1

O moja pesmo,
Ti si lotos moga srca.
Ti u moje srce unosiš
Nektar-Svetlost sa Neba.
Kada mi život teče
Kroz reku tuge
I njene bezbrojne talase,
Neka me tvoj magični dodir
Sakrije u vodama mora oslobođenja.


— Šri Činmoj

Deo I — Udruženje pisaca odaje počast Šri Činmoju u Ujedinjenim nacijama

[30. marta 1993. godine osoblje Rekreativnog Saveta Udruženja pisaca Ujedinjenih Nacija odalo je počast Šri Činmoju povodom objavljivanja njegove devetstote knjige i primanja počasnog zvanja Doktor nauka sa Univerziteta Južni Filipini prošlog januara.] [Šri Činmoj, koji je autor, filozof i vođa meditacija u Ujedinjenim Nacijama, čitao je svoju poeziju i govorio o njoj. Nakon toga, g. Hans Janiček, predsednik Udruženja pisaca, uručio je Šri Činmoju Nagradu izvrsnosti. Sledi govor Šri Činmoja tokom programa koji je održan u Ujedinjenim Nacijama u auditorijumu Dag Hamaršeld.]

2.

Ne znam kako uopšte mogu biti vredan ove blagoslovne počasti. Ja sam poznat kao tragalac za istinom i onaj koji voli Boga. Ali danas sam postao i pesnik. Mogu li da pročitam prvu pesmu koju sam napisao na englskom jeziku?

Zlatna flauta

Okean Mira i Radosti i Svetlosti
Van domašaja mog je znam.
U meni olujna noć nalazi mesta
Da u jecajima divlja i protiče.

Plačem iz sveg glasa, al’ uzalud sve;
Ja bespomoćan, Zemlja bezdušna!
Moj bol da podeli moćna duša gde je?
Sa smrtonosnim ujedom svud’ se srećem.

U moru Vremena ja sam splav,
Vesla mi s palube odnešena.
Otkud mi nada da stignem u podneblje
Božijeg večnog Dana?

Al' čujte!
Zlatnu Tvoju Flautu čujem
Njen zvuk mi sad spušta visove s Nebesa.
Na sigurnom sam sad, o Apsolute!
Nesta smrt!
Nesta namršteno lice noći.
   

To je dakle bio moj prvi pokušaj – pre više od 40 godina. A sledeća poema koju ću pročitati je stara samo tri sata. Uočićete razliku. Možete je nazvati mojom najžalosnijom degradacijom i reći da sam otišao „nizbrdo“ ili ćete reći da sam napredovao na drugi način.

Bejaše vreme
Kada je pesnik u meni
Molitveno želeo da luta i luta
Vrtom mog srca.

Pesnik u meni sada besano plače
Da prigrli cvetnu lepotu
Vrta mog srca.

I uskoro, pesnik u meni
Meditativno će izrasti u
Nektar miris blaženstva
Vrta mog srca.

Američka sloboda u mojoj poeziji

Živim u Americi poslednjih dvadeset devet godina, pa tako uživam u američkoj slobodi u mojoj poeziji. Kada sam otpočeo sa pesničkom karijerom pre mnogo, mnogo godina, iznutra i spolja sam bio prinuđen da naučim englesku metriku. Morao sam da naučim jamb, daktilik, trohej, anapest – beskrajnu englesku metriku, kao i stih. A sada uživam u punoj slobodi: nije mi potrebna metrika; nije mi potreban stih – ništa, ništa! Sve je tok. Kada sam pisao u onim danima, osećao sam da sviram flautu. A sada kad pišem poeme, možda udaram u gong ili sviram na sintisajzeru, ali osećam da su svetlost i moć neodvojivi. One su lice i naličje iste univerzalne stvarnosti.

U mojoj porodici, skoro svi su pisali pesme. Moj otac je napisao oko trideset pesama; moja dva starija brata, dve ili tri hiljade. Ja sam najmlađi, i izgleda, najpohlepniji. Meni se pripisuje preko 50.000 pesama. Moji kritičari me opravdano kritikuju što sam toliko pisao. Oni kažu da verujem samo u kvantitet a ne i u kvalitet. Savršeno su u pravu na svoj način ili u skladu sa sopstvenom procenom. Ali, ja osećam da je kvantitet isto tako neophodan kao i kvalitet. Ja često idem u supermarket. U supermarketu ima mnogo različitih namirnica i ja mogu da izaberem ono što mi je potrebno ili što želim. Ako bi supermarket imao samo jednu stvar, bio bih razočaran zajedno sa stotinama drugih mušterija. Zato kvalitet i kvantitet moraju da idu zajedno.

Veoma je teško biti pravi sudija kvaliteta. Ja sam umetnik. Naslikao sam preko 140.000 slika. Za neke od mojih slika najiskrenije osećam da uopšte nisu dobre. Ali, na moje krajnje zaprepašćenje neki ljudi neizmerno cene baš te slike, i ja osećam da su iskreni u svom poštovanju i proceni.

Na drvetu ima prelepih cvetova kao i bezbroj listova. Ako nam je stalo samo do lepote i mirisa cvetova i ne obraćamo pažnju na listove, mi činimo žalosnu grešku, himalajsku grešku, jer i listovi imaju sopstvenu lepotu. Drvo je lepo i plodno jedino kada ga posmatramo sa zemlje sve ka najvišoj grani. Jedino kada gledamo na drvo kao celinu i pokušamo da cenimo ono što ima i što jeste, cenimo njegovu lepotu, samilost i savršenstvo na pravi način.

Izuzetno sam zahvalan uvaženom Udruženju pisaca što me je počastvovao ovom nagradom u trenutku mog života kada nisam toliko poznat u svetu poezije kao u svetu tragalaca za istinom i onih koji služe miru. Ljudi me znaju kao učenika mira, kao tragaoca za istinom, kao onoga ko voli Boga i služi svetu. A ovde su moji prijatelji i kolege otkrili pravo sunce u nekim od uspinjućih, težećih poetskih plamenova koje sam stvorio. I za to sam im izuzetno, izuzetno zahvalan.

Mnogo puta se dogodilo i svet je sklon da ceni nekoga tek kada već postane poznat u nekoj određenoj oblasti. Svet čeka i čeka dok neko ne postane poznat pre nego što ga ceni. Hteo bih da vam ispričam najžalosniji incident iz života najvećeg indijskog pesnika, Rabidranta Tagore, dobitnika Nobelove nagrade. Samo dve nedelje pre nego što je primio Nobelovu nagradu, urednik poznatog i popularnog magazina u Bengalu je izdvojio jednu od Tagorinih pesama i nemilosrdno je kritikovao od prvog do poslednjeg reda. U toj pesmi urednik nije pronašao ništa lepo, duševno ni plodno. Kada je Tagore dobio Nobelovu nagradu,ista ta pesma je ponovo izašla u tom magazinu, ali ovog puta ju je urednik uzdizao u nebesa. Ne samo da je svaki red, već je svaka reč došla direktno sa Nebesa – to je bio njegov ponosan komentar. Tako smo videli šta može da učini Nobelova nagrada. Urednik je odmah promenio mišljenje jer su Tagoru prihvatili veliki literarni autoriteti.

Ove godine je proslava stote godišnjice Svetskog parlamenta religija. Svami Vivekananda je bio veliki Tagorin prijatelj. Kao što znate, najznačajnije izjave Vivekananda je dao na obraćanju na svetskoj konferenciji. Pre nego što je govorio na svetskom parlamentu, bio je niko, apsolutno niko u Indiji. Ali, nakon što je preko noći postao poznat u Americi, Bengal i Indija su ga odmah prihvatili.

Na žalost, jedino kada spoljašnji svet, ili neki veoma poznati autoritet, nekoga pohvali ili opravdano prizna njegovu zaslugu, svi su skloni da cene tu osobu. Iako još uvek nisam poznat kao pesnik, vi ipak preoznajete pesnika u meni. Za to sam vam izuzetno zahvalan. Ko zna, možda ću u budućnosti, uz puno sreće, biti poznat kao pesnik. Tada ću osećati da ste vi u meni nešto videli mnogo pre nego što su drugi to bili u stanju da vide.

Već sam govorio o kvalitetu i kvantitetu. Ova knjiga je moja devetstota knjiga – Ljubav, Samilost, Oproštaj. Ovu knjigu sam posvetio mom voljenom predsedniku Gorbačevu. Pre oko dve nedelje dobio sam pismo od njega u kome izražava poštovanje prema meni jer sam mu posvetio knjigu. Takođe je rekao da bi u bliskoj budućnosti voleo da mi lično čestita.

[Šri Činmoj čita posvetu iz knjige:] „S ljubavlju, sa saosećanjem i zahvalnošću posvećujem ovu knjigu predsedniku Gorabčevu, Himalajskom Sanjaru o Miru na Zemlji.“

Želim da kažem par reči o predsedniku Gorbačev. On je za mene univezalna figura. On je za mene najviše otelovljenje svetskog mira. On je najveći sanjar o svetskom miru i onaj koji širi svetski mir. Ako bi sadašnji svet značajno napredovao ili uopšte napredovao, tada bi Gorbačev zasluživao najdublju zahvalnost iz srca sadašnjeg sveta. On je Šampion nad šampionima koji nepogrešivo poboljšava svetsku situaciju.

U Indiji se kaže da pravi Bramin ne mora da pokazuje njegovu svetu nit u javnosti da bi dokazao da je pravi bramin. Slično tome, osećam da predsednik Gorbačev ne mora da pokazuje svetu svoje zasluge da bi dokazao ko je on zaista. Težnja čitavog sveta ga voli i obožava. Njemu nije potrebna kruna niti tron da bi dokazao svetu da je on zaista kralj. Predsednik Gorbačev živi u težećem srcu čovečanstva. Osećam da je predsednik Gorbačev univerzalni kralj koji živi u srcu zahvalnosti sveta koji sanja o miru. Njemu definitivno nije potrebna spoljašnja kruna, spoljanji tron kako bi s ljubavlju i samilošću predvodio evoluciju čovečanstva. Njegova unutrašnja dostignuća su tako velika da mogu savršeno da nas vode ka vrhunskom odredištu, Zlatnoj Obali. Za njega mir nije samo reč iz rečnika. U njemu je mir živa stvarnost, besana i sveprosvetljujuća stvarnost koja s ljubavlju i samodajuće inspiriše um i hrani srce čovečanstva.

Deo II — Poezija-poema-pesnik

Poezija i proza¹

Prozu možete da pišete vi. Prozu može da piše on. Prozu mogu da pišem čak i ja. Ali poeziju ispisuje Bog, pomoću vas, pomoću nekog drugog, pa čak i pomoću mene.

Poezija je prečica kojom se dostiže suptilni ali i opipljivi cilj nad ciljevima - beskrajno Blaženstvo. Početak pesme je u bujici suza, a završetak u uzvišenim osmesima.

Pesnik priziva zoru jučerašnjeg sna i potom je preobražava u dan današnje stvarnosti. Grešimo, nažalost, kada pokušavamo da razumemo poeziju. Poezija ne postoji da bi se razumela. Poezija postoji da bi se osetila. Pokušaj da se razume pesma je isto što i dodirnuti ružu prepunu trnja. Pokušaj da se pesma oseti je isto kao nežno u ruci držati ružu bez ijednog trna. A voleti pesmu znači trenutno izrasti u lepotu i svežinu same ruže.

Duša pesnika stvara. Pesnikovo srce oživotvoruje. Oči pesnikove iniciraju.

Pesnik je u svakom ljudskom biću. Taj pesnik je u stanju da donese najuzvišeniju od svih istina, a istovremeno i da nadmoćno savlada najmračniju neistinu ako i kada okolnosti to zahtevaju.

Poezija šapuće: "O prijatelji moji, o vi koji mi se divite, obožavate me i volite, metrika i metrički plesni pokreti - jamb, trohej, anapest, spondej i drugi - moja su najmilija deca. Ona mogu da premere neizmerne visine, prozru kroz najdublje dubine, pretrče najdalje daljine. Pridružimo se mojoj deci, mojoj najmilijoj deci na putovanju Beskraja".

Kada pišemo ili čitamo neku pesmu sa stavom da dajemo samog sebe, tada provodimo mirne trenutke sa Bogom-Lepotom, Bogom-Samilošću i Bogom-Ispunjenjem.

Ja sam pesnik. Još u detinjstvu sam počeo da pišem poeziju. Pre nego što napišem jednu duhovnu, snažnu i značajnu pesmu, ja se koncentrišem okom svoje vizije, meditiram srcem svog oslobođenja i kontepliram dušom svog ostvarenja. Zatim, usmeravam oko kamere svoga života prema Božjoj transcendentalnoj Božanstvenosti i univerzalnoj Lepoti.

Pošto napišem pesmu, iz duše i posvećeno, na moje najveće iznenađenje, Apsolutni Pesnik Svevišnji mi kaže da mi je već unapred platio kartu za putovanje u najviše visine beskrajnog ushićenja.

Kada u sebi čitam jednu pesmu, njena duša mi kaže: "Dođi, dođi. Ah, došao si da vidiš ono stvarno u meni, da vidiš ono stvarno u meni."

Postoje različiti pesnici - obični pesnici, veliki pesnici. A ima i vidovitih pesnika. Vidoviti pesnici su najviši. Vidovit je onaj koji istovremeno može da vidi sadašnjost, prošlost i budućnost.

Velika je razlika između muzike i poezije: muzika je univerzalni jezik. Da bih uživao u nekoj melodiji ne moram da učim određeni jezik. Muziku mogu da volim, divim joj se i uživam u njoj, baš zato što ona ima univerzalnu privlačnost. Poezija koja ima univerzalnu privlačnost je tvorevina vidovitih pesnika. Vidovit sa na sanskritu kaže drashta - onaj koji ima slobodan uvid u prošlost, sadašnjost i budućnost i nesvakidašnju sposobnost da božanski raste i uzvišeno blista.

Kažu da se pesnici rađaju, a ne stvaraju. Nažalost, nisam i ne mogu se složiti sa tim gledištem. Ima mnogo, mnogo pesnika koje sam video u svom životu, a koji nisu rođeni kao pesnici, ali su, zahvaljujući uzdižućim vapajima njihovog srca, i usmerenom, posvećenom životu, postali odlični pesnici. Dakle, kao što je istina da se pesnici rađaju, čak i tako, jednako je tačno da se pesnici mogu stvarati. Sada, ovde u publici, siguran sam da ima i onih koji nisu pesnici, ali u isto vreme imaju istinsku želju da postanu pesnici. Njima želim da ponudim nekoliko skromnih i duševnih predloga.

Vi želite da budete pesnik. I vi možete da budete pesnik. Sigurno je da ćete i postati pesnik. Nemojte sebi dopustiti da vas zarobi sumnja. Suvišna samokritičnost - ne, ne i ne; entuzijazam - da, da i da. Pokušajte da um, bar za nekoliko minuta, održite mirnim. Ne govorim o nekoliko sati, daleko od toga. Održite um mirnim bar na četiri ili pet minuta. Zatim smestite taj svoj utišani um na prekrasni, prosvetljujući i ispunjujući tron koji vam je postavilo vaše sopstveno srce.

Kada napišete pesmu, možete da je pročitate odmah ili malo kasnije - koliko god to puta poželite. Pokušajte da pomoću snage svoje mašte, svaki put kad pročitate pesmu, uvećate radost svoga srca. Mašta predstavlja svoj sopstveni svet. Tvorac je stvorio svoju Tvorevinu. Na potpuno isti način i vi možete da stvorite pesmu, možete da je posmatrate i uživate u njoj. Vi ste i tvorac i posmatrač i onaj koji uživa.

Onih koji kritikuju ima svuda. Ne smete da obraćate pažnju na nepopravljivi hor kritičara. Kaže se da su oni koji kritikuju najneuspeliji ljudi. Ima u tome puno istine. Naš cilj je savršenstvo. Entuzijazam nas usavršava, a ne kritika. Kritikovanje sebe ne predstavlja dobar put. Ono što nam je potrebno je neprestani unutrašnji vapaj. Pomoću istraživanja i prosvetljavanja samih sebe možemo da stignemo do savršenstva. Entuzijazam je ono što nam je u svakom trenutku potrebno i to u neograničenoj količini, a ne da nas drugi kritikuju ili da mi nekog kritikujemo.

Poezija je vapaj težnje čovečanstva i plod ispunjenja božanstvenosti. Postoji veliki broj nivoa svesti sa kojih može da se spusti pesma. A pesnik je taj koji može da se uspinje kao ptica - visoko, još više, najviše - da uđe u te nivoe svesti i da ovamo, u izobilju, donese istinu, svetlost i blaženstvo.

Pesnik može da piše sa nivoa čistog uma. Može da piše iz višeg uma. Može da piše sa nivoa sveopšteg uma, pa čak i nad-uma. Ali, kad pesnik uđe u stanje Sat-Chit-Ananda (Postojanje-Svest-Blaženstvo), koje je više od svih nivoa koje sam pomenuo, on ima osećaj da je prešao najduži mogući put.To je kao telefoniranje na velike daljine. Međutim, kad pesnik dostigne najviši nivo svesti , Apsolutni Pesnik Svevišnji mu kaže: "Dete moje, pesniče, pogrešio si, potpuno si pogrešio. Kad jednom dostigneš Najviše, kada postaneš jedno sa Najvišim, početak tvog puta i Najviše nisu dva različita mesta. Oni su na istom mestu. Zbog toga to nije razgovor sa velike daljine. Možeš da ga smatraš lokalnim razgovorom. Snagom vapaja svoga srca, kao pesnik si dostigao najvišu visinu. Kada dostigneš tu najvišu visinu, početak i kraj puta postaju nerazdvojno jedno.

„Dete moje, pesniče, želim da pevaš sa Mnom:
Ne bavim se više ni vremenom niti delima
Moja je kosmička igra završena.
Ja bejah Jedini Sveprevazilazeći
Univerzalno Sopstvo sam sada
Ja sam Cvet Duše
Moje Večnosti.
Miris sam srca
Mog Beskraja.“

6. Univerzum²

Univerzum je Božja tvorevina
I čovekovo ostvarenje.
Univerzum je Božja Samilost
I čovekova emancipacija.
Univerzum je Božja Koncentracija
I čovekova transformacija.
Univerzum je Božja Meditacija
I čovekovo otkriće.
Univerzum je Božja Kontemplacija
I čovekovo ispoljenje.

Pesnik u meni mi govori
Da je univerzum lep.
Pevač u meni mi govori
Da je univerzum očaravajuć.
Filozor u meni mi govori
Da je univerzum značajan.
Jogi u meni mi govori
Da je univerzum duševan.
Bogoljubitelj u meni mi govori
Da je univerzum plodan.

Moj pesnik vidi istinu.
Moj pevač oseća istinu.
Moj filozof dostiže istinu.
Moj Jogi ostaruje istinu.
Moj Bogoljubitelj postaje istina.

7³

Šta je poezija? Poezija je apsolutno najkraći put do blaženstva. Ako odredište shvatite kao anandu ili blaženstvo, tada je poezija najkraći put.

Uvek kažem da čovek piše prozu, ali da poeziju piše Bog kroz čoveka. Svaka reč u pesmi nas nosi ka Nespoznatljivom. Kada kažemo ’Nespoznatljivo’, možda mislimo da ćemo biti potpuno izgubljeni. Ali, nismo izgubljeni; mi letimo jer je u Nespoznatljivom ogromna radost.

Poezija je intuitivna. Molim vas da ne pokušavate da je razumete. Da bismo dobili radost iz poezije, ne želimo um, već srce. Poezija nije namenjena da nam ponudi znanje; ona je namenjena da nam ponudi zadovoljstvo.

8⁴

Pisao sam pesme još od malena. Ko zna, možda i sada nisam prevazišao tu dečiju fazu, iako sam napisao stotine i hiljade pesama. Neki od mojih kritičara me kritikuju što pišem stotine pesama u roku od dvdeset i četiri sata. Oni sećaju da je savršenstvo krajnje neophodno. Kažu: „Kako neko može da napiše 843 pesme u jednom danu i da istovremeno sanja o savršenstvu? Zar to nije apsurd?“

Ovo je istina do neke mere. Ali u moju skromnu odbranu želim da kažem sledeće: iako pišem pesme, ja nisam pesnik i ne želim da postanem pesnik. Iako sam komponovao hiljade muzičkih kompozicija ja nisam kompozitor i ne želim da budem kompozitor. Naslikao sam hiljade i hiljade slika, a ipak se ne usuđujem da tvrdim da sam umetnik. Istini za volju, ne želim da postanem umetnik.

Šta onda želim da postanem? Želim da postanem fudbalska lopta. Ovde u Americi vi to zovete ragbi lopta. Dok sam bio u Indiji, bio sam dobar fudbaler. Još uvek se sećam iskustava koje sam imao tih dana. Dok sam jako šutirao loptu, bio sam obuzet jakom željom da postanem fudbalska lopta da me moj Voljeni Svevišnji najsnažnije šutira. Osećao sam da će moja radost biti veća što me On jače šutira. I ovde, u mom životu težnje i posvećenosti, moja jedina molitva, moja jedina težnja je da postanem fudbalska lopta i da me svakog dana, svakog sata, svakog minuta i svake sekunde šutira moj Voljeni Svevišnji. Želim da postanem Njegov vrhunski posvećen i vrhunski samodajući instrument. Dok me On koristi kao Njegov instrument , ako On želi da igram ulogu pesnika ili pevača ili muzičara ili umetnika, tada sam Mu uvek na raspolaganju. Moja jedina težnja je da uvek ispunjavam Njegovu Zapovest.

Sanskritska reč za pesnika je _kavi_; kavi je onaj ko ima viziju. Viziju čega? On ima viziju istine – istine u semenom obliku, u njenoj mogućnosti i njenoj neizbežnosti. Šta je istina? Istina je sreća u napretku. A šta je napredak? Napredak je naše samodavanje. Mi predstavljamo i konačno i Beskonačno. Samodavanje konačnog Beskonačnom je vrhunski napredak konačnog, a samodavanje Beskonačnog konačnom je vrhunski napredak Beskonačnog. Kada konačno ponudi svoju stvarnost postojanja Beskonačnom, zauzvrat dobija plodni osmeh. A kada Beskonačno ponudi svoju stvarnost postojanja konačnom, zauzvrat doboja duševni plač. Ovaj duševni plač i plodni osmeh su neprolazna, neuporediva, večna i besmrtna blaga Apsolutnog Svevišnjeg.

9⁵

O ljubitelji poezije, vi niste samo ljubitelji poezije, vi ste i ljubitelji duhovnosti, jer poezija i duhovnost idu ruku pod ruku. Oni su nerazdvojni. Prava poezija i prava duhovnost su uvek neodvojivi. Kaže se da je poezija pored duhovnosti. Za mene je ovo potcenjivanje. Osećam duboko iznutra da poezija, ako je duhovna i božanska, nesumnjivo udomljuje duhovnost, a pravoj duhovnosti mora da je potrebna kućna poezija.

Pesnik je onaj koji zamišlja konačnu, apsolutnu Istinu. Na fizičkom planu, vitalnom planu, mentalnom planu, čak i na psihičkom planu, kada primetimo da određeni pesnik nudi svetu u celini svoj doprinos, cenimo ga, divimo mu se. Ali ako možemo da vidimo tragaoca u pesniku, onoga koji voli istinu u pesniku, pravu stvarnost u pesnikovoj viziji, onda ćemo otići korak dalje. Otkrićemo naše nerazdvojno jedinstvo sa pesnikom.

10⁶

Kaže se da pesnik nema sopstveni karakter. Sada želim da kažem, zašto bi pesnik trebalo da ima svoj karakter? Pesnik se poistovećuje sa istinom. Ako treba da izrazi bes u svojoj pesmi, naravno da će se poistovetiti sa svešću besa. Ako treba da izrazi ljubav, tada će morati da se poistoveti sa svešću ljubavi. Na osnovu snage poistovećenja sa stvarnošću čiju viziju ima, on otkriva svetu svoju inspiraciju i težnju.

Pesnik vidi istinu iz različitih uglova. On nije u obavezi da vidi istinu samo iz jednog ugla. Pesnik može da govori o nekoj temi na različite načine. U ovom trenutku može da veliča i priziva smrt, a u sledećem trenutku može da kritikuje smrt. To ne znači da je pesnik čovek bez principa. Daleko od toga! Kada je na određenom nivou svesti, u skladu sa sposobnošću i prijemčivošću koju ima u tom trenutku, on vidi smrt u jednom obliku. Kada boravi na drugom nivou svesti, može da vidi smrt na drugi način, sa drugog aspekta. U jednom trenuku će videti smrt kao nešto veoma lepo, veoma ljupko. Kada ga svet muči, kada mu svet ne pridaje pažnju, on se moli smrti da dođe i prigrli ga. Ali, isti pesnik je i ljudsko biće. Kada ga ime i slava obaspu i sva svetska postignuća su pred njegovim stopalima, kada ga čitav svet sluša i vidi lepotu spolja i iznutra, ako tada smrt zakuca na njegova vrata, tada je smrt neprijatelj i moli je da ga ostavi. On ne želi smrt i nije mu potrebna.

Bilo je nekih pesnika koji su ponudili svetu duševne i proročanske izreke. Njihove pesme su dosegle nivoe svesti koji su visoko, veoma visoko, ali njihovi životi nisu bili u skladu sa njihovim proročkim izrekama. Vodili su nebožanske živote, netežeće živote; zato mnogi, mnogi ljudi ne obraćaju pažnju na njihove duševne izjave. Oni kažu: „On je to napisao, ali ko mari za njega? On je vodio više nego običan život, nebožanski život, životinjski život.“

Ali, želim da branim slučaj neshvaćenih pesnika. Ovde smo svi tragaoci. Znamo da treba da ostvarimo Boga što je pre moguće, ali, koliko minuta boravimo u božanskoj svesti, a koliko sati boravimo u nebožanskoj ili običnoj svesti tokom dvadeset i četiri časa u danu? U božanskoj svesti boravimo par prolaznih minuta, a ostatak dana smo u apsolutno običnoj, ili čak i nebožanskoj svesti. A šta radimo zapravo u tih par božanskih minuta? Uspostavljamo slobodan pristup nekim višem nivoima svesti. Na sličan način, kada određeni pesnik uđe na visoke, više, najviše nivoe svesti, on vidi i postaje na kratko stvarnost, suštinska istina tih nivoa svesti. I kao penjač, i on se uspinje uz drvo života i nudi plodove svetu. Zatim ponovo ulazi u svet zadovoljstva, vitalnog života i tako dalje, ako to želi. Ali, njegovo postognuće najvišeg nivoa je bilo apsolutno istinito. Samo zato jer se sada valja u zadovoljstvima neznanja, ne možemo odbaciti njegova postignuća na najvišim nivoima svesti.

Kada se molimo i meditiramo, mi rastemo u božanstvenost. Ako se ne molimo i ne meditiramo, ostajemo nebožanski. Ali, ne možemo reći da smo neduhovni zato što se ne molimo i ne meditiramo sve vreme. Mi jesmo duhovni, ali nismo ili ne možemo da praktikujemo duhovnost sve vreme na sadašnjem nivou našeg razvoja.

Po nama, ima mnogo, mnogo pesnika koji su, uživali u emotivnom životu, vitalnom životu, ali su nam uprkos tome ponudili nešto upečatljivo. Ponudili su nam duhovne istine najvišeg reda. Ja vidim njihovo postignuće. Ja duboko i svim srcem cenim njihovo postignuće. Doći će dan tokom vremena kada će oni više brinuti za preobražaj svoje prirode. Na kraju će ući dublje u svest, u jednousmereni duhovni život. Svaka duša koja je uzela ljudsku inkarnaciju će, nepogrešivo, ispoljiti apsolutnu Istinu ovde na Zemlji, jer je to Vizija Svevišnjeg. Svaka duša će se spuštati na Zemlju stalno iznova radi preobražaja telesne svesti i zemaljskog života sve dok savršenstvo ne osvane u toj duši. Zato treba da pridajemo sav značaj postignućima pesnika u svetu stvarnosti i božanstvenosti koji su tako duševno ponudili čovečanstvu radi uzdizanja i preobražaja ljudskog života.

Pesnik je onaj ko ima viziju unutrašnje stvarnosti, ko na površinu iznosi unutrašnje blago. Pesnik je vesnik Boga vrhunskog Muzičara. Pesnik vidi Kosmičku Igru pre ostatka sveta. On posmatra Kosmičku Igru i učestvuje u njoj i poziva i ostatak sveta da učestvuje u njoj. Ako možemo da odvojimo duševne izreke pesnika od njihovih života, moći ćemo da od njih dobijemo značajno unutrašnje blago. Rečeno je da reči nisu bitno pitanje, već šta izreka znači. Ima mnogo pesničkih stihova i strofa koje će nas nepogrešivo preneti do višeg nivoa svesti ako ih duševno ponavljamo. Svaki tragalac se može poistovetiti sa izrekama pesnika koje uzdižu dušu. Na osnovu snage tog poistovećenja, tragalac može lako da za sebe postigne nešto božansko, prosvetljujuće, ispunjujuće i obesmrćujuće.

Ja sam čitavog svog života pesnik, i takođe sam i duhovni tragalac. U srcu osećam dva večna igrača, pesnika i tragaoca, koji lako mogu da zamene imena. Ja mogu da pesnika nazovem tragaocem i tragaoca pesnikom. Mogu lako da zamenim i prebacim njihova imena i da ipak vidim istu stvarnost. Moja poezija i moja duhovnost su neodvojive. One su kao lice i naličje istog novčića. One se ne mogu odvojiti. Svaka je doprinela ili ispunila onu drugu najduševnije i najplodnije.

Šri Činmoj je da sledeće primedbe maja 1975. godine

Moja duhovnost, moja umetnost, moja poezija, moja muzika i svo moje drugo kreativno izražavanje oblikuje duhovnu porodicu. Članovi duhovne porodice me nose gde god da sam potreban da bih bio na usluzi čovečanstvu koje teži. Neki tragaoci dobijaju više inspiracije i više težnje od mojih slika nego od poezije. Drugi dobijaju obilje inspiracije od moje poezije ili meditacije. Svaki oblik duhovne posvećenosti koji ponudim će moći da služi određenim grupama duša koje teže.

11⁷

Moja duhovnost, moja umetnost, moja poezija, moja muzika i svo moje drugo kreativno izražavanje oblikuje duhovnu porodicu. Članovi duhovne porodice me nose gde god da sam potreban da bih bio na usluzi čovečanstvu koje teži. Neki tragaoci dobijaju više inspiracije i više težnje od mojih slika nego od poezije. Drugi dobijaju obilje inspiracije od moje poezije ili meditacije. Svaki oblik duhovne posvećenosti koji ponudim će moći da služi određenim grupama duša koje teže.

Deo III — Dvadeset pet poema

Dvadest pet poema napisanih u aprilu i maju 1993. [^7]: PRH 11. Maj 1975.

12

Pesnik u meni je bio lep.
Pesnik u meni je moćan.
Pesnik u meni biće ispunjen Bogom.

13

Pesnik u meni
I mislilac u meni
Ne uživaju da hodaju zajedno.

14

Pesnik u meni
Se smeje sprinteru u meni.
Sprinter u meni
Se mršti na pesnika u meni.

15

Pesnik u meni
I sanjar u meni
Su nerazdvojni prijatelji.

16

Tragalac u meni
Kaže pesniku u meni:
„Kako su lepe tvoje
Oči koje sanjaju Boga!“

Pesnik u meni
Kaže tragaocu u meni:
„Kako je čisto
Tvoje srce koje plače za Bogom!“

17

Pesnik u meni traga za
Vrtom Božjeg Srca.
Tragalac u meni traga
Za Mirisom Božjeg Srca.

18

Bejaše vreme
Kada je pesnik u meni
Molitveno želeo da luta i luta
U vrtu mog srca.

Pesnik u meni sada besano plače
Da prigrli cvetnu lepotu
Vrta mog srca.

I uskoro će pesnik u meni
Meditativno izrasti u
Nektar-mirisnog blaženstva
Vrta mog srca.

19

Pesnik u meni traži od mene
Da gledam u zoru
Da bih prizovao njenu lepotu.

Umetnik u meni traži od mene
Da gledam u dugu
Da bih otelotvorio njenu lepotu.

20

Pesnik u meni
Kaže dizaču tegova u meni:
„Stidi se!
Zar nemaš ništa bolje da radiš
Umesto što podižeš nesvesni metalni teret?“

Dizač tegova u meni
Kaže pesniku u meni:
„Žalim te –
Kao da nemaš ništa drugo da radiš
Nego da plačeš, uzdišeš, jecaš i žališ!“
   

21

Pesnik u meni
Kaže teniseru u meni:
„Ne uspevaš u tenisu
Jer je tvoja ljubav površna,
A tvoje služenje kratko.“

Teniser u meni kaže
Pesniku u meni:
„Bez sumnje je tvoj napredak u poeziji
Za poštovanje,
Ali avaj,
Poštovanje sveta
Je još uvek daleki vapaj.“

22

Neka moja poezija
Bude melodija moje flaute.
Neka moja proza bude
Snaga mog doboša.

23

Neka moja poezija bude
Cvet mog srca.
Neka moja proza bude
Plod mog života.

24

Živim imeđu
Pozije mog srca
I
Filozofije mog uma.

Živim između
Prosvetljenja moje duše
I
Preobražaja mog života.

25

Poezija je dokazala
Bar u mom slučaju,
Da je suncem obasjani i najkraći put
Do mog odredišta.

26

Pesnik je flautist
U meni.
Prozni pisac je pijanista
U meni.
Pisac šala je optimista
U meni.

27

Pesnik beskrajno više brine
O kvalitetu cveta
Nego o osobini lista.

28

Pesnik ima neverovatnu sposobnost
Da vidi sutrašnjicu.
On vidi sutrašnjicu ne kao nešto
Što ide ka njemu
Već kao nešto što se rascvetava
Iz njega samog.

29

Pesnik u meni kaže Bogu:
„Moj Gospode, zarobi me
U Zagrljaju Tvog Srca.“

Prozni pisac u meni kaže Bogu:
„Moj Gospode,
Oslobodi me
Zagrljajem Tvog Srca.“

30

Pesnik-prorok je istovremeno
Lepota njegovog života
I miris njegovog srca.

31

Moje pesme mi uvek sa ljubavlju
Pomažu da uvećam
Moju jednousmerenu brzinu težnje.

32

Moje pesme mi pomažu da ponesem
Oklevanje mog uma
Do stalno uvećavajuće brzine mog srca
Radi njegovog preobražaja.

33

Za mene, poezija nije ni
Obaveza ni prinuda,
Već širenje mog srca
I istraživanje mog života.

34

Moje pesme mi pomažu
Njihovim sjajnim osmesima
Da neumorno uspevam
U spoljašnjem životu.

Uz potoke suza
Moje pesme mi pomažu
Da besano napredujem
U unutrašnjem životu.

35

Izostanak moći u poeziji
Čini poeziju izuzetno slabom.
Izostanak lepote u poeziji
Primorava poeziju da umre.

36

Puzeći,
Um pesnika
Stigne do odredišta.

Trčeći,
Pesnik duhovnog srca
Dođe do svog odredišta.

Deo IV — Aforizmi i poeme o poeziji

37

Moja duša je pesnik u meni.
Moje srce je poezija u meni.
Moj Voljeni Unutrašnji Pilot
Je Čitalac u meni.

38. Ono što sam otkrio

Pesnik u meni je otkrio
Milost eona.

Pevač u meni je otkrio
Slatkoću eona.

Filozof u meni je otkrio
Prazninu eona.

Tragalac u meni je otkrio
Plodnost eona.

39. Ples živora

Sumnja
Je proza uma.

Vera
Je poezija srca.

Težnja
Je pesma duše.

Ostvarenje
Je ples života.

40. Pesma lepote

Budući pesnici
Će pevati samo jednu pesmu:
Pesmu lepote
U srcu jednostavnosti
Dubine duše.

41. Jer ste me spasili

Stihovi moje posvećenosti
Ja sam vam sav zahvalnost.
Znate li zašto?
Jer ste me spasili
Od nestihova moje težnje.

42. Mašta i razum

Mašta ne mari
Za razum.

Razum ne mari
Za maštu.

Pesnik u meni plače
Za krilima mašte.

Filozof u meni plače
Za mačem razuma.

43. Pesnik sna

Pesnik sna
Seje zlato za druge
I sakuplja srebro za sebe.

Pesnik stvarnosti
Seje olovo za druge
I sakuplja dijamante za sebe.

Pesnik-Bog
Seje osmehe ispunjenja za druge
I sakuplja vapaje uzaludnosti za sebe.

44

Neka moja vizija zaroni
Duboko unutra
Tako da mogu da vidim svet
Lepotom srca pesnika.

45

Pesnik nije gramatičar.
Njegovo poetsko uho
I duševno srce
Ga odnose u oblast
Daleko iznad ljudske logike.

46

Sakupiću pesme-cvetove
Iz vrta Svetlosti;
Zato, letim nebom
Sa južnim vetrom.
Nema nikog sa mnom.
Savim sam, letim bez kraja,
I putpuno sam izgubljen u lepoti
Bezbrojnih oblaka

47⁸

Kada se Sunce pojavi na istoku,
Postajem prijatelj sa mojom poezijom.
Ja vidim zlatni disk
Tik iznad plavog mora.
Crveni hibiskus mi se smeši.
Ima li ikoga na Zemlji, O Sunce,
Ko ne čezne za tvojim osmehom?
Nema nikoga.
Svi žele tvoj osmeh.
I ja takođe želim tvoj osmeh
I još nešto:
Želim da ti se poklonim
Obožavanjem mog srca.

48. Arise! Awake!

Ustani, probudi se, O prijatelju moga sna.
Ustani, probudi se, O dahu mog života.
Ustani, probudi se, O svetlosti mojih očiju.
O proroku-pesniče u meni
Ispolji sebe u meni
I kroz mene.

49

Beskrajni niz nebesa
Gde nema vazduha.
Unutrašnji poriv me primorava da spustim
Venac pesama
Da bih Te obožavao.
Oltar je sada sasvim prazan.
Želim da ga ispunim;
Želim da ga prekrijem pesmama,
Vencem pesama.
Znam da je to jedini način
Da zaboravim patnje mog života
I radosti koje treba zaboraviti.

50

Moja proza je je moj um.
Moja poezija je moje srce.
Bez uma sam hrom.
Bez srca sam slep.

51

Bog Pesnik peva i sneva. Bog Filozof misli i ispija. Bog Ljubljeni voli i oslobađa.

Bog Pesnik peva Pesmu Lepote. On sneva San Dužnosti.

Bog Filozof misli Misao Visine. On ispija Prostranstvo Svetlosti.

Bog Ljubljeni voli svet onakakav kakv jeste. On oslobađa svet od onoga što jeste.

52

Poezija je otelovljenje najviše Istine u njenom najsuptilnijem, najdelikatnijem, najprosvetljenijem obliku. Poezija je inspiracija Neba koja otkriva sebe kroz težnju Zemlje.

53

Kao što je pravi test istinski velikog čovekanjegova poniznost, tako je prvi test velikog pesnika snaga primanja inspiracije, ako nema intuicije.

54

Svaki vedski prorok je bio pesnik i prorok. U slučaju običnog pesnika, njegove pesme su česno zasnovane na mašti. U slučaju vedskih pesnika, intuicija je rodila njihovu poeziju. Ova intuicija je direktno znanje Istine. Što se tiče proroka, veoma često vidimo da je proročanstvo zasnovano na nekoj vrsti nepoznate misterije. Ali, u slučaju vedskih proroka to nije tako. Njihova proročanstva su zasnovana na njihovoj punoj i svesnoj svesnosti direktne i neposredne Istine. Oni jednostavno iznose na površinu ovu dinamičnu Istinu da deluje u kosmičkom ispoljavanju.

55

Najranija poetična i prozna literatura kuće Veda je tragajuća i težeća ljudska duša. Onom ko misli da je vedska poezija primitivna i da je vedska literatura beznačajna nepogrešivo nedostaje mentalno prosvetljenje. Kako primitivna poezija nudi tako suptilnu i trajnu mudrost čitavom svetu?

Telo vedske poezije je jednostavnost.
Vital vedske poezije je iskrenost.
Um vedske poezije je jasnoća.
Srce vedske poezije je čistota.
Duša vedske poezije je sjaj.

56

U Vedama poezija i filozofija trče uporedo. Filozofija je prosvetlila umove vedskih proroka. Poezija je obesmrtila njihova srca. Filozof u pesniku je um. Pesnik je filozof u srcu. Filozof voli spoljašnju religiju i unutrašnju tišinu. Pesnik voli spoljašnju umetnost i unutrašnju literaturu. Filozof kaže pesniku: „Dajem ti moje dragoceno blago: mudrost, koja je stalni i svesni instrument intuicije.“ Pesnik kaže filozofu: „Dajem ti moje dragoceno blago: moje posvećeno jedinstvo sa životom Svetlosti.“

Deo V — Odgovori na pitanja o poeziji

57. Pitanje: Da li postoji unutrašnji svet u kome nastaje poezija?

Sri Chinmoy: Yes, there is an inner world where everything is already written. An expression comes to a poet, and he writes it down. But you have to know that there is a place where these thoughts and ideas are all coming from. This is true for both poems and songs. The poet can just go to that particular world with his inner vision and take them. Sometimes the poet may also go to the dream world and get a poem from there. It is like plucking a mango. Or he may wait until the mango falls right in his lap. I have at times composed poems while lying on my bed, just reading the words off the wall. The lines were all written there; I could see them with my inner vision. In India I wrote a few Bengali poems like that. Tagore and others have also done it.

58. Pitanje: Kako neko može da odredi da li njegova poezija dolazi iz inspiracije duše ili iz delovanja običnog uma?

Šri Činmoj: Ako bilo šta dolazi od inspiracije duše, iskusićeš takvo ushićenje da će svaki nerv, svaki deo tvog bića, unutrašnjeg i spoljašnjeg plesati od radosti. Vaš mali prst, vaš nos, vaše oči, vaša svest, sve će plesati od radosti. Ako je nešto došlo kao izraz duše, tada neće biti nijednog dela vašeg tela koji neće odgovoriti sa ushićenjem i postati samo ushićenje. Plivaćete u radosti od vrha glave do tabana. Ali, ako vaša kreacija dođe od tragajućeg uma ili od briljantnog uma kroz mnogo rada i napornog posla, tada ćete osetiti samo određenu količinu radost. Nećete osetiti radost kao talas koji vas preplavljuje od glave do pete. Sve što dolazi kroz vaš um, bilo neka mentalna kreacija, nikada neće pružiti zadovoljnost čitavom vašem biću. Ali, ako je to tvorevina duše, tada neće biti nijednog dela vašeg tela, vašeg vitala, ili vašeg uma koji nije dodirnut i prosvetljen, koji neće odgovoriti unutrašnjem ushićenju koje ćete imati.

59. Pitanje: U čemu je razlika između pesme koja dolazi iz višeg vitalnog sveta i pesme koja dolazi iz prosvetljenog mentalnog sveta?

Šri Činmoj: Kada dobijete pesmu iz višeg vitalnog sveta, imaćete osećaj nečega što možete nazvati talasom. To je kao vrlo, vrlo veliki talas, ogroman talas, koji se sa okeana obrušava na obalu. On sve prekriva i ispira svu nečistotu i sve što dotakne.

Ali, kada dobijete pesmu iz prosvetljenog mentalnog sveta, čak i ako vas samo dotakne, odmah ćete osetiti prosvetljenje u čitavom biću.

Jedna je kao veliki talas koji se širi svuda i sve preplavljuje ispirajući svu nečistotu. Druga potpuno prosvetljuje čitavo tvoje biće. Tvoje čitavo postojanje je možda u tami, ali čim sastavite pesmu iz prosvetljenog uma, vaše biće odmah postaje sjajno, prosvetljeno i potpuno prosvetljeno.

60. Pitanje: Da li duhovni Učitelj dobija kreativnu inspiraciju na drugačiji način od obične osobe?

Šri Činmoj: Kada običan tragalac, pesnik ili umetnik plače za inspiracijom, on mora da moli pticu inspiracije koja proleće: „Molim te, molim te, spusti se i ostani ispred mene, ili ostani u meni da bih mogao da sastavim prelepu pesmu ili divnu melodiju ili da naslikam remek-delo.“ Običan umetnik mora da se moli ptici da se spusti i ostane ispred njega. Ali, duhovni Učitelj ne mora to da radi. On samo grabi pticu dok je još u letu, ali ne nemilosrdno, već sa ljubavlju i naklonošću i kaže joj: „Kuda ideš“ To je kao kada odrasla osoba zgrabi dete koje protrčava tuda. Kada imamo dete mi ga ne povređujemo već ga grlimo i pokazujemo mu naklonost, saosećanje, ljubav i brižnost.

Zato pravi duhovni Učitelj nije predmet samilosti inspiracije. On stvara inspiraciju. On stvara samo vreme. Kada ne težimo, vreme reguliše i kontroliše naš život. Ali, kada odemo duboko unutra i sledimo duhovni život, tada možemo regulisati i kontrolisati vreme. Tada smo u mogućnosti da rastegnemo vreme da bismo dovršili mnogobrojne zadatke koje nam je Bog, naš Unutrašnji Pilot, zapovedio da uradimo.

61. Pitanje: Shvatio sam da ste napisali 843 pesme za jedan dan. Zašto pišete tako mnogo pesama?

Sri Chinmoy: Nisam ja taj koji piše; dobijam inspiraciju od Nekog u meni, od mog Unutrašnjeg Pilota. On me inspiriše u skladu sa mojom sposobnošću i prijemčivošću. Ja samo izvršavam Njegovu Volju.

62. Pitanje: Ako bi možda pisali manje da li osećate da bi mogli da dostignete čak i viši standard poetskog kvaliteta?

Šri Činmoj: To je ljudski način prosuđivanja istine. Ako bi od mene tražili da sada napišem jednu pesmu, ne bih to mogao da učinim. Ali, bilo je trenutaka kada sam bio visoko preplavljen inspiracijom; i zato je, zahvaljujući Božjoj Milosti, bilo moguće da napišem 843 pesme u jednom danu. Sve je stvar Božje Milosti.

63. Pitanje: Da li može napredna duša, koja pokušava da otkrije više istine, da se poredi na neki način sa pesnikom koji pokušava da izrazi i otkrije umetničke istine?

Šri Činmoj: Običan pesnik može da stekne uvid u istinu, ali neke napredne duše dobijaju sam okean Istine. Napredne duše vide mnogo višu istinu nego obični pesnici. Takođe, u slučaju običnih pesnika, njima je poezija sve. Ali u slučaju naprednih duša, poezija nije sve: Bog je sve.

Pesnik koji spušta uzvišene poruke oseća da je to sve što treba da pruži. Ali, napredne duše osećaju da njihova dela ne predstavljaju gotovo ništa u poređenju sa onime što znaju i što oni zaistu jesu.

Oni kažu: „U poređenju sa mojim ostvarenjem, moje ispoljenje je apsolutno ništa. Kada se svetlost koju sam ponudio uporedi sa onom svetlošću koja je još neispoljenja, to je ništa. Ako za moje ostvarenje dobijam sto od sto, za moje ispoljenje neću dobiti više od jedan od ukupno sto. Znam koliko mnogo unutrašnjeg blaga nikada neće imati priliku da se ispolji kroz mene.“ Svi pravi duhovni Učitelji su bili frustrirani na ovaj način u svom izražavanju, u otkrovenju i u ispoljavanju.

64. Pitanje: Kako znamo koji talenat da razvijamo ako imamo više od jedne umetničke sklonosti?

Šri ČinmoJ: Ako tragalac ima više od jedne umetničke sklonosti, on mora da odluči koja mu najviše pruža zadovoljstvo. Ako moram da kažem koju literarnu umetnost više volim, naravno da ću reći da je to poezija; definitivno ću dati veći značaj mojoj poeziji nego dramama ili pričama ili drugim stvarima. To je zato što je u literarnoj oblasti, poezija mnogo bliža duhovnosti od drama ili priča ili eseja i članaka.

U tvom slučaju, ako imaš dve ili tri umetničke sposobnosti, treba da pokušaš da razviješ onu sposobnost koja ti pruža najviše radosti i koja god ti spontano dolazi. A opet, nema ničeg lošeg u tome ako pokušaš da razviješ ili uvećaš svoje sposobnosti u različitim umetničkim oblicima. Zašto bi morao da ograničavaš sebe samo na poeziju ili muziku ako imaš i druge talente? U sportu imamo dekatlon za one atletičare koji su svestrani. Slično tome, ako imaš sposobnost da budeš dobar u deset stvari, zašto bi bio zadovoljan samo sa jednom? A sa druge strane, nije ni dobro da sve radiš pomalo i da ni u čemu nisi dobar. Ako se to odnosi na tebe, tada je najbolje naći koji oblik umetničkog izražavanja ti daje najspontaniju radost. To će biti ono pravo na šta ćeš se koncentrisati i razvijati.

65. Pitanje: Ako bismo hteli da pišemo poeziju ali gubimo inspiraciju, kako je možemo vratiti? Treba li da se prisilimo?

Šri Činmoj: Ako pokušaš da je prisiliš, javiće se veliki jaz između prvog i drugog stiha. Prvi stih će biti ispunjen svetlošću a drugi red će biti neverovatno prozaičan. Ako pokušaš da prisiliš inspiraciju da dođe do tebe, neće ti ništa doneti. Čekaj na isnspiraciju. Neki ljudi pišu jedan stih a onda moraju da čekaju deset dana ili čak dve godine na sledeći stih.

U tvom slučaju, pošto si tragalac, ne moraš da čekaš dve godine. Vivekananda je govorio da ako ne možeš da piješ najčistiju destilovanu vodu ili vodu iz Ganga, to ne znači da moraš da piješ vodu sa ulice. Ne, ti znaš da ćeš se razboleti. I ovde, ako ne možeš da dobiješ najvišu inspiraciju ili ne možeš da je zadržiš nakon jednog stiha, najbolje je da više ne pišeš. Ako težiš sutra ili prekosutra, za par dana ćeš dobiti više inspiracije. Ne pokušavaj da završiš pesmu sada i ovde. Inače ćeš završiti sa jednim dijamantom a ostalo će biti delići grnčarije. To će biti žalosno. Ako želiš da ponudiš nešto svetu, treba da pokušaš da održiš isti standard.

66. Pesma lepote

Budući pesnik će pevati
Samo jednu pesmu:
Pesmu lepote
U srcu jednostavnosti
Dubine duše.