49

Beskrajni niz nebesa
Gde nema vazduha.
Unutrašnji poriv me primorava da spustim
Venac pesama
Da bih Te obožavao.
Oltar je sada sasvim prazan.
Želim da ga ispunim;
Želim da ga prekrijem pesmama,
Vencem pesama.
Znam da je to jedini način
Da zaboravim patnje mog života
I radosti koje treba zaboraviti.