da će, ukoliko se moj način sledi, svet biti srećan. Ti osećaš da će, ukoliko se sledi tvoj način, svet biti srećan. Ali put sreće jedne osobe, ili njen način ubrizgavanja sreće u druge osobe, možda ih uopšte neće učiniti srećnim.

Bog je Stvoritelj i tvorevina. Bog Stvoritelj svakako želi da Bog tvorevina bude srećan; On želi da svako bude srećan. Bog Stvoritelj je sav Ljubav, sav Samilost i sva Brižnost za Boga tvorevinu. Ali Bog nas može učiniti srećnim samo ako smo voljni da budemo srećni na Njegov sopstveni Način. Ako možemo da svesno prizivamo Prisustvo, Vođstvo ili Volju Boga Stvoritelja, svet će biti preplavljen mirom i srećom. Slediti Božiju Volju je jedini način da ostvarimo sreću individualno, kolektivno i univerzalno. Inače, ako svaka osoba pokušava da učini svet srećnim na njen sopstveni način, definitivno ćemo praviti grešku za greškom pre nego što rešimo svetske probleme ili čak naše individualne probleme.

Kako možemo da spoznamo Božiju Volju? Božiju Volju možemo da spoznamo kroz molitvu i meditaciju i kroz naše svesno samodavanje svetu u kome živimo i koji smatramo našim sopstvenim, najsopstvenijim. Ako imamo slobodan pristup unutrašnjem životu težnje i spoljašnjem životu nesebične posvećenosti, spoznajemo Božiju Volju. A ako slušamo Božiju Volju, svi naši problemi i svi svetski problemi biće rešeni.

Pitanje: Šta mogu da urade početnici po pitanju svih onih misli koje dolaze tokom meditacije? Koliko vremena je potrebno da se to prevaziđe?

Šri Činmoj: Sve to zavisi od toga koliko snage volje imamo. Neki ljudi imaju ogromnu odlučnost i veoma jaku volju, a drugi nemaju. A opet, odlučnost nije dovoljna. Takođe moramo da budemo u stanju da prihvatimo Božiju Volju uz vedrinu. Pretpostavimo da upravo sada tvoju meditaciju remete ružne misli. Možda je Bog odlučio da će te kroz šest meseci ili deset meseci On blagosloviti umom preplavljenim mirom. U tom slučaju, bićeš izuzetno srećan i zahvalan. A ako treba više vremena, treba da budeš srećan i zahvalan što te On još inspiriše da posvećeno meditiraš svakog dana.

To ne znači da ćeš dok ti ne dođe Božiji Čas, biti besposlen ili neaktivan. Pogrešno je moliti se samo dva minuta ili pet minuta a onda odustati ako vidiš da ti je um još pun misli ili ako vidiš da ti je nemir u umu, u vitalu i u tvom fizičkom postojanju. Isto tako je pogrešno da očekuješ da ti um postane miran i tih samo zato što si meditirao dva ili tri minuta.

Šta možemo da uradimo po pitanju misli na praktičnom nivou? Posmatrajmo misli kao da su osobe a um kao da je soba gde živimo i koju posedujemo. Moramo da iznutra rezom zatvorimo vrata naše sobe – uma i da ne dozvolimo nikome da uđe. Nećemo samo držati vani naše neprijatelje, koji su loše misli, već i naše prijatelje, dobre misli. Rešeni smo da uživamo samo u tišini, potpunoj tišini.

Posle nekoliko trenutaka, recimo, neka misao nam kuca na vrata. Možemo da primenimo našu samilost ili mudrost. Mudrost nas podseća da smo sebi dali svečano obećanje da nikome nećemo dozvoliti da uđe u sobu našeg uma. Ali ako počnemo da primenjujemo samilost, možemo da kažemo: „Ko zna ko dolazi? Možda je to moj mnogo dobar prijatelj.“ Tada ćemo naravno otvoriti vrata. Avaj, onog trenutka kad otvorimo vrata, možda ćemo pustiti unutra nebožansku misao. U jednoj kratkoj sekundi ta nebožanska misao može odneti sva dobra osećanja koja smo imali poslednjih petnaest ili dvadeset minuta.

Zato je najbolje da ni u kom slučaju ne otvaramo vrata. Zatim, posle izvesnog vremena, sve loše misli same će nas napustiti. Ako su misli nebožanske, imaće sve nebožanske kvalitete. Neće imati strpljenja da nas sačekaju da otvorimo vrata. Pošto čekaju napolju par minuta, te misli će reći: “ispod časti nam je da ovde i dalje čekamo. Ako ne želi da nas vidi, kucaćemo na vrata neke druge osobe i dosađivaćemo nekom drugom.“

Ukoliko je dobra misao, naš pravi i istinski prijatelj, ta misao će reći:“Oh, možda je moj prijatelj veoma zauzet ili radi nešto posebno. Inače, sigurno bi otvorio vrata. Nastaviću strpljivo da čekam.“ Primoravamo tu dobru misao da čeka napolju petnaest ili trideset minuta. Pošto smo čuvali našu mirnu tišinu otprilike pola sata, reći ćemo:“Pogledajmo sad ko je došao kod vrata.“ Tad ćemo naći samo veoma drage prijatelje koji nas čekaju.Ti prijatelji su naše božanske, okrepljujuće i ispunjujuće misli.

Na taj način, ako možemo da svoj um održimo u potpunoj tišini petnaest minuta ili pola sata, onda neće biti mračnih, netežećih sila na kraju naše meditacije koje će ući u nas. Tako od naše meditacije možemo da imamo samo dobre misli. Kao prvo, moramo potpuno da blokiramo um i ne dozvolimo da bilo kakve misli uđu u nas. Zatim, pošto smo otišli duboko u sebe i ušli smo u more mira, kad otvorimo vrata našeg uma naći ćemo da nas čekaju samo dobre, božanske misli

Deo III

SCA 233-241. Šri Činmoj je intervjuisan od strane nezavisnog režisera 28. avgusta 1993. u Čikagu u vezi sa njegovim učešćem u Svetskom parlamentu religija. Ovo su izvodi iz tog intervjua.

Pitanje: Koji je po vašem osećanju značaj Parlamenta svetskih religija u Čikagu, koji je možda najveći skup religija sveta ikad održan?

Šri Činmoj: Duhovni značaj tog Skupa, po mom srcu koje teži, je uzajamna među- zavisnost. Jedan i mnoštvo moraju da spoznaju svoju međusobnu zavisnost. Upravo kao što su drvo i njegove grane, listovi, cvetovi i plodovi uzajamno zavisni, tako smo svi mi međusobno zavisni. Ovde se okupe mnoge religije da pevaju pesmu jedinstva-srca.

Pitanje: Ova stogodišnjica Parlamenta religija je za mnoge povezana sa imenom Svami Vivekanande, jedne od glavnih figura Parlamenta koji je bio održan pre sto godina. Proveli ste mnogo vremena protekle godine dajući koncerte u njegovu čast. Ko je bio Svami Vivekananda, i šta je ponudio svetu?

Šri Činmoj: Snažno osećam da se danas stogodišnjica Parlamenta religija održava upravo zbog Vivekanande. On je bio sanjar, zaljubljenik i istinski vlasnik univerzalnog duha. Ljudi su dolazili na prvobitni Parlament religija iz različitih razloga i različitih kultura. U najvećem broju slučajeva došli su da propovedaju ili da pričaju o svojim religioznim uverenjima. Ali Vivekananda je došao kao zaljubljenik u čovečanstvo da peva pesmu doma jedinstva sveta. On nije došao tu da širi ideje svoje hinduističke religije. Došao je da propagira jednu religiju koja je poznata kao Čovek. Govorio je o individualnom čoveku koji evoluira u univerzalnog čoveka i svesno prihvata svet kao svoj sopstveni, najsopstveniji. Vivekanda je u isto vreme bio drevna tišina srca i moderan dinamizam života.

Pitanje: Šta vama lično znači Svami Vivekananda?

Šri Činmoj: Svami Vivekananda je nepokolebljiv duh koji nam kaže kako da volimo i divimo se Bogu tvorevini. Bez ljubavi prema Bogu tvorevini, ko može ikada da ispuni Poruku Boga Stvoritelja?

Pitanje: Sve više osećamo da su duhovne vrednosti neophodne ako želimo da postignemo mir ili da čak opstanemo u budućnosti.

Šri Činmoj: Duhovne vrednosti su od vrhunske važnosti ako želimo da postignemo mir, jer duhovnost je ta koja svesno utelovljuje mir. Bez mira ne može biti budućnosti.

Pitanje: Koje su duhovne vrednosti po vašem osećanju naročito važne u ovom današnjem svetu?

Šri Činmoj: Ne samo u današnjem svetu, već i u svetu davne prošlosti, i svetu budućnosti, postoje samo dve stvari koje su nam besano potrebne: molitva i meditacija.

Pitanje: Kako se po vašem viđenju može postići svetski mir?

Šri Činmoj: Svetski mir se može postići jedino uz pomoć molitve i meditacije. Molitvom i meditacijom možemo da uspostavimo osećanje jedinstva doma sveta.

Pitanje: Kako zapravo duhovnost može, u praktičnom smislu, da bude delotvorna za promenu? To izgleda kao najteži izazov.

Šri Činmoj: Po mom unutrašnjem ubeđenju, duhovnost nije nešto teorijsko; ona je nešto praktično. Ko može da bude praktičniji od Samog Boga? On je stvorio svet da bi Sebi podario radost i ispunjenje. Duhovnost je svakako praktična; isto tako, molitva i meditacija su sigurno praktične. Da bi molitva i meditacija bile delotvorne, treba nam samo jedna stvar: nepokolebljiv, herojski duh koji može da savlada ponos nemogućnosti.

Pitanje: Prosečna osoba može da oseća da ste vi izuzetni i da sva vaša dostignuća nemaju nikakve veze sa njom.

Šri Činmoj: To nije tačno. Svi smo mi Božija deca. Ono što Bog želi od nas i što mu je potrebno od nas je prijemčivost. Ako možemo da budemo prijemčivi ili ako nas On može učiniti prijemčivim, onda će On biti u stanju da postigne u nama i kroz nas što god On želi.

Pitanje: Koji je duhovni značaj muzike, koju svaka kultura na Zemlji ima i neguje?

Šri Činmoj: Postoji spoljašnje postojanje i unutrašnje postojanje. Muzika odmah dotakne unutrašnje postojanje, postojanje koje teži da postane srećno i, u isto vreme, nastoji da podeli svoju sreću sa ostatkom sveta. Muzika dodiruje dubine našeg bića i iznosi na površinu ono što tamo otkriva. Melodija i harmonija muzike ne samo da daruju radost čovečanstvu nego i pomažu čovečanstvu da dosegne najviše stanje svesti, koje je ispunjeno mirom, ljubavlju, radošću i ispunjenjem.